Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Срце ми се стегло, ћутала сам, не могући ни речи проговорити, ни сузу пустити... Осећала сам сав терет моје усамљености. „Сад сам сама“, рекох чича-Марку, „сад сам право сироче!
Ах, моја Јелчице! — Више није могао ни гласка пустити. — Треба путовати! — рече Сремац. — Ено се већ и ноћ спрема, — додаде, показујући у залазак сунчев, — а овде у
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Сазове једном све граждане у једну велику салу, гди дâ поставити чанак меса и пустити једног зеца. Заповеди пустити и два речена пса у салу.
Сазове једном све граждане у једну велику салу, гди дâ поставити чанак меса и пустити једног зеца. Заповеди пустити и два речена пса у салу.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Он ће и новце узети и нас исећи. Из овог синџира и из ови̓ лисица не мисли он нас живе пустити. Но кажем ти: не дај ни паре, не остајте под дугом, да ми деца просе”. — Међутим и ја се усудим и одем у Ваљево.
Нека бега куд га Бог учи, овде ми ништа ни он, ни ти, ни ко други помоћи не може, нити ће мене жива Турчин пустити”. — Глиша дође мени, проведе ме, и побегнем из Ваљева.
” И кажем му: ако однесе писмо у везиров логор, могу га Турци жива пустити, али „ако не однесеш, Богом ти се заклињем, да ћеш овде за по сата од мене погинути”.
А ја одсад првога чујем да рекне, да ће своме брату Србину пизму или освету учинити, ја ћу десет Турака живи̓ пустити, а пизмеџија Србину главу ћу одсећи.” Живан: „Господару, признајем да сам покварио и крив сам, али сам се препао.
Кажем како Турци држе све кнезове као под стражом, да им доведу 3000 најбољи̓ Србова у Београд да и̓ исеку, или неће пустити кнезове.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ако кога ухвати грозница, тролетна грозница, нека му попа Милоје очита „велику” молитву - мора га пустити, па да кугу куми!... Било је случајева кад су му доводили болеснике који болују од „оне” (падавице).
Кнеже!... Сима сагао главу, па одмиче. Алекса викну још јаче. Сима се бајаги закашља. Али га Алекса не хте пустити тако налијо. Оп је непрестанце викао: — Симо!... Симо!... Сима најзад стаде. — Та, мајковићу, одрех гушу вичући те!..
— рече он. — Али сутра ћу се рачунати с оним маторим!... Хајде лези... Лазар се спусти на постељу, али није хтео пустити руке очеве. Освану дан. Иван се још зором диже Крушки. Код њега затече Маринка где му нешто прича. Иван назва бога.
Право велиш... Видећемо се, само да мало одморим снагу... Али ни Петра ни Јелица не хтедоше га више пустити. Дигоше се с поњавама и јастуцима те у новој колеби наместише рањеницима таку постељу какву свога века нису имали...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Само не тако српски... варварски — рече он, мислећи ваљда да ће ме на тај начин посрамити и да ћу га пустити. — Ја ћу и сам тебе ставити себи на расположење — рекох му ја и почех већ викати.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И ми, ми да идемо!? — Па шта су га одвукли? — И одвукли су га, и дочепали су га, и неће га шâле пустити. Не искобеља се више тај к’о ни паор из фишкалских шâка! — Па ваљда се сад нећемо тући због њега?!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Јест, части ми моје са свим несигурне, мора бити. рата и све треба пустити да иде како иде. И онај Христић што се оженио пре двадесет и три дана мора оставити жену, оно дивно витко и
да ли треба сићи озго с оних планина у овај ужас и мрак паклени, у ову хучну вреву и животну игру доле; треба ли живо пустити оним инстинктима и страстима да проговоре сопственим својим огњеним језицима, и тако сав овај неодређени немир што
Африка
Зато он виче на њих. Први пут ја желим да их његова вика уплаши: не можемо их пустити да не једу, макар нас овде и оставили!
И увек из раса у којима муслиманство није могло пустити корена: слуга фетишист је пун врлина, што је већ теже рећи за црног муслимана.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Бејах се, унапред, зарекао да ћу га, ако га ухватим, жива одерати, па пустити, нек иде у планину и нек јави како, у Горачићу, знају да кажњавају.
