Употреба речи пута у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Мени изгледаше много лепши него пре. Више сам пута по њему моловао апостола Павла, и свакоме се допало то мудро и озбиљно лице; свака цртица на њему беше пуна израза;

Пре страдања беше строг, а сад озбиљан, али пун благости. Више пута сам га сравњивао са првим хришћанским мученицима: пун доброте и стрпљења! Кад ме је видео, потекоше му сузе низ лице.

И поред свега што је био Немац, отац га је с највећим уживањем слушао. Више пута би, изненађен, рекао: „Ове жице имају срца, и плачу и смеју се: као после кише дуга на небу“.

Па ако ти се чини да претерујем, а оно међу Бранком и Милорадом Поповићем?... Па, сиромах владика Његуш колико пута беше заборављен да недостојнијем од себе места уступи!... Шта и шта пута га је Ђ.

Па, сиромах владика Његуш колико пута беше заборављен да недостојнијем од себе места уступи!... Шта и шта пута га је Ђ. Малетић јавно на катедри понизио да својим морским апотеозама места начини!

Други дан, изјутра, беше миран, световао је мене и децу, говорио нам је и о вама. Више је пута повторавао да се у нужди и беди на вас обратимо... Али то неће бити нужно!...

још смеју да прођу поред ове наше јадне колибице“, — кад се мало утишао, говорио је својим дубоким гласом, — „а три пута су је, крвници, палили, ову јадну тековину мојих дедова!... Ох, боже! Хоће ли доћи дан? Хоће ли доћи час?...

Кажу: бог! Божја воља... А кад ми три пута кућу запале, кад ми пет куршума кроз тело продере... је л’ и то божја воља?...

а ове су груди за цара и за наше право пет пута рањене!... И ти си царски човек... а ми скотови, које ћеш ти само ради једне воље на робију гонити!?...

Од то доба не прође дан а да нисам тетку видела где плаче. Њена туга за братом беше неизмерна. Више пута би се загледала у моје очи и онда би бризнула наново у плач. „Исте његове очи!“ говорила би тужно. „Исто његово лице!.

нисам мислила до само о њему: он није био више преда мном, а ја сам га опет видела; није говорио, а опет ми се више пута чинило да ми, као неки гласак танане врулице, његов глас до ушију допире. „Шта је то?“ питах се сама...

Одонда нам је све чешће долазио: сваки други дан; па ако више пута и не сврне, а он бар прође поред куће... Кад га видим, ја се сва стресем, срце ми силније закуца, увече не могу да

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

Много пута добри човек и љубезни пријатељ може нам из незнања недобар совјет дати. О оваком се овде не говори: њему није за зло

ону другу да се премести к њојзи, представљајући јој да је безбедније за жабе у дубљој бари живити и даље од пута куд сваки не пролази.

ово је томе подобно: кад смо уверени да смо коме мили и драги, и кад то желимо и томе се радујемо, по сто пута на дан љубезним својим да нас назива, мило нам је чути.

Јошт једно: „Кαλώος μεν τρέχουσιν αλλ΄εκτός της οδού: добро трче, али изван пута”. Што ово значи, свак зна. Нађи пре прави пут, пак онда теци. Не млати недозрело воће, кад сазре слађе ће ти бити.

и она је такова, и способније своја дјејствија чрез ум исполњава, ако је само одвећ силовите страсти и похоти с пута не смећу.

За имати, дакле, чисто поњатије о томе, и ова видима противоречија за уклонити с пута, дужни смо овако судити: злато илити богатство само по себи нити је зло нити је добро, но чрез употребљеније које се

Овде се капетан насмеје, и овако му одговори: „Калуђеру, ја сам теби толико пута рекао да се ти са мном не инатиш; ја знам добро да бог благосливље оне који се труде и правично живу, али да нама бог

А неразуман и високоуман хоће у свачему да има право, и тако све то луђи и гори постаје. На по пута је к добродјетељи доспео ко своје слабости чувствује и припознаје.

како надлежи владали и управљали, цветали су и прослављали се, а како су се с овога спасителнога уклонили и свратили пута, у бешчестије и злополучије падали су и пропадали.

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Па нећемо ни ми живети довека, нисмо ни ми веће будале! ЗВЕЗДА ПУТНИЦА 1. Да ли те ико на крају пута чека? Је ли ти небо празно без човека?

ИСТОЧНИЦЕ Ко каже да ће свеци и јунаци? Иду удовице јунака, иду мајке светаца, пекара, бојаџија - бежите с пута! - иду веренице и сестре мртвих ђака и регрута!

На том путу наше слово бледи, наша нит се тањи, селимо се у кртице и мраве! С тог пута гледамо: сијају његови сланици и чокањи где су некад сијале свете главе!

Свако дрво сија као црква! И крекљаво је дрво ујесен златно! Нема пута да није посут златом! И до свињца се иде стазом од злата! И ја ти кажем: није злато злато!

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

из своји’ крајева овамо кренули, да су учинили завет, да се онде стане и населе, где чују вола да без одмора највише пута рикне; и тако, кад су дошли на бранковички вис, чују вола где је необично млого пута једно за другим рикнуо, и одма ту

чују вола да без одмора највише пута рикне; и тако, кад су дошли на бранковички вис, чују вола где је необично млого пута једно за другим рикнуо, и одма ту се зауставе и населе, уверивши се по томе рикању да ту мора добра и плодна земља

— ,Немој, господине Мијушко’ рекнем му ја, ,него да ја идем да видим цара, јер то ми је највећа жеља, а ти си га сто пута видео. Ја му нисам казао да је мени Арса поручио да идем.

а Ђока Мићановић (из села Клинаца, сат и по ниже Ваљева, који је доцније постао стражместером) дочека га насред пута и карабиљ опали, а Гуша падне с коња мртав, а Ђока притрчи, узме његов мач, одсече му главу, хата његовог у’вати и

И то кад дођу к цркви о Богојавленију, Задушницама, Благовештенију, Воскресенију, Петрову-дне, свега да рекнем 10 пута или мало нешто више на годину, а оно како клепало удари, онда грне сав народ у цркву и хоће на вратима да се подави, и

Београд, који и своју порезу трошковима дода и бурунтију напише по колико на једну ожењену главу долази, и тако једни̓ пута дође на мешћемску главу по сто а каткад и више гроша о Митрову-дну и о Ђурђеву—дну.

нађемо да су пашине речи све истините, и ако он не држи доста војске, то ће освојити видинске аге и субаше, пак ће пет пута више сами узимати, него што ће од нас искати везир да му ми дајемо.

године, она четири Турчина оду и заседну сат од Ваљева у шуму крај пута којим се он мора вратити. Једноме рекну: „Удри ти кнежева ̓азнадара Живка, а нас ћемо тројица кнеза.

Зато се тајно договоре, да у пашалуку све кнезове исеку и своје непријатеље с пута уклоне, и тако да у безопасности буду, и да са тим народ заплаше и без главе оставе, и да чине после шта они хоће.

Но Веса отишао у другу зграду и неће да изиђе к нама у кућу. Зовемо га ми више пута, а он нити долази нити шта одговара. Једва у три сата ноћи дође. Наопако га дошао!

везир с конака од Бели̓ Вода пође, ми изведемо нашу војску вртаљ сата од камене Цареве Ћуприје у поље, ставимо је око пута у две параде око 12 фати у далеко, поставимо један топ на једном крају, откуд везир у параде улази, а други на крају

Узме у своју руку митровачку скелу, намести свога брата на скели, скеларину наплаћује себи. Млого пута био је опомињат од Црнога Ђорђа и од свију да се тога прође, и на Врачар у војску дође; но бадава, он вели: „Ја

Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Куд се год макне — лећи ће да спава, а овамо се Рака љути, псује, праска — чује се по свем селу. Шта се он пута успавао код свиња, а свиње право те у Ракину њиву па начине покор од кукуруза.

А пушио је некакав дуван тако љут да су газда-Раку више пута облиле сузе од кијања, па му је једном чак и запретио да ће му омлатити о уши и чибук и симсију, само ако још који пут

На пакост његову први је комшија газда-Раки, и досад се већ неколико пута свађао и судио с њим по општини, све око потре, па ето и сад му се некако измакла назимад те увукла у њиву Ракину.

Кад Паја мало одмаче, обазре се два-три пута, па кад виде да је Рака већ далеко, искреса ватре, и опет задимани, па онда пође полагано — све ногу пред ногу.

Нуто! — Вала, Рако, баш да не видиш у твом амбару дваест врећа, па макар ти био дваест пута газда Рака! — одупре се Сима у инат. — Два назимета само што се провукла кроз плот, па хоћеш дваест врећа?...

— Вала ионако ми већ досади та потра сваки час — рећи ће на то Стеван, али оваке напасти још нисам видео! Има десет пута како је од јутрос слао оног његовог лудака: »Хајде«, вели, »рекао Рака да осечете потру...

— Није, вала, вајде ни деветати га — рече Ђура. — Већ неколико пута лемали су га људи као вола, па ништа... Ваљало би њега како друкчије заварчити.

Магарци једни Зар да ми живину поморите! Штрангови једни! — Море не удри ту децу — викну неколико пута Сима, и жао му беше ђака што их учитељ онако душмански млати, па опучи навише к осоју да обиђе крчевину.

Одмах ударише један с једне а други с друге стране пута, да их Рака не опази, па у стопу за њим Помрчина беше густа, а он није баш толико оштра вида да их смотри.

Погледа нешто у трње крај пута, кад има шта видети! Нов, отесан дирек, стрчи из трњака — па се миче, нагиње се ђа овамо, ђа онамо! Сима стаде и ућута.

Аја! Баш се лепо миче дирек! — Кака је то напаст јутрос? Хајде, што је ударен ту крај пута — ваљда је кмет наредио да се потес обележи, али што се миче? Били пришао да види изближе, не би ли?

Казују да је онда ветар извалио један грм крај пута — било му је ваљда више од триста година. Лепо га, кажу, понесе у облак као перце, а у жиљу му заплетен човек, црн као

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Тај пут водио је, северном страном, изнад самог села. Украј пута беше хан. Ту је становао субаша са својим пандурима. Звао се Суља. Презиме нити му је ко тад знао нити данас зна.

То су очи његове, врло чудновате очи: час плаве, час зелене, час сјајне, час мутне, а доста пута и крваве. Оне те гледе некако чудновато, па кад му речи слушаш, ти једно мислиш, а кад му у очи погледаш — прође те

Ковао је вазда планова. Жеље му беху веће од царских... Имао је оштро око да све запази, имао је јако памтење. Доста пута, као беспослен пас, тумарао је по селу и око села.

Дакле, Лазар га хтеде убити зато да би га склонио с пута!... И створи му се страшна слика пред очима: Као он мртав... Из главе му лопи крв и мозак...

– Лаку ноћ, ефендија! — Лаку ноћ!... Турчин оста сам. Распали чибук, пређе преко одаје неколико пута, гладећи браду. — Ех, бива, ово ваља! Ово вриједи роба из тамнице!...

— Не могу, нано, глава ме боли... 11. ДЕВА Не беше лако Станку растати се од Јелице. Окретао се више пута и видео је како стоји и гледа за њим. Кад се већ дохватио луга, он се окрете још једанпут, али ње не беше тамо...

И, место да се упути дубравом, он окрете Дрини. Пут му је познат, прошао је њим безброј пута... Већ је чуо жубор таласа и хуку. То Дрина прича чудновате приче.

Многи је Турчин тако заврљао пошав из Шапца или из Босне, па никако не нашао пута да се кући врати. Обично је свршавао сам с појединцима.

— пресече га он. — И много сам ти казао... Ја никад не пуштам језика иза зуба, јер он, ђаво један, доста пута однесе и саму главу... Бос човек може ићи.

али то је мучан живот... Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!... Много пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! — Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано.

Видиш, ти си на учио да ручаш, да вечераш, да одспаваш, а хајдуку то није дато!... Много пута не доједе; а шта пута пробденише, и не питај! — Све ја то могу! — рече Станко озбиљно и поуздано.

још овамо мало... Ти, Сурепе, ту, близу ћуприје... Јовица, ти ћеш овде, а ја ћу онде. Нас петорица смо са леве стране пута. Ти, Станко, ти ћеш сам бити с десне стране... онај грм... тако!... И ти ћеш први пуцати.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

И много пута, у јутра, без моћи, Пренем се као из оловних уза: Ја не знам шта сам сневао те ноћи, Али ми очи мутне, пуне суза.

Хулим у мисли коју родим, А тобом трепте моје струне: Не видим пута којим ходим, Али су очи тебе пуне. СУНЦЕ Кроз мој сâд река тече, Света и обасјана; Увире сва у вече, Извире сва

и кроз ћутање, Слушам све твоје сјајне гласове; А чекам кад све минеш путање, Пољем кроз наше светле класове, Крај пута к мени атому скривеном, Да приђеш у те часове: И ословиш ме правим именом.

Да стрела с другог копна бачена, Ко зна за коју коб изливена, Врати се с овог пута смрачена — Свом стрелцу ком и не зна имена.

МРАК Иде ред црних јабланова Сву ноћ кроз мрачно поље жита. Крај пута негде хукну сова, Месец се јави иза рита. Мрак тече густ кроз црну драчу; Таласић клизну испод граба.

С целога небосклона Блисну у једном трену, Да би по земљи она Бацила своју сену... И спази, покрај пута, Са неког пања трула: Сав космос да заћута Да би се она чула.

Или напор душе која малаксава? Је ли ово жена коју љубим, збиља? Ил' сен на проласку преко мога пута, Тумарање мисли без свести и циља, И све дело једног болнога минута!

Љуби, љуби силно, увек истоветан, У љубави само ти ћеш јасно знати: Како мало треба да се буде сретан, И сто пута мање да се вечно пати.

И да моја мисô никад не залута У том своме часу свечану и ретку, Увек свету ватру носећ целог пута, Велику и светлу, као у зачетку.

РАСПУЋЕ Ја не знам раскршће на ком смо се срели, Некад, као странци, са два разна пута; Кад нит смо то знали, и нити то хтели, Једног безименог и страшног минута.

Све му мирне звезде светле кад се смркне, И пуно је сунца, као чаша вина; Змија на по пута застане да цркне, Држећ мртви поглед пут наших висина.

А наше љубави што су давно пале, Као побијена јата на пô пута, Још живе животом свог првог минута У очима што су некад расплакале.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

“ али као да се одмах и застидела тога, јер би увек додавала: „Тако сам те увек мазила кад си био мали!“ Неких пута после вечере ја запалим цигару и кажем: „Мамо, седи ти! Идем ја мало у кафану, чека ме Јоца, доктор!

Ето, на пример, сад с тобом! — Роткве! У хиљаду пута ниједанпут, па — ништа! А једанпут, па — закон! Мени криво што он не пристаје у моје лудовање. Лакше би ми било.

— Дабогме, да ме још изгрди тетка Сока! — Та који ти је ђаво, шта има да те грди? — Па тако ... сто пута ... у невреме! ... — Чујеш, — рекох ја одсудно — немој бити, брате луд! Хајде да вечерамо!

Ја и сестра да умремо од смеха, а то се и оцу даде нешто на смех па неколико пута развуче мало леву страну од уста, и око левога ока набра му се кожа.

Да је пио, чини ми се, ни по јада. Него... Видећете! То је мојој мајци пола века укинуло. Плаче неких пута да свисне. А никоме да се појада. Једанпут дође он, тако, доцне кући... Ништа!... Сутрадан — ништа..

То је занат од бога проклет! — Ама ја сам теби сто пута казао да ми не попујеш и да ми не слиниш без невоље! Није мени, ваљда, врана попила памет, да ми треба жена тутор!

Испијене у лицу, очи упале па гледају страховито уплашено. Према овоме је ништа оно кад ми је стриц умро. Неколико пута улазио је наш отац у нашу собу. Био је сав знојав.

— Па све проси пред црквом! — Хм! — Ух, боже! — Благоје се тресе. — Овакав бадрљак само! Боље би му било сто пута да је умро! А он ништа — жив! Па још пуши! Ништа му, каже, не шкоди! — Па дабогме!

Ђеда је био... био... као ћу вам казати? Знате; стар човек — готово дете! Прсне неких пута за најмању ситницу, грди, псује, праска, па богме хоће и да удари.

” *** Људи! Истина је да се и небо неких пута чисто осмешкује и радује. Двоножац га гледа, шири руке, те му звезда пече под леву сису и душа се као невидљив тамјан

Поп настави: — Смртни смо људи, не примите за зло, браћо, ваља ми се добро с вама разговорити, јер се не враћа с пута на који полазим. Не дај боже смртна случаја или каке задјевице, шта би оно, сироче, онда?...

Махну слабо главом, као да рекне „збогом!”, и пријеђе преко пута. Отвори црквена врата и ничице паде пред олтар, а челом дохвати земљу.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Место је било велико, а побожни парохијани тако имућни да су комотно могли не два, него два пута по два попа издржавати, заједно са њиховим попадијама и ћеркама.

« и што је најстрашније и најневероватније у свој тој приповеци, веле да се и он баш својски гурао кад је кум неколико пута бацио међ свет пуну шаку крајцара, двогрошака, па чак и неколико сексера.

Колико је само пута поп-Ћириница рекла кад су јој споменули поп-Спирин црвени појас: »Црвен појас! Ух, сав ми је црвен кад га видим; па и

Место да добије по носу, к’о што је већ неколико пута и заслужио то, он још одликован!... Тек штогод и од Екселенције!! — вели љутито поп-Ћириница и брише уснене углове.

А после ручка одмах отрча преко пута да их затекне за столом, да на лицу места види ефекат који је произвела својом кернштрудлом.

— А, дабоме, није него још нешто! — цифра се госпоја Сида. — Не, не, без шале вам кажем. Колико сам се пута сита наплакала због тога. Увек ми пребацује мој супруг.

па га поп Ћира спасао од батина, а он му онда из благодарности оправио сахат; а носили га чак и у Темишвар неколико пута паори кад иду на житну пијацу; а и код куће су га сви дотеривали, — па ипак ништа!

па неће да прослови, па да му поред свију оних терета обесиш још и госпоја Персу, како је и сама у очајању толико пута рекла: »Дође ми да се и сама обесим крај штогла, да му буде срце на месту, па да видим ’оће л’ онда ланути, обешењак

« А кад се одобровољи, а он се најпре зацени као да хоће да кашље. Колико је само пута ноћу преварио поп-Ћиру. — Ви опет, мамо, нисте узели теј од мекиња, па сад ћете кашљати целу ноћ!

