Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Лутала сам по тој пустој, опрљеној равници, тражећи макар и капку воде да само поквасим осушене уснице, али нигде ни капке; и ја, малаксала,
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Душа му је подобна пустој и забатаљеној башчи, пуној трња, коприветина и свакојаког непотребног корова. Непрецењени и неисказани дар божји: в
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЗАВЕТ Рече ми мој Творац у велико јутро: Човече, дигни се и јави у плоти. И у свој таштој и пустој наготи, Иди кобном стазом коју будеш утро.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тај огромни Рус, са којим разговара, у снегу, каже да су њихови домови сад, тамо, опустели. Ваш дом, каже, „пустој дом“! Тај див, који има облик великог медведа, каже му да су они, сад, туђи у свом завичају: „Ви иностранец там!
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
разговарао чича Тришо, а баш му је било жао његовог Тоше, крупног бркатог мачка, чичиног јединог друга у усамљеној пустој воденици.
— Мијау, збогом бајна и чаробна сланинице, никад се више до тебе попети нећу! — уздахнем ја и станем да се шеткам по пустој кући: так, так-та-рак! Одједном из ћошка, иза неких џакова с брашном, зачујем некакво тихо цијукање и шуштање.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Дакле, што бисмо ми? Ко би нас припазио оно мало дана што нам остаје? Како би нам било у пустој кући, у живој гробници? — Аох, аох нама! — рече Крстиња. — А сад обрнимо веселију страну! — настави кнез.
Милићевић, Вук - Беспуће
коњи се једва вуку кроз мрак засипан снијегом; од часа до часа лијено се затресу бронзе и њихова звека смрзава се у пустој тишини. Они морадоше ноћити у првој усамљеној кући на коју се намјерише, гдје их прими један мршав, распас сељак.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Прва буна ето већ га прође, Он устаде, па зборити пође: „Богом сестро, право ми говори, Што ли чиниш у тој пустој гори? Ко те младу догнао овамо, Где живују дивље зверке само?
Али брзо дође он себека, Па је моми ове речи рекâ: „Богом сестро, право ми говори, Што ли чиниш у тој пустој гори? Ко те младу догнао овамо Где живују дивље зверке само?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
борбе, а његова једина звијезда-водиља, узданица његова, угасила му се на рођеној руци и оставила га самог у пустој немјерљивој бестрагији. — Шта би сад?
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
месечеву светлост или да не чујем Томчин страшан глас, како бије Цигане и испред Томче њихово пиштање и витлање по пустој, немој чаршији ... ОНИ Чим сам ушао на капију, предусрете ме жена му Марика.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Отварај брзо!“ — вика се ори и громко јечи по пустој гори. У глувој ноћи, под црним кровом, много се страшних десило ствари, без трага, гласа, у млину овом ишчезе
ОГЊЕНА ВИЛА У глувој ноћи, у кругу млина, мећава густа повела коло, у пустој шуми повише млина дрвеће цепти, само и голо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Тја... дечко! — проговори командир, као да је хтео рећи: шта је ово дете скривило... Остависмо га на пустој пољани и журно пођосмо. Чујемо, неко јечи. Мало даље, тамна непомична прилика... У близини неко дозива: „Друже, друже..
Они замакоше, изгуби се топот кона и у глувој ноћи стајао сам ја сам, као кип на коњу, у пустој шуми. И коњ се притајио, опустио главу, сигурно спава...
Неко предложи да се вратимо у бивак на Бањици. Варош се била испразнила. Копите коње одјекивале су тупо у мрачној и пустој ноћи. Сутрадан је командант издао заповест да се нико не удаљава из бивака.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И ко би се опет могао врнути оној бесциљној, суморној, страшној, пустој празнини ?!... Гледаш цео живот унапред, а оно све пусто и одјекује вечном, бескрајном празнином...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
После сам се дуго ценкао са рибарима, и тек увече, кад је пао мрак, превезоше ме натраг. Спавао сам у једној пустој кући, и целе ме је ноћи будио тежак, тучан црквени сат. Од детињства тако, ма где био, станујем крај звоника.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
— Али, пријатељу, ваља да знаш да у свету, па и у овој пустој гори, има много ствари које те могу наљутити. Ако нема људи, ту су комарци, ту мушице, а оне су кадре довести љута
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— И хоћу, да знаш да хоћу...! црњи си ми од ђавола, живот си ми отровао!... Све ми је црно у овој пустој кући!... Чудим се само шта сам чекала досад... — Шта!... ја црн?... А ти?...
