Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Дигне се ребелија на ме, и истерају ме из царства, те ти ја бежи, остављен од свију својих, преко некаквих страховитих пустих планина и песковитих поља; дођем у туђу земљу, гди, за не умрети од глади, најмим се и служио сам седам година.
Африка
Муслиманство их научи да се запирају и они престају да се перу. Напуштам Суданце, да бих кроз невероватни сплет пустих сокака и дворишта, саплићући се о бусење с травом и упадајући у јендеке, дошао међ Бауле.
Расцветане црвене капоке права су поезија. Нигер између равних камених расцепаних обала од базалта, огромних И пустих, са крокодилима који се излежавају: не са кајманима, чија су и два доња зуба са стране скривена горњом вилицом, већ са
Матавуљ, Симо - УСКОК
— Е онда му нијесам стопе изостајао! Осим што не бјех у Кучима и на Кчеву, нигдје га друго не пустих без себе, па га још претекох, бјех без њега у Приморју.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Нек виде деца плавог зеца, чудног зеца, јединог на свету! Пустих зеца из торбака ал се зец не очешља, ал се зец не уми, нит исече нокте, нит исправи
Милићевић, Вук - Беспуће
И тако читав дан. Горе му је било кад почивају, кад се згрије и изиђе опет на зиму и наставе вожњу преко мразних и пустих поља, преко замрачених брда у којима извире бура.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Што почини неколико тића, А још веће што за дуго није, Већ од скора, од Ђурђева дана, Па већ каквих оста двора пустих, Каквих ага нестануло с гласа!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сав засјењен и заглухнут, опијен млаким јутром, пустих се низ вјетар, добри свемоћни вјетар који је бестрага одувао све жандаре и њихове пријетње.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
близу примаче, сјети се хаџија да је преварен те почне за оних сто дуката тужити, велећи: Ђе ја готових сто дуката пустих из рука, лакомећи се на више!
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
А студени лахор кроз долине мирне Преко пустих поља кад-и-када пирне И с вихором лаким сеоца се хвата, Па засипље снегом и стрехе и врата.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Мека и блага ноћ као кадива, ноћ августовска, спуштала се лагано над Мачвом. Однекуда, са пустих стрњика, налети препелица, запућпуриче изнад наших глава, па застрашено прхне у висину.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Заори се урлик са Бардањиола сиротиње бедне и клисура пустих, заплакаше свака породица гола силна слава са помодрелих усти.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ти кукурузи у предграђу С ветром се, у поноћ, насамо нађу, Јави се, у септембру, њива цела Хуком далеких, пустих села. Тај ћув нас подсети, невесело, На детињство, на родно село.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ја се не мешам у те послове. — десет је година како те ја молим да се помириш с манастиром. Ради воденице и оних пустих ливада... — о томе нећу да чујем! — Како сам ја могла? Сви могу у мојој фамилији. — Можда је мени тако суђено.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Не, још нису. Чујте ме! Кад једног дана држах испражњени реципијенат на свом столу и пустих га да помоћу једне гвоздене цеви усисава у себе воду из лонца који је стајао на патосу собе, запитах се колико високо
При томе приметих да, у тренутку кад први калем спојих са Волтином батеријом и пустих кроза њ електричну струју, магнетска игла галванометра мало задрхта.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А кад ме приметише људи се згледаше и свађа се осетно утиша. Ја пустих руку на раме Николино, јер он не беше спазио кад сам ушао.
Ћипико, Иво - Приповетке
Тамо сигурно вијавица и студен бије, али њих за то није брига. На догледу тих пустих висова осјетише се као риба кад се из мреже измакне и морем заструји, — осјетише бесвјесно, као никада досле, сву
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
То је оно чега с’ подлост жаца: Светлих жртав’, сјајних образаца, То је пропаст пустих пудљиваца, У коју их лудост њина баца.
Петровић, Растко - АФРИКА
Муслиманство их научи да се запирају и они престају да се перу. Напуштам Суданце, да бих кроз невероватни сплет пустих сокака и дворишта, саплићући се о бусење с травом и упадајући у јендеке, дошао међ Бауле.
Расцветане црвене капоке права су поезија. Нигер између равних камених расцепаних обала од базалта, огромних И пустих, са крокодилима који се излежавају: не са кајманима, чија су и два доња зуба са стране скривена горњом вилицом, већ са
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Станиша одлази.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: Та знао сам га, небрата мога! Разумевô сам подлаца тога И гле, где пустих да ме отрује Речима јетким змија погана?... Па и тог анђела!... Е бог те убио!
Ћипико, Иво - Пауци
—Кажи! —Безмало те ме не превари поп Вране... обвладао ме бесједама... Мало што му се не пустих . . — Па? — рече Раде. — И он је човјек!
Није ти за главу... Гледај пустих пара! Газда руком враћа новац: — Залуду, брате, зубе тупиш. По закону тражим што ме иде ... Никако , већ по закону!
Али што му то сада пада на памет? Баш сада када је провалија пред њиме! —Пустих ли тефтера и вјересије! Пустих ли новаца! — помисли кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу” .
Али што му то сада пада на памет? Баш сада када је провалија пред њиме! —Пустих ли тефтера и вјересије! Пустих ли новаца! — помисли кад му око паде на трговачке књиге и на „вртајмовицу” .
Хтједе да не мисли о злу, ну ово се силом наметало. Засити се пустих равница, дражила га силна прашина и сметало му непрестано дрндање сеоских лојтра... Једнога јутра поврати се.
И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се једнако буде и успављују, па, снатрећи, дође и до Кате.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1889. ПЕТРАРКИ Крај пустих обала цветних, у празник бесмртне Ладе, Болном и чистом песмом здравећи бурни свет, Ти си певао љубав у којој не беше
Ту гнездо јеина вије, И змија одвратно мили и гуштер по травном поду. 1890. ЈУТРО НА ХИСАРУ КОД ЛЕСКОВЦА Са пустих, далеких поља јутарња магла се диже, И хладни ћарлија ветар.
3. Ах, шта сам пута у јулијске ноћи Блудио самац крај пустих обала, И слушô песме по тавној самоћи, И шум и жубор разиграних вала...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Силазећи са снежних планина и пустих кршева, посматрали смо, задивљени, куће, димњаке, из којих су се истезали праменови дима.
неочекиваним нападом, а и да бих га се отресао, готово несвесно кренух десним путем и тада, пред изненадним призором, пустих дизгине и ухватих се за главу. Шта је ово? — викну командир. Пут се слепо завршавао. Пред нама је била камена ограда.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О ТРЕЊУ ИЗМЕЂУ ДУШЕ И ТЕЛА То није велика шума која шумори, Ни широке пољане које се смеју, Тиха је река ово између пустих обала!
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Па тада, када отац хтеде да те убије... (корећи себе) ах, што га ја тада задржах, што га не пустих да те убије! МИТКА (туробно): И он беше како ти: катил! АРСА (плане): Отац катил? Ја катил?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
« Навео сам на вас бумбаре, гусенице, црве, карајући ви противно, — ништа не маристе! Пустих плахе кише и градом потукох ваше воћњаке, њиве и винограде смлатих у земљу, род вам земљани пожех, а ваше злобе и