Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
) Седмице, гледај: Таблица модра, родности грудва, није ли сфера, коцка од круга, угао коцкаст? А очајање пустило лале разних колора: мрквиног тена, трешње пред брање, некоју с венцем снега са гора, понеку црну, рујних је тушта
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
УТЕХА Кад се све из руке буде пустило И радост наша свене, као цвет; Када се вече буде спустило На наших старих илузија свет, — Нећемо више ништа
Ћипико, Иво - Приповетке
Селом се проносио потајице глас, донео га неко из окрајних кућа и увукао у комшилук, где се већ за то знало, али пустило се да се по другоме чује.
све одмерено, полако, дуга је зимња ноћ, — а осећа се по тескоби и уздржљивости што прелом влада да се оно још није пустило до краја, још је пригушено, тиња. — Ти, Павле, дакле узора, а?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Живадин попи наискап чашу. Његове плаве ОЧИ су готово побелеле а лице се о пустило. Гледа шкиљавим очима за Енглескињом и вели: — Е сунце јој њено, као да су је два бога правили, а трећи наджиравао!