пут, и све му се чини да од решења тога питања зависи дела његова судбина, па се још упорније, још нервозније предаје пустој мисли, разматрајући у памети све случајеве и догађаје свога паћеничког тешког живота.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Тужише је и Пијачној управи... Напослетку, у меду се удави! У Предселу, у тој пустој селендри, У том леглу песама и легенди, И данас се пева покрај појила Да је Веска Београд освојила.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И док неосетно, свуда пада тама, И јато се ноћних птица на плен спрема, Сам у пустој цркви, где круже вампири, Очајан и страшан, Христос руке шири, Вечно чекајући паству, које нема...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
И након свега, после борбе својске, Црви се сада о лешине боре. По пустој земљи куд су прошле војске Напуштена села у даљини горе... НОЋ СЛУТЊЕ Спавај мирно, чедо моје; Све је мирно...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Биле гдје и вазда, код његовијех одсјеченијех крила, код погинулијех синова! А данас више но обично, јер је ред у пустој кући бадњаке прилагати!...
Дакле, што би ми? Ко би нас припазио још ово мало дана? Како би нам било у пустој кући, у живој гробници? Ко би нам очи склопио?...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Кажу да рече калуђер кад ко каже да је туча побила или да ће побити — винограде. По пустој цркви и пси лају. — Овако је рекла попадија кад је видјела да други једу без њена попа поскурице у олтару.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
И птица нека ина: Зашто, зашто закричи (Не тек у пустој причи, Него ту, са висина)? И зашто у дан ведар Док ћуте наша борја Трепне тек један кедар?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ситну калдрму прекрила лишјакиња, плотови погорели, јасенови посечени. Жене плаше децу змијама, па се по пустој Катићевој авлији ни она не играју скривања.
Певаш, мишићу погани! — стеже му врат, тресе га и хоће главу о зид да му слупа. Од страха, Мијат се не брани. Гудиш у пустој кући. Они чији хлеб ждереш нису ту. Можда се неће ни вратити.
зора од кукурикања, и мислио: његове слуге сигурно спавају док сунце не изађе; стока је омршавела, ништа се не ради, у пустој газдинској кући слуге једу и пију, краду, сељаци му посекли забране, носи ко шта хоће, као у удовичкој кући.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
»Можда ме је звезда преварила?« — помисли мали чистач, решен да се врати у свој град, кад на пустој стази изниче старица толико повијена под теретом да јој се чак ни лице није видело. — Да ти помогнем, мајко?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Но ко је тај бледи младић што тако усамљен седи На пустој тераси храма? Он, жељан вечерњег мира, Бледо, високо чело на стуб је притиск'о хладни; На коленима светли сребрна и
Тамо, куда је некад са Хелом блудио срећан, Сада је с безумним болом клицао њезино име! Он је седео самац на пустој обали мора, Где је у светле ноћи и Хела седела с њиме. Но ипак не беше самац.
И док, постепено, свуда пада тама, И јато се ноћних тица на плен спрема, Сам у пустој цркви, где круже вампири, Очајан и страшан, Христос руке шири, Вечно чекајући паству, које нема... М.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
и замагљеном окну оног истог прозора кроз који је, десет жалосних јесени, мртво гледала у блатне коловозе иа широкој и пустој улици паланке, и гдекад покисле коње који су се пушили и мокре дизгине и руке погуреног у таљигама сељака под
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Сити ћемо се наразговарати читаво једно дуго недјељно послијеподне у каквој пустој кафаници у предграђу, гдје кокоте које је већ прошла прва младост хватају средовјечне пословне људе из унутрашњости,
Ћипико, Иво - Приповетке
Иво Полић са овога моста одлазио је у Скутари, у Азију. Шврљао би тамо по пустој обали целога дана и у сутон враћао би се. Ручавао би у Европи, а вечеравао у Азији.
