Употреба речи пурња у књижевним делима


Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

није могао помоћи нашој батерији, јер је непријатељска артиљерија гађала са такве даљине да ни пуцањ топа не чујемо. Пурња земља, разлама се ваздух, лете комади земље измешани са деловима људскога тела.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

ствари, па накривљене шајкаче за којом су поређане цигарете што вире и с једном у зубима, кривуља тако за пуком, пурња кљакавим ногама и подиже прашину више него и сама пуковска сака са ћоравим у оба ока Цезаром, ислуженим артиљеријским

сељак већ заждио друмом, тутњи све петама и бежи што га носе ноге, те му се отпетљали каиши од опанака и све пурња прашина за њим, само да умакне и да не преплати ону клепетушу што има звечак у звечку...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Бугари претрчавају, хтели би да се склоне. Гранате туку у гомилу. Кроз тресак експлозија разлеже се јаук. Прашина пурња и над положајима се растеже у прљави застор. Гледајући погибију Бугара од наше артиљерије, нама је срце расло.

— Напред, изгинућемо овде! — викну неко. Скочили смо. Али при првим корацима опазих како земља пурња од куршума. Каплар Ђорић диже руке увис и паде.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Потрчим као без душе на осматрачницу и видим како пурња земља и лети камење изнад наших пешачких ровова. Угледах баш и њихову батерију.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности