Матавуљ, Симо - УСКОК
А шта би рекао, колико ми је година? Пуро Мијушков, Стево Бајов, Гашо Перков и Стијепо Мрков, све старији људи, окупише се око њих двојице.
Стево рече: — А седамдесет је мени и кнезу и овијема, а он је друговао с нашим оцевима! Пуро Мијушков дохвати Мргудову колајну и запита ускока: — Умијеш ли читати српски? — Не, но руски? — исправи Стево Бајов.
На њој је лик руског цара Петра И, а што наоколо пише не могу све разабрати, само има ријеч „Црногорци“. Пуро му објасни: — То је једна од онијех стотину и шесдесет што је цар Велики Петар послао владици Данилу, послије боја на
Кад Јанко заврши, она пружи чашу Мргуду. Пошто се обредише, рећи ће Пуро Мијушков: — Ја, побогу дијете, тако млад, а толико си препатио и чуда доживио! Колико ти је сад година?
Као што видјесмо, Перо бјеше ожењен, а жена му Киће немађаше више од шеснаест година! Пуро је био мучаљив човјек, што је ријеткост међу Црногорцима и бјеше здрав ко дријен, пуцаше од једрине!
удараца прекидоше, јер уђоше сви старији браственици: кнез Драго, Маркиша Стевов, Мирко Јокашев, Стијепо Мрков, Пуро Перов, Стево Бајов и поп Марко.
Тога пута дођоше: Мргуд Шутов и син му Рако, Свето Бојов и његов Маркиша, Пуро Перов и син му Перо, Лабуд Марков и јадна Стане Сердарева.