« вели љутито попа. Па тако је и вечерас радио. После оних седамнаест искуцао је после четврт часа још седамнаест пута, па је ућутао. И сад се само шеталица чује као тишлер кад рендеише што. Сви се насмејаше, а затим настаде опет тишина.

или томе и томе солдату у Талијанску, а ономе вели: „Па ви сад немајте бриге, него напун’те још овај бокал за сретна пута ових пет форинти нашем Проки. А, сто му заверака његових! Пишу ми оданде да је први момак у Талијанској!

« А да се путник прекрстио неколико пута, потврдила је и друга једна баба, у другом крају, што седи на раскршћу прекопута од Великог крста.

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

умрли, износи на гроб и раздаје још и сваке суботе и празника, али онима, старим мртвацима, који су већ и по неколико пута прекопавани, њима се само тада, на задушници, износи и раздаје, јер веле: они, онако стари, одавна умрли, већ и не

Шта се у кући, од како је он умро, догодило. Ко колики порастао, оженио се, удао. Колико пута он, мртвац, у сну им дошао, те се видели, разговарали. Какав је дошао: љут, прек. И зашта такав?

Али од тих и ови други просјаци бежали су, бојали се. Колико би пута који од њих пролазећи поред каквог гроба као опарен побегао одатле и долетео клисарици, дречећи: — Ете га! — Који?

Само пошто се наједе, раскречи се посред колибе да онако го, слободан, лежи, спава. Колико пута доносила му одело. Чак и цело, нигде не закрпљено. донесе, нуди га и разастире преда њ да му покаже халине.

— Не могу, мајсторе, не могу — одбијао би уплашено. Колико пута би га нашли, а обично уза зид, у ћошак испред какве ћеране1. А то обично за време ручка кад сви радници изиђу да једу.

Млад, плав, кошчата и извијена лица с пуном, кратком брадом. Сви су га знали, а и волели га. Колико пута бане у ма чију кућу, и затражи од домаћице: — Ракије да ми дâш! — Шта ће ти ракија? Хлеба да ти дам!

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

— Опростите, код нас су ови проклети басамаци. Колико пута сам мога молила да их већ једанпут касира, па ми све обриче на пролеће, но нећу ни до после бербе чекати.

— Нисам, онда сам још била у инштитуту. — А ја сам га чуо. Да видите како је то лепо — сто пута лепше него та фантазија. — Знате, сваки има свој гешмак.

Варвара мисли да је свакојако добро, јер ако донесе, биће више; ако иште, има доста мираза. Већ три пута размеће карте, али опази кроз пенџер два страна на колима. Фрајла Варвари поче срце куцати.

— Шта ћемо сад, чика-Гавро? — Ништа. Ја сам са Гледићима познат. Колико сам пута ја код њега у гостима бивао. Почекаћемо. Девојка није била приправна, отишла је да се обуче.

Ретка срећа за удате. Откуд Рогозић тако питом, онај бесни јурат ком се свако с пута уклањао? Марко Рогозић био је међу јуратима први у науци.

Ја то тако оставити не могу, па да ми је сто пута сестра. Ти мораш као адвокат Мицу заступати. Свилокосић је у запари. Сад је тек међу две стлице, а не зна на коју ће.

— Јесте, ја сам казала да је галантна кокета. Па, то није ништа. Колико пута је она то исто мени у очи и за леђи' рекла.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

Онда, са скрштеним рукама и замишљен пређе неколико пута собу, с једнога краја на други. Под његовим тешким корацима шкрипао је и угибао се иструлио патос.

Јест, цела је то целцата, истина и сав је овај наш човек овде доле у томе. Хиљаду пута лакше је њему погинути него регулисати једну обичну, малу меницу од неколико стотина динара.

изгубљен сад у оном црвенозлатном огњу, наједанпут јасно виде само вијугаве, змијолике линије жене са којом је толико пута посматрао сличне сунчеве заласке и коју је волео свом душом и свим насиљем своје крви и меса.

дана, за све време оног дивљачког двобоја побеснелих батерија, претрпео на осматрачници, био му је повод да и овог пута, као што је последњих дана редовно чинио, сручи и оспе најстрашнију осуду оних што су криви за све ужасе

је сура и крива гусеница једнога пука форсирано журила подижући и сама велики облак прашине с једне и с друге стране пута. Онда се мало после, и док су официри махали нешто рукама и објашњавали се жустро, она гусеница.

И не потраја дуго, заиста, четири учестана светлуцања открише му вешто маскиране цеви, а мало затим још две лево од пута којим се са оне супротне стране улазило у село.

И мало по мало, понављајући ово исто много пута, он је био потпуно убеђен: да се баш тачно тако ствар десила, а то, у осталом нико није видео и тако ће то увек остати

Бранила би се она речито, прелазила у напад и протестовала. Нигде она не излази. Ето баш ту, преко пута, има нека „деповска команда“ што никаква друга посла нема него да војне бегунце осуђује на смрт, па ту раде пуно неких

И тако се објашњавају, па више пута оштро и крвнички посвађају, све док их онај блиски додир наједанпут не помами те се они разговори увек сврше на

Па све то по неколико пута прочитава Христић, Док му руке дрхте, а сав се окаменио и помодрио и моли све оне у соби да изађу, јер има да пише

Колико је пута опсовао гадно, амалски или као да је сасвим активни официр. Ни у друштву не пази шта говори, изражава се просто, те

Из оне велике куће, преко пута, један за другим и у оном расположењу које обузима људе кад затворени преко целог дана, ступе на зрак, официри су

Африка

Гаде се на мирис: све ће то белац појести. Имамо пола сата до поласка брода. На пола пута црни газда шалупе наплаћује карте у мраку.

Од Дакара сам сасвим сâм у кабини, пространој, пуној вентилатора. Имам туш морске воде преко пута и да није покрета који остаје слободан и лак, дан би пролазио као у парном купатилу. Вуије ми се смеје.

који је ударио пре неку ноћи погодио у предњи мост лађе оставивши јасан траг, да је дан раније брод зато свирао три пута сиреном, пролазећи поред једнога црначког села, што су црнци из околине Табуа пристали да раде на броду једино ако

Трпезарија хотела се лагано пуни белцима бело одевеним који се скупљају да дочекају велики празник. Вуије седи преко пута мене тужан. Његово лице изгледа одједном још много старије и уморније, ишибано више климама и годинама.

— „Можете ли чекати мог друга док узме ствари?“ — „Може, око пет минута!“ и шалупа скреће с пута да пристане. После овога кратког разговора, настаје пола сата бесомучне журбе.

У часу кад смо силазили реци било је око пола осам. На пола пута пресрета нас један од мојих носача; враћа се са обале да ми јави да је шалупа већ прошла.

Тако је близу и тако нерешено скреће с нашег пута да је Сен Калбр обара једним метком из револвера. Ја сам одвратио главу да то не видим, и више нисам хтео бацити

Ево брзог шикања великих зечева, пацова и змија. Ево се опет, са стране пута, у чести, пале и гасе, као лантерне, очи мачака–пантера, антилопа, хијена, које и не дајући знака од себе присуствују

јер хипопотам мора јести, апсолутно мора јести. Иначе неће бити лова и зверови ће клати козе, и стреле ће скретати с пута, и људи–пантери ће растргнути најбоље деране и болести ће насрнути на колибе. Хипопотам је гладан: — О, о!

уручила гну од Сен Калбра, овај ме предао Швајцарцу и његовом старијем пријатељу, а само ме је Швајцарац вратио са тог пута, ја код њега сретам већ нову прилику за даља путовања.

Одмах смо изишли у шетњу с намером да доцније узмемо и Швајцарца за вечеру. Ја сам два-три пута споменуо да бих волео да видим какав там–там те вечери, и Н.

Два пута одлазимо у село, у његову колибу да видимо шта је са поласком. Камион који има да нас носи, и који тек има да се товари

Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА

ЈУЦА: Ја не знам у чему се ви на мене можете потужити? ЈАЊА: Колико сум ти пута молио и правио инштанција: „Душо Јуцо, немој да си разговараш сос наше младо нотарош!“ Аја! Јуца нећи да ми чуи!

ЈАЊА (пружи му листу): Господар нотариус, ево ваша артија, ево моја Јуца! Макар сто пута дођите, ја немам да дам. МИШИЋ: Та добро! Ви нисте такав човек да ћете се затезати.

ЈУЦА: Па не морате дати, забога! Не може вам нико отети. ЈАЊА: Видиш алопу! Да не даим, да дођи нотариус млого пута, и кад није кир Јању кући, да си унтерхалтуи, а Јања да плати. ЈУЦА Знате ли како ћете учинити да не платите?

КАТИЦА (пробира): Слатка мамице, ово је прекрасно! Колико сам се пута дивила мајоровици како лепо оди. Благо мени, сад ме неће у овом нико претећи. ЈУЦА: Видиш, што је воспитаније.

КАТИЦА: Гледајте, помозите мом папи! ЈАЊА: Помозите, господин нотариус, та ја сум ваш човеку, ви се млого пута сос моја Јуца разговарате. МИШИЋ: Видите како је то зло, кад немате свога код магистрата.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Сунце је било одскочило, али он је знао да га неће гледати, како одскаче, још много пута. Пошто је морао да нешто каже Гарсулију, који се стално вртео око њега, Енгелсхофен је извадио свој швапски камиш из

Три пута, виват, за маторог Енгелсхофена!“ И машући својим перушкама и сам се дерао, самом себи, одавајући почаст, као да је нек

Кад је стигао пред мост, на капији, Исакович командова, „пред перси“, два‑три пута, и уђе у варош парадним маршем, тако да се капија тресла.

грофа Мерци, са лева и десна, а кад би се срели, лицем у лице, носом у нос, узимали би пушку „пред перси“, неколико пута. Затим би, сами себи, полугласно, командовали: „Кехрт еуцх“, и враћали се, истим путем, откуд су и дошли.

при доласку у Темишвар, у очекивању даљих сеоба, били су се населили у једном трактиру, који се налазио преко пута манастира фратара пијариста. Тај трактир се звао „Златни јелен“, а био је пун официрских породица и глумица из Театра.

Ђурђе је, у рату, пре неколико година, неколико пута, заробљавао тако чувене, непријатељске, официре, да су официрски чинови на њега падали, као крушке.

Мајор је, неколико пута, тобоже случајно, испустио на под своје рукавице и своју шнуфтихлу, а удавача је, хитро, скочила, и то, са патоса,

Трифун је, последњих година, био застао у напредовању, падао је неколико пута, тешко, са коња, на егзерциришту, губио на картама, осиромашио.

Исте године, скоро у исте дане – како у једној представци Марији Терезији пише: неколико пута и у ономашних хорватских предељах немир догодио се!

Али је ћутао. Кад је, пред поноћ, дереглија стала, код старог, турског, контумаца, на пола пута до Бечкерека, кирасир је предложио Павлу да прекину картање и изиђу на корман брода, да се надишу, свежег, ноћног,

Овај коњаник оде и не додирну их. Кад је зашао у Куманску, Исакович је јахао само у сумраку. Ујутру, неколико пута, завлачио се у измак врбака. Чинило му се да, на видику, види, коњанике потере.

“ Узалуд је Исакович викао, и у предвечерје поласка, да одустаје од пута, да неће ни да види, као сапутника, неку женску, да ће кренути, идуће, ноћи, сам, на коњу.

Теодосије - ЖИТИЈА

овога света као сенку, и разумевши да је много јело и весеље и све што је људско на земљи сујетно и нестварно, деснога пута се дохвати па се бављаше проучавањем књига, и није се ленио да у цркви на свима службама стоји.

Хтео бих бежати, а пута не знам. Ако бих како далеко залутао, стигао би ме отац мој, пошто му је могуће, и вратио би ме, па бих и оца бацио у

дуго читање прочитавало, сви они који су заједно седели и они момци који су га чували с војводом, због умора од пута и свечаног пира тврдо заспаше.

Јер ви сте хтели да ме са добра и жељена пута спречите и да се са мном похвалите, угодивши своме господару. Али Бог мој, на кога се уздах и изиђох, био ми је

И ко да не љуби онога кога Бог љубљаше! А прот много пута, хотећи се благословити од њега, присиљаваше га да прими свештенички чин.

и зло брату својему Стефану самодршцу, и узимајући у помоћ многе иноплемене народе, подизаше се на њега много пута у намери да му нанесе зло и да га уништи, подбадан саветом злих.

Јер много пута бивши посрамљен од њега, и одбијен дајући плећа заједно са иноплеменицима који. бејаху с њим, са стидом се кући

Бојећи се дугога пута, разрезаше утробу његову и сав дроб избацивши и тело његово пресоливши донесоше својој кући. Тај вишеречени Стрез

А они који су царевали у Загори много пута су од самодршца Стефана тражили Стреза, не да би био спасен него да буде убијен.

Много пута поучавајући писаше к њеМу, молећи га да се таквих ствари окани, али као што Соломон каже, говорећи: „Обличавај мудрога,

А када је благочастиви Стефан чуо ово, много пута шиљаше своје благородне ка овом неваљалцу, да му говорећи помену ранију љубав, и мољаше да одустане од такве свирепе

док је уз држањем цмишљено спасење своје крао, тако да се и Стефан, који је ово разумео, дивио његову мучењу и много пута сузе ронио.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Идеја о националном јединству прокрчила је пута код Србо-Хрвата у Аустро-Угарској и они су почели заједничку акцију одбијајући да буду оруђе династичке и клерикалне

У одлучним тренуцима нема савијања, нема попуштања, нема средњег пута: „у крв ће нам вјере запливати, биће боља која не потоне.

Површине за обрађивање постале су пространије за седам или осам пута. Села која су раније била нарочито по брежуљкастом земљишту и у планинама спуштала су се све више у долинске равни и

Гледајући их на послу добија се утисак, као да мисле само на одлазак и долазак, а да су за време целога пута потпуно безбрижни. У поређењу са ранијим, данашње је кириџијање свакако безначајно.

Три главна пута који из Лике воде према Јадранском мору, пењу се на висину од неколико стотина метара и пролазе кроз пределе у којима

Војничка управа их је почела сасељавати и сашоравати у друмска села, у којима су куће поређане с обе стране пута. Од тога доба нарочито њихову динарску кућу брвнару почиње замењивати кућа алпијског типа, слична кућама у Салцбургу и

У анегдотама и причама које су раширене код Ера „Шијаци“ или Бошњаци се приказују као нижа бића. Често је пута све ово код њих само по изгледу, маска равнодушности која им је раније служила да избегну ударце угњетача, заостатак

Ова је мала Република „имала стварнији и значајнији утицај на општи покрет европске цивилизације него државе сто пута насељеније“.* Обогаћени трговином, дубровачки су грађани почели стварати књижевна и научна дела.

Они су се за Душанове владе окупљали десетак пута. На тим су саборима доношени закони, који су у почетку били углавном преведени и мало преиначени византијски црквени

Комитске чете су служиле истом циљу: насиљем и убиствима оне су уклањале са пута представнике српске струје. Енглеска је подржавала Бугарску да би тако имала у рукама оружје противу Руса.

Најјасније изражена у Македонији, та се психичка граница може пратити и даље на север све до Дунава. Неколико пута смо истицали, како се у западном варијетету централног типа јављају неке особине, које подсећају на сличне црте

Чак су и врло побожни, брижљиво походе цркву, моле се Богу два-три пута на дан, посте средом и петком и све православне посте.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

док се нечем паметном не досјетимо — рече крчмар, газда „Крчме код три магарца“, па и себе и чича-Тришу лупи неколико пута мокром чарапом по глави да се мало разбистре и узвикну: — Аха, сјетио сам се!

Имам пет година службе, седам пута борио сам се с вуком. Прије мјесец дана прекомандован сам овамо и отада почиње моје страдање. — Какво то страдање?

— зачу се из најмрачнијег угла гунђање неког ста-рог миша. У току ноћи још сам три-четири пута покушао да се попнем до сланине, али без успјеха. Све се завршило с великом лармом.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

ви знате ону малу јувелирску радњу преко пута Касине, тај је јувелир радио за мене. Отићи ћете, дакле, и запитаћете га: може ли ових дванаест кашичица претопити и

РИНА (нестрпљиво): Али, забога, што ми причате те ствари већ хиљаду пута причане и препричаване? Довде ми је дошло; не желим ни да мислим на све то. АНТА: Добро, пређимо, дакле, преко тога!

XИ СПАСОЈЕ, ПРЕЂАШЊИ СПАСОЈЕ (новопечени богаташ): Добар дан желим! (Љуби руку Рини.) Извините, куцао сам два пута. Не желим да вас узнемиравам, свратио сам само да вас умолим.

ВУКИЦА: Да, и тај господин вереник. До пре неки дан је по два и три пута дневно долазио; пилио ми у очи као маче; говорио ми љубавне речи и описивао ми најлепшим бојама наш будући брачни

Данас има тако много тих модних журнала да је врло тешко одлучити се. Па онда материјал! Дођи код мене, толико пута сам ти рекла, дођи код мене, ја имам преко тридесет мустри материјала за венчане хаљине. Дођи да разгледаш.

Тебе тужи за кривоклетство, а то је најмање годину дана робије. АНТА (нервира се): Знам, казао си ми, колико пута си ми већ казао. (Забринуо се.) СПАСОЈЕ: Као што видиш, није те прескочио. АНТА: Није, а баш је могао.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- А, тако? - рекао је Новак својим најшећерастијим гласом па додао како му је жао, како му је страшно жао, али овога пута случај неће моћи да остане непријављен. - Ти схваташ, млади пријатељу?

Атаманови облуци би пет-шест пута додирнули површину воде пре него што би потонули и то је изазивало пенушаво потцикивање у Рашиди.

Али, његове речи - да ћу завршити као пропалица - овога пута делују посебно поражавајуће. - Можда и као лудак. У породици твоје мајке доста је и тога биља! - додао је.

Станика је као нешто пословала по кухињи и изгледала је као неко ко не жели да се меша. И није се мешала, бар овога пута није. Била је на конференцији до пола десет, јер је њен актив имао састанке једном недељно.

