Јакшић, Ђура - ПРОЗА
испрва устезао, али, кад ми он сасвим озбиљски рече да ми има нешто казати, примим понуду и први густ и плаветан дим пустим и нехотимице на започету икону. — А шта си то узео у посао? — скоро и не погледавши икону, питаше ме отац.
Цео тај предео узвишен је, дивљи, рекао бих да у тим пустим планинама и не живе људи, а, овамо, и сâм сам у њима провео две пуне године — могао бих рећи: две тужне године...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Фочић каже: „Нису ме лепо дочекали и конаке спремили, но најпосле донесите сто кеса глобе па да и̓ пустим”. Мој стриц, како то чује од Фочића, које од трговаца Срба, које и ваљевски Турци даду у помоћ, са својим што смо
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Нужда човеку, хоће да извади паре из фонда — стегли га неки дужници. Снуждио се, невесео: пустим га у канцеларију капетану, па се наслоним да слушам. »Одакле си ти?« пита га капетан онако мало оштро.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Шта ћу ја овде?... Шта чекам?... И чему се могу надати од Турака ако у животу останем?... Зар да се као жена пустим да ми руке свежу, па онда главу секу?... Никад, војводо! — Ти можеш прећи преко Саве.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
С очима већ пуним звезда што ће доћи, Ја ћу да се пустим у то море таме; И заиграће у својој самоћи Срде од чекања и од среће саме.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Дошло ми чисто да плачем! Какав један „систем”, какво „филозофисање”! Ја хоћу да пустим срцу на вољу, хоћу да исцедим сласт из ове туге, хоћу да мислим на њу! Јер она је утеха и живот! Ето.
А у Бурмаза је кћи — кћи и по! Да пројашеш, што кажу, поред ње, па да она превали оним пустим очима, очас ти мркне свест, и једва се држиш на коњу. Ама се Арсен навикну на њене очи и не плаши их се.
— О, ви мислите да ћете је на силу затворити? Варате се. Она се још већма напињаше. Ја напослетку одједанпут пустим, и обе поле лупише једна о другу и лако јој прикљештиле прст. Ја притиснем обе корице и не дам јој да извуче прст.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
? »Дрво се на дрво наслања, кажу паори, а комшиница на комшију!« — Пробајте само ако ’оћете да пустим нашег шарова с ланца! Нећете се скрасити ни у тој вашој башћи. — И-ју, фрајла Јуцо, нисам знао да сте тако свирјепи!
А да ви’ш да натучем свилен шешир преко десног ока, па чизме на боре на ноге, па стиву лулу пустим на дугачак камиш нуз трбу, да ви’ш ондак ђаволства!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Чудили би се други испуњени страхом од тог његовог певања и лутања по пустим пољима за месечином. ВИИ Сам. И то толико да нећ сме слободно ни наћ земљу да ступа. Увек кријући се иде.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
) Он је најпре покушао да се истргне па је после клонуо и очајно преклињао да га пустим, те да самом себи изрекне заслужену казну.
Африка
Сваки говори као да му је само за то вече повраћена моћ говора, па треба да саопшти све о чему се размишља у пустим афричким кампманима.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
Да их претечем, не остаје ми ништа друго до да још ноћас испишем брошуру и сутра по подне да је пустим у продају. Или то или да се уздржим, али уздржавање би било велико пожртвовање с моје стране, а пожртвовање се данас
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Смрт не постоји. Даље сам морао да измишљам, али крај приче ми није падао на памет. Нисам знао да ли да га пустим да оде и живи са коњима који су на оном ступњу еволуције на коме је он био пре него што је решио да се конзервира, или
Црњански, Милош - Сеобе 1
оних заосталих и последњих, који су газили до колена блато и тукли се око првих бунара на које су наишли, трчећи после пустим улицама, за грајом пука што је одмицао, кроз град.
