Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” стари краљу ћерку пита, — поносита Валадила само ћути, само снива. Нагрнуше просиоци, слава, пурпур, злато, свила, — све највећа госпоштина од Индуса па до Нила.
Нагрнуше просиоци, слава, пурпур, злато, свила, — све највећа госпоштина од Индуса па до Нила. Ал' што пурпур црвенији, што сјајнија свила бива, све је блеђе лепо дете све тамнија Валадила. „Доста, доста, драги бабо!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Откине се па полети о слик дистих разапети. Радује ме — а разара — колор платно Вирпазара. Жар-кокоти, пурпур-кресте, пусте пламен уз невесте. У грозд румен куће збије зрно родне розаклије.
Изнуђено рекнем детелина, а коленом већ процвета она и оспе се, игром тајног чина, пурпур-стидом са насловног трона. Тек с девојке, као по диктату, склизне рухо - а јечам у злату.
У сваком џану дах је грешног Петка. Красоти света исмејан је пурпур те она служи да се узме ушур за речцу какву, сумњив ред до ретка, а друго слово казати се кани: О „Или, Или, лима
Облином брега горе глогиње. Жубори простор осињим зујем. Болује шума пурпур-богиње, топло умире. - Дијагоналом, гривом титравом, ломном пречицом, ваља се сабласт са црном шналом у паук-коси
Кроз маглин пурпур, наговештај зрења, распреду застор повесма белине, са цветног снега, белог прозарења, о Светом Ђорђу илузија сине:
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Умáкô бих шећер у мед Да ти буде слатка храна; Пурпур, свила и кадива За тебе би била ткана. Око твога златног трона Подигô бих ђулисаде.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
) ЈЕЛИСАВЕТА: Е лепо! лепо! Само да знаш Како те дичи горња хаљина! (Смејући се пипа му доламу.) Баш прави пурпур!... Где си купио? ...А скуп је, знам? КАП.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Лек од главобоље (привија се с пеленом, ЖСС, 314). Привија се на рану кад се подљути (СЕЗ, 48, 542). РАКИТА Пурпур- (Рот-) Wеіде ‹= Салwеіде› (ѕалиx цапреа). Ракита. На р.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Звуци се од свуда хоре, Исток се у пурпур осу и сунце одскочи горе. И дан огреја сјајни. У дољи река се светли, Вратнице лупају селом и жустро певају петли, И
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Један лептир, што је био Пун златнога прашка над њом разви крила, Док је сребрн вео титрајући крио Пурпур њеног т'јела. Из коса кô свила, Из њедара њених, са лица и чела Падале су руже, и свака је била Као крв црвена.
У твоје расуте косе, уз један мирисни дах, Вечерњи пурпур је падô Ко црвен и сјајан прах. уз пратњу лептира сњежни' И тихи шум са грана, Ти, драга, ишла си мени Кô срећа
Тако дршћем и ја На сваки глас јој до разданка плава... 1911. ТРУБАДУР Моје је небо, моје зоре плаве, Мој пурпур ружа и глас из гнијезда, Мој шум ријеке кад се часи јаве С повратком тихим вечерњих звијезда...