Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Скоро ме страши силна мудрост ове руке Мој мозак је немоћан да буде господар свих њених покрета (Не, духовност мојој пустоловини мишићној само смета!). И та ребра савијена у луке; Тајанствено учешће једног бедра; Дрхтај!