Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ко је Србин а нема дуге пушке, два пиштоља и велики нож, нека прода једину краву и пусат себи купи. Тако је од честитога везира заповест. Који то не набави, педесет штапа по табанима и педесет гроша глобе.
слов., обзир, поглед ПРИКЉУЧЕНИЈЕ, рус. слон., догађај ПРОФУНТА, од нем., војничка храна, хлеб ПУСАТ, тур., оружје ПУШКА, рус., топ РАЗ, слон., пут РАЈАЛУК, тур., покорност, поданство РАСПИСКА, РОСПИСКА, Рус.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Газда Трпко уђе у механу, па викну своје момче: — А бе, дете, донеси ми онај пусат! — Шта, газда, пушки да доносим? — Пушки, пушки, бре, донеси! — продера се ћир Трпко.
— учини Тиосав уздржавајући се да се не насмеје. — Богами, ето их ноћас у село. — А зашто ја курдишем овија пусат? — рече ћир Трпко и ту учини »хм, хм!« и куцну прстом у чело да покаже — како је то паметна глава.
— Хм! — учини Трпко — ноћас. А 'ајдуци, а курјаци? — А рашта нам је овај пусат? — рече Витомир. — Не бери ти бригу за нас. — Баш бих и волео да их нагазимо! — прихвати Тиосав.
— Ама како би било — рећи ће неки Рашко Ћебо, најгрлатији човек у свем Зарожју — да ми узмемо пусат, па преноћимо коју ноћ... — Е... Оно јест... ама знаш... Аја! — за мрмљаше готово сви углас.
И тако се одабраше: Ћебо, Срдан, Ђилас, чича Мирко, кмет Пурко и још два-три отресита момка. Понеше и пусат, нек се нађе — злу не требало. Немаде се ни Страхиња куд, него и он пристаде с њима.
— велики страх пудар — чувар винограда, пољски чувар пулија — сјајно метално дугме пурењак — клип младог кукуруза пусат — оружје пустемица — гађање руком; грана која смета при пролазу Радиш — ђердан од нанизаних лешника, играчка
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Три коњика шљедоваху, а за овијема још тројица пјешке. Турци, сви имаху веље пушке, а за пусат не треба ни помињати. Не грајаху, но звјераху око себе. Оташ се не маче, док се не увјери да их нема више.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Фрање Преображење — православни црквени празник привуза — конопац, уже којим се води животиња пусат — оружје размитити — размазити ридип (редив, редиф) — турска резервна војска; овде: без залиха роспија —
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Сврх вруће погаче тражити окорела хлеба. Царска је виђена, а поповска потајна. Свештеник духовни пусат у језику оштар носи. Који надбори, ономе се и венац даје. Ласно је звера застрелити, ал' га је мучно припитомити.