Употреба речи пурењаке у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Једно јутро сео газда Рака крај ватре, па пури пурењаке и припија помало ракије... А душа му је била јести пурењаке и припијати уз њих ракију.

Једно јутро сео газда Рака крај ватре, па пури пурењаке и припија помало ракије... А душа му је била јести пурењаке и припијати уз њих ракију. Паја изашао пред кућу, запалио своју симсију, па се извалио колико је дуг.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

На нашој обали је весело расположење. Војници се разишли по кукурузу и бирају свеже пурењаке. Официри се искупили у мале групице те препричавају догађаје, или лешкаре у хладовини испод столетних храстова.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

СОФИЈА: А јесте ли ви у том вашем Сињевцу пекли тикве? ДРОБАЦ: Тикве? Пекли смо. Кад смо чували козе. И пурењаке смо пекли. Свилу пушили, а пурењаке пекли. А од тикава смо ти правили и вењере! СОФИЈА: Од тикава?

ДРОБАЦ: Тикве? Пекли смо. Кад смо чували козе. И пурењаке смо пекли. Свилу пушили, а пурењаке пекли. А од тикава смо ти правили и вењере! СОФИЈА: Од тикава? ДРОБАЦ: Осјечеш на тикви озго поклопац.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Па ето, Сретен је видео сад кад прође, па не вели ништа. — Е, мари сад Срета за пурењаке. Мисли он где би нашао Ђурицу да подели Косово. — Их, да га хоће где сукобити: ала би било смеја и причања по селу!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности