Јакшић, Ђура - ПРОЗА
ни речи; али страшном хуком говорише таласи, који све већом силом продираше у варош, пред собом рушећи, а за собом пустош остављајући. — Болница је у води, — рече један човек, који је из другог краја вароши малој гомилици приступио.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Ноћ се полако спуштала на земљу, дубока, тавна, влажна ноћ позне јесени... Он је осећао пустош њену у својој души. Рече да упале жижак и да седе с њиме у соби... Али никако не могаше заспати.
Стигоше пред хан. Он беше празан. Нигде живе душе, ниједног повесма дима да се с баџе уздигне. — Пустош! — рече Алекса. То Станка трже из његових сањарија. Он баци поглед на кућерину и намршти обрве.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Има и на тлу очајноме Увек кап Божја која капи, И крвожедни крик Саломе, И један пророк који вапи. Нигде ни пустош није сама, Свуд срце људско себе сеје, Свуд се усели људска чама — Све се на нашој крви греје.
Кроз тамну је пустош моје крило секло, Где сад сја твој покрет и твоја реч зари; И као да свему ти беше порекло, Сунце што ми откри
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Око њених очију, а по лицу, као по неком платну живота, као да је неко почео замазивати бело, бело, бело, далеко, пустош, бесконачност, и само као да се тамо чак у дну, у страни, једва приметно, неразговетно опажа један крајичак неба Сви
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
тако да су сутрадан из комшилука морали узајмити мирођију за краставце из воде, бедећи ону Ракилину дерлад која чини пустош по свима комшијским баштама.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И сви ови овде око мене уверени су још: да су у поседу те апсолутне истине, те сву ову пустош гледају као нешто природно, стварају је и учествују у њој свим силама.
тек онда: кад је она млада, бујна, цветна и свежа шума издржала све олује и све громове и све сломове и постала пустош ради заједничке величине. И шта?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Али другима је дато да одахну, да забораве. Нама није дато, ни то. Толика је пустош била у Сервији, причају, да си могао чути змију, чуваркућу, како пузи по згаришту, као једино што је живо остало.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Његови дланови на топлим девојчиним бутинама, а около бела пустош... Када му је било хладно, тамо на левој обали Сене, отварао је по ко зна који пут Ванин капут од сиве длаке, подизао
Гледала си у зелени екран преко кога су тамо-амо трчали згодни младићи. Онда си погледала кроз прозор на улицу. Пустош. Нигде никога. Онда се он пробудио. Које је полувреме? Не знам. А резултат? Не знам. Ко игра? Не знам.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Па и несрећа и пустош сељачког живота, виђене очима детета, претварају се у поезију вечите патње и муке човекове. ИИ У предговору Башти
опседнута једним платном подсетила нас је да је страствовање највиша цена постојања, и да је све друго јад и пустош, пораз.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Ту је показана сва духовна беда и идејна пустош српске књижевности, која се била свела на романтичке извештачености и празну фразеологију.
Милићевић, Вук - Беспуће
Он кликће кад опажа у њему пустош гдје се шири, наде гдје се ломе. И кад све застане и замре, кад настане у њему једна чудна мртва тишина, он осјећа у
Дан пробијаше, а у даљини се магла утапала у Уни. Тек касно ујутру, кад отвори очи, Гавре Ђаковић осјети пустош и мртвило око себе као некада, и ужасну се.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Лов нам није пошао за руком. Немилосрдно опрезне, птице су панично сунуле у будну окату пустош љетњег неба, која нас је грубо одгурнула с малог таванског прозора.
Опазио лукави посвојак промјену на својој старици и све се пита: откуда ли та туга и пустош? Испитивао, пипкао и коначно се досјетио. Не би то био стари Спасе кад не би био такав.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
да се миче нешто бело; помислим да је неспокојни дух покојна каква гласа што се у Матици породи некад, предлажућ да се пустош оправи, па блуди сад, очекујући плод.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
Можда је била пустош и хладноћа, Па заборавом намерним се тешиш: Да ми је да ти место песме ове Напишем читак синопсис за снове!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
КВИНТЕТ ЖУТИХ ДУЊА 190 І 191 ИИ 192 ИИИ 193 ИВ 194 В 195 *** 196 ГРОМ О СВЕТОМ САВИ 197 *** 200 МАЛА ПУСТОШ ПОД НЕПОЈАМНИМ ПОЈМОВНИКОМ БЕОГРАДСКОГ НЕБА 201 *** 202 СВЕТИЛАН У ЗНАКУ СВЕТЛОСТИ О СВЕТОМ ЂОРЂУ 203 У ТЕСНОМ
Гомила мрак се, расте колач тмине. ИИ Тумара тмушом нагон бòготворни, кроз пустош листа тамине шумарке. Тренуци то су несловни и словни.
