Сремац, Стеван - ПРОЗА
левој руца, а десном му предаје у руке перо, а гђа Каја се наслонила иза леђа на полаженика, па му једном руком меће »пуслицу« у уста, а другом га благо помилова по коси.
и помислите само на онај нежан символ пуслице, па каж’те, али по души: да л’ бисте ви имали срца и душе да поједете пуслицу, а да одбијете молбу? Не бисте, је л’ те? Не би’ ни ја, ни ви, не би ниједан смртни.