Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Мени би жао било то чујући; и заисто ја сам весма њега љубио. Но, ко ће мени извадити из моз|га пустиње и пустињике и све којекакве ствари с којима сам ја био моју будаласту детињску главу напунио?
” Оде; постоји по сата, пак опет дође. Он је разумнији био од мене. Није питао ни за пештере ни за пустињике, него који је прави пут од Тамишвара к Срему, гди се Тиса прелази, гди ли Дунав, и који | је најбољи манастир у Срему.