*** МАЛА ПУСТОШ ПОД НЕПОЈАМНИМ ПОЈМОВНИКОМ БЕОГРАДСКОГ НЕБА Кафана „Марина“ налази се, идући с падине Дорћола према Дунаву, у врху
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Освану јутро; ево и деде, по њиви редом зађе, о грдна чуда, о пуста лома, читаву пустош нађе. Трагови Ждерка свуда се виде, последњи, ево, у шуму иде. Стражари амо, на испит строги!
За првог снега одједном живну, поспану збаци мрену, подиже главу, залаја гласно, у пустош белу крену. —На далек пут вам одлазим, каже, испод небеског лука, где вечно Псето, пољем без краја, јури вечитог
Завичај њен је пешчано море где вихор праши и сунце пржи. Камиле-лађе одувек броде кроз пустош врелу, морем без воде.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У Мртвилу све почива, Нигде нема створа жива. Свуда пустош и досада Царује и влада, Нити срце штогод жели, Нит' се чему нада. Расејано поглед блуди, Тромо иду часи.
У крчму уђе нагло Чудноват некакав гост; усне му грозно се смеше, Из празних шупљина очних студена пустош се шири, У руци држаше косу. То Самрт ледена беше. Крчмар је дремао мирно, држећи дебелу књигу.
То ловац пролази селом, И брзе мамећи псе, погурен у поље жури, Покривен копреном белом. Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе — А свежи јутарњи дах прелêће долине мирне, И шум се разлеже благ, кад својим студеним
Са њених висина Не вије се бршљан, не шумори цвеће, Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не креће.
Њу не краси бршљан нити росно цвеће: Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не крепе. Но кад камен падне или реч се рекне, У хладној празнини
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Наиђосмо кроз мрачне алеје и обресмо се на калемегданској тераси. А преко обале, нема пустош. Само негде у даљини светлуца једна ватрица. До јуче моћна царевина, изгледа нам сада у мрачној ноћи као скрхана.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Барке су се судариле и притегле као да извлачимо дављеника. Нови сада светли у даљини. Острва се црне. Уоколо је пустош мора. Под светлошћу једне лампе, рибари раде. Ћути се и стење.
Звонце трамваја звони кроз овај крш тако лудо. Поћи ћемо кроз неку неизмерну пустош. Сва је земља као преорана. Тек понегде понека кућа. Понегде је још засађен купус.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Свачија ме мука мучи, на душу ми све утиче: Како ти је у планини залутали сад путниче? Ову пустош, и дах мраза, дах голети, Ако жели да опстане, човек мора заволети!....
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Лавеж, вика, граја. Покличи се оре, Јури хајка кроз пољане и кроз горе, И оставља пустош на утртој стази. А кад жртва падне у крвавој пени, И зелену траву крвљу нарумени, Хајка даље крене да ништи и гази!
Зора. СУМОРНИ ДАНИ И Опет се враћа старо време Са ниским небом мутних дана, И око сузи, уста неме, Суморна пустош са свих страна. Мрачно и влажно ко у гробу. Мемљиво свуда, свуда гуши.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
КРОНИЧНА СТАРОСТ Дође тренутак када уђе сумор У цело наше биће, и овлада Душама пустош а срцима умор, Невољни умор без жеља и нада; Када у свести о сопственој беди Сваки напор умре смрћу тужном, ледном,
Зато дође тренут када уђе сумор У цело наше биће, и овлада Душама пустош а срцима умор, Невољни умор без жеља и нада; Када у свести о сопственој беди Сваки напор умре смрћу тужном, ледном,
А бити без људи, и бити увек сâм, Зато нам треба бити одвећ јак, Имати своју веру и свој храм И храброст ићи кроз пустош и мрак; Лупати тело, рањавати дух Кроз низак, тесан и мемљиви трем; Немати утеху за насушни крух: Самоћа је увек
— она која у свести и души Ствара тужну пустош, неречене јаде. Кроз свет наших нада, осећања жива, Кроз домове среће и колебе беде, Кроз мозак, срца и сва наша
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Што је требало да ми гране, поцрнело! Неки репати ветар ујахо у мене ко с лучем у сламу! За мном пустош, преда мном пустиња! Што ми је било нада, сад ми је чемер! Шта да радим с временом које ми остаје?