Рекох да ми је жао што није рат па не могу изгладнео и бос да јурим швабе, али да сам и ја два пута учествовао у изградњи Ауто-пута и то није безначајно кад се узме у обзир да неки, чија је снага толика да би могли

ми је жао што није рат па не могу изгладнео и бос да јурим швабе, али да сам и ја два пута учествовао у изградњи Ауто-пута и то није безначајно кад се узме у обзир да неки, чија је снага толика да би могли коњу реп ишчупати, седе на

Покушавао сам да му објасним како ја нисам тај који ће се смејати било чијим истинама, али да ми је он ту своју толико пута потурио под нос да је изгубила сваки мирис.

Само, предострожност је овог пута била узалудна: Станика је била будна као најбуднији полицијски пас. - Слободно упали светло!

Често сам слушао људе како плачу, чак и Станику неколико пута, али је никад нисам чуо да плаче тако пригушено и обесхрабрујуће. У том тренутку готово сам мрзео свог оца.

Крај мене су пролазили људи од којих сам сваког виђао бар хиљаду пута, али ја ниједног нисам могао да препознам, и нисам то ни желео.

Изнутра су биле навучене завесе од тамног платна. - Рекла ти је да куцнеш три пута. - Рашида ми је стегнула длан. - Куцни!

Затим је сетерка промукло залајала, а Рашида шапнула: - Ту је. Куцни још једном. Ударио сам зглавком три пута у стакло, а онда је настала исцрпљујућа тишина. Чинило ми се да чујем како иза завеса неко дише.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

А ја сам био већ више пута у Кракову, све познајем у прсте. — Промислићу се. Тако се разговарају, и Чамча својим слаткоречијем бацио је

— Е добро, дакле како мислите са том Краковом? — Нека Чамча каже. Чамча је у младости више пута био као калфа са својим принципалом у Кракови, па је Пољску унакрст познавао.

А госпођа Татијана могла се удати више пута, јер просилаца старијих било је доста, и то ваљаних. И сам господар Софра би је узео, да није кћи пошла за њега, тако

И сам господар Софра би је узео, да није кћи пошла за њега, тако му се била допала; то је више пута приповедао, и да Софија није хтела поћи, госпођа Татијана би сада била госпођа Кирићка, а Софија постала би госпођа

Но где је ту границе? Учитељ, додуше, послушао је матер, и за то добивао више пута „ауспруха”. Но Шамика постаде тако „чуствителан”, да за најмање, ако му ко шта рекне, плаче.

Господар Софра већ стоји у свој својој величини, и молер га мала. Више пута је тај дан стајати морао: први дан га доврши, а други дан изгладио. Сасвим је погођен.

— Дед, Чамчо, и ти Кречару, сад ми да се куцнемо за срећног пута, па ти, Чамчо, отпој ми оно „Изведи из темнице душу моју”. Куцају се, Чамча поји, а господар Софра и Кречар помажу.

На ту форму је писао и Кречар, Чамча тек којешта дрља, да се чини да пише писмо. Он никад с пута не пише писмо кући. Кад буду готови, запечате писма, и сад треба на пошту носити. Чамча зна где је пошта.

Ту после једнако се о трговини разговарају. Тако више пута га на ручак звао. Профит моли за дозволу да може свецем и недељом после ручка породици посете, „визите” чинити.

Када је мање школе у околини свршио, посла га отац у Кошицу, да тамо учи. Кошица му се допада још од краковског пута, лепа чиста варош, пријатан свет. Шамика је већ ту има три године, и научио је фино немачки.

Деца не разумеју. Вратив се с пута, Шамика плаче, јадикује, иде матери на гроб. Све је бадава, одлетела је птица. Све је жалосно у кући господара Софре.

Но Пера није имао за трговину вољу. До краковског пута могло се још с њим којекако, али после, никако с њиме на крај.

Црњански, Милош - Сеобе 1

Притрчаше му, љубећи га у руку и приводећи му коња, који се пропињао. Тада кинувши громко неколико пута, заигравши по земљи тако да се све затресло, врати се у мрак и врућину крај огњишта, где га жена дочека још увек

Дете које није добијало на свако питање одговора, понављало их је, измучено, по сто пута, трзајући га за уши, за накит, за брке. Неиспавано и слабуњаво, било је после све тише.

Понека жена пратила их је, средином пута, месечином, чак доле, до пољана. Понека мрачна кућа, из које изиђоше, остаде тако за њима, у тами, са светлошћу што је

Долазећи неколико пута к себи, скакао је по трави од ужасних болова. Све се то свршило за неколико тренутака и фелчер га је онако онесвеслог

Чинило му се да га обавија њена коса, са тешким мирисом ораха, лака као свила. Додирнула га је косом, више пута, када му је прилазила руци. И он је каткад додирнуо њену косу.

Био се начинио неред међу војницима. Један зец претрча му преко пута. – Ух, да се мост не сруши – помисли, или да му пртљаг можда не оде у реку?

Но више пута још, тог дана, њему се чињаше да опет млатара рукама и да се опет тиска, давећи се, у страшном метежу коњског меса,

трг, коњи што се у води даве, велика и плава његова кућа, блато и мреже, лађе и врела, окречена пећ, ковитлаху се више пута око његове главе, али су сваки пут нестајали у потпуној тишини топле избе и у полумраку, у ком се она видела јасно,

Госпожа Дафина осетила је и пре, неколико пута, колико је жена бедан створ, играчка, ствар у кући и гледала свој живот сасвим празан, али јој се никад није чинило

Муж, мислила је, не може се вратити. Не, овога пута, неће се више вратити. Каткад, у њеним успоменама, он ће јој се јављати на неком брду, у некој шуми, у сну леп као

Застајкујући сред непознатих села, тискајући се преко необичних му мостова, заноћивши више пута крај бунара, невидљивих у мраку, пук никако није могао да схвати како је тако, лудо, уопште могао и поћи.

Изнемогли од тих вежбања, они су се непрекидно пели кроз шумовита брда. Било је дана кад су пет пута на дан прелазили Муру, која је кривудала, газећи воду. Беху као излудели од промена.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

„Кад то двоје узме у руку, нека се окрене спрам мјесеца и рече три пута: ’о мјесече! тако ти твоје младине, ти путујеш по цијеломе свијету, па у твоме путу виђаш и мога драгога, нареди и

¹¹ У Босни, а и у другим крајевима, „жена која не рађа налије воду у чизму свога мужа који се вратио с пута, па попије ту воду“.¹² Код банатских Хера верује се да нероткиња „треба да пије воду, из новоископаног бунара“, тј.

Нероткиња, на пример у Хомољу, нађе дивљу трешњу, савије њену грану па се трипут провуче испод ње и сва три пута каже: „Како ти ниси јалова у свој род, тако и ја да не будем у свој род!

³⁸ У Херцеговини верују да ће, ако трудница дâ нероткињи „кроз плот три пута залогај меса из уста у уста“, онда и ова затруднети.

⁴⁵ Ово мушко дете старо је годину-две дана, а младој га обично додаје свекрва или јетрва. Млада га затим подиже три пута од земље, окреће га истоку, љуби га и, најзад, дарује (на пример, марамом).

У Босни, па пример, када своде младенце у ложницу, свекрва узме мушко дете те га на постељи младенаца три пута поваља, зато да би млада рађала синове.

У једном таквом магијском обреду жена опере своју сукњу и кошуљу, а онда окупа петлића у тој води, изговарајући три пута ове речи: „Ове године окупала петлића, а догодине синчића!

У Левчу и Темнићу невеста која не жели неколико година да има деце, толико пута поскочи. Нека млада завеже онолико чворова на појасу колико година жели да не буде трудна, или — метне толико новаца у

⁶³ У околини Шапца млада „још пре доласка сватова оде на воду, и колико година жели да не роди, толико пута напуни судове водом, па их проспе“, пише Милићевић.

За време венчања, невеста колико година жели да буде бездетна, толико пута кришом окрене прстен. У срезу бољевачком из истог разлога она изброји одређен број листова Требника из којег поп чита.

Колико је пута порођај за жену био фаталан говори и изрека: „Свака жена кад први пут рађа гроб јој је отворен за четрдесет дана.

чине и ово: „Муж се раскорачи с раздрешеним гаћама, држећи свитњак од њих у руци, а породиља — жена његова — три пута му се кроз ноге провлачи, и при сваком провлачању муж је свитњаком бије по крстима.

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Где у село дође да му се поклони вера, да му се као госту указују части, да му се с пута склони трн и камен, да се преда њ не да разбојнику ни гуји; па пошто руча или повечера, другоме селу да се поклисар

ЗА ЧОВЕКА КОЈИ ЈЕ ПОГУБИО ПЕРГАМЕНТЕ Тражим помиловање за човека који се вратио с дуга пута а погубио доказе и пергаменте да је онај за кога се каже и који јесте, те му људи не верују на гола слова.

ЗА БРАНКОВИНСКЕ СЕЉАКЕ За бранковинску посну иловачу као мак црвену после кише, за необрађену земљу крај пута, у сабљичици и у драчу, за раскош корова и кукута око сељаковог плота и међе, за непабирчене њиве смеђе, за мисао му

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

У њој су наши први стихови, у њој смо вежбали својеручни потпис, сабирали оцене пред крај године, у њој је двеста пута записано неко име у које смо заљубљени, а одмах после тога казна — двеста педесет пута исписана реченица: »Не ваља се

крај године, у њој је двеста пута записано неко име у које смо заљубљени, а одмах после тога казна — двеста педесет пута исписана реченица: »Не ваља се китити туђим перјем!

Онда се једнога дана, у уличици преко пута Старог двора, отвара изложба електронике. Нешто даље налази се нека кутија.

младића, који су се, да би сачували оно мало преосталог доброг мишљења о себи, трудили из петних жила да два-три пута недељно вечерају у »Балкану«.

стотине километара по блатњавом дну једног бившег мора да би ми овај пар позирао за причу која се поновила толико пута, у сваком граду иста? Како си ме само расејено погледала, Жужи!

Колико сам вас пута сусрео последњих година! Лежали сте на терасама хотела или расејано гледали кроз стакла аутомобила у свет који су

Омамљени августовском јаром, гуштери су их лењо гледали својим препотопски старим очима са врелог камења дуж пута. Стоњанин је вешто скакао с камена на камен.

Понекад би ми и помагали да гурам, па смо гурали заједно један део пута и причали о добрим старим временима, а када би моја жена најзад успела да упали мотор, ускакао бих на седиште покрај

У колима је било суво и безбедно. Пели смо се кривудавим друмом кроз густе шуме. Из малих кафана покрај пута, где планински потоци окрећу ражњеве, додавали су нам печену јагњетину, а на Иван-планини сеоска деца су нам трчећи уз

пратио њен ход улицама, познавао је начин на који носи књиге или забацује косу нервозним покретом главе, а неколико пута њене очи у пролазу задржаће се дуже него што је природно на њему, насмешене и испитивачке (или му се то само чинило?

Како одолети? Отфикарим метлу и поново под руком осетим чврстину згодног, облог дрвета. Замахнем два-три пута горе-доле, па после исечем и клис из глогове гране.

Старице се распоређују дуж пута и пружајући руке нуде своје корњаче. И оне и корњаче су виделе много шта. Зато су им и једнима и другима лица уморна.

Матавуљ, Симо - УСКОК

— Фала ти, кнеже, то су твоје лијепе ријечи! — рече Марко смјерно, оборенијех очију. Пошто два-три пута уздахну, настави: — Е, мој бане, право рече: е ми се све чини као сан један!

— Чух! — рече бркоња одбијајући густе димове. Сви се замислише. Два-три пута заусти Приморац да њешто рече, али се савлада.

пружи чибук своме љубимцу Крцуну Сердареву; овај напуни лулу, укреса и припали, па пођоше без реда, док не стигоше до пута, а ту се, по обичају црногорском, уредише у поворку.

с џевердарем о рамену, чињаше средину поворке, која, одмичући уз брдо, лежаше а десно, а лијево, према кривудању пута! Дим из његова чибука повијаше се за њим као каква танана бијела, копренаста заставица.

Поп Марко рече: — Снијег овога ће пута од мора! Ето га прије ноћи! Биће га изјутра у нас до кољена! Рако прихвати: — Дај боже!

Бјех млад за времена владике Саве, али сам њеколика пута бивао уз њега и на Цетиње и на Стањевиће, и слушао и њега и друге ђе из књигах талијанских и руских и наших тумаче

Он укрсти десну ногу пред лијевом и на једној одскочи два пута, а другом, пресумићеном, укоченом, додирну само земљу, све по мјери. То исто, а сложно с њим, учини и баба.

То исто, а сложно с њим, учини и баба. Онда измијенише ноге. Тако наизмјенце поиграше њеколико пута на једноме мјесту, он све јаче кликћући и размахујући рукама, она једнако смјерно и као плашљиво, само што ће каткад и

Мргуд и Крстиња измијенише мјеста четири-пет пута, па потекоше једно другом и пољубише се она њега још пољуби у руку. Замијенише их кнез и снаха му, удовица Јоке.

Настадоше узвици: „Гледај га, молим те! не би ли рекао да је стотину пута играо оро!?“ да није зазорно, свак би још додао гласно оно што мишљаше: „Е згоднијег пара не можеш ни замислити!

Овај наш стрико Мргуд, стари барјактар, занаго најстарији у Црној Гори, имао је гдје заглавити и педесет пута! Сав је изврешетан зрнима, али му је бог дао вијека, па је имао и лијека.

А-ну, ђеде Мргуде, што ти шћаше рећи — обрати се Мргуду, који два-три пута хтједе да заусти њешто. — Ваистину то да једнако жалим, што ме не поведоше на Вранцеза!

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

Несрећни сусрет дечјег песника Змаја и критичара Недића поновио се касније безброј пута, с том разликом што су Змајеви и Недићеви потомци често бивали слабији и као ствараоци и као оцењивачи.

Лоше песнике поетика обезглављује; они остају на пола пута. Њихове су творевине полупрерађевине, а претенциозност без пуног покрића им шкоди, разобличује их у промашају.

Животиња — завитла га неколико пута око себе, и баци га далеко од шуме у којој је, као ждероња, избио на рђав глас. При оном заошијавању и бацању зецу се

Остварује се једна од оних маштарија коју је свако искушавао: нисмо ли, у сновима, безброј пута надлетали све градове и океане света, нашавши се, дивним и необјашњивим стицајем околности, на крилима млазњака, и

у старијим годинама, ја једном годишње посећујем Буенос Аирес; пре но што сам видео Москву, посетио сам је неколико пута.

(Ризница малог миша) Као да је циљ сазревања управо то губљење срца и суза, одустајање од чудесног пута којим смо на почетку живота кренули, прихватање живота „онаквог какав је” — никаквог, загађеног, непостојећег Да до

) иако се три-четири пута женио и туце деце изродио, ипак ни о каквој љубави поњатија није имао, нит је о таквом нечем штогод чуо.

Лукић је апсолутно дечји песник, у том смислу што његово опредељење као да није ствар избора; другог пута није било.

у чијим се одговарајућим називима јавља, ликовно подсећајући на оно што је именовано, само слово г јавља се девет пута!

Дон Кихота, Гуливерових путовања, Рамајане, Гилгамеша, и дела сличног значаја, човек на самом почетку животног пута окуси дах величине, да би се, касније, непрестано враћао тим изворима душевног блаженства и мудрости.

У једном епиграму он наводи да је тринаест пута био сиромашан и богат. Због пословних дугова био је осуђен на подношење јавне поруге, као и на то да му се одсеку уши.

Трећа девојчица, опет, вели да ће се увек сећати млаза светлости који се једне ноћи неколико пута тајанствено прошетао низ прозор поред њеног кревета.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

слабости и погрешке прикривали, у повјесници учили колико је ко од предака наши јуначки глава одрубио, а не и гди је с пута сишао, донде ћемо рамати и ни за длаку нећемо бити бољи; јер простаци и млади људи, који се тако запајају, и не мисле

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Лист, који је излазио два пута недељно, имао је сасвим информативан карактер; то је у ствари био политички билтен, у коме се мало говорило о

Исте године митрополит Сава Петровић пренесе грађанску власт у Црној Гори на њега. Путовао је у Угарску неколико пута, и долазио у сукоб се тамошњом српском јерархијом. 1752. отпутује у Русију да тражи помоћ за Црну Гору.

Неколико пута нуђено му је да буде владика, али се он није хтео примити. Слабога здравља, раздражљив, у завади са осталим калуђерима,

на страну прештампавања појединих дела, и неуспеле покушаје издања целокупних дела, он је у целини издаван још четири пута. Прво издање његових целокупних дела изишло је у Београду и Крагујевцу од 1833.

Он је неколико пута долазио у завичај и сачувао јако национално осећање. »Ја сам, вели он у једном писму, свагда љубио славно име Србин

имао је у току XИX века неколико издања, а Жертва Авраáмова, прерада једног грчког спева,44 шампана је неколико пута, једном и латиницом, и прештампавана је још 1884.

Он је за оба језика: Славенски, сербски језик — два су пута! К једној цели воде нас. Он разликује »внешње« и »внутрење« богатство језика.

Почетнички период књижевног рада Поповића то је лутање, тражење пута, наивни романтични, сасвим младићки покушаји. Отприлике у доба око 1830.

Лаже и паралаже (1830), пише: »Дакле после дугог тумарања и кривудања једва на правац изиђо, а надам се да нећу с овог пута сврнути...« Штавише, он исмејава правац којега се у почетку држао.

Ово »шаљиво позориште« имало је великог успеха, још 1838. доживело је друго издање, доцније неколико пута прештампавано и до данас се стално одржало на репертоару српских позоришта.

Дело није имало великог успеха код публике. Издавано је четири пута: 1851. у Загребу, у два издања осамдесетих година у Панчеву, и 1902. у Београду. ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ.

Превођена је готово на све словенске језике, у неким књижевностима по два пута (на руски 1887: бугарски 1891; чешки [1895] и 1897; словеначки 1907); преведена је, затим, на немачки 1886, на

Милићевић, Вук - Беспуће

поља; наличио на немирну и несрећну животињу која јури преко мртвих предјела, кроз једну вазда исту ноћ, као да тражи пута кога нема. Гавре Ђаковић осјећаше се сав раздрман, изломљен, изубијан, као да путује неколико дана.