Теодосије - ЖИТИЈА
моји, рекоше ми да у оној гори — и поменуо јој име — има много звери; ако нађем милост, ви ћете ме благословити и пустити да идем у лов. Ако закаснимо, немојте се љутити, јер сам чуо да тамо има много јелена.
А устаде и војвода са благороднима, да стоје у цркви, јер га нису смели пустити са цвојиx очију. А како се појање продужило, и опет по заповести дуго читање прочитавало, сви они који су заједно
— Ниједан од њих није могао пустити НИ гласа, ни речи; и да отац није био прихваћен, наједном хтеде пасти. А када је дошао старац к себи, многим сузама
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Последње иде дотле да могу пустити да пропадну велике тековине, кад то само од њих или највише од њих зависи; могу, дакле, онако тврдим сном заспати као
Црњански, Милош - Сеобе 1
промену вечну, која ће као креч у гробу до века да им гризе месо с костију, док год буду у овој земљи, из које их више пустити неће? Марија Терезија. М – прво слово њеног имена има тајанствено значење, јер значи: хиљаду. М – јер је Мати.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Можда најлепше ствари већ пролазе? Или ће неко закључати далеку станицу, пустити досадне вести или извештај о водостању, па ће минути одређени за слушање побећи у неповрат, ненадокнадиви као
Матавуљ, Симо - УСКОК
Би ли радо пошла за њега? — Пусти ме, тајко, молим ти се! — Хоћу, одмах ћу те пустити, само реци! — Ма што? Ма што? Милици се учини да њешто шкргну крај колибе, те стрекну, па се свом снагом трже да се
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Наше баке, велике усмене књижевнице, знале су то што Поповић примењује у својој повести: да машти ваља сасвим пустити на вољу, па ће све остало само од себе доћи у ред.
Милићевић, Вук - Беспуће
она не рече ништа при одласку и бијаше му тешко при души, као да је из ове куће отишло нешто што није требао ни смио пустити да оде. Куњаше читавог дана.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
није, веруј, ова тама, Висина њега јер весели сама — О немој, немој јоште крући бити И лако њему крило саломити, И пустити га одити по дољи, У жудења преголемој бољи, — Ол' пусти га да лети, оли га утуци, У твојој тако не држи га руци.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Није ту лако лијека наћи — вајка се брадоња. — Мораш, просто-напросто, пустити да се рана сама смири и зацијели. — Рана! Каква сад рана, ко се богу моли?!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Крштени га краљ хтједе пустити, али Грбо му рече: — Ако га пустиш, нити ћеш Ти живјети ни ја. — А да шта ћеш од њега? — упита га краљ.
од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога крила једно перо, па ћеш их пустити све.
У девојке ће бити тица на рамену што је увек код себе има, па кад види да лађа иде, она ће пустити ону тицу с рамена свога да обзнани у двору шта је и како је.
Све то тако док царица повика: — Јој, ја више не могу! — па појми да се пусти — ал' хоћеш! нити се може пустити нит може стати. Видјеше да су награбусиле, па у глас повикаше: — Ко си, да си, молимо те престани!
Он јој на то одговори: — Нијесам ја твој човјек нити те могу пустити, можда си се упознала! Она опет повиче: — Ти си мој човјек, тебе ја тражим има толико времена.
Она одговори: — Драги ефендија, нека мене и дјецу беслеише или нека ме пусти. Кадија га запита хоће ли је пустити, а он, пошто се не могаше оправдати да није његова жена, најпослије рече да хоће.
Па не могавши дјецу пустити наметне још дукат. Телал се опет поврати вичући нову цијену, и дође до хануме, а она завиче: — Двије хиљаде и пет
повиче цијену, и кад је до хаџије дошао опет са вишом цијеном то хаџију врло порази, али опет не могавши своју дјецу пустити, наметне још дукат. Ханума онда дозове хамала и рече му нека дјецу претеслими, јер је више доста наметати се.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈЕВРЕМ: Хе, хе! Јошт је стари Макса. Снао, он је џандрљив, а са џандрљивим човеком не можеш другојаче, него пустити га нека бомбардира, али не излазити из своји шанчева. СОФИЈА: Жао ми је само што се љути, кад ја свашта чиним.