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Да је бар мира када нема речи И тиха пустош кад мисли неима: Па да се легне као кад се лечи. Овако: стојим још увек пред свима (Док слична стрмој води ил
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Праведно је да Вукашину и његовој деци остане имање. ...Чађава измаглица сутона још више је појачавала пустош снежних пола, а врзине и ретко дрвеће подсећали су на пожар, касно угашен.
У мраку један другоме нису видели лице. Испод каце, јурећи се, зацијукаше мишеви. И они слуге на пустош. Извукао се из мемљиве подрумске тмуше и брзо се упутио у собу да легне, да некако заспи пре но што Симка дође.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Победа је, разуме се, Стојана Чупића, Змаја од Хоћаја; али, од победе у њему остаје само нека измрвљена пустош која дуго држи.
Из кућице нико кије изишао а празнина је почела да избија од камена, од земље, од облака. Добрача је, кроз ту пустош, пошао узбрдо, ка Стамбол-капији. То му је била друга омашка. Сада то зна а онда је хтео да верује друкчије.
само трајност дана који баш пролази, назирале су се ретке турске куће над којима је, зеленилу упркос, харала светлосна пустош. Али у низини, ближе пристаништу и обали, било је друкчије.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Не! С тешком котвом не срљај дубоко, Рањено срце друкчије нам збори! Нити у пустош пуштај жудно око, Да те неспокој за сазнањем мори.
се миче Нешто бело; Помислим да је неспокојни дух Покојна каква гласа, Што се у Матици породи некад Предлажућ' да се пустош оправи; Па блуди сад, очекујући плод.
робом и с дугим бамбусовим копљем, На чијем врху спава самрт лута, К'о с благом својим трговац из граца Прелажах пустош без стазе и пута. И бјежах с тобом, у облаку праха, Од страшне чете дивљих бедуина...
засв'јетли и у људској души; И ведра мис'о распе свјетлост тајну; Ал' често нема да озари ништа, Сем једно гробље и пустош бескрајну... Ј. Дучић ЛXXXВ У СУМРАКУ Одвела ме туга и мисли злослутне Далеко у поље. Трава пуна росе...
У крчму уђе нагло Чудноват некакав гост: усне му грозно се смеше: Из празних шупљина очних студена пустош се шири, У руци држаше косу. То Самрт ледена беше.
То ловац пролази селом, И брзе мамећи псе погурен у поле жури, Покривен копреном белом. Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе А свежи јутарњи дах прелеће долине мирне, И шум се разлеже благ кад својим студеним
Забављаху се на начине разне, Све непознати, разноврсни људи; И шумна пустош те забаве празне Тегобом горком испуни ми груди.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
На злу судбу палијех небесах ноћ и пустош царство уздигоше; но слијепе ове владалице бесилне се одмах поклонише упорноме своме сопернику!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Макар како знатна она била, привиђа ми се као опруга у дрвеном лутку. Мора да је ужасна она сахарска пустош која од те једне једине мисли, од вјечитог ношења тог монокорда у себи, царује у таквим спрженим душама.
На њему се једва разазнаје црно и пусто борово грање. Мисао нам однекуд иде на глуху антидилувијалну пустош кад су на Земљи владале велике језиве тишине, тек ту и тамо прекидане големим пљускањем воде кад се у мрачне мочваре
Познам спечену сухоћу кад пресуше сузе, кад се у прсима згруне тврда ледена гваља. Познам клонућа у пустош бешћутности. Познам часове кад је душа празна као пресушен бунар. То је кратак предах истрапљеном месу.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Сад му све изгледаше друкчије. Тужна и сетна усамљеност шири се око његова гнезда, пустош у дворишту, тихо немо ћутање у околини, ниједнога знака од живота...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Народ се поплаши и почне бежати на све стране. Помор се ширио од запада према истоку и остављао за собом читаву пустош. Једног дана дозове отац свога сина Петра и рече му: — Петре, видиш ли ти како свет овде умире?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
и пролазе, И лагано све се губи, изумире и пропада, И никаквих немам жеља, да ми приђу, да долазе; По сумраку сањарија пустош спава, мир свуд влада.