Све га је сметало, бунило, узрујавало. Он је већ толико пута, и нехотице, прочитао натписе у колима и знао их готово на памет; неке фразе, грозне и сакате, урезале му се у памет и

Лијено и лагано је подигао очи, погледавао неколико пута по соби, зауставио поглед на једном мјесту гдје је био обијен зид, спустио га на прозор који је гледао у ведар дан,

ријечи, милошта; завила га својом љубављу, осјећајући једном страшном боли његову рану, преживљавајући стотину пута његову смрт, умирући заједно с њим тешком и мучном смрћу, очајавајући што није јача од ње и што се то десило тако

Палили су му више пута сијена, не знајући да су добро осигурана, и он је тај палеж радосно дочекао и наплатио са добитком.

Она је свршила сав посао, узалуд га отезала и прегледавала једну исту ствар десет пута, чекајући да јој он нешто каже и одлазила полагано, кадгод зачуђена, а кадгод ожалошћена.

дана, прије него што ће да пође, пошто је двапут дуже остала него што је имала посла; на сваки начин, то је већ толико пута мислила да запита и, не усуђавајући се, остављала за сутра.

ју је видио кроз прозор гдје се жури, са зажагреним очима и са зајапуреним лицем преко кога је прешла рукама неколико пута, намијештајући косу и гледајући преда се, још сва уздрхтала и узбуђена, пуна неког чудноватог задовољства.

подлачки гази једно срце; он се увјераваше да треба бар да стане, да прекине прије него што буде касно; он се стотину пута одлучивао, заклињао, давао себи ријеч да ће то бити првом приликом кад му дође; он је био промислио ријечи којима да

му се, хватајући се за шешир: „Бохуслав Панек, инжењер“ , изговорено тако као да је он већ морао то име стотину пута чути и чврсто му стисну руку као да су били стари познаници.

Пало му је на памет да сутрадан оде к њима и одмах је то назвао глупошћу. Плашио се планом пута и различитим другим плановима из инжињерова џепа; бојао се као живе ватре Јана Хуса и Жишке, увјеравао се да онај зна

људи како се распрши у трен ока на све стране, полијегајући по земљи; дигне се облачић дима, грмне и одјекне неколико пута потмуо пуцањ с кишом камења које пада, прштећи и рушећи се низ брдо.

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Џаба ти, велим, и тих учених људи!« А учинио је сем ових књижевних радова и других неких услуга. Три пута је сведочио онако како је то партијски интерес и дисциплина захтевала; гласао је кад је требало, и редовно је ишао у

»А Јенглезима мерак на »Делиград« због жестоке јапије његове!« вели Јова, а то им је већ неколико пута причао. Причање је често прекидао, нарочито кад је пред кафаном седео, узвицима: »Пошто, рођаче, дрва?

Од то доба је још неколико пута долазио и крао Јову, или му придизао ствари од мање вредности, тако да му је Јова све опростио, али онај бут никако!

И заиста, мачор се још три пута јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва три пута ужасном лармом

мачор се још три пута јавио крећући се полако обешеној печеници, коју тешко да би могао дохватити, и Јова га сва три пута ужасном лармом дочека и баци се за њим мотком, која га мало дохвати, тако да му неће скоро пасти на памет да дође Јови.

— ’Ајде, не причај ту, — прекиде га домаћица — него седи већ једном! — Слушала сам већ сто пута те твоје историје. — Море, не знаш ти ни стôту чест, иако си слушала! Да има ко да седне па да бележи!

— Ка - - јô! Лево круг марш! — продера се Јова. — Сто си пута већ то причао како си »јегер« био; све то те то! Остав’ се, бога ти! Да забављамо господин-Пају. — Кајо!

мени би лако било; ја бих мамузнуо мога пегаза, винуо бих се у више сфере, и описао бих све оно што сте већ хиљаду пута, читатељи, читали и прескакали у роману.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

луке, стене голе, Млоге дворе, млога села; И опета нигде кута Дено млађан да се станим, Да с' немирна манем пута, Свог живота дан преданим.

„О мани се туђа света, Код куће је, веруј, боље, Ман' се, драги, пута клета, Ман' се зноја и невоље, Ох кад сунце летно плане, Оће јунак да сустане.

“ Тако путник тужи, поје, Па горицом даље ити, Ал' крај пута двори стоје, двори једни поносити. Ити путник, нуто среће!

Да ли њега жеца љута Сред врелога згуби пута? Еда ли га валовита Бурна вода де занела? Еда ли је громовита Удрила га дегод стрела?

Фала, Боже, на дар ови, О помози, благосови, Да ми како с права пута Душа млада не залута! (1844, на Ускрс) ЖЕЉА Кад сам лудо дете био Жеља ми је била: Кад би Боже уделио Мени

Колико сам пута превесео Са друговим' у лађицу сео, Заватио веслом и десницом, Отиснуо с' водом и матицом, Ни се буре ни громовне

Ми идемо Стражилову томе, Под ногама она росна трава, А са стране брда мирисава, А овде се поток пошалио Па нам пута младим препречио, Преко њега скачемо лагани, И ево нас на другојзи страни, А одавде све још убавије: Како само

Ти си кано итра муња Што никада не покуња. Ао Сремче, гујо љута, Сваки јунак по сто пута! Црногорче, царе мали, Ко те овде још не фали?

Колико смо спрама месечине Тако, браћо, ми стајали пута, Сећали се прелепе старине, Проклињали сад времена љута, Па се клели ноћом и тишином, Клели, браћо, Богом и

Ово реко, па онда потеко, Ка горици једној недалеко, Скочи с Пеге, па га онда пусти Испод пута на тај калац густи.

Куд погледа, у шта силан крну, Све се сруши о земљицу црну, Тешка мишка а секира љута, Кр'а, руши, крчи дивна пута, „Уху, куку!“ дивне тице вичу, Ал' све мало-помало измичу.

Кад чудотвор мишку силну крену, Па удари ту последњу стену, Онај део што пута пречио, Оде у пра, побратиме мио, Други само пуче па с' отвори, А водица иза њ зажубори, Па потече бистра и

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Та све нације одавде до Бихаћа знају да је жута, а ти ... Савин свијет простире се до Бихаћа, јер је чича неколико пута тамо лежао у апсу, али чак ни ти простори не могу да разувјере мог дједа. — Хм, Бихаћа!

— Па да шта је него жив — мирно каже дјед. — Сат жив?! — забезекне се Сава. — Жив, богме, и десет пута мудрији него ти. Иако баш није било тешко испасти мудрији од Саве, старчић увријеђено пуше: — Мудрији од мене?

— Их, ти као да човјеку правиш самар, тако говориш. — А зар коњ није исто што и право чељаде, још бољи. Десет пута бољи. — Коњ? — Да, да, коњ, што се чудиш.

Сад се моја стрина још више расплаче. Иако се и овога пута помиње Маријана, њој се, ипак, чини да је ова нова пјесма баш њој намијењена. Саво, вечерај па лијежи, а ја одох! Куда?

Међутим, брат Сава ...иако се три-четири пута женио и туце дјеце изродио, ипак ни о каквој љубави поњатија није имао, нит је о таквом нечем штогод чуо.

— њакну самарџија. — Дедер брзо устај и тражи ону своју укопну ракију, нема теби још задуго пута на онај свијет. Хајде, хајде, никад је бољи људи ни попити неће.

Ја светитељ, је ли? Болан, чоче, ја сам стотину пута пожелео да манем и кућу, и чељад, и своје село, па да заждијем кроз бијели свијет, странпутицама мог веселог Ниџе.

— А нама се ругаш, а! — весело дочека самарџија. — Па, болан, људи — то ни попу казао не би! — толико сам пута сањао како са истим овим својим злосрећним Савом идем некуд у крађу волова.

Још су неколико пута камарати заједно одлазили код Кечине Драгиње, али ни сами нису били начисто с тим који од њих иде да загледа и

славни сукоб, због кога се прочуо надалеко у нашем крају, дједов камарат извео је у сеоској биртији, оној преко пута основне школе. Ту се тако дохватио и здрпио са жандармеријском патролом да им је чак и пушке отео и бацио у бунар.

Ипак, хоћеш-нећеш, морало се једном и крај Рожљике наићи, кад његова кућа чучи у бусији крај самога пута. И ево га, једног дана, колица с Ураганом и Мулићем докотрљаше се и пред кућу страшног брке.

Ево, записаћу ти на овој цедуљи. Сутон се све више згушњава под крошњама дрвореда. Уз отворена врата магацина, преко пута алеје, Микан чучи уз довратак и разговара с крупном чупавом делијом, вођом прве бомбашке групе.

Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА

Зна се шта се зашта добија. Што кажеш, то ће и да ти одјекне. ЈУСУФ: Никад се не зна. Колко пута мислиш да видиш све, а оно испадне да ниси видео ништа.

БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ајде, ајде! Не мораш ми одма бибер у очи! Овог пута је озбиљно! Разумеш? Долази човек до кога ми је стало! Друге сам одбијо јер сам чекао њега.

ХАСАНАГИНИЦА: Иза оног сам прозора спавала, са сенком оног чемпреса у постељи. Колко ли ми је пута та сенка била једини пријатељ! БЕГ ПИНТОРОВИЋ: Ово чекање почиње да ме нервира!

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

А и сам се Димитрија томе радоваше. Колико пута он дође к њој и пита је: — Тодо? — Шта је, Димитријо? — Оно, знаш... ’оћеш да се удаш? — Хоћу! — А кога ћеш?

са прекрштеним и завученим рукама у недра и то погнуте главе, уза зид, по крајевима као да се чега бојала и склањала с пута свакоме. Моја вас је мати радо имала.

— На, однеси им. Нека окуси Стана, јер ме је дете целог дана слушало. И тако ми бесмо сви скупа, заједно. Колико пута ти код нас, играјући се, уморна, у нашој топлој соби, наслоњена на колена моје матере, заспиш.

Подметало вам се неко улагивање и силом гурање код нас. Колико бих пута чуо где говоре о томе и то као са неким сажаљењем помешаним злурадошћу: — Ех, угнићу се.

За тебе бејах Бог, идол и најсветије биће. Колико пута ме затичеш. Замишљен сам, љут, цепам хартије и бацам од једа књиге.

Пече ме! Боли! Али и ја нисам свему томе био крив. Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега.

Али и ја нисам свему томе био крив. Јер, колико пута уморен и обузет сумњом да можда нећу оно бити чему тежим, колико пута, кажем ти, одрекао бих се свега. И да онда, уз тебе, љубљен, проспавам свој сан.

— рекао он. И тада, смешећи се, тарући задовољно своје суве руке, отпочиње да прича, већ толико пута казиван, свој живот. Да изводи порекло наше породице, описује живот и навике наших предака.

А кад дође дан за полазак, твоја мати дође да ми пожели срећна пута, тебе не беше. — А Стана?... — упита зачуђено моја мајка. Мајка ти се збуни, поцрвене.

С тобом сам се разговарао врло ретко. Више пута узимам и дирам те: те за овога, те за онога. Како сам, тобож, чуо, да си се с неким састајала и да си му што

Дођи, куцни на капиџик, пусти кроз рупу свој глас, те да осетим дах ти врео. Дођи! Колико пута чекам у башти и гледам на твој пенџер... Драги, душо душе! дођи да осетим рај свој и изумрем на уст’ма ти?“...

Али сада, кад год би запевао, певао је тако тужно и изразито, да би сви падали у севдах... Колико пута, само она, у зору, кад месечина сја, гледа га кроз свој прозор, где издалека, на коњу, с паше долази кући и пева тихо,

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

ИИ На стрмом прагу горскога кланца откуд се види звоник самостанца, једна је була млађана стала: ил' је од пута свог малаксала, или су свети ступови бели меко срдашце були занели?

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Прича се морала саслушати у целини, и више пута чути, па ју онда сам, у тишини, записати. И зато је Вук још у почетку овог рада говорио: „Слабо ће ми ко вјеровати и

Такав стваралачки поступак и хуманост која га носи увек ће налазити пута ка људском срцу. На овом месту ваља нам учинити једну ограду.

и одмах стану се опремати сва три брата, узму новаца за пута, па пођу тражити сестре своје. Тако путујући заиђу у једну планину и цијели дан путоваше.

Али царев син није хтио никако слушати, него узме новаца за пута, узјаше свога коња па пође у свијет тражити Баш-Челика.

Но царевић није хтио никако да га слуша, него сјутрадан наумио да пође, а кад цар види да га не може да заустави и с пута да га одврати, онда му извади једно перо па му га дâ у руке, и овако му рече: — Добро слушај шта ти кажем, и ево ти

Те тако кад ђевојка руком о руку пљасну, сви потекоше у један трем. Кад је било на по пута, богме ђевојка одвојила бјеше, јер пусти некака мала крила испод пазуха.

пристајаше до самога царева сина, те он плиј на коњу те за њом, али пошто виђе да му је ђевојка одмакла, закле је три пута именом божјим да стане и она стаде на оном мјесту на којем се нађе; онда је он ухвати, те за се на коња врже и

Он му захвали и трчке отиде онамо, кад насред пута види брата окамењена, те почне плакати и љубити га, а у толико зачу ону хуку и вриску од хиљаду различитијех гласова,

Грбо у краљевијем чизмама једном крочи: годину пута пређи, други пут крочи: годину пута пређи, и тако даље. Кад ујутру свану, краљица пође да своје шћери пробуди, кад има

Грбо у краљевијем чизмама једном крочи: годину пута пређи, други пут крочи: годину пута пређи, и тако даље. Кад ујутру свану, краљица пође да своје шћери пробуди, кад има шта виђети: све три заклане.

Онда Грбо рече: — Немој ме, краљу, сад клати, јер ти не ваљам, смрш'о сам од велика пута, него ме затвори у собу десет-петнаест дана, да мало опретљам. — Таман ћемо тако, хранићу те петнаест дана!

па кажи њему; ако ли нећеш ни њему, а ти изиђи у поље иза града, па ископај јаму те завуци главу у њу, па У три пута земљи кажи шта знаш, па онда опет јаму затрпај.

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

Како си метнула онај пепео? СОФИЈА: Као што си казао. МАКСИМ: Онде је њему место. Нисам ли сто пута говорио, да се меће поред оџака. СОФИЈА: Ја сам чула: у крају до олука.

Више би пута пио и ја мало вина, али она: „Како ја пијем воду, па нисам умрла“. Кад пођем у подрум, а она ми преко уста начини

МАКСИМ: Повољно, што идем неиспаван као пијан. СОФИЈА: Е, Боже, колико си пута остао с твојим друштвом дуже него синоћ. МАКСИМ: Бар је моје друштво. СОФИЈА: Ваљда си и ноћас имао кога познатог.

КУМ: То се зна! Баба цикне као змија, али он се чини невешт. Колико год пута уђе у собу, ништа друго, него по којипут (опет прети прстом), па онда (шеша се као и пређе), али не говори ништа.

МАКСИМ: И моја кад кува и меси. НИКОЛА: Само да се оће за времена обући; јер она више пута мисли у цркву отићи, па док се обуче, а оно изишли из цркве. 6.

Па ћете моћи наћи и душевну рану. МАНОЈЛО: То ће доктор волити него све трифеље и дателе, зашто ми је више пута говорио, како се сирома разум бори за душевну рану. Сад могу и ја казати да ћемо отићи до 24. предјела неба.

ДОКТОР (прође неколико пута по соби тарући чело): Не, ако ја овако оставим, јошт ће горе безобразници нападати на мене.

ДАМЈАН: Е, фала богу, канда смо само ми на свету. А друго, има и добри пријатеља. Ево ја сам више пута мислио да ти покажем, гди ми оно мало лежи, пак ако ми се што деси, бог ти, душа ти.

СТАНИЈА (згрози се): Уу! добро, те ме ниси пољубио у руку. А нећу те пољубити, синко, да си ми но сто пута унуче! ВЕЛИМИР: Свиња је поганија од коња.

СТАНИЈА (опет стење). ЉУБА (устане): Оћеш ли у другу собу, па да легнеш? СТАНИЈА: Нећу, нећу! ЉУБА: Ти си се од пута разболела. СТАНИЈА: Од јед, од чудо. ЉУБА: Ајде да ти наместим, па да легнеш.

Што је добро, не ваља, што је зло, треба. ЉУБА: Зар је тебе деда туко? СТАНИЈА: Јес’ ја, и бог да прости! Млого пута оће луда жена ово, оно; ама муж господар у кућн, па не да. ПИЈАДА: Али кад је зена паметнија од муза?

— сад документа против вас имати. АНИЦА: Кажем вам, ја нећу декументе. АДВОКАТ: Имамо еxемпла да је млого пута парѕ тріумпханѕ пала и реексеквирата била.

Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА

(сама) СУЛТАНА: Четрнаест дана, више нема, откако сам у ову кућу доведена и чини ми се да се четрнаест пута мозак у мени окренуо, тако ме свако једе. Гди станем, ту се морам једити.

СУЛТАНА: Девојко, ти ћеш мени живот прекратити. Колико сам те пута викала? Оћеш да трчим у кујну за тобом да те молим да дођеш, је ли?

ТРИФИЋ: Драга моја, иди ти твојој кући. СУЛТАНА: Ово је моја кућа. ТРИФИЋ: Ти се вараш, твоја је кућа преко пута. СУЛТАНА: Ја сам твоја жена. ТРИФИЋ: Ја не могу имати две жене.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

у жуто, црвени се шипак, А сви дохвати подједнако близи Или далеки, и сви недохвати, Све је у знаку половине пута; Синкопа коју сенком слутње прати Фігура нон анцора цоноѕціута — Двојник тог дана што се тромо злати. (10.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Ђавола! А кад сте били на стадиону ЈНА, само је тебе сниматељ са телевизије хватао у крупном плану четири и по пута док си радила слетске вежбе, а она сељанчура из комшилука опет казала да те није ни видела (није могла од пакости),

није ни видела (није могла од пакости), јер како да те не види, како само она, кад су те сви лепо видели четири и по пута: и тетка Гина, и теча Дача, и кева, и матори, и још месар казао кеви: „Госпођо, видео сам вам синоћ малу на

се и питате се, а све идете на прстима да не пробудите унуке; босим ногама шљапкате по бетону (колико сам вам само пута рекао да навучете папуче, а ви опет ништа!

Знају људи да цене праве ствари! Али, видите, та месечарка од визави преко пута никада не би била у стању да укисели туршију, а да и не гаворимо о компликованијим стварима!

Шта сам радила? Села на аутобус број тридесет и три и сишла с њега преко пута Аде Циганлије. После сам форсирала реку. Превезао ме Шуца — приватни превозник.