Шуњајући се пустим улицама, по којима су крстариле, са фењером у руци, патроле кирасира, скоро сви су успели да се врате.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
је било духовнога живота у српском народу то је било код оно неколико стотина хиљада бегунаца који су се настанили у пустим равницама јужне Угарске.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ја сам други кнеже Павô: Павô беше соко сиви, Чудио се сваки живи, Е он шчепа Туре устим', А два друга рукам' пустим, Па заигра по мртваци Као муња по облаци; Ја у руци једној чашу, А у другој — опет чашу, У устима песмицу,
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
лирски занесени, туговали над пјесником Гарсијом Лорком и замишљали оно праскозорје кад га одводе, бесповратно, пустим улицама Гранаде.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
ХУСО: Само ми је реко да је важно. ХАСАНАГА: Шта каш на ово? ЈУСУФ: Не разумем. ХАСАНАГА: Да га пустим да уђе? ЈУСУФ: Једино тако можеш нешто да сазнаш. ХАСАНАГА: Ајде, уведи га! Али не жури, мало га задржавај!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Потом краљ упита: — Ко има у кући? Ништа се не чује. Потом опет запита: — Ко има у кући, да га пустим. — Ја сам, — одговори ђаволски краљ. — Ко си ти? — упита га краљ.
Кад пријеђем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим да пасе, а пијевца свежем код себе, па му метнем сијена, а ја легнем спавати.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
СУЛТАНА: Ако си ти просијак, нисам ја. ТРИФИЋ (неповољно): Султана! СУЛТАНА: Зашто нисам нека зла жена да пустим нокте и сваком, који ме год дирне, очи ископам. ТРИФИЋ: Ти си право дете! СУЛТАНА: Ти си... ти си...
ТРИФИЋ (увати је за руку): Но, но, шта је то? СТЕВАН: Милостиви господине, ождркељала се као свиња, па дошла да је пустим унутра, каже да је милостива госпођа. СУЛТАНА: Скотино, сад ћу ти зубе избити! Зар ме не познајеш? (Трифићу.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Мајмуни фурају за мном у огромним количинама. Дају ми све од себе да и њих малчице пустим унутра. У поезију, мислим! Што се тиче тих дивних, старих журки, какве-такве, оне су биле у сţању да вас изваде из
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Кад сколи срх ме, шуме кад захује, у тихост сточим хлòрофил с олује; и кренув горјем, или било куда, тек шапор пустим: Иза седме горе под крушком пир је Деметре и Флоре. Вилењак биљни јасне се са дуда.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ прекиде Ловац настали мук и скиде лук. „А ја се спремам, од бриге венем, кроз кућу нашу да море скренем, да пустим, тако, таласе веће, да збришу смеће!“ — То Морепловац прогунђа мрк и чупну брк.
Деда је јахȏ, завидим старцу, на мазги, коњу и магарцу, јурио брзо, ватрено, живо, с ветром се пустим утркивȏ. Касније, у зрело доба, читавом земљом, широм, деда је путовȏ возом, чувеним нашим „Ћиром“.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
100 КРВАВ ТЕКУЋИ ПОСАО 105 НА УЗОРАНИМ И ПУСТИМ НИВАМА МАЧВЕ 110 АЛАЛ ТИ ВЕРА, ТОБЏИЈА 121 ПО ЗАКОНУ ОТПОРА 129 СТРАШНА ВЕСТ 135 СЕЛА СУ ГОРЕЛА 142 У ИШЧЕКИВАЊУ
И ту где смо се зауставили, остали смо четрдесет и два дана... НА УЗОРАНИМ И ПУСТИМ ЊИВАМА МАЧВЕ Од Митровице до близу Шапца протезале су се линије пешачких ровова, ближе или даље, а било је места где
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И, место да водим, погледом зеленим, као пре, реку што се слива, да скачем, као Месец, по горама пустим, и зажарене шуме да потпирим, сад, плавим и густим, снегом, и ледом, смешећи се, мирим све што се збива.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
А ти, овај, гледај лепо с њим. (Полазећи.) И немој да стегнеш руку. 'Ајд', одох ја мало да омиришем чаршију и да пустим твоје име у саобраћај, нека се чује... Да поставимо, знаш, сваку ствар на своје место.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Молим, забављајте гу; послужите се с њума како сас вашу!« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
(А онај Јаков се, и даље, брчка у кади И прави мехуриће на дугој бради.) У пустим улицама, после тога, Нигде се не чује Људска нога.