Хм! Хм! Да сама иде на бал, смем ли је пустити, а каква је, она би то и учинила. Еј, проклета ти душа била, до чега ме под старост доведе! 11.
Гризелда, онда ћу признати да је добра жена. КУМ: Ја мислим да ће пробу издржати. МАКСИМ: Ако одржи, онда ћу је пустити, нека чини што год хоће, а ја ћу само добовати, да се нашла једна добра жена.
Но, нашо сам једанпут човека, који дође у моју струку. Освиме, столице! Ја вас не могу тако лако од себе пустити, јер има људи који участују на путовање. ПОЗОРИЈЕ 9. (МАНОЈЛО износи столице, ПРЕЂАШЊИ.
СЕЉАК: Те јошт како. Знаш код оне воденице. ЈАКОВ: Знам, и прочаја, и прочаја. Зато, чичо, ја те не могу пустити. СЕЉАК: Него? ЈАКОВ: Него, да идемо на суд. Ти, мене, од благородне фамилије, тако да злостављаш!
Колико сам ти пута и кукуруза давао. И да сам тео, могао сам те пустити да цркнеш од глади; за све ово ваљда и ја заслужујем благодарност од тебе. Зато прими ова три дуката, пак иди збогом.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Шта да се с њима ради? Да ли им отворено казати да се више ништа не очекује од њих, или им пустити веру у плодове патње на овој страни свемирског врта?
Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА
СИМКА (Агатону насамо): Чујеш ли ти, Агатоне, овај разговор? АГАТОН: Чујем. СИМКА: Па нећеш ваљда пустити да се ко други усели? Ако се треба уселити, ти си најпречи. АГАТОН: Ама, то баш и мислим нешто.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
рече он мрштећи се. Вежбање последње године вредило би вам више од све шестогодишње теорије... Пустити децу тако у свет. !.. настави он готово више у себи и на лицу му заигра љутња.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
И, молим те, кажи му... Шта да му кажеш? Кажи му да ништа не брине! И кажи му... кажи, да ће га брзо пустити! И да пази на себе! И да се не плаши! Кажи му да ми знамо да није крив! БЛАГОЈЕ: То ће му много помоћи што ми знамо!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Највише и најрадије хтео сам да пишем о књижевности. Одустајем. Код нас сад о њој пишу којешта. Треба пустити, особито ми млади, противни табор да се изгрди и испуца. А ми ћемо после. Време је са нама.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
другом да ће му се скинути стечај; трећем да ће добити зајам код окружне штедионице, четвртом да ће му се рођак пустити с робије. Обећај! Обећања бар ништа не коштају.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Стари капетан и сад, ђе год сједне, прича да ниђе слађе није појео. — Е, добро. А ти спреми. Али не заборави пустити довољно свежа ваздуха! И Срета крену у механу да тамо нађе потврде својим слутњама.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Добро би било да ја то... Имам ја нешто вина, па кад би мене хтела пустити... — Баш добро. Боље ти него туђин — одахну мати. — Е добро. Хвала ти! — настави брзо Тоне.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
2 Пуж, муж, пусти роге ван, Да ти кућу не продам Старом деду за духан! 3 Пуж, муж, пусти баби рогове! Ако нећеш пустити, Ја ћу тебе убити, На зеленој трави Секиром по глави! КОШУТИ Беж’, кошуто, стрмо доле, Ето момка брзонога!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
одвратити, а он га изведе пред пећину под једну букву, па му рече: „Ако ту букву можеш ишчупати из земље, онда ћу те пустити да идеш | у свијет, ако ли не можеш, још ваља да сједиш код мене.
” На то се она склони па пође к пару. Кад дође у царев двор, слуге је не хтену одмах пустити пред цара, а она се стане молити и тако је једва пусте. Кад изиђе пред цара, рече му: „Светли царе!
Од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога крила једно перо, па ћеш их пустити све.
У девојке ће бити тица на рамену што је увек код себе има, па кад види да лађа иде, она ће пустити ону тицу с рамена свога да обзнани у двору шта је и како је.
ни људи ни никога другог, до једног дивљег чоека с једнијем оком наврх главе. Запитају га: „Хоћеш ли нас пустити у кућу?” Он им одговори да хоће.