што сам до сада налупетала (Видети мој необјављени есеј „О улози свитаца у мом животу“, Кондина 9, И спрат, звони два пута кратко и једном дугачко), зар после свега да још пишем и неки блесави матурски рад? На часну реч, ви нисте читави!

и Лапонкама (на пример, о мојој бакути), док појма немамо о нашим драгим сусеткама, за којима се по најмање стотину пута дневно окренете на улици.

је толико магнетофонских трака да би се у свечаним приликама поводом рођендана града Београда, цела варош могла три пута обмотати, а да преостане још материјала за велику рођенданску машну.

Како ће вам само изаћи на нос! Колико ћете само пута устајати по ноћи као какав месечар и мењати пелене, а кад успут одвојите око на чукарац, а њега нема па нема; колико

устајати по ноћи као какав месечар и мењати пелене, а кад успут одвојите око на чукарац, а њега нема па нема; колико пута ћете само да цмиздрите у кујни док вам сузе буду падале у пасирану шаргарепу!

Не откривајте им систем, нека се муче — ионако ћете све после платити по хиљаду пута. Терајте их да иду на рукама, да шене, да се туку са дрипцима због вас, нека им пропадају картони за премијере јер вам

—Молим? —Како си се само ти мучио! Па зар ме ниси најмање двеста пута водио у тај биоскоп где се окрећу сличне филмчуге? Матори се нагло уозбиљи: —Слушај, сине ... —И, не зови ме сине!

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

бор се саборно спушта с престоних туја; жалости давне палме се пале: узлазно носе гоњене, клане, гурнуте с пута, живе печене, пресвислу нејач, жртве болèсти, гуљене, дране, гвожђем жежене.

С Крстовог пута скруњуј се у ме, светрајем кружним, Свевишњи уме. БЛАГО БОЖИЈЕ БЛАГО БОЖИЈЕ Михољско лето. Меланхолија.

У фрулном стању не жуборим колом, но трпим напор брда што ме гута а тамјан нуди путнику без пута. Растројство звучно пуни се озоном.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

МАРКО: А шта је то швермовала? ЈЕЛИЦА: Ах, швермовати је то што у Бечу кажу швермерај. Колико сам пута ја швермовала, не могу вам исказати, љубезнн татице. МАРКО: Али шта је то швермовати?

АЛЕКСА: Ви весма благородно чувствујете; и ја би волио десет пута умрети, него да вас се лишим. Но засада доста, ево ми бединтера. 9.

ЈЕЛИЦА: Чујете л’, татице? Један бединтер само! (Гледи свуда.) Овде вирклих није. МИТА: Ја не знам шта је то; више пута изгубимо шрајбпихл с новцима, па ме не шиље тражити; а сад за једну мараму; — мора да му је спомен од кога.

ЈЕЛИЦА: Готт, како је мени! МАРКО: То су твоји румани и барони! Нисам ли ти сто пута казивао да се оставиш ти будалаштина? Шта би било да се није случајно овако догодило?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Ово је цванцик сребрни мој!“ И опет чу се кроз облак сив: „Унуче добри, био ми жив!“ Разгледа Мјесец, кад близу пута грудвица бијела пашњаком лута и тужно блеји кроз ноћни мук.

Путује друштво кроз горе стране, дивљином страшном без стазе, пута, над њима шуме прастаре гране и кроз ноћ мрку патуљак лута.

ШУМСКЕ БАЈКЕ ЈЕЖЕВА КУЋА СЛАВНИ ЛОВАЦ По шуми, широм, без стазе, пута, Јежурка Јежић, поваздан лута. Ловом се бави обноћ и обдан с триста копаља наоружан.

И дивља свиња паде ко крушка, смаче је зимус ловачка пушка. По шуми, данас, без стазе, пута, Јежурка Јежић лови и лута. Вештак и мајстор у послу свом ради и чува рођени дом.

тако, веома давно, пре триста лета, у доба славно, на крају света један црн трн, свака му част, баш поред пута, а поред њега, уз ноге брега, старина храст.

Док сунца сија и један трачак другови биће псето и мачак. Толико пута рибу ти отех у свом налету грубом, варка те многа и брза нога спаси пред мојим зубом.

“ Жућа и Тоша још десет пута шапућу жеље у сутон снен, и десет пута жестока свађа збриса им наде за један трен.

“ Жућа и Тоша још десет пута шапућу жеље у сутон снен, и десет пута жестока свађа збриса им наде за један трен. „Кад слога буде опет ћу доћи — Огњена вила понови тише.

Пролећа једног, у јутро тихо, док златан дрен је на сунцу цвао, млин је три пута уздахнȏ тужно, пљуснуо водом, а затим — стао. Смирен је жрвањ још топал био и мирисао на брашно меко.

Добро га знадеш, у псећем свету никада таквог више, стотину пута ово сам чуо из уста деда-Трише. Тај ти се свуда десио први за зецом где се мајало, кад смо јурили мачке и врапце,

„Ваљаће ми он у тами, у Кумовој густој Слами, кад авион скрене с пута и залута.“ Још мудри деда мисли на лов, карабин себи купио нов.

“ Још мудри деда мисли на лов, карабин себи купио нов. „Ни ово — каже — узалуд није, ваља за пута, горе се Медвед Велики крије, а то је зверка љута.

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Нигде се не виде светиљке. — Добро вече. — Добро вече, господине. Пред крчмом, у потпуно мрачној улици, два пута више људи. Унутра гори свећа. Седам за сто испод свеће и покушавам да читам Живот Челиниев.

Онај ме познаде и пре но што стиже поче поздрављати. Неколико пута узастопце, не видећи да сам већ приметио и отпоздравио. Било је непријатно, али решено задржах свој осмех.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

ИX БРОДАР Без крмила свога, без правца и пута, Брод занесен јури, тумара и лута. Под немирним крилом разигране буре И пена и талас у ковитлац јуре...

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

достигнемо, дај нам да у створеном стварамо не би ли мир у нествореном нашли, рока нам дај за припрему небеског пута да странпутицом у полусну не населимо провалије хадске, јер пре дугог премишљања у смрти и дугог делања пре ње,

Варлаам је звер. О томе сутра. Види се коб на челу наших звезда. Скучавам. Зар сада, мрцино, склони се с пута — знаш да не видим, црква се моја топи, од милине, нема сунца, вештице ме полако једу и мајка ми срце вади, и син.

Стрина ме лучем осветљава, идем низбрдо и лежем посред пута: пружам сам себи руку, али не вреди, одлазим, не могу помоћи. Помоћи!

Хладан ветар дува одозго са Атона Предзнак или прозрак У луци је синоћ било живље На брду ударају четири пута печат Леђа хоће да се врате у Солун Неродимље Звечан Дафине цветају око храма И пева неко вечан Пођох

да нешто пораде и помогну, па опет штап у руке и крену даље, затварајући круг пребивалишта у следу ко зна колико пута поновљеном у трајању свог дугог и посног века. На једном месту помислих: овде ће ме сигурно змија ујести.

светлости клизи пење се отшелник литицом Закона Сенка се плотна домогла Атона Овога јутра већ неколико пута Раздаљине између човека и Творца прво су расле споро, онда вртоглаво брзо.

Његова плот, више пута препорођена, почиње да живи у својој драгоцености. Слово нек остане у словљењу или нека се врати у сам простор Слова.

тако се ето на сваком народу сломију кола и по више пута те почну литургије Сотони заиста значења нису пренесена пссст!

због оваквог краја ја сам био помирљив и сасвим је извесно да сам весео (црно уопште није тужна боја) и много пута ми подвалише уговарачи док сам зането читао забрањене књиге ко хоће са мном нека дигне руку пређите овамо још није

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

САРКА: Мој први муж спавао је као топ, бог да му душу прости, али други будио ме је по неколико пута ноћу; прави будилник. Па ето, крај њега сам се навикла.

АГАТОН: Ама, немојте ви мене учити шта ћу му рећи. Носио сам се ја већ толико пута с адвокатима, умећу ваљда. ПРОКА: Е, па хајде, бога ти, пођи!

Покојник нам је и иначе врло много чинио, нарочито мени. Толико пута ме је обрадовао каквим даром; тако, често је сатима разговарао са мном, а једанпут, кад сам била болесна, није се

?? АГАТОН: Јест, испитивао сам га. ПРОКА: Па? Говори, брате Агатоне, говори! АГАТОН: Ама, нека је он сто пута адвокат, стари сам ја иследник, не може он мени изврдати.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Осамљени по цео дан, упућени су на себе и своје мисли. Гледају вас детињском љубопитљивошћу и пуно пута пустиће вас да прођете, а да вам не поставе ниједно питање.

ЗДЕСНА, У ТОПОВСКУ КОЛОНУ!... Пискала је труба, упорно, тврдоглаво, као да неком тера инат. Уморан од пута, а ненавикнут на овако рано устајање, тешко сам се будио. Траило се већ обукао и дрмао ме.

У запрежнице! — чуо се глас потпоручника Александра. Сељаци, већ преморени, застрашено су одмицали и остајали покрај пута... НА ДУГОМ МАРШУ Били су топли дани јула месеца. А маршовало се често од јутра до самога сутона.

Некада су ове замерке биле на своме месту. А много пута је замерао без икаквог повода, тек само да нешто примети. Мислио је ваљда да је командант и својим чином паметнији од

Крста, тежак и гломазан као „Ексило“ на коме је јахао, непрестано се жалио што није послужилац, те да и он скрене са пута у понеку кућу.

који је сам извукао више батина него сви скупа војници у батерији, задовољан што су га мимоишле батине овога пута, посматра Крсту возара како брише коње и вели му шеретски: — Хе, Крста, батине су из раја изишле...

Пешадија је већ излазила на друм и хватала десну страну пута. Људи су потрчкавали да у мраку не изгубе везу, а муниција у фишеклијама је клопарала. Застадосмо... Негде је загушило.

Та он је био њихов друг, доскора је био жив, и зар да га баце као ствар поред пута... А колико је тек мртвих пред нама. При сваком овом пуцњу, од којег земља трепти, падају мртви и рањени...

—... А једра да прсне, сва је набубрела. Стоји код бунара, знаш, и гледа ме право у очи. Код нас би сто пута побегла. А она јок, као да ме чика. — Помози бог, снао, кажем ја. „Бог ти помогао... А отклен си?“ — пита она мене.

— Разумем! — поздрави Александар и у галопу одјури до првога вода. Сељаци се прибили са стране пута и чекају да возови прођу.

Подне је. Из влажне земље бије нека тешка успарина. Људи поседали покрај пута, очекујући заповест. А тамо напред се нешто одиграва. Рапортирају ордонанси и опет се враћају.

Приближисмо се његовим падинама. Милојко возар скрете ми пажњу да војници који су напред претрчавају на једну страну пута, где застају и нешто посматрају. — Сигурно има мртвих — додаде и ошину коња, као да би желео што пре тамо да стигне.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

По брезама, што су крај пута отомбољиле своје танке и необично дуге прутасте гранчице, понамештале се дугорепе свраке и по нека врана, опустиле

у село, па гледаше да не изгуби из вида школу, која се, са својим високим димњаком, издизаше мало у страну од сеоског пута..

Па то су најобичније појаве у школи ; То већ не сме никако да вас љути, јер ће вам се понављати онолико пута колико имате часова рада у школи. — Мора, братићу!... настави Стојан са кућњег прага.

Писар с неком нарочитом интонацијом исприча, како се плата врло, врло неуредно издаје, како учитељи морају по неколико пута долазити к нему узалуд, али она, госпођица Љубица, не мора се за то бринути.

Љубица познаде ћатин глас, па плану својом одважном, плаховитом срџбом. — Ха, пијанице једна, ти ли си то ? Марш с пута... дрекну она, па гурну пијана Богосава из све снаге.

«... И опет се преда раду грозничаво, жудно, са неком чудном одлучношћу. Гојко је обилази на раду по неколико пута дневно, помаже је саветима и напослетку поче да држи предавања њеној деци. Ради се озбиљно и својски...

И ви да се спремите да идете са вашом децом. »Хвала Богу, чини ми се овако рече, одахну чича, јер га је Гојко три пута слишао, док није добро научио целу наредбу напамет.

Толико пута је са завишћу гледала кад варошке учитељице иду са децом у цркву, па је тада у себи помишљала, да ће и она дочекати

Сунце по мало греје, али се осећа оштрина у ваздуху. Таман да се лепо путује. ИX Љубица се већ неколико пута жалила писару на Гојка, а последњи пут доста отворено изјави, да би добро било кад би он био премештен.

Толико пута је, док свршаваше школу, идући главним улицама београдским, застајала пред златарским излозима и остајала тако као

После наступа мучно и тешко школовање у Београду. Неколико пута је покушавала да побегне кући, али је знала шта је тамо чека, па је стезала срце и ишла своју »тужионицу«...

Ноге му веома зебу... Устаде, па поче брзо ходати, али кад пружи корак, таман има простора да корачи четири пута. Иде унаоколо, укршта средином, само да се згреје.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

— Ако ће је дати за Месеца, Он се мења за годину дана Пуно право до дванаест пута, Дванајст пута сестра удовица; Ако ће је удати за Сунце, И Сунце је нагло и жестоко, Припалиће сеји нашој лице —

— Ако ће је дати за Месеца, Он се мења за годину дана Пуно право до дванаест пута, Дванајст пута сестра удовица; Ако ће је удати за Сунце, И Сунце је нагло и жестоко, Припалиће сеји нашој лице — Даћемо је Муњи

Нијесам се јунак оженио, Веће ’оћу с тобом о јесени, О јесени која прва дође!“ 168. Не гради пута кроз воће моје.

175. Покрај пута родила јабука: Све бисерје и драго камење. Све високо грање поломише Гледајићи на врху планине Где два брата лова

204. Оно моје што на путу шеће, Путем шеће, а плећима креће, Чини ми се, преварит’ ме неће; Три пута ме лане погледао, А прољетос оком намигнуо, А вечерас брком насмијао, А сјутра ће руком загрлити. 205.

Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ

иступи напред и поклони се) ФИЛИП: У улози старог грофа, несрећног оца Францовог и Карловог, појављује се, овога пута изузетно у мушкој улози, наша трагеткиња, Јелисавета Протић! (Јелисавета се поклони.

Па, кад размислиш, пођеш или не пођеш! Ал кад знадеш да мореш и да се обрукаш, не би размислио двапут, но девет пута! И не би ношо! Чудна стока су људи! Више се плаше бруке, него смрти! ВАСИЛИЈЕ: Ви знате шта радите.

Василије игра улогу редитеља.) ЈЕЛИСАВЕТА: „Сине мој!” ВАСИЛИЈЕ: То треба да кажеш три пута! ЈЕЛИСАВЕТА: „Сине мој! Сине мој! Сине мој!” ВАСИЛИЈЕ: Ти му притрчаваш! Тако! И хваташ га за руку!

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Печате устава и права, закона и штатута, привилегија хиљаду пута, обећања и фермана, похвала са свих страна, народа мог: да види Бог. Зидајте храм бео ко манастир.

Страсније него на твоје груди пао сам на њих, у блудном, безумном вриску. ОЧИ О колико пута кад пред тобом осетим: да желим да оставим за собом моје тужне мисли у очима ти бистрим, невеселим...

О колико пута кад нам над постељом сат ућути, и на твом побледелом лицу од миља приметим досаду луталицу... О колико пута тад

О колико пута тад устајем сам, погурен и црн па се загледам кроз мутан прозор у пропланке далеке. И осетим да ми није доста љубав

И, тако, без реда, младост увијам миром, снегова и леда. И, тако, без пута, моје миловање, по умирању лута. А мир, свуд је мир, кад распнем шта је било и приклоним главу на оно што ме чека; на

Ту, и тутило. Ваљда зато, био је права звер у човеку. Међутим, као што ми се то десило неколико пута у животу, ја сам врло добро пролазио баш са таквим човеком.

Јесте ли учествовали у биткама?“ То исто. Понова. По неколико пута. Мене је тетка, у таквој прилици, сакрила једном у болнице Салцбурга, затим у санаториј Графенхоф (Ст.

На крају крајева, вук би појео магарца. Сећам се, на пример, онога што се, док сам ја био тамо, десило два‑три пута Турцима.

Сећам се да је долазило, док сам ја био тамо, и до озбиљнијих шала него са Турцима. Неколико пута немачка Команда на станици у Оршави урликала је преко телефона, тражећи неке транспорте, у задоцњењу.

Коморана има, то први пут чујем, са обе стране реке. А што се тиче двадесет и девете, која се толико пута клела да ће побити све аустријске официре, није, веле, никог убила. Пуковник је добио свега два шамара.

привременог, тоталног очајања, код мене је било наступило неко ново, тотално радовање, да идем тамо где сам толико пута, од детињства, да будем, желео. Идем, велим, тамо ми је место. Нико још, никад, није избегао своју судбину.

Б. Цвијановићу рукопис моје прве збирке песама, коју сам назвао Лирика Итаке. Као што рекох, Цвијановић је три пута одустајао од штампања.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

С људима се рђаво слагао, често се свађао с њима. Много би пута плануо и долазио у јарост за ма какву ситницу и напослетку је дошло дотле да се завадио с целим светом тако, да му је

Ми смо, смем рећи, бивале и у Божјој служби. Бог је нас више пута употребио за своје божанске намере а на човеково добро... Шта? Не верујеш? Ево чуј!

ИИ., 16. У глувој ноћи безљудних пустара Бежећ пред мачем крвника Ирода Девица — мати с чедом се одмара После толика пута, мучна хода.

Он је сретне И сажали се на њу... И, да је склони, узе је, метне На цвет пустињски украј пута, Цвет што је нико из песка жута.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

сам путовао по туђини, по широком свету, али не наиђох нигде на земљу ни налик оној витешкој земљи о којој ми толико пута отац причаше. Али, тражећи домовину моју, наиђем на интересантну земљу и луде, о чему ћу вам, ево, причати.

Прођем тврђаву и упутим се улицом што води у град да се где у хотелу одморим од дуга пута и да потом потражим рада како бих од те зараде могао дале продужити пут и тражити своју домовину.

Ви сте, на сваки начин, бивали већ неколико пута до сада министар? — Нисам никада. — Никад!... — узвикну он забезекнуто од чуда.