И сети се своје глади, кад оно њих неколико другова остадоше у пустој планини за два дана без залогаја. Па приђе с леђа Арануту и одреши му руке.
Краков, Станислав - КРИЛА
Као збор авети биле су те тамне групе крај малих светлих средишта на пустој и голој падини. Ветар би кадикад захујао, повијао би пламене, прожигао тела, ледио их својим хладним дахом, и успали
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Пијанствујушчаја жена јест велико мученије, понеже она не знајет своју срамоту покрити. — Боље јест во пустој земли или у рогљу крова живити нежели с прекословноју и гњевливују женоју купио у дому.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
сјајна мора зеленог; А то што гледим, тамо далеко — Те горостасне, црне авети — Што, као претећ небу, поносно По пустој земљи сенке пружају: То нису они чили валови Што их је моја младост гледала Са прозорија хладног гранита
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Не миче се листак, шума не шумори, Мрка поноћ прети мркој пустој гори... Па и Млава пуста уздише потмуло, Да се не би њено уздисање чуло.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И ту, у пустој, испражњеној кући чисто одахну. Осети се сам, сигуран. Чврстим полаганим кораком упутио се кући, и пошто још једном
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Сада су имали прилике да им натенане, на сламку пију господску крв. Видели су у својој пустој уобразиљи своје одличнике ту одмах на столу међ чокањима ракије као дебеле беле црве с црним сјајним главама тек
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Е, тако и ти разведри анђелско лице, И буди срећна у дивљој и пустој страни Кô плави цвет питоме љубичице, Стрпљењем својим што себе штити и брани! 1882.
Ах, то бар није грех! Да не оскврни тебе и твоју грађанску тогу Поруга или смех. 1889. ЛЕЛЕК На обали пустој, о праведни бози! Хаџи—баба, лелек, ситне вале броји: Заклепеће кашто и на једној нози Замишљено стоји.
Више плаве реке Све његово друштво лелуја се ето... Они журно стижу од свештене Меке, И доводе лето. На обали пустој, о праведни бози! Хаџи—баба, лелек, ситне вале броји: Клепеће весело и на једној нози Непомичан стоји. 1889.
Но ко је тај бледи младић што тако усамљен седи На пустој тераси храма? Он, жељан вечерњег мира, Бледо, високо чело, на стуб је притискô хладни, На коленима светли сребрна и
Тамо куда је некад са Хелом блудио срећан, Сада је с безумним болом клицао њезино име; Он је седео самац на пустој обали мора, Где је у светле ноћи и Хела седела с њиме. Но ипак не беше самац.
На пустој обали речној, на крају бурнога града, Где пастир у рâно јутро свилена догони стада, Он нађе склоништа себи. Пред домом
У чистом зраку нијају се ждрали; Ласте долећу са зимница своји' И бео лелек на пустој обали На једној нози замишљено стоји. Под небом бруји чудновата врева, Све живо кличе, цвркуће и пева! 12.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Један од њих спази у пустој улици судског писара, и таман да му приђе: онај отресе обема мишицама и скоро трком утече.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Нико не сме да изгуби везу са својом јединицом, јер где би је нашао по мрачној и пустој ноћи. Али пешаке сустижемо све чешће, преоптерећени су исувише. Измучени су, тешко дишу и намрштено гледају преда се.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
кромпире у жар загрће Спокојно и тихо рече он младићу нека се огреје и мало утоли глад, не изненадивши се што га у пустој планини види, као да је по договору младић дошао. — Чекао сам те дуго! — рече Старац. — Чекао?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У пустој соби сам, кô сјенка бона, У себи слушам звук погребних звона И стискам срце јадно и кукавно. Вечери света, дођи!