Јакшић, Ђура - ПРОЗА
словенске крви, и кад је победила Маџаре, њени вођи походише мрачне тамнице и, где нађоше брата по крви и по језику, пустише га слободна.
Откако га пустише у слободу, био је једнако слаб и блед, али га није ништа болело. Децу је више љубио и миловао него обично.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Све нешто путује... Ето, таки вам је тај Мојсило Пупавац! И то је он што га мало час пустише на бал у газда-Николину кафану.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Зека, онако висок, диже га сасвим до гране. И Станко привеза појас за грану... — Сад пуштај!... — рече он. Пустише. Маринко се копрцну два-трипут, очи му искочише, а језик испаде из уста. Станко погледа Крушку. — Јеси видео, Турчине?
— рече заповеднички Станко. — Што?... — Пуштајте!... Најпре треба поклати курјаке!... Јован и Јовица пустише јагањце. Хајдуци се убезекнуше, јер Станко беше страшан. — Опремај се! — рече он. И док длан о длан, све беше готово.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
Али, од тада Таја као да не беше више онај Таја. А зар и године дођоше. Више није јео. Само, кад га пустише у собу, леже. Више ништа.
Теодосије - ЖИТИЈА
у манастир, и пошто су били љубазно угошћени и примљени од игумана и братије, и узели од манастира што им је потребно, пустише преостале заробљенике, који су били са светим.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Рат му се, изгледа, беше досадио. Кад једне ноћи Французи загатише рукавац и пустише таласе Рајне на опсадне јаркове, тако да се коњи подавише, кола поломише, топови заглибише, Исакович је у својој
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ сви изгласа зборе, И умало града не пустише, Ма их најзад вође надмудрише: Да чекају још до тамне ноћи, „Тад ће“, веле, „жесток индат доћи: Војске пуно, а све
цикну, Турчин паде — и што ћу ти више, Већ из горе пушке окупише, Веће Турчин за Турчином пада, Већ се кају што пустише града.
Бој се поче — Турци ударише, Једним махом хтјеше да освоје, Ма их Срби наблизу пустише, Па узеше на то око бистро, Ког смислише, оног покосише, За час тињи Турке замрсише, Сломише их низ тврдо стијење
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Тамо сам се ја с њом и у радости и у жалости, толико пута сита наразговарала. Ту ми неће бити жао ни умријети. — Па пустише ли је у шталу? — опет ће онај радознали војник. — Није вајде крити, пустише. Добри неки људи.
Ту ми неће бити жао ни умријети. — Па пустише ли је у шталу? — опет ће онај радознали војник. — Није вајде крити, пустише. Добри неки људи. Изгоре стара Анђа заједно са својом шталицом и својим разговорима.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
— По мени, много је значајније да ли се ми у овом тренутку налазимо ближе или даље од извесног места... А онда нагло пустише: МЕЊАМО ТРАКУ — И ЦИЦА МИЦА, ГОТОВА ПРИЦА!
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Војници тада ухватише и Магдалену и, по царевој заповести, метнуше је на једну трошну лађицу па је пустише на море без крме и весла, да је морске буре и ветрови носе куд хоће.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Раздражена маса млагиx, јуначких грађана јурну на изнемогла старца, те га у јарости почеше ударати и вући. Једва га пустише због старости, а иначе би га камењем засули.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Одбијала је да се умеша у злочине, Нико је на убиство не могаде навести, И пустише је, на крају, да отпочине У малом музеју, спокојна, чисте савести.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Комшија га ухвати за мишице и извуче на гомилицу земље. — Такво је време дошло, Ђорђе. А тебе пустише. И време је. Доста си се намучио. Боље да ниси излазио. — Зашто? — Седе један поред другог.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тада га пустише, и тешко рањен у једном од првих већих сукоба, он се нађе у болници, из које изађе једнога од оних страшних дана кад
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Да потпомогну његово кретање, Турци пустише са свога десног крила до Мораве доста јаку коњицу, за којом се кроз кукурузе провлачио доста дугачак пешачки стрељачки
Наше се каре опет повукоше и пустише преда це стрељачки ланац, који отвори ватру на турски стрељачки ланац и заустави га у напредовању.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Фи-у! Гр-р-ру!... Гр-р-у! — поче да туче непријатељска артиљерија по нашим пешачким рововима. Наши пустише црвену ракетлу. Бау-ћиу-гру! — почеше и наши брђани да рију по бугарским рововима.
Ћипико, Иво - Пауци
Код Јурине ограде уставише се и пустише живину по старини, а они пођоше по саду. Младићу је срце пуцало од јада кад је ступио на прекопану, испуцану земљу што
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
И ми ћемо одмах онамо. Куцнусмо на врата; чим изустих српску реч, пустише нас унутра. Вођа изасланства, племенити госпар Бунић, дочека нас најљубазније.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Опет се погледаше, са старачком оданошћу, у којој живи једна једина, последња милошта човекова. Мирка пустише унутра. Ната је почекала још минут два сама. Осетила је сузе, али се уздржала.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад Латини књигу проучише, брже-боље пустише Милоша, дадоше му од земље хараче, и опкладе хиљаду дуката. 8 МАРКО КРАЉЕВИЋ И ВИЛА Појездише до два
“ То катане једва дочекаше, пустише му двије војеводе. Ал̓ ето ти Јерине проклете, с њоме иде дванаест дворкиња, те јој носе скуте и рукаве.
А кад Иво књигу оправио, он призивље к себе јазиџију, па довати један табак књиге, искидаше књигу на комате, па пустише по књизи јазију, те позивље кићене сватове.
Кад Тадији ране извидаше, онда Турке за благо пустише, и вјенчаше Косу за Тодора. Давно било, сад се спомињало, кано Ђурђев данак у години, баш кô добар јунак у дружини.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
сада је као неки анђео хранитељ и казначеј у овој дружини младих ченгија: носи фењер и кишобране и живи у успоменама. Пустише ченгије да измакну, а после се и сами разиђоше...