Ми смо у томе претекли цео свет. Само за последњих десет година донето је петнаест устава, од којих је сваки по три пута био у важности, одбациван и опет наново приман, те тако ни ми, нити се грађани могу разабрати и знати који закони

Разуме се, после тога његовог говора понови се небројено пута: „Живео!“ Сад се тако изређа десетак говорника из разних крајева отаџбине, а после сваког говора стари државник је

Затим ће се сви исправити, дићи гордо и поносно главе, као што доликује храбрим синовима наше земље, и три пута громогласно узвикнути, уз јек труба и лупу добоша: ‘Живела Страдија, доле с Анутима!

” Старац је ову реченицу прочитао више од десет пута, и онда остави хартије на страну, диже главу, зажмири мало и поче напамет: „Господо посланици, после поштованог друга

Опет затим покуша да је изговори напамет, али без успеха, погреши. Ова се процедура понављала неколико пута, и успех све гори. Старац очајно уздахну, одгурну љутито хартије и глава му клону на груди.

Него, кажите ви мени који познаје онога путника тамо што још од јутрос седи у хладу крај пута?... Настаде тишина, сви се окретоше непознатоме и узеше га мерити од главе до пете.

Како га ја ценим, изгледа да је врло паметан човек, јер непрестано ћути и мисли. други би се, брзоплет, већ десет пута досад умешао међу нас, или почео ма с ким разговор, а он толико времена седи сам самцит и само ћути.

Вођа, својски намрштен, оборене главе, коракну неколико пута, машући достојанствено штапом испред себе, а маса крете за њим и викну неколико пута: „Живео!

оборене главе, коракну неколико пута, машући достојанствено штапом испред себе, а маса крете за њим и викну неколико пута: „Живео!” Вођа коракну још неколико корака и удари у плот од општинске зграде. Ту, наравно, стаде он, стаде маса.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

А тамо, преко пута у зобишту, стоји добар бик. Одвојио се од свог друштва, јер види у другом чопору доста лепих и гојазних крава.

Наступају њиве. Улазимо у планину од кукуруза. С обе стране пута подигла се недогледна гора... Ништа не може радника тако овеселити, ништа му не може натерати срце да брже лупа, као

Старци су већ презевали поноћно доба, па им је сад много лакше. Претурили су дрем, а бардак је већ небројено пута обишао унаоколо, те загрејао старе и уморне кости... Пролази поноћно доба, а са њим и његове страхоте.

Само старци и бабе, пошто их бардак небројено пута опкружи, добију вољу да се малко са вампирима и вештицама позабаве. Али се сад на њихов разговор мало пажње обраћа.

Зар није он сâм, ето овде, међу овим суморним зидовима, толико пута седео наслоњен на овај прашљиви сто и мислио: да ли ће се наћи која добра, ваљана душа, која би се решила да се

И опет се настави читање, које се понови равно седам пута. Ја ви ни сад не умем казати све што се ту читало о нашем капетану и његовим »неделима« и »безакоњу«.

Затим се ућутасмо и кашљуцнусмо сви по неколико пута, па да се не би и даље ћутало, чича Ђорђе каже: — Е ја. Други одмах то прихвати, па дода: — А ја...

Знао сам да од мог стана до школе морам корачати правом улицом сто и девет пута. Измерим од прилике колико сам прошао, па пођем напред и почнем бројати.. — Јест, она је; то је моја школа.

А кад је преузвишени сувише љут, он нареди, да се кривац ваздушном лађом пренесе у место новог назначења. Често пута се дешава, да неко доручкује у Крагујевцу, а руча у Књажевцу. — Генијална мисао! — узвикнух од чуда.

Кад наиђеш у њега из других села, изгледа ти као да си, после тешка и уморна пута по сунчаној припеци, зашао у хладовито осоје, где ти мирис бучја и жубор поточића душу разгаљује и улева у њу

Затим се полако окрете и оде својој кући. Од тада су и деца пазила шта пред њим говоре. И ја сам доста пута проводио са чича Пером целе часове; мислио сам после тих састанака дуго о њему и свакад ми се он престављао као нека

Прекрете неколико пута с једне ноге на другу, не знајући на коју страну да се крене, па, најзад, обрте Спасоју леђа и, полагано пазећи да не

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Чујеш ли, овамо кад ти кажем! ДАНИЦА (улази). ПАВКА: Ти опет? Јесам ли ти хиљаду пута казала: нећу да те видим тамо! ДАНИЦА: Боже, мајка! ПАВКА: Ама, немој ти мени: „Боже, мајка!

ЈЕВРЕМ: Како о кандидату? Зар није Петровић ваш кандидат? ИВКОВИЋ: Он је био прошлога пута. Али сад... видећемо... можда нећемо њега. ЈЕВРЕМ: Хоћете новога? ИВКОВИЋ: А ви? ЈЕВРЕМ: Па, знате...

СРЕТА (звони): Молим говорника да не говори по два пута о истом предмету. ЈЕВРЕМ (прилази Срети фамилијарно): Знаш, ја сам хтео...

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Рајхов Систем хигијене знао је сав скоро напамет, као воду. Колико је пута само цитатима из Рајха »померио цименту« капетану кад је писао дописе против њега!

А још милије би му било кад му изађе какав његов рад. Тај дан је био свечан дан за Срету. Тога би дана више пута него обично свраћао у кафану. Био је помало, што наши кажу, кафански човек, и то већ поодавно.

Кад би изашао који његов рад, он би га онда, ако нико не чита, по неколико пута прочитао. Тада није ништа из новина читао, само оно његово.

мало к себи, да видите ко вам то пише, и још више се зачудите кад видите да је то Срета, онај исти Срета што је по сто пута данас с вама. Погледате шта вам може то писати!

је зато одушевљено причала како се уочи оног дана кад ће отпутовати четири сата на фијакеру возала по вароши и седам пута се превезла поред начелства и једанаест поред телеграфа и петнаест поред начелникове куће, управо поред начелниковице

Оне су сазнале и објавиле те податке о штатистици деце ћир-Ђорђеве; а оне су га много пута и метале на своје удовичко решето.

И није једанпут ћата читао сељацима Званичне новине и у њима дарежљивост ћир-Ђорђеву. Колико им је само пута читао како сам господин министар војени изјављује благодарност дарежљивом дародавцу Ђорђу Ружићу, механџији, на

Тако је већ неколико пута било. Умео је он лепо да задужи, као што видите, и саму државу. И ето такав човек који је могао свакоме да угове и

— Па има... ето онај газда Ђорђе Ружић. Њега је неколико пута одр’о ка’ јарца за неке каишарлуке. Питај њега за то, он зна људе још и боље од мене.

Име његово, то јест Мићино, чули сте, читаоци, већ толико пута, и ја вам се сад морам извинити што вам га нисам у своје време представио.

Колико пута седе браћа Срби у кафани, заседе се до неко доба ноћи, пију и куцају се и разговарају; и сви за једним столом и један

А зато су га многи необријани а жењени сељаци у селу ужасно мрзели; није им се никако то допадало што се он толико пута недељно брије, па чак, чапкун један, избријава и врат да се све светли као да га је сланином намазао!

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Четири сата? Каква четири сата! Оно јесте, стајала је једно време поред пута, Док су се дечаци-рвачи хватали око врата, И то је трајало — па... једно четири минута.

Уопште, док месец по небу ровари, Дешавају се чудне ствари... Кад сам био мали, О једној сам ствари мислио сто пута: Шта би било кад би, у поноћ, сви сватови стали И забушили од времена попет минута?

(У почетку је личила на Хитлера). Одлучи тетка да их затре, Па купи бријач љући од ватре, Бријала их је, шест пута на дан, Ал они пружаху отпор гадан. Тетка није знала да од бријача Длака на човеку само јача ...

Гонише је. Триста пута умаче Од кашике и дрвене кутлаче. Тужише је и Пијачној управи... Напослетку, у меду се удави!

(Орлу је живети најмилије У дворима Громовника Илије.) И пошто није гладан, Он по сто пута на дан Змију баца са неба Да је сачека тачно где треба. Сад у небо, а сад надоле!

Сунце кад зађе, играчка Послужиће му за оброк. ПСИ И ПРОГРЕС ...Од Београда до Крешева и Прешева Покрај пута, на стотине лешева: Пси су жртве аутомобилске хајдучије, Ал у будућност не може се друкчије!

више никог и не потреса: Пси плаћају цену људског прогреса, А он, Прогрес, гази сваког, без речи Ако му се насред пута препречи.

Ето зашто возећи се, све чешће Прожима ме дубоко саучешће За крај пута погинуле џукеле, За све прегажене и неуспеле!

Кроз рукаве се по сто пута провлаче Кошуље, учкур лута ко Улис, Гаће се такмиче у скоку увис, Пљушти вода, ко у потоку: Машина ужива у свом

ПУШКА ЧИСТЕ САВЕСТИ У овом веку, у ком се ратнички жар Сто пута подизао до убилачког лудила, Ја знам и једну невероватну ствар — Пушку која никога није убила.

Изишла је и она два пута на бојно поље, Познати су јој и већи ратни походи, Чак је и пуцала, ал реда ради, без воље, Пазећи да неког

Четири пута мењаше јој нишане, Давали су јој стрелце младе, добро држеће, Ал она два века не хтеде да пристане Да пуца на људе,

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Код мужјака глава постаје још шиљастија, и то тиме што се смежура горња усна. Очи се јако увећају, постану два пута веће но пре тога, више су избуљене и дају изглед као да се налазе на глави више бочно.

године са свога пута по океану, учинио у француском часопису »Ла Натуре« од те године. Он је једну младу јегуљу затворио око половине маја

Данас постоје тачне карте тих путовања, у којима је поред самога правца и пута, обележена и брзина. Брзина је различита према води на коју јегуља у своме путовању наиђе.

Ту је крај свадбеног пута и у тим се дубинама одигравају сцене које до сада нико живи није посматрао ни непосредно ни ма на који начин посредно,

Друга једна врста има тако еластичне и растегљиве желудац, уста и ждрело, да гута рибу З—4 пута већу од ње саме. И уопште, све те дубинске рибе су врло прождрљиве; оне лове без одмора и сварују велике количине

маја 1876. године, брод »Цхалленгер« прешао 130 хиљада километара (што чини више од троструког пута око земље по њеном највећем кругу), да је извршено мерење температуре морских слојева на 255 места, око 500 дубинских

Научни материјал, који је »Цхалленгер« донео с пута, био је тако изобилан и од значаја, да су тадашњи светски научници какав је, на пример, био Агасиц, стајали

Детаљније проучавање тога обилног материјала, сачуваног у потпуно исправном стању, раздељено је, по повратку с пута, на разне стручњаке, и оно је довело до сазнања да органског живота има у свима дубинама до којих је испитивање дотле

Затим је 1872. године изаслата једна опет америчка експедиција са бродом »Хаѕѕлер«, са којом је и тога пута ишао Агасиц.

године продужио ранија проучавања морских дубина, овога пута најпре по Средоземном мору, а затим, године 1894. по Атлантском океану, почевши од Марока и продужујући у правцу

Овога пута, прошлога лета 1938. године дата ми је била прилика да и по други пут прођем поред Саргаског Мора и понова видим Бермуд

Мала бретонска рибарска варошица Пемпол, из чије смо се луке овога пута отиснули на океанску пучину, чувена је као гнездо и полазна тачка исландских рибара, које је толико прословио Пјер

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

Али често пута моју душу плави Неумитна сумња. Ја дрхтим и стрепим, Да ли сте ма гдегод, криви или прави, У странама црним или вечно

ЈАСИКА Над крововима небо сиво, А измаглица влажна лута И ко прозрачно меко ткиво Покрива правце мога пута. На оморини људи, звери И биле, све се мртво чини. — Јасика једна тек трепери, Јасика танка у висини.

Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ

ИЗНИЈЕЛИ СУ КРСТЕ С ЛОВЋЕНА НАВРХ ЦРКВИНЕ. ПА СУ ПО ВРХУ СЈЕЛИ, ГАЂАЈУ ПУШКАМА И БРОЈЕ КОЛИКА ПУТА КОЈА ОДЈЕКНЕ. СЕРДАР ЈАНКО ЂУРАШКОВИЋ Чудне пушке, ваља мушку главу!

свуколику, да уредбу видим како стоји: да се вуци не преједу меса; да овчица која не занесе своје руно у грм покрај пута; да подстрижем што је предугачко, да одлијем ђе је препунано; да прегледам у младежи зубе да се ружа у трн не изгуби,

ВОЈВОДА ДРАШКО Бјеше, брате, доста лијепијех, а грднијех десет пута више; од бруке се гледат не могаху. Богатијех бјеше поголемо; од богатства бјеху полуђели, ђетињаху исто као бебе.

А слијепцу очи не сметају, но се држи све једнога пута, кâ пјан плота када се прихвати. ВОЈВОДА БАТРИЋ Да причамо снове при кретању!

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

Јуче сам била тамо и рекоше ми: тек што се није вратио с пута. И нећу ја више да дрхтим и да стрепим пред њим због тебе; нећу више да лажем и да те кријем.

— завршиле су. И то је помагало, застрашивало, јер знало се шта чека тога. И заиста, чим би он дошао с пута, одмах би се цела родбина стицала: жене, тетке, | стрине.

По три пута би се неки колачи месили, који не би испали као што треба. О прању, рибању, намештању и кићењу соба по неколико би се

Њима би се тада давале, не старе хаљине, већ само тек неколико пута ношене, које су биле или бојом или кројем изишле из ношње.

Кћери, с помоћу стричева и родбине, место њега водиле кућу. А и он сам морао више пута у години да долази, да не би све то пало у очи и све се сазнало. Али није остајало само на томе.

Памти се да из амама готово није избијала. Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали. Три пута бежала као девојка. Три пута се турчила. Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.

Па онда Софкиног деде рођена сестра, „чал’к Наза,“ како су је звали. Три пута бежала као девојка. Три пута се турчила. Готово један чивлук отишао откупљујући је и доводећи натраг.

Али о продаји особито њему, ефенди-Мити, није се смело поменути. Волео је и пристајао на сто пута горе позајмице, узимање новца под интересе од зеленаша, него да се ма шта прода и отуђи.

Тако исто колико би пута гледала и оне кћери Ташка самарџије, више њихне куће, у истој улици. Има их четири. Све једна другу сустигле.

И онда би почела да осећа оно што јој толико пута долазило и што никада себи није могла да објасни... Све, све то: и ти снови, и ова башта, цвеће, дрвеће, и више ње ово

А колико би пута, чисто као какав мушкарац, са толиком страшћу почела да посматра своје праве, крупне дојке, у којима су се испод

Али није она та која би, када нешто науми, на по пута стала, устукла. Брзо га довуче к себи и држећи га међ коленима и, не слушајући његове неприродне гласове од страха и

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

Шта мари? Поноћ је прошла. – Зора руди... Треба нам лећи, снови моји стари. Често смо пута устали; Често смо пута дуге ноћи бдили И пркосили невидљивој сили. Данас смо тужно сустали; Па нека!

Шта мари? Поноћ је прошла. – Зора руди... Треба нам лећи, снови моји стари. Често смо пута устали; Често смо пута дуге ноћи бдили И пркосили невидљивој сили. Данас смо тужно сустали; Па нека! Ко ће још пеп’о срца сад да жари?

И блешти младост и живота бај; А ветар с пута дигне трошни прах, Да нам допуни пролеће. У тај Заношљив тренут године и снóва Ја сам волео, срећан био, знам;

Ту, где је скоро била борба љута, Лешеви кóња и топовске каре, Оружје, стрвеж леже украј пута. На пало царство сада поноћ глува Мистични вео разастире немо, Уз тиху пратњу прохладнога ћува, Кроз коју ћутом,

Свако место, камен, жбун и травка жута Дрхте под ветрићем једне ноћи страсне У којој мртваци леже украј пута, А далеко пламте силне ватре јасне.

У тој борби што се комеша и мења, уз крваве зубље што нас зори воде, Поделићу судбу свога поколења, Прокрчити пута победи Слободе; Ил’ с отровном мржњом, крај сломљена мача, Срушити се гордо, без јаука, плача, У пожару који

Јер кад их засити хладно достојанство Космоса, оне ће, ипак, задовољно Вратити се с пута кроз вечно пространство Колевци свог бола и радости, вољно, Да осете живот без тупе празнине, Без очаја пусте

Зато нека тама, дубока и верна, Заштитница ових остатака буде Што чекају да се наше душе врате Са мрачнога пута времена безмерна.

На беспућу када не зна шта је, где је, У ноћи по којој, самац, бедно лута Без правца и смисла, без циља и пута, — О, човек је данас „човек што се смеје“.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Старац кихну једном, другом и трећом; затијем накашља се толико пута, па најзад: „Чујте ви доље, под бедемом! Запов...“ „Шјор конте ’бро јутро!“ прекиде га неки дебели глас оздо.

“ Затијем, диже струку на главу и момачкијем кораком стаде се пети. Није крочио сто пута а мећава завија. Како напријед она све то јача. Сердар довикну неколико пута, својима да хитају е ће их он стићи.

Није крочио сто пута а мећава завија. Како напријед она све то јача. Сердар довикну неколико пута, својима да хитају е ће их он стићи.

“ рече сердар, па натегну јуначки. Пошто испи чашу, наслони десну мишку на кољено, лијевим дланом отра неколико пута брке, па и лијеву мишицу превјеси преко кољена и оста тако не мичући се, мало зинутијем устима и гледајући нетрепимице

Његове лијепе црте дођоше опет у склад. Пошто се обредише вином два пута, сердар се дигне те дохвати гусле што висјаху украј оружнице, отра прашину ш њих, па загуди и запјева, почимљући

Овдје узгред да кажемо и тај нови манастир два пута је био паљен од Турака, 1714-е и 1785-е, али га не разорише. Разумије се да је Данилова грађевина много скромнија но

Цијелу су божију ноћ вијали, а сад је у прозорје два пута студеније но око по ноћи, (ако не знаш из искуства) па и они урликали два пута јаче, да се по свем пољу разлијегало.

ноћ вијали, а сад је у прозорје два пута студеније но око по ноћи, (ако не знаш из искуства) па и они урликали два пута јаче, да се по свем пољу разлијегало. Ни то не прену човјека на прозору. Замишљен, дашто!