Кад лист се на плочнику заврти као чигра, Када промаја дуне низ стазе праве и бочне, (Ветар кад стане с пустим сенкама да се игра), То значи: све је спремно и јесен може да почне.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Гаутіер Она коју волим сада је сред Кине, У хладној тишини вечно снежних гора, Сама. Каткад, као зрак месечев, мине Пустим одајама усамљеног двора.
бих да ми време дâ све моје дане, Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све одједном, као јато шева, Пустим у слободу на четири стране! Да их бацим свуда, и на вјеки века!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Присојима пустим сурог камењара Палацају, гмижу, сикћу љуте шарке; Зидинама студен ветар доба стара Дува у дане прашњаве и жарке.
— Зора!... ЧЕСТИ ТРЕНУЦИ Бледо јутро. Непроспаване ноћи. Свеж, оштар ваздух прашину дигне лако По пустим улицама. У ведрој самоћи Млаз златне зоре чека дрво свако И живи људи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Бишевац песком; као Чумић делијама; као Петровац качаком; као Кусадак дуванџијама; као Водице продајама; као Глибовац пустим кућама; као Чачак дулецима; као Пожега дињама; као Ужице шљивама; као Вучитрн делијама; као Софија спахијама; као
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад пређем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим да пасе, а пијевца свежем код себе, па му метнем сијена, а ја легнем спавати.
Кад пријеђем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим да пасе, а пијевца свежем код себе, па му метнем сијена, а ја легнем спавати.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Оволикачка гука, а и гноји се. Кад притиснем прстом, остане бело, а кад пустим, опет полако поплави... А што ви мене тако фиксирате? ЦМИЉА: Каже Иконија да вас називају Ћора!
Кад притиснем прстом, остане бело, а, кад пустим, опет полако поплави. Саћеш да видиш! ИСЛЕДНИК: Ту немаш ништа! АНЂЕЛКО: Па, мајку му...
Наравно, гука! Потприштила се, поцрнела, отекла! Погледај: кад притиснем прстом, остане бело, а кад пустим, опет полако поплави! ТАНАСКО: Па то је гука са ноге овог овде, што је сарањен! МАНОЈЛО: Раскопчавај се!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Каква депеша? — уздрхта. Упи се у капетанове очи. — Па наређује ми да те пустим на слободу — једва се савлађује да не виче. — А остале? Моје Преровце? — За њих ништа не пише. — Како ништа не пише?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Црна светлост као да је хтела да продре и у чаршију на савској падини где се, после устанака, по доскорашњим пустим косинама и мочварним низинама према Сави, нагло градила нова српска варош. Али, у томе није успела.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Пена вас бела све подузела, Сви сте га ваљда трком пренели; Зато сте бесни, коњици бели! Ал' да вам пустим на плећа гојна Тугу кад драга изгуби војна, Тај терет не би пренети прегли, Сви би к'о јањци морем полегли, Туга би
бих да ми Време дâ све моје дане Што би редом дошли с далеких крајева, Да их све од једном, као јато шева, Пустим у слободу на четири стране! Да их бацим свуда и на вјеки вјека!
И да ли га прокле да у часу туге, И бесвјесног бола над тим пустим гробом, Садећ' плачну врбу у јесени дуге, Гр'јех, кајање сања, и младост за собом?