што лисица говори, изиђу пред кућу и почну хвалити њезину пјесму, а она им каже да би и боље пјевала да их хоће пустити у кућу а за тијем и на таван. Сватови их пусте.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
суд је преметао кућу тога човјека и њега вргао у тамницу за њеко вријеме, али га, најзад, мораде пустити. И тако, мало-помало, за два мјесеца, ишчезе надање да ће се ишта од покраденијех ствари моћи повратити.
— дакле, сутра ћу бити у мантији! Е, збогом! Бакоња немилостиво тјераше коња. Кад га већ мораде пустити да одахне, онда јаче осјети комешање у себи. Био је веома незадовољан са собом.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Погружен стајаше Милон пред њим и ћуташе, јер је добро знао да треба пустити да се прво извиче. А номофилакс урлаше даље: „Зар ти није, несретниче, познато ко сам ја?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— ... Па да се бијемо за њих. — Него, чујте људи, видите ли ви ови ероплани шта чине? Сад ће, веле, пустити неке гасове да нас све поморе. — Не верујем, човече, плаше на седамн'ест. — Море батали шалу, пустили су плакате.
Казао је: да се оптужени Петроније Свилар на основу неких параграфа има одмах пустити у слободу и да је све онако морало бити, а да трошкове притворске неко мора платити, а он — иследник да није крив и да
код њих био у болници тамо у Вертекопу, где су га ове скотовске жене просто обожавале и никако га на фронт нису хтеле пустити, крвећи се непрестано са његовом нестрпљивом командом која га је све једнако натраг позивала.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А кад је догустило, младић је рекао себи, одједном разборито: имали су право; збиља, ниси требао пустити да ствар дотле дотјера. Помисао на неизбјежне непријатности раскида почела ми је тровати спокојство.
Већ сам се био покајао што сам изазвао тај бесмислени разговор, али сад је било касно. Требало је пустити да стари очита своје.
А то је највећа доброта: кад видиш да је већ све узалудно и да је за све већ касно, дигнути руке од човјека и пустити да га вода носи куд га је понијела, али му не ускратити своју љубав, своје саосјећање.
— Не преостаје друго него опет прибјећи једној новој апстракцији: „природа”. Дигнути руке од сама себе и пустити да „природа учини своје”. Па што буде! XВ Хм! „Морате хтјети да оздравите, морате имати вољу да оздравите!
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Ту још може помоћи само »политика«, али јој Сретен не бејаше вичан, те мораде пустити срцу на вољу. Водећи коло, он се приближи Ђурици и некако с леђа подметну му ногу, те се овај саплете и падне.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Од орла ћеш из репа ишчупати једно перо, од шарана краљушт, а од голуба из левога крила једио перо, па ћеш их пустити све.
У девојке ће бити тица на рамену што је увек код себе има, па кад види да лађа иде, она ће пустити ону тицу с рамена свога да обзнани у двору шта је и како је.
Кад је дошао пред двор, замоли да га пусте унутра. Али га не хтједоше одмах пустити, ван му рекну: — Не можеш: син царев умире. Тада он рече: — Али пустите ме, можда ћу га ја излијечити.
— Ја сам — рекне јој он — онај што си му отела ћесу, и нећу те пустити док ми не повратиш ћесу и обећаш ми да ћеш поћи за ме.
Најпослије им рече: — Дајте ми запис да нигда више нећете доћи, па ћу вас пустити. Кад они то чују, даду му најпослије запис, а он рече кошуљи да престане, и она престане, а врагови се поберу и оду.
Крштени га краљ хтједе пустити, али Грбо му рече: — Ако га пустиш, нити ћеш ти живјет ни ја. — А да шта ћеш од њега? — упита га краљ.
што лисица говори, изиђу пред кућу и почну хвалити њезину пјесму, а она им каже да би и боље пјевала да их хоће пустити у кућу а затијем и на таван. Сватови их пусте.
Жена оде до хаџинице, па јој паде по ногама и стаде је молити: — Ми више немамо ни паре, а жао нам је јединче пустити да оде другоме, но те молимо, не намећи се.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Прва станица “Светског система“ може се пустити у рад за девет месеци. Са оваквом станицом било би изводљиво достићи електричне активности до око десет милиона
Ћипико, Иво - Приповетке
Хтедоше унићи да заишту конака, да се заклоне до освитка, но отезаху надајући се да ће неко изнутра изићи те их тамо пустити. И збиља, у згодни час неко чељаде устобочи се на кућноме прагу. Огледа се уоколо. —Шта сте ту стали?
