Црњански, Милош - Сеобе 2
Темишварски Банат био је опустео при повлачењу Турака. Остала су била, за њима, попаљена села. Пусте пустаре. Било је решено да се на те пусте земље населе Лоренци и Швабе, који су напуштали своје земље, дуж Рајне, опустошене у
Сенатори, темишварски, Срби, куповали су пустаре, дотеривали стоку из Славоније, па чак и из Сервије и пунили, дукатима, кесе.
Него земље, куће, пустаре, спахилуке купују. Он је њих, Исаковиче, у Срему, гледао, кроз сузу, али сад их гледа кроз њихову душу. Зна их.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СТЕВАН: Јесж чула, сека Пело? Доста сам се дао од оне наше аспиде ћушати. СУЛТАНА: Ја аспида, орјатине и скоте с пустаре, ја аспида? Сад ћу ти зубе избити!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
« Жаљење у њој порасте, али настави да хода. Ко зна колико је тако ишла, док на ивици пустаре не угледа младића како копа бунар. — Баш ћеш у песку наћу воду!
« Не размишлајући превише, предложи јој да остане ако се не плаши пустаре. — Ја се ничега не плашим! — осмехну се лепотица и хтеде да крене даље, али из младићевих очију избијао је такав сјај
— Нисам се вратила. И нећу остати. Тражим младића из пустаре... — Узалуд тражиш! — насмеја се јаје насав глас. — Нећу га вратити ако се ти не вратиш осим ако у пустари нађеш воду.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Једнога дана рече му девојка: — Хајде, Петре, да видиш моје пустаре, марву и сву земљу моју. Петар пристане и пође с њом.
Петар пристане и пође с њом. Идући тако, девојка му је показивала своје пустаре и марву која је на њима пасла. Напослетку дођу до једне бразде, на којој ниједне травке није било.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Изненадило ме је, кад усред ове врлети, шуме и пустаре наиђох код једне групе штапских официра по два пуна бурета лепа, ухлађена пива и повелико буре добра вина.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
усеве је покрио моравски муљ, дубоко их сахранио, и уместо зелених житних поља, докле очи допиру пружају се црне пустаре. Преостаје једино да се посеју јари усеви, ако већ није касно.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На крају даљског атара, код патријаршиске пустаре Мариновци, налази се један бунар који се још за време мога детињства звао Миланковим именом.