Попа, Васко - КОРА
РАЗГОВОР Зашто се пропињеш И обале нежне напушташ Зашто крви моја Куда да те пустим На сунце Ти мислиш пољубац сунца Ти појма о томе немаш Понорнице моја Болиш ме Односиш ми дрвље и камење Шта ти је
овој ноћи без јутра Ко је та светиљка са угла Погледом ме твојим обавија И прати до нашег ослепелог стана И светли на пустим насипима вена И ко је та птица На напуклом небу мога срца Једина птица Гласом ме твојим к себи зове Јер не уме
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Очекивао сам, чим кроз онај први калем пустим електричну струју, да ће се таква струја појавити и у другом калему. Љуто се разочарах кад видех да није тако.
Обратих, дакле, пажњу на тај простор и расуђивах овако: Кад укључим примарно коло и пустим кроза њ електричну струју, дешавају се и у том околном простору извесне промене, он постаје поље магнетске силе, јер у
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
„И такав ћеш умрети.“ „То не знам. Али сад такав сам. И то од зимус кад сам једно вече по првом снегу шетао са њом пустим улицама. Тај снег, рекао бих, много је утицао.
и брда потамне од јаре, а у баштама са клонулим главама, као обешени људи, блену погурени сунцокрети, он се поводи пустим улицама по усијаној калдрми, обилази целу варош: — Боза... ледена...
Ја се нисам могао сложити, на пример, да жена коју волим, у моме одсуству, проводи време с другим. Јер кад ја пустим жену да, рецимо, с другим ужива у природи онда шта? Шта сам допустио?
од оних просјака жалосне судбине, кога је глад гонила негде по овом мразовитом времену, што је пут учинило готово пустим.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А ја му је не пружим одмах. Малко отежем, да му порасте жеља, и пустим да му потраје сасвим кратка неизвјесност. То радим зато да му буде веће задовољство кад најзад добије виолину у руке.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Потом краљ упита: — Ко има у кући? Ништа се не чује. Потом опет запита: — Ко има у кући, да га пустим. — Ја сам, — одговори ђаволски краљ. — Ко си ти? — упита га краљ.
Кад пријеђем преко мора, у том стигне и ноћ, а ја онда сјашем с челца, па га пустим да пасе, а пијевца свежем код себе, па му метнем сијена, а ја легнем спавати.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Једна стара радост! Добро труну мали, Сви ситни и ниски једним пустим гробом, Ал' страх даље иде, нагло, као вали Једне моћне снаге што је зваху робом.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Полако и постепено губио сам снагу и нисам више био у стању да издржим притисак. Управо када сам намеравао да се пустим низводно и тако разбијем о стене, у блеску светлости сам угледао познати дијаграм који је илустровао хидраулички
тога се нисам ни усудио да се окренем на другу страну, да се одморим и није ми преостало ништа друго него да се полако пустим низ брану.
А онда су ме жестоко напале. Морао сам да пустим оне две птице и био сам срећан када сам могао да се придружим другу који се склонио у пећину.
Ћипико, Иво - Приповетке
живот; увече пак приправи вечеру да дочека Марка, јер он погдјекад цијелога дана избива из куће: иде ловити рибе по пустим ратима, па што улови носи у село на продају.
Код Ахметове, са шест минарета. У глувој, дубокој ноћи, по пустим улицама, његови кораци одјекивали би као у великој гробници.
Петровић, Растко - АФРИКА
Сваки говори као да му је само за то вече повраћена моћ говора, па треба да саопшти све о чему се размишља у пустим афричким кампманима.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Бар да га никад нисам видела! Бар оне ноћи не!... Ал’ она ноћ У пустим груд’ма спомен остави: Последњу вољу оца рањеног И прву љубав!... СТАНА: Гром вас убио!... (Одлази јаросно.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
На челу боља, очаја, глад... (Гласно.) Ђецо, огријте ми се — коџа и студи још, а хладан вјетар пуше и по овијем пустим висовима бијелим мразом врхове шара, а пут је мучан, ђецо — а ноћ је ноћ!...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Вртови копне, блесак чили, Јаучу плоче и дрвета, Ограшјем пустим север цвили И заборава бокор цвета. (1913) ПОСЛЕДЊИ ИМПЕРАТОР Паук је исплео мрежу своју у царској палати,
Разривена зјапе твоја горда недра. Са храмова твојих песма није ведра А на твоје чело црн је сумор пао. Улицама пустим густи снег се слаже, Изнад кућа дршће лик туге и страха, А градом препуним самртнога даха Одјекује тупо бат
И сву ноћ тако пустим градом блудим И тебе тражим и свој олтар жудим, Забринут гледам небеса што ћуте. И ништа нећу од живота овог Но
(1916) XXXИИИ Игра пустим гробљем тежак дах багрења, А два стара врана на црквеном крову Гракћу кô да мртве из гробнице зову.