Да се ова невоља десила код куће, лако би. Лечила би га како је у селу обичај, али овако се ваљало силом пустити у туђе руке, па што бог да.
А знајте, зборе наши да неће бити зла, већ ће вас домало пустити. Браћа се живо згледаше, а отац промијени говор и упита их: —А имате своју потребу? —Имамо.
Мирно га слуша, но не одговара, а и остала би ту цијелу ноћ, јер слути да је поочим неће у кућу пустити, али око десет часова крчма остаде празна.
—Биће како ви говорите, — прекиде пароха изненада Жижица, — ма ми нећемо пустити нашега старога свеца. — И, уозбиљивши се, смишљено надода: Да би' ја и хтија, неће мали пук!...
— Морача! — издавши га глас, једва шапну. —Иди! —Зар ћеш ме овако пустити од себе?... Растанимо се барем у миру! Чујеш ли звоно? —Иди кажем ти! —Кад хоћеш, идем... Али ми руку твоју дај!...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Рођак је и млађи је да би га она без зазора могла пустити веома блиско, чак толико да телом уз тело с њом ковибрира. Једним таквим приљубљивањем двају тела приповетка се у
(не сме се мењати место предметима међу којима се јунакиња свакодневно креће) отиснути морални прописи (не сме се пустити на вољу своме телу, својим чулима и нагонима).
Петровић, Растко - АФРИКА
Зато он виче на њих. Први пут ја желим да их његова вика уплаши: не можемо их пустити да не једу, макар нас овде и оставили!
И увек из раса у којима муслиманство није могло пустити корена: слуга фетишист је пун врлина, што је већ теже рећи за црног муслимана.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
се зорно упиру у ме, а са јадних блеђаних и усанулих детињих усна опет слабачко прозвучаше речи: — Је ли да ћеш ме пустити, чичо?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ви њега морете, ако закон допушта, и у свилу и у кадиву обући, па га онда пустити нек се шеће по чаршији, не буди примијењено, ко какав пријестолник.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Њен врх савију к земљи, притисну га каменом и говоре: »Ја те ево рештим (затварам) и нећу те пустити док не испадну сви црви из ране тога и тога марвинчета« (ЛМС, 139, 88). Кувано лишће лек је од заушака (СЕЗ, 16, 432).
Ћипико, Иво - Пауци
Бијаше се већ обикло на меке зиме, па у селу понестаде пиће благу. Треба је набавити или пустити да стока скапа од глади. Има неколико дана што Илија размишља гдје да је намакне.
Сада, када је Нико у кући, било би лудо пустити овако лијепу згоду. Наговара сина Раду да му спомене како би од часа на час могао умријети, па би добро било да се зна
— Чудо је, виђу и ја сада, — замисли се отац. Али није се могло друкчије... Зар пустити земљу у туђе руке? Не знаш ти, сине, у којој сам ватри био оних дана! Раде посматра оца.
а ја да је пустим... њу... ради које дјед ми бијаше главу заложио?... Нећу је пустити без крви, нећу, бога ми! — изрече гласно. —Зар клапиш, Раде? — јави се стара. — Спавај синко!
и упре поглед у вијећнике, па настави живље: — Ви сви знате ча би давала она голина, кад би се обрадила, па зашто је пустити онако без икакве користи.
За њих није било друге него пустити живину да је гоне и продаду. У Јуриној кући те вечери нису се бринули да плате порез.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Још колико сутра отићи ћу доле на Мораву и пустити да ми вода отопи коругу прљавштине са тела. Изаћи ћу, поново чиста и лепа, обући ћу се у најлепше хаљине које имам,
Питам, вас, трезвене људе који овде седите, да ли ћемо широм отворити врата и пустити напоље љуту аждају греха да хара по колебљивом и слабом људском стаду? Не! Не наглимо! Не рушимо!
што зверају по васцели дан около не би ли спазили какву згоду коју ће потом преудесити на свој вражји начин и пустити је да кола од ува до ува. Ово је одмах прионуло.