Мрачан и ведар ја идем животом До старих, црних и светлих обала, Где дише пустош и мир са лепотом, Где пропаст живи и где нема зала. Где нема зала.
Развалину доба снова и полета Обавила пустош, заклонила тама — Каткад уздах прође — празнином прошета... Подижем будућност са својих осама!
Ћипико, Иво - Приповетке
Зимња их је ноћ затекла у путу; роса влажила и следила образе, а кад зађоше у брда, заокупи их пустош и тмица. Касно у ноћ изнемогли падоше на конак код пријатеља Илије. Полегоше.
су уопће и превише разговорљиви, као да су то од мора научили, па ме обасуше питањима, и чуде се што сам дошао у ову пустош. А ја се драговољно подадох разговору и пријатно ми је у њихову друштву. — Наздрави Антици!
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал заборавом свет сам сачувао и чувам за сва времена од времена и праха. О где су та места када ветар дува и пустош помера? Где звезда моја плаха? Нискости узалуд чезну песму!
Краков, Станислав - КРИЛА
Свуда се белила огромна пустош планине и снега. Одједном је изгледало да су залутали. Трагова није било. Официр је застајао, али је пратилац замотан
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Бунтовне крви гадан породе, Шта хоћеш више?...“ И војска јури, Као освета гнева краљева, По јадној земљи пустош простире, До просијачког штапа доводи Несрећну децу целог народа... ЈАЊА (иза бине): Извуци коноп!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Земља је прпорила од удара. Ракетла сину. Пољана је била празна. — Прекини паљбу! Нема пустош... Још једино у ушима нешто хуји од силнога праска. Телефон је свирао. Јављао се командир пете батерије.
Али сада, изблиза, видим исконску пустош. Разбацано стење и разривене падине. Читаве реке осулина пуних каме ња које се непрестано осипа.
Небеску тишину нарушавало је само блејање оваца и јагањаца, и чула се јека звонаца. Сада влада тамо грозна пустош. Земља је разривена. Читави се бедеми укрштају, а наместо зелених травњака постављени су сплетови бодљикавих жица.
зелених пољаница, и гомила разривене земље, разбацаних препречних средстава, и понеки избачени леш указује на страшну пустош, као да су неке адске силе претуриле земљину површину. Сунце је већ зашло. Топови и даље грме.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И сад без вере у магле јесење Дршћемо бледи и плачемо стравно: Срушеног храма дави нас камење. Пустош без искре светлости што плама Свуд око нас је, а нама се чини Истине зубља да гори у нама И да нас води небеској
Зрелост, драж, мекота! — О, милости мени: Немоћ ми и пустош празно срце жуче. О, сунце, о, ноћи, вама испивени Удови се грче, без крви и сока.
И ненасити, гвоздена кова, Небеса траже нова и нова. Албанске стене ледом посуте Дршћу и слуте... И урла пустош буђена из сна И цикће поноћ погледа рисна, А разјарена Деца Дана Стижу кроз пустош, где се сурвава, Где се од ноћи
И урла пустош буђена из сна И цикће поноћ погледа рисна, А разјарена Деца Дана Стижу кроз пустош, где се сурвава, Где се од ноћи дан ужасава, На плави, цветни кут Јадрана.
Ћипико, Иво - Пауци
, у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се запони. Чим ду'ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош. По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови.
Сваким кораком срце им се цијепало на догледу поломљених грана, растрганих хвоја и испресјецана лишћа. По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода. Сврнуше путељком у доце. Јуре разгради и уљезе у своју ограду.
Њихова млада лица засјаше на сунцу, засве што је из њих избијао очај... Уоколо пустош још се јаче истицала, а из села до њих допирали су раскидани тугаљиви гласови... — 'Ајдемо!