Ћипико, Иво - Пауци
—Али биће трошкова! —Пашће на онога који изгуби... А да бих и хтјео да пустим, не могу, дао сам у руке адвоката. —Што? Та неће, среће ти, адвокат ради тога доћи? —Не знам...
Зар да ме земља прокуне што је не осветих?... Та дјед мој уби свога комшију за саму једну бразду... а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?... Нећу је пустити без крви, нећу, бога ми! — изрече гласно.
У друштву с Јуром лијепо се разабрао у мислима. У ходу, пошто се мало угријао, осјети јак нагон за пустим пољским животом. Зажели се другога живота, па да с Јуром обигра по сунцу пољем унакрст.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Роним, штрцам воду кроз зубе, покушавам нешто заглушно да отпевам. После изађем, извалим се на песак и пустим да ме сунце пече. Макарије Лауш је уморан и безвољан.
Они су већ у неприлици што су једног монаха стрпали у тамницу као последњу протуву и добро је да их пустим нека се сами шуре у кључалој води коју су сами и угрејали.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1880. ЕЛЕГИЈА Хладна је јесен; и суморно вече Над пустим пољем разастире мрак; А студен ветар са увелим лишћем Таласа, сече магловити зрак.
У шумарцима густим Безбројних, малених тица звучни је стао хор; Поноћ је спустила вео. По долинама пустим Умукô људски збор.
Но сад је у граду пустош. Базар је затворен давно, И смех се не хори више, ни песма у вече тавно. По улицама пустим купе се и блуде псине, И тигар суморно риче и шакал из даљине.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
а отац, и кад дође, све тамо, на дворишту, по амбарима, шталама, са момцима, чивчијама, а ја сама овде по кући, по пустим собама, нико да дише поред мене а овако од страха да... КАТА (у чуду): Луда ли си?
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ја се пустим с њима у разговор и замало се тако упознам да ме сви за свог пријатеља прогласе и на мене навале да им за спомен моје
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
вратнице лупају, онда избија са фијуком у равницу, дижући вихоре снега, док се изнурена војска српска размешта по пустим пољима, на голој ледини. Наши посилни подложили пећ. Седимо покрај ватре и замишљено гледамо преда се.
И тако, сваки додаје понешто, као израз својих снова, међу овим пустим планинама црногорским. УСТА МИЧУ, ТРБУХ НЕ ОСЕЋА Командант нас је увек утишавао и саветовао да избегавамо сваки
Застадоше. Она најмлађа наједном се окрете и журно притрча бунару. Био сам готов да пустим коња... Али она из торбе извади парче хлеба, остави на камен покрај бунара, па, и не гледајући ме више, отрча до оних
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Доцкан рече Љутица Богдане: „Ходи, Марко, да се помиримо: пусти мене дванаест војвода, да ти пустим Рељу и Милоша“. То је Марко једва дочекао, пусти њему дванаест војвода, Богдан пусти Рељу и Милоша.
Тад говори Краљевићу Марко: „Је ли тестир, Мурате везире, да ја пустим мојега сокола да увати утву златокрилу?“ Вели њему Мурате везире: „Јесте тестир, зашто није, Марко!
је мене зима обузела: богме, брате, мријети ваљаде; већ ти сједи на меке душеке — да ти паднем у криоце главом, да ја пустим моју гр’јешну душу“.