Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Чамча му донесе каву. — Седите малко. Хоћете ли дати још који бал? — Још два. — Ноблбал? — Не, прво пургербал. — А зашто не ноблбал? — Већ је био један нобл, сад иде пургербал. Знате зашто? Од ноблбала немам никакве хасне.
— Још два. — Ноблбал? — Не, прво пургербал. — А зашто не ноблбал? — Већ је био један нобл, сад иде пургербал. Знате зашто? Од ноблбала немам никакве хасне.
Који дан, Чамча разашиље билете за пургерски бал. Шамика купи шест билета. Четврти дан је пургербал. Шамика седне на саонице, понесе билете па управо одвезе се у Ш. Фрајла-Лујзи од радости срце игра.
До три дана је опет бал. — Извади билете и преда. — Какав ће то бити бал? — Пургербал. Биће та иста музика што и пре, само што ће још више пургера, занатлија, бити.
Полачекови ће доћи на бал. Стари Полачек вели да му је угодније „пургербал” него ли „ноблбал”. Ту је и дан бала. Шамика се не приправља; може ићи онако као што је сад обучен.
Обе је сажаљевају. На саоницама дођу на бал. Овде већ све игра увелико. Пургербал је. Ту је већина честитих мајстора, малих трговаца, неколико „фишкала” и „фишкалица”, и нешто од суда, — помешано
(рума или коњака) киселог сока (лимуна, поморанџе), ароматичног зачина (чај, цимет), шећера и топлог вина или воде пургербал — бал за грађане, занатлије, ћифте пургерија — грађани, варошани (најчешће: трговци и занатлије) пурђер, пургер (од