Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— А од пургербала имате више хасне? — Тај пуни џеп. Кад се пургери рашћепуре ти троше; онда је мој џеп пун; па нису избирачи. Лане сам једног лиса за паприкаш скувао, и то су појели.
” Ту је био Пера први јунак. Напослетку одигра се још облигатна игра „јастучићи”, — ту се пургери и пургерке по вољи исцмакају, и — крај балу. Разилазе се. У сали свеће се гасе и у среди велики „полилеј”.
који му неће јако замерити баш ако и сазнају; то су његови свакидашњи, знаш Јова опанчар и Митар абаџија, и такови пургери. Него да ће га ипак насадити кад сазнају, то стоји; а сазнаће, јер Чамча не зна ништа затајити.
Ви сте ми јако припомогли. — Како? — запита господар Софра. — Казаћу вам. Да су били сами мањи пургери, не би тако испало; јели би, пили би обично пиће, па крај.
— Какво добро? — Разгласићу да ћете и ви доћи к мени на вечеру и на руски теј, чај, па јучерашњи пургери сви ће доћи, појешће све што је још остало и што још спремим. Ту ћу имати хасне, јер ће се надметати.
Ту се сместе. Банда већ свира. Скупљају се пургери. Ишту јести, пити; све се служи. Ту после види човек свакојаких фигура, права менажерија.
— Ја сам га пио у Кракову, па и сад каткад код Чамче. Заиста нема замерке, — рече господар Софра. Пургери кад виде да се за столом господара Софре „теј” пије, и приметивши како махањем главе „теј” хвале, и они повичу: „Дајте
” И пургери хвале како је добар „теј”. Виде шта други ради, па и они одобравају. Да је Полачек послао био „теј” натраг, да није доб
Виде шта други ради, па и они одобравају. Да је Полачек послао био „теј” натраг, да није добар, и пургери би то исто учинили. Има у људској нарави нешто укорењено: да један од другога мисли, науке прима.
— Па што сте га мени дали? — Да вас уверим какву ми хасну данас чините. Видите, шану му, ови пургери тек онда пију теј кад су јако накресани, па им можете шта хоћете дати.
Само, молим, немојте ме издати. За вас ће се одмах други донети; но да га не носим натраг, да пургери не примете, допустите да га ја овде попијем. Седне до Шамике.
Седне до Шамике. Шамика му дода шољу, и он испије, бацањем главе тврдећи како је добар, да се пургери не сете. Узрујани пургери то не примећују.