Костић, Лаза - ПЕСМЕ
нашем жељен подај миг — па уместо крвника рода твог у твој ће пасти блажен загрљај жеженог злата небројени слог, и пурпура и камен самосјај.” Ућутао је газин стари кнез — ишчекује се Делилина реч.
Па каквом си се понео помамом да мени ти, ти мени нудиш дар?! — Ја немам злата, немам пурпура, ни бисера, ни камена што сја, ал' имам све: — Самсона имам ја!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Слободан, пушећи, дигнут маглом над морима, Ја који пробушивах небо као зид од пурпура, Који носи, неописано слатко добрим песницима, Оне лишаје сунца и балављења азура, Ја видех острва сва, архипелаге