Могли смо им пустити мало крви, зар не? Зар не, браћо моја? Могли смо им под нокте забити нежне глогове трниће да урликну, да застењу, да
А могу је пустити да се разрасте уместо да јој прљим нежне лишчице кључалим цеђом од глоговине. Плашим ли се ја опсене?
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И децу ми доведи, децу... СТАНА Нису ту деца. А ти не бој се. Затворићу ја све. Нећу никога пустити. Не бој се ти. Ништа није. ТАШАНА (Стани): Ох, Стано! Ох, Стано! Ох, Стано!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
У шталу да је привежеш!... Морам говорити с њеном мајком, узећу је на бригу као своје дете, не могу пустити да добра и лепа девојка остане луда, и вуче батине од мужа целог века.
Познато је да се њој има захвалити за многе изуме у науци. Жене би дакле требало пустити у науку. Убрзо бисмо знали да ли има људи на Марсу, и уједно и ко се од кога разводи. Једног јутра, неочекивана вест.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ти си већ, фала богу, сад величак, и ја мени за дужност водим тебе у свет, твоме определенију пустити, јер кад је Велимир од дванајст година толико учинио, шта ћеш ти учинити моћи од шеснајст.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
“ Али се ви по други пут варате ако мислите да је то њему довољно и да ће вас сад већ једном пустити да наставите разговор са његовом младом мамом или најстаријом сестром.
— Реци, Стамболићу, ту реченицу правилно, па ћу те пустити, — одговори му професор. Стамболић се збуни, узврда се, па очајно понови: — Молим, господине, да идем у авлији!
Стамболић се збуни, узврда се, па очајно понови: — Молим, господине, да идем у авлији! — Реци правилно, па ћу те пустити. Стамболић поче да се зноји и превија, које због падежа а које због невоље ради које је молио да изађе.
огромну тркачку стазу са победним стубом на крају и са нама, грешним ученицима математике на почетку, одакле ће нас пустити те ћемо неколико година трчати ка стубу, заплићући се, падајући, преврћући се, ломећи успут ноге, руке и ребра или
— узвикује најстарија тетка, која је иначе у души била врло задовољна песмом и која ће извесно ту песму пустити у циркулацију, старајући се да допре и до руку саме госпође Анице.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
На суседном углу стоји група војника и разговара. Чујем у пролазу где један вели: — Причекај бре... Све ће нас сада пустити кући. Уз пут наиђох на један пук пешадије. Застали су да виде куда ће.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Мемед-ага говори Алекси: „Не могу те, Алекса, пустити, да ми дадеш и сто кеса блага!“ Ал’ бесједи Бирчанин Илија: „Господару, Фочић-Мемед-ага, ево теби и сто кеса
власника; велико благо путаљ — коњ путоногаст пуце — дугме пуше (вјетар) — дува пушка из кубура — пиштољ пушити — пустити пушћати — пуштати рабрити — храбрити Раваница — манастир који је подигао кнез Лазар 1381.
Рајетин није могао роба купити и држати, него га је могао откупити и пустити да иде куд хоће. Сви господари од робова навраћали су и нагонили робље да се турчи, особито дјецу и младе жене и
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— тврдоглаво потврди Николетина. — Кад смо ми побацали оружје из руку и непријатељу отворили пут у земљу, можемо онда пустити да нам свака швапска шуша сједне за врат. — Ти нијеси бацио пушку! — сад већ нешто веселије намигну дјечак.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Казујући му, рече: — Благослови, оче игумне, ево је дошао један човек од цара сас две товарне камиље. Хоћу ли га пустити да дође к теби? Рече игуман: — Нека дође амо да видимо која је заповест.
Пак и на другу ноћ му се тако исто указа та жена у сну, те му рече: — Већ се не бој ништа, ето, ја ћу те сутра отале пустити. И прену се и те се мисли што ће то бити до сутра. Већ му не би до сна, него све се моли Богу до зоре.
послова находи се неваљалих, пак кано њему ни у што је то, на лудост му се одбија, њега жена не може судити ни га пустити, а он њу да може и за малу ствар!
у закону Мојсеову тако се пише: »Ако би се где нашла чија девојка с принудом покварена, дати јој се драм сребра пак је пустити од себе, нека иде куд је две очи, воде.« Ја што ми ти на ово писмо мени дајеш одговор?