и покућство и пољско оруђе и земља и оно кућице која не носи никакове користи, ну и њу руше, да остане зар потпуна пустош...
што ће брзо оставити ове нехарне крајеве, ну чим се је више примицао дан одласка, на махове осјећаше у души велику пустош и стрепњу. И док су му другови завиђали што их оставља, он се тужно спремао на тај далеки пут.
Споро, између молитава, зачињале јој се у памети успомене из детињства и испуњавале јој пустош у души, што је осјећала кад би јој изненада синуо пред очима сутрашњи одлазак. ...
А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Затекли смо збиља тужан призор. Бледи као утваре, леже они по својим ћелијама, око њих кисело смрдљиво блато, пустош као после рата. Нигде ништа од живих бића. Осим њих.
Вуку за собом тешке преморене ноге, поспани и невољни. Пустош је оставила за собом ова проклета и благословена вода, Морава — мучитељка и хранитељка наша.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
То ловац пролази селом, и брзе мамећи псе, погурен у поље жури, Покривен копреном белом. Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе А свежи, јутарњи дах прелеће долине мирне, И шум се разлеже благ, кад својим студеним
У крчму уиђе нагло Чудноват некакав гост; усне му грозно се смеше; Из празних шупљина очних студена пустош се шири У руци држаше косу. То самрт ледена беше.
тешком досадом, најзад, и леђа окреће свима, Јер љупка спољашност тада пред нама изгуби цену Кад човек обману позна и пустош осети њену. Синоћ сам дошао доцкан. (Зашто бих истину крио!) Са неким одличним људма до беле зоре сам био.
Са њених висина Не вије се бршљан, не шумори цвеће, Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не креће.
Њу не краси бршљан нити росно цвеће: Хладна пустош бије из њених дубина, А језеро мртво никад се не креће, Но кад камен падне или реч се рекне, У хладној празнини
На њима богате робе и слатког растиња има: Кашмирских шалова, злата и трске шећерне с њима. Но сад је у граду пустош. Базар је затворен давно, И смех се не хори више, ни песма у вече тавно.
Но туга, што здравље руши, Учини од тада преврат у болној његовој души. Силвије од ове ноћи сто пута осети јаче Сву пустош живота бедног и ништавила свога; Одсад је банчио чешће, кашто се по крчми тукô, Хулећи одвратном псовком и људе и
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Да знаш како је тешко бити изнад свега, и остати зато сам, сам... ТАШАНА Дедо, ја знам шта је то самоћа, пустош!... МИРОН И знати, унапред знати, да ћеш бити вечито сам.
Боже мој, дедо, та ја знам шта је то бол, самоћа, пустош, шта је то кад је човек сам затворен. И ево, ја сам сва твоја не као жена, већ као сестра, кћи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Чим пут скрене налево, постајао сам неспокојан и затезао дизгине. Изгледало ми да никад такву самоћу и пустош нисам осећао. А знао сам да свуда около гамижу војници.
После оне данашње грмљавине топова, свуда влада нема пустош. Људи прикупљају снагу, да би се сутра поново убијали. — Пазите, овде је мост! — скрену ми пажњу старац.
За нама је остала пустош. Народ је у већини остајао на своме огњишту, надајући се да ћемо се ускоро вратити. Неки су полазили али кад би
Покрај пута лежи нечији леш унакажен и сагорео. Иако су наше очи навикле на расипну пустош, ипак се људи интересују за ово несрећно биће и запиткују војнике који су застали и чепркају по згаришту.
Кроз пустош разлегао се гласић: — Мамице, што седиш? Лежала је на леђима. Њене су очи готово потамнеле, уста отворена.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Као храну, Прождире туберкулозу. Под њом пустош крша, Ровитих стена. Или је једини грозд окачен о лозу, Као сок из тебе сише туберкулозу.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У храму икона стоји На златном сликана платну; У пустош лета моји' Светлост је сипала златну. Анђели и ружице Лебде сврх Госпе благе; Очи јој.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
За трен ока запаљена колибица била је растурена и угарци погашени. У логору је бомбардовање причинило приличну пустош. Набројаше четири дубоке јаме од бомби.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
обран, а градски високи горњи домови — луг и шума по њима узрасти, те у дубраву зверињу ће се наменити плачући се за пустош управаџија му!