Употреба речи пустолине у књижевним делима


Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Над градом вечерњим: крик дивљих гусака Житак од мало снега, мало мрака, Капље низ слух нам у дно пустолине. Ми идемо у гомилама, по двоје (ал сâм и сâма!

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

(Конда је погинуо 1807, Хајдук Вељко 1813.) Празнине су се умногостручиле а пустолине, све чешће, зјапиле и из земље и са неба. Он се тукао.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Ако бих и кано птица с крилма рано одлетио чак за море, у које тамо пустолине скрити се, ал' и онде ће ме досећи твоја рука и наћи ме, и твоја ће ме десница задржати и преместити с места.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности