Матавуљ, Симо - УСКОК
— Ма ђе је та Лика? — пита Маркиша. — Ја мним ђе и Далмација! — објасни Перо Пуров. — Није! — одсјече Крцун. — Одмах иза дубровачког је далмација, ђе је ходио и стрико драго, кад’но наши пођоше с
— А све ли знаш, јадове, ђаво те знавао! — рече Перо Пуров. Бркоња Рако настави свој пређашњи говор, као да није ни било тих дугачких уметака: — Но се туже, кнеже, на намете и
Ето, кнеже, на што се туже! Кнез не рече ништа, као да се зарекао бјеше да ће их дражити. Перо Пуров рече: — Тако ти је, да-ти, свуђ, ђе нашима не суди крст од три прста! — Је ли? — учини на то старац.
Хајде, попе, даље, е мрче! Пођоше. Али млађи људи наставише разговор. Перо Пуров запита учевног Крцуна: — Чујао сам е је много лукав ови данашњи ћесар. Како га оно зову?
Оро! Сви нагрнуше за њим. Милица припали зубљу. Поп Марко, Рако Мргудов, Крцун Сердарев и Перо Пуров одвојише се да пјевају. Остала гомила уврста се у полукруг.
— рече Марко Јокашев. — Ако буду она дјеца поспала! Дедете ви, Лабуде и Перо, замијените их! Лабуд, син његов и Перо Пуров без ријечи отидоше у шуму.
Као што већ знамо, Маркиша Стевов и Перо Пуров бјеху ожењени, а сви остали бјеху момци. Знамо и то да се подигоше да свете Милуна Драгова, те да старога кнеза
Дакле, Јанко посјече Ислам-бега, је ли? — Јест! — потврди Маркиша и сједе. — Ја посјекох другога, ти трећега, Перо Пуров четвртога? — Тако је! — И Грубан и Јоле показаше се баш добро? — Показаше!
Стари Мргуд викну: — Виђи ђавола цуцког, пријети мегданом! Перо Пуров додаде: — Ваистину, чим је запријетио, право би било да је ми њему пошаљемо. — Тако је! — потврди Лабуд.