Ћелија бијаше пространа колико би три пута крочио про ње и, готово, празна, јер од покујства не бјеше до ниски кревет у нуглу, трпезица једна уз дувар (на њој

Та је соба била пространија барем четир пута од прве. Под сав бијаше застрт шареним ћилимом (по свој прилици подгоричка тканина).

То је била пријемна соба Господарева. Ђакон скиде капу па стаде иза Владике. Владика се поклони и прекрсти три пута, па оста неколико тренутака молећи се шапатом. Кад сврши молитви, упитаће ђакона: „Зар се још архимандрит није дигао?

“ „Не знам, Господару!“ „Ајде га зови!“ Ђакон изиђе. Владика се прошета два-три пута по соби, па изиђе и он и сиђе низ камене степенице од доксета, упутивши се к цркви.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

заснивају се на игри речи, на завођењу изговором, па било што се поједини изрази задају да се брзо и правилно, више пута узастопце, изговоре, било што је потребно да се погоди у постављеном задатку прерушен смисао — одгонетка.

— Није све злато што се сија. — Споља гладац, а изнутра јадац. — Под јагњећом кожом много пута курјак лежи. — Не гледај влат, него клас. — Пауна гледај, али не слушај! — У црној земљи бело жито роди.

— Цијени цијеном, а мјери мјером. — Ријечи треба мјерити, а не бројити. — Боље је омјерити, па кројити. — Сто пута мјери, а једанпут стрижи. — Мери и важи, пак онда кажи. — Лака памет — брзе ноге.

— У старом душманину нема нова пријатеља. — Тко тражи пуно пријатеља, находи мало. — Држ’ се нова пута и стара пријатеља. О ДРУШТВУ — Једна ласта не чини пролеће. — Сам човек никуд пристао. — Сама рука мртвој друга.

Пустио бих ја њега, али неће он мене. — Некакав Турчин сврне с пута у поток да се напије воде, па га ухвати хајдук, а он онда, дозвавши свога друга који је био остао на путу, каже му:

Рекла домаћица, кад је дошао комшија Митар па вечеру, па не хћела ништа више приставит’ него на намјерну, па тако више пута рекла ђе оп чује, те он једном рече: „Ма, комшинице, немој да сам вазда ваш, него кадикад нека будем и туђин!

Видећи се на невољи, сети се свога заштитника св. Климентија, и позва га неколико пута у помоћ, али помоћи никакве, већ га вода све даље носи. Када се нађе на невољи, он се сети и св.

Несрећан човек, нашавши се пред очигледном опасношћу да буде згажен, сиђе с пута у јарак, а срећан човек остане на путу да мирно сачека коње с колима и своју судбину.

Кад је пастир змију и трећи пут стресао, она је цичећи отишла у град и уклела пастира, да му три пута опустјела кућа. Пастир се на то вратио кући, брзо затим умро, а кућа му је већ два пута била пуста.

Пастир се на то вратио кући, брзо затим умро, а кућа му је већ два пута била пуста. СРЕБРНИ ЦАР У Кучајни се од памтивека копа руда...

Тако жетва ћетена и конопље која је дотле била обилна, овога пута не донесе ни зрно плода. Тада „проклета“ Јерина прокле ово место: — О да бог да, Поникве, никад не поникле!

3 (Полаженик обиђе три пута око ватре, старне мало бадњаке, па седне на прочеље, где га огрну губером; он узме ватраљ па креше угарке и говори):

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

је кошено, а жена, да је стрижено, сваде се, и човек удари жену, па јој стане викати да ућути; а жена пристане поред пута уз човека, па му унесе два прста под очи, и њима стрижући као ножицама, стане викати: „Стрижено! стрижено! стрижено!

стрижено! стрижено!“ Идући она тако поред пута, а не гледајући преда се, него човеку у очи и у своје стрицкање, нагази на некакву рупу, која је од озго била

Знајући мачка да на гувну има доста миша, пође радо; па сад изнад пута, сад испод пута, трчи за птицама. Опази је међед с крушке по издалека, па каже свињи: „Зло свињо!

Знајући мачка да на гувну има доста миша, пође радо; па сад изнад пута, сад испод пута, трчи за птицама. Опази је међед с крушке по издалека, па каже свињи: „Зло свињо!

ето лисице, ђе води страшнога бумбашира: огрнуо ћурак од куне, па и крилате тице вата око пута.“ У том се мачка украде међеду из очију, па кроз траву дође на гувно, и тражећи миша стане шушкати по слами.

ето ти пудара од онијех винограда, па узме ону главу с нама те метне у праћу, па окренувши је неколика пута себи изнад главе, баци је преко винограда да плаши чворке, и кад паднемо на једноме брду онда ја покварим овај зуб.

” Чобан му пљуне у уста, а змијињи цар опет чобанину. И тако три пута пљуну један другоме у уста, па му онда змијињи цар рече: „Сад имаш немушти језик.

Идите још један пут у свет, па који донесе ланац да се | девет пута обавије око наше куће, онога ћу женити.” Тако се браћа умире и старија двојица отиду куда су знали, а најмлађи управо

” А он јој одговори: „Казао да донесем ланац који се може обавити девет пута око наше куће.” Она га опет лепо нахрани и напоји па га уведе у жуту собу и рече му: „Не бој се ништа, опет ће

” Он узевши љешник пође даље, кад опет до мало нађе трећу бабу ђе сједи украј пута, и она га упита куд иде, а он јој каже да иде просити ђевојку ту и ту.

него науми да вјенча аждају како ће више зло чинити, и упути се у некаку пустињу ђе су страшна језера, али не погоди пута, и тако га ноћ стигне те у некакој пећини заноћи.

мјесто пође ђе му је било речено, и приђе него почне работати прекрсти се према сунцу, које у они трем излажаше, у три пута говорећи: „Сунце на исток а јаки Бог на помоћ!

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

“, а приклањајући главу и колена до земље говорити: „Сагреших ти, Господе, опрости ми!“ — три пута. Осталих дванаест пута то учинити брже, тако да се одједном на сваком коленопоклоњењу и устајању приносе раније речене

“, а приклањајући главу и колена до земље говорити: „Сагреших ти, Господе, опрости ми!“ — три пута. Осталих дванаест пута то учинити брже, тако да се одједном на сваком коленопоклоњењу и устајању приносе раније речене молбене речи, али сви

и коленопоклоњења по вишереченом закону, то јест шест псалама са трећим и шестим часом, када удара било по обичају три пута. А коленопоклоњења треба само у цркви неговати када се поје „Бог Господ“, као што горе писасмо.

Јер они треба три пута недељно да се причешћују, колико знају себе да су се очистили од нечистих мисли и слагања са њима, од гнева и роптања,

Богородичан глас шести ишти у октоиху; „Јединочедни и јединосушни Оцу својему“, затим „Господе, помилуј“ тридесет пута, и поклонивши му се три пута до земље пред светом трпезом, и узевши отуд овај типик и жезао, и пошто сви кажу

у октоиху; „Јединочедни и јединосушни Оцу својему“, затим „Господе, помилуј“ тридесет пута, и поклонивши му се три пута до земље пред светом трпезом, и узевши отуд овај типик и жезао, и пошто сви кажу „Достојан“, и достојан да стане на

поучавајући и тешећи, болне излечујући, немоћне утврђујући, малодушне бодрећи, грешне враћајући, седамдесет и седам пута праштајући по речи Господњој. (Мт.

Ако ли се не покаје и затим по други пут не устане, нека се поклони шездесет пута. Ако ли и тако, не покоравајући се, остане и затим павши у очајање и по трећи пут не дође у цркву, нека се поклони сто

Ако ли и тако, не покоравајући се, остане и затим павши у очајање и по трећи пут не дође у цркву, нека се поклони сто пута. Ако ли се још не покорава и саблазан другој братији чини, да се изагна од игумана и све братије.

И ово треба да знате, јер много пута догађа се овај празник у велике постове, те ако тако буде, онда да славите пре поста.

Али о овом и примедбу треба рећи, јер се догађа, пошто се умножила умрла братија више пута, да се у једној недељи три или четири успомене стекну, па и више.

И водећи поставља га на игуманско место и каже му: „Достојан“. И ту одмах кажу углас сви три пута: „Достојан“. И целивају га, прво владар, потом епископ, затим остали часни старци по реду и певају кондак Златоусту,

Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ИКОНИЈА: Свако мисли да ће друкчије! Дај те шкембиће! И не мораш увек палац думочиш! Рекла сам ти икс пута! (Излази) ЦМИЉА: Дако ми чудо нанесе неку прилику! А ви шта рекосте шта ћете?

Па са веранде кроз прозор право у собу, па по тинтари са флашом вињака! Седам — осам — девет пута! АНЂЕЛКО: А кад сам га уцмеко, понови, молим те! ИСЛЕДНИК: Скочио с првог спрата, и онда трком низ улицу!

Посебну пажњу обраћају на Просјака.) МАНОЈЛО: Јесам ти ја реко да ће се чудо показати? И показало се, и то неколко пута! И видео си како се завршило! Наопако, као и с нама! А сад поприпази на ону птичицу!

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

Ама, да није она боловала, била болесна, а ти ме сад лажеш, кријеш? Јер, сневао сам је, толико пута сам је сневао, па сам се бојао... МАРИЈА Није, није никад била болесна, увек је била здрава. ЈОВЧА Е, ако...

Не да кажеш да ти сад ово у очи ласкам, или ма шта... Али, и кад ниси овде, колико те пута спомињем и хвалим Бога што си ти. Јер, да тебе нема, шта би од нас, од ове цркве и вере било?!

Али још не смемо. СТОЈНА А, не то, газдо! То, луд, није. Није још. А и грехота је. Јер толико пута ујутру, кад му постељу дижем и јастук, на јастуку, где му је била глава, где су му биле очи, увек, увек ту нађем како

Залуду ти што си толике земље видео, градишта пропутовао, и на Бакарном Гумну био, три пута тамо заноћио, — оно што ти је срце тражило, никад ниси имао, никад... ЈОВЧА (мрачно, презриво): Хм... па?...

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Толкованије мога магистра помогло ми је да разумевам прологе; ниједан није остао непрочитат од мене; млого би ме пута попови карали што кварим црковне књиге, но залуду.

Колико пута најискуснији људи другојачије мисле данас неголи јуче? И сами се чуде какве су памети били до лане! О, колико смо

Ови добри благодетељ млого би ми пута с родитељском милошћу говорио: „Бáба ће теби прекрасну девојку испросити, пак кад те видим у мојој кући ожењена, онда

Онда ћу срећан бити!” Но, моја глава, пуна светиње, другојаче би мислила. Кога оженити? Мене? Сачувај, боже! Боље сто пута да ме каква свирепа лавица или медведица с ноктима својима на парчета растргне, него да ме најлепша српска кћи у своје

Никад довека јутрења, вечерња и све што се год у цркви послује не би могло без њега бити; млого би пута чредни поп без никаква празника само њему за [х]атар морао у цркву доћи.

Студен, врућина, блато, киша, ништа то није могло њега зауставити да се он не нађе у време правила; и више пута, пре правила и пре него би се црква отворила, пред црковни врати стало би га вика, и љуто би грчки псовао и ружио

Тако, оно исто с чим је он био наумио да ме од мога пута одврати, мене је на исти пут метнуло и упутило. Да ми дâ познати шта је туђинство и туђ хлеб, одведе ме у Тамишвар и

Али је било много свети[х] отаца? Ништа то не чини. да и[х] је хиљаду пута толико било, да се сав свет сложи, да анђео с неба дође и да учи што против апостолске науке, не ваља примити ни

Овчари семартонски, од који[х] неки су ме и познавали, на[х]ранили су нас млеком и скорупом. Мој друг, које од пута, које од прошасте ноћи неспавања, крепко заспи; а ја се попнем на једну унку, и почнем гледати к Семартону.

На ови начин постиде се сви и посраме и престану од доношенија и тужбе. У истој књиги читао си ми шта га су пута неки сабори од пет и шест стотина отаца неке ствари узаконили и утврдили, које су други сабори после њи[х] одбацили и

” Срећа моја што сам страшив био, а отишао би[х] заисто кудгод у планину. Много би[х] пута пошао тражити какву развалину и пештеру; но, како би к вечеру било, а ја ти бежи на-врат-на-нос у манастир.

да би[х] и сам рад куд даље поћи и у које му драго место гди се млади људи уче доћи, ал’ не знајући ни на коју страну пута, замолим га да ме поведе с собом до Хорватске, а оданде, што бог да.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

“ „Фра-Мартин (1545, † 1565, ††1630). Жупникова је у... Бижа је од Турака прико воде два пута... Бија је рањен из пушке од ришћанах...

“ А и јест фратар Кушмеља љубио мимо браћу и мимо све рођаке, љубио га је „као крух вино“. Само да знате колико је пута с њим јео, баш с њим за једнијем столом, и у манастиру и по жупама! С њим је и путовао.

С њим је и путовао. Два пута идоше заједно чак до Задра! Он га је од дуга ослободио, он му је кров поплочао, он стоку купио, његова га је препорука

Ти си приличнији за ајдука неголи за редовника, ти кâ да си по сто пута од ришћанске крви!... Несритно дите! Несритно дите, убија те гром!...

Колико и колико пута Кушмељу преври, па скочи да истуче „несритно дите“, а Осињача се онда накостријеши пут мужа, баш као квочка бранећи

Па онда се браћа пољубише усумит два пута. Осињача цјелива дјевера у руку, а Бакоња принесе к уснама коноп којим се опасују фрањевци.

Он је тако дваш-триш бесједио у манастиру, а њеколико пута у граду приликом опћинских избора, и увијек бјеше потресен највише он, па сви они који би га најмање разумјели.

— Јето јест... Ајд’ учини своју дужност! Бакоња пољуби редом седам руку, поклони се седам пута, пак се врати на пређашње мјесто обрћући капицу међу прстима. — А колико му је година, Брне? — Дванајс...

— рече Осињача, а забашури своју забуну кашљем. Цонтрона запоји Чмањка три пута оном водом у којој бјеше гашено угљевље и отиде однијевши за свој труд врч вина.

Јетрва пљуну за њом три пута, газећи пљувачку и мрмољећи њешто, па настаде око дјетета. Сутрадан рано, Чмањак изједе два попржена јаја и попи

И Срдарина рече више пута: „Овај Кушмељић кâ да није од њиове багре! Ово ће бити јуначина, добар војник св. Фране!“ Тако се Бакоњи низао дан за

Фра-Тетка, једини усталац од све браће, излазио је ноћу два-три пута из своје ћелије, те обилазио тријем, бојећи се да вјетар не понесе откле жеравак и не нанесе га на трулину.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

Свака ми река очи по мало однела. Свака ме вода, тешко, ко бољка разболела. Ноћу, крај пута: од звезда и умора отежао На пањевима или у житу сам ћутао, лежао.

Једне ме маме, друге плаше — Незнаним гласом ко из тмине: Уђи у мртво царство наше! КУЋА Буди ме пијук преко пута: Још једну драгу кућу руше. Опада њена боја жута — То чисто злато моје душе.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Због такве, најопасније сумње, неколико пута су ме хапсили, држали по десетак дана и пуштали, некад Аћимовим заузимањем и јемством, а некад зато што сам ћутао,

И како да човек, раб божји, не буде све и свашта у овој Србијици што се, по причању злопамтила, три пута празнила и новим народом пунила. Наша су гробља млада.

Дивље крушке и дренови поред пута њишу се, померају, приближују, црњи су од угљена, угарак су осут жишкама што нечујно трне у тишини по којој ветар,

Кад рабаџије попију ракију, зови! Што сваки пут да те опомињем да ставиш чергу на прозор? Чик да избројиш колико сам пута заноћио овде? Механџија без речи замрачи прозор и врата за собом затвори опрезно, тихо, као да газда спава.

Ђорђе уздахну „ја знам колико пута“, зари прсте у чекињасту браду и замисли се. Од своје шеснаесте потуца се он по путевима, далеким варошима, механама,

одмара у овој соби, све је сладуњави мирис Симкине ланене кошуље, коју она увек чисту облачи чекајући га да се врати с пута. Чврсте, крупне и топле дојке. Моје, увек би помислио. Сада се ничему више не радује.

Мрзи он те пругасте, шарене свиње, и момцима је рекао да такве не купујер се „слабо гоје“. Док је био млад, неколико пута је сањао ту шарену, искежену главу.

Не памти да се икад овакав с пута вратио. Ни добро вече јој није назвао. Ни очи му није видела. Мора да је изгубио на свињама.

Беше то друге зиме њиховог брака. Он се вратио с пута и, кад су ушли у собу, кроз танак осмех као некоме другом а не њој намењен, дуго су му се белели зуби.

Обазриво га је посматрала. Никада није био тако расположен кад се враћао с пута. Чим би се поздравили, почео би да се жали на умор, стално је понављао да неколико ноћи није спавао.

Он је осорно одгурну. Петнаест година му она изува опанке. Шта ли му је сада? И раније је било свађе међу њима; више пута би се псовкама извикао на њу; оћутала би и идућег дана све би пошло по старом.

— Жив сам!... Много ти криво?... Цркни! То јој он каже? Он, кога толико година... Никад се није вратио с пута, свеједно у које доба ноћи и по каквом невремену, а да га она није будна дочекала, вратнице му отворила, испрегла

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Није имао храбрости да пита, јер се плашио да и овога пута не ишчезну. — Хвала ти што ниси дао да се посече наш град! — рече Ташко Орашко свечано.

« а то нико није умео да протумачи. Да се то разјасни, у Ферфелину би послат Савет мудраца, али цар и овога пута рече само »хм, хм!« и ућута. Дуго и мрачно ћутао је Ферфелин, следила га Ферфелинка и три принца Ферфелина. Шта сада?

— Сад наш принц има принцезу! — рече царица срећно, али принц се ни овога пута не осмехну. — Шта да радимо? — забрину се цар. — Принцу је опет досадно!

уз њу се могло ићи само пузећи. »Па добро!« Принц стисну усне. »Пузићу!« Ко зна колико је пута падао, колико се пута дизао?

уз њу се могло ићи само пузећи. »Па добро!« Принц стисну усне. »Пузићу!« Ко зна колико је пута падао, колико се пута дизао? Али, пред сутон, рањених руку и колена, он стиже на сам врх Снежне горе који је с облацима друговао.

Да он то овога пута не сања? Много је књига прочитао, али ниједна није помињала црвену жабу. Можда му се ова само привиђа?

Дечаци са острва покушали су да у пећину уђу пливајући, али су се и најхрабрији вратили с пола пута. Зато и нема таквих који би могли описати вилине сребрне косе и лице тако светло да се у њега не може гледати.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

ЧАРШИЈА 82 ДОРЋОЛ Мимију „Дорт—јол је турска реч и означава (раскрсницу) четири пута или четири сокака.

Одговор је, исто тако изнебуха, искрсао оног мајског дана 1839. када се Вучић вратио у Београд са свог победоносног пута по Србији. Негова је игра била не само смела него и смело одиграна.

Са шумама је било другачије: као да је постајао више човек, јер га је свако дрво штитило. Много пута, у неком опасном чекању, наслањао се на стабло, образ уз кору.

Терџуман неколико пута, узастопце, прочитава натпис на табли, ослушкује му звук, већ помало непознат, смисао му измиче, смисао се губи, као и

Мржње су ницале лако и скривале се дуго, сумње су увек биле ту. Колико пута је он, за кога се говорило да је праведан као сам Бог, у себи изненадио зломисао према оном који се с њим у нечему

Колико пута га је Васа Чарапић, једкни који је смео да му уђе под шатор из ненада, затицао свег црног и од сумње: није веровао

Ханџија у Белом Потоку, под Авалом, Турчин, био му је и пријатељ: у јесен 1803. и у зиму 1804. године много пута му је, кад је претила турска потера, слао тајне поруке. Били су побратими.

Да се пољубимо; па отсад нити могу ја тебе чувати од Срба, нити ти мене од Турака. Него да те испратим до пола пута, па иди у Београд!

Узун обично прошета неколико пута својом улицом и застане пред сивом кућом, из ХИХ века, са бројем 1, у којој је дуго била Београдска општина.

док је још био нагнут над ћупом, више изненађен него обрадован, осети оно што ће осећати, још неколико пута, и касније: као да се тај трен што је сада ту, истеже, а онда, истањен, заокружује и сав стаје у њега па обликује,

Истина, Зерек је био само једно од три места на којима су, истог дана и истим људима, ударане батине, укупно три пута по стотину удараца по човеку.

Све то само тад и никад више. Исте стихове је, после, певао десетинама пута, све који су га слушали хватао у исту замку, али се потрес више није поновио.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ми идемо Стражилову томе. Под ногама она росна трава, А са стране брда мирисава, А овде се поток пошалио, Па нам пута младим препречио; Преко њега скачемо лагани, И ево нас на другојзи страни.

Ти си ка'но хитра муња, Што никада не покуња. Ао, Сремче, гујо лута, Сваки јунак по сто пута! Црногорче, царе мали, Ко те овде још не хвали?

О душе! о мила сени! О мајко моја! о благо мени! Много је дана, много година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кај'о, много грешио, И хладном смрћу себе тешио; Многу сам горку

у прошлост удуби, У тамнини да се не изгуби; Кад се пустиш у давнине свете, У давнине и свете и клете, Да ти мис'о пута не помете.

бамбусовим копљем, На чијем врху спава самрт лута, К'о с благом својим трговац из граца Прелажах пустош без стазе и пута. И бјежах с тобом, у облаку праха, Од страшне чете дивљих бедуина...

И много пута, кад у јутро сиво Тргнем се из сна - к'о из тешких уза, И к'о из олова - који ме покрив'о Очи ми беху мутне, пуне суза.

Упознасмо се. И дао бих Вас глед'о Изближе, пођох с Вама напоредо; И целог пута ја очију својих Не скидах са Вас. И ма да смо доста Са друштвом ишли, мени жеља оста: Ја очи своје доста не напојих...

Залуд је враћах! Гвоздено упорство Сјаше из њеног зажареног ока; Док, на по пута, јогуница лепа, Суста и клону... и даље ни корака.

стазом из кобнога села, Кроз тужна поља као злато жута, Ја и мој чувар, лида невесела, Уморни, најзад, седосмо крај пута. Ту, чекајући на долазак кола, У сухој трави ћутасмо нас двоје: Он - жилав, снажан; ја - слаб и пун бола.

Кад у одају ступих своју глуху, Са сухим цвећем у рукама врелим, Од дуга пута у прашљиву руху, Осетих тада да ништа не желим Цео ми живот у прошлост утону!...

„Нужношћу ствари дух људски је дужан Да стреми стазом овог мучног пута. Хоће ли најзад стати, већ не тужан, Или ће вечно бесплодно да лута „Свеједно!... И нек' пропадају дела!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Истина, сва та дела прочитао сам у току година, али она се могу читати и више пута. Почех да тражим какво дело које би ме могло разонодити и ослободити ме потиштености у коју ме бацише преживели

Он ме је дотле увек снабдевао немачким делима које год бих зажелео. Но овога пута добих од њега извештај да се то Левенхајмово дело не може набавити, па ни антикварно.

„Е па чујте!“, рече Питагора, „пуних сто седамдесет дана трајало би то пешачење, јер би онај зид био седамнаест пута дужи од највеће ширине грчког полуострва“. „Нисам у стању ни да замислим толику огромну дужину зида“, рече Глаукос.

На том путу не долази се никад до краја“. „Аутос ефа!“, потврдише сви у глас. „Добро“, рече Питагора, „овога пута можете слободно рећи, ваш учитељ је казао: на путу сазнања не долази се никад до краја“.

„Ја ћу ти сада, драги мој Сатире, растумачити где си при својим расуђивањима скренуо са правог пута“, рече му доброћудно Питагора.

Ја сам заштитник закона па ћу, као такав, наћи пута и начина да тебе и твоју дружину љуто каштигујем због вашег антидржавног понашања“.

И овога пута је номофилакс распоредио целу своју поворку по правилима симетрије. Он корачаше са својом дугом палицом испред свију,

У том лепом распореду пођоше они путем који је водио покрај мора. Дан беше изванредан. Лево од пута зелениле се ливаде, виногради и маслинови воћњаци, а десно је блистало море у зрацима пролетњега сунца.

Одмах затим наш младић крену из пристаништа и пође журним кораком ка мети свога пута. Дан беше врућ, али је плаха ноћна киша освежила ваздух и спрала прашину са дугачког правог друма који је спајао

После многодневног чучања на лађи, ово пешачење беше му угодна шетња. На крају његова пута уздизала се поносито атенска Акропола. За непуна два сата стиже до ње и нађе се пред Пропилејама. Ту застаде.

„Есхило, Софокле, Еурипиде! Та ви сте моји добри познаници. Ваша дела сам небројено пута прочитао, разумео, осетио све њихове лепоте, схватио њихов смисао, а њихову трагику прогледао јасно као стручни

“ „Видиш стриче! Трудио сам се коликогод сам могао да изучим ту науку, али заглибих на по пута. Можда је мој учитељ био слаб геометричар, или ја слаб ученик, или једно и друго, тек ја се у том предмету не сналазим

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Погледај овог овде пријатеља. Па показујући прстом човека преко пута: — Шта га цениш? Милион као грош. Погледај у кофере па у њега. Пас нема за шта да га уједе. Тип ратног богаташа.

Жена је; то сам приметио, неколико пута отворила уста као да је хтела нешто да каже. Али ја нисам сигуран: да ли је одиста имала намеру да нешто проговори или

лепотом овога јутра ја сам сатима гледао кроз прозор, заборављајући и на књиге које сам понео и на циљ мога пута и на све друго.

Он уздахну испрекидано. — И ваздух овај није више ваздух. И доиста, колико сам пута, будећи се у својој земуници и притиснут истим гробним мртвилом маћедонских урвина, имао овај утисак и сећао се како

се ништа слађе у животу не може ни доживети од онога што осећа дете кад га буди сунчани зрак и славуј, колико сам се пута напрезао да замислим: како опет кроз сан слушам онај исти жумор свемира и осећам сав онај, буран, пун страсти дах зоре

Колико сам пута покушавао да пишем, па у безумној грозници сумње бацао перо питајући се: коме да пишем, зар су они живи, зар је То

Ево, често узмем њену фотографију, гледам и мислим: колико сам јој пута, држећи је на грудима, обећавао рај у који ћу је увести, и колико су стотина мојих врелих писама под заклетвом

Али у том напрезању које ми је снајка олакшавала придржавајући га, она и ја додирнусмо се неколико пута н увек се чудно погледасмо.

А командант са ађутантом, на коњима, обично стану у страну, поред пута, и пропуштају пук дасе увере о дисциплини на маршу.

земљом затрпаше неки људи, онда стриц Секулин, сељак из околине, узе његову руку сву мокру од суза, па га, целог пута сагнуте главе, одведе својој кући да се о њему стара.

Иако се трудио да не муца, вежбао, напрезао, знојио, све је узалуд било, језик је остао упорно непослушан. Колико би пута друмом ка школи угледао из далека каквог старијег човека, који му иде у сусрет и кога је хтео поздравити, рећи му

— Господо, мииир, господо... псссст, псссст, господо забога, молим, господо... шшшшт... Преко пута њега, на кревету донекле ипак почасном (по прикованом ћебету на зиду више главе), певуши којешта на један невиђено

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Небројено пута остао сам без јабуке, јер сам се увијек јагмио за онима на сунчаној страни. Оне су и осталу дјецу више привлачиле.

ИВ Увијек кад на павиљону преко пута отворе или затворе један прозор, мојом собом прелети миш. И тај ме миш подсјети на једну свјетлосну игру из детињства.

И опет се забављам гонетајући: ко је тај што отварањем и затварањем прозора на павиљону преко пута несвјесно нагони свјетлосног миша по мојој болесничкој соби? В Оца нисам упамтио.

Имао је прелијепе његоване руке и употребљавао их с пажњом и поштедом. Прао их је небројено пута, као да са њих сапире неке невидљиве трагове злочина, и често их проматрао, разгледао их са занимањем, као да су му

Запажао сам како се у узбуђеном говору једноме треска чупегак никотином прогрушане брадице, или како се други већ три пута несвјесно машио за марамицом у џепу да се усекнуо, и како је сваки пут, заскочен објекцијом противника, обуставио ту

Кад би ми досадили разговори старијих и заморила ме моја запажања, узео бих се играти том кутијом. Небројено пута узастопце притискао сам опружницу и налазио као неко мало чудо у томе како се сјајна, испупчена облина горње полутке

Небројено пута, велим, понављао сам ту игру, небројено се пута наслађивао и драшкао тим спремним, реским зијевањем једне мале,

Небројено пута, велим, понављао сам ту игру, небројено се пута наслађивао и драшкао тим спремним, реским зијевањем једне мале, аутоматске смрти.

И то најмилије друштво. Па и кад је најзад отишла од нас, опет се редовно к нама навраћала, по два пута годишње, каткад и на више мјесеци, нешто привучена приврженошћу према нама, а још више отјерана од куће оскудицом и

Присуствовао сам више пута њиховим састанцима у њеној собици на тавану. Нисам тачно разумијевао њихова разговора ни право схватио што се међу

Дијете је не препознаје, још јој не зна имена ни слова, али већ се јежи од њезина хлада. Колико пута дјетињом душом промакне, незнана, смрт!

Али звука ниоткуда. Тишина. Велика, безмјерна тишина у уском простору између мене и павиљона преко пута, између мене и свега.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Курјак се мртав сроза низ врљике, а онај други клисну и нестаде га у шуми. — О тајо! — викну Станка неколико пута из обора, док јој се отац не одазва. — Оди, дери курјака док је врућ; бојим се нећеш моћи сутра, кад се охлади.

— Ето, баш на овом месту га је видео мој чиле; то ми је сам причао толико пута, кад се враћамо с копања. — Славе ти, шта каже, какав изгледа? — упаде јој Станка у реч.

ИИИ Четвртога дана после овога Ђуричина пута, рано у зору, дојаха пред Ђуричину кућицу срески писар са пандурима, кметом, бировом и два одборника.

То знам добро, запазио сам толико пута...« Читав свет наде јурну му у душу и паде на срце као мелем на љуту рану, а отуд му се разли нека слатка, ваздушаста

Познаде главног апсанџију Радисава, с којим је неколико пута пио по каванама, али му се сад он учини страшнији од самога ђавола.

Ђурица већ беше побелео од нестрпљења. Провлачио се двадесет пута кроз оно прозорче, те ходао по соби, разгледао и очистио све пушке и ножеве, и опет му дошло време, кад већ није имао

Он се трже, и умало не скочи од страха, кад виде човека насред пута. Ни сам не зна како се уздржа од покрета, који би га издао.

Неки сељак, кога он познаваше по изгледу, са заметнутом косом на рамену, иђаше средином пута, гледајући неодређено пред собом.

Као на дроту искочи из врзине, и стаде насред пута са пруженом пушком... Механџија се беше нешто веома замислио и оборио главу, те се трже тек онда, кад вранац устукну

Саже се под један трн и стаде да чека. Сељак напоји волове, саже се к виру, те их попрска неколико пута хладном водом, па онда полако пређе поток и ступи у поље.

Мора се радити како ваља, или никако... А шта ли ће рећи Вујо ?... Ко му сме на очи изићи!...« Неколико пута је седао и одмах скакао, не могући умирити своја узбуђена осећања. Али се опет сети воде, и та га мисао покрете напред.

Нарочито јој, и више од свега, обраћаше пажњу она одлучна и необична изјава његова... Толико је пута она слушала од момака разне изјаве — разуме се љубавне — али све то не беше овако речено. — »Ево ти пушке, па се увери.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Чобан му пљуне у уста, а змијињи цар опет чобанину. И тако три пута пљуну један другоме у уста, па му онда змијињи цар рече: — Сад имаш немушти језик.

Него, чу ли ме, хајде ти донеси они његов прстен да ја у њему нешто проучим, па ће те десет пута више миловати него досада.

И одмах стану се опремати сва три брата, узму новаца за пута, па пођу тражити сестре своје. Тако путујући заиђу у једну планину и цијели дан путоваше.

Али царев син није хтио никако слушати, него узме новаца за пута, узјаше свога коња па пође у свијет тражити Баш-Челика. Путујући овако задуго, дође у једну варош.

Но царевић није хтио никако да га слуша, него сјутрадан наумио да пође, а кад цар види да га не може да заустави и с пута да га одврати, онда му извади једно перо па му га даде у руке, и овако му рече: — Добро слушај шта ти кажем, и ево ти

Кад се дивови пробуде, шчепају маљеве и ћускије те сваки по неколико пута млатне по ћебету. Самар се сав здроби у мливо, а они уживају како му здробише кости, па ће га сјутра избацити.

„А што ћу се ја толико мучити? Узећу ову лопату железну, замахнућу два-три пута њом, и трс ће бити мој. Док се стража пробуди, ја ћу дотле побјећи.

па кажи њему; ако ли нећеш ни њему, а ти изиђи у поље иза града, па ископај јаму те завуци главу у њу, па у три пута земљи кажи шта знаш, па онда опет јаму затрпај.

Момак избере ово треће: отиде иза града у поље, па ископа јаму, те у њу завуче главу и у три пута рекне: — У цара Тројана козје уши! Па онда загрне земљу, и тако се смири и отиде кући.

се хтједе упутити одмах преко језера, али слуга не даде: — Та не бој се, није ти ништа било, хвала богу, ево два пута, па неће ни сад. Везировић пристаде, те ту заноћише, па пошто вечера, леже да спава, а слуга оста чувајући.

телал: — Би ли ико могао излијечити краљеву кћер, ево има неколико дана да је ослијепила, а удавала се је досада пет пута, али јој сваки муж прво јутро осване мртав. Ко излијечи, даје краљ што год узиште.

Човјек сад није имао куд и камо, јер с врагом зло, а без њега девет пута горе, те јој рече да ће заклати краву, па нека буде једанпут мир.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

СЕЋАЊЕ 1 Често пута кад те видим гредом Да корачаш хладна, мирна, строга, Увек иста, увек с умним гледом, У тренутку успомена многа Оног

Видим себе како тражих пута, Ал' сад блато знам газити и ја. Видим снагу као дух да лута И бол што ми к'о победа сија.

Често пута кад те видим гредом, Ја тек видим шта си била за ме, Успомене изађу ми редом, Тужно, мртво, погледају на ме.

исприча и ово: “Кад смо били легли код једног редута, У бици која је дала Куманово, Противника да би уклонили с пута Шрапнелска нас зрна узеше за мету.

1904. ПОЗНАНСТВО Милостива госпо, пардон по шест пута! Сукњу мало више држи рука мала, Па се жипон види и ципела жута. Опростите, али — подвеза вам спала.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

“ Била је у праву. Тога трена сам победио своју страст, и једино сам зажалио што није била стотину пута јача. И не само да сам је савладао већ сам је из свог срца ишчупао тако да није остао ни траг од жеље за њом.

Едисонове компаније за осветљење, господин Бечелор (Батцхелор), управник радова и ја ушли смо у мали ходник преко пута зграде 65 на Петој авенији где су се налазиле канцеларије компаније.

стање је добро једноставно зато што сам живео опрезно и умерено и можда је најневероватнија ствар да сам три пута у својој младости био препуштен болести, безнадно физички разорен и напуштен од лекара.

Давио сам се десетак пута; готово су ме живог скували и једва сам избегао да ме не спале. Био сам жив закопан, изгубљен и смрзнут.

Неколико пута сам поновио то исто као у сну све док ми се срце које је јако куцало није смирило и док се нисам прибрао.

После тога сам неколико пута безуспешно заронио, пошто сам потпуно изгубио оријентацију, али сам коначно успео да изађем из замке када су моји

Одмах сам је извукао. Поновио сам исти поступак више пута и метод се показао непогрешивим. Када су моји другови, који упркос доброј опреми, ништа нису уловили, дошли до мене,

Мој ујак није марио за ову врсту разоноде и више пута ме је прекоревао. Био сам очаран описом Нијагариних водопада који сам пажљиво прочитао - а у машти сам замислио велики

У детињству сам успео неколико пута да спасем од пожара куће суседа тако што сам чуо оно тихо пуцкетање које њима није ометало сан и дозвао помоћ.

Граница слушне моћи мојих младих асистената једва је прелазила 150 миља. То значи да је моје чуло слуха било тринаест пута осетљивије од њиховог, мада сам у то време, тако рећи, био глув као топ у поређењу са оштрином слуха коју сам имао у

Током пута највећи део времена сам проводио на крми брода, вребајући могућност да некога спасем из водене гробнице, не помишљајући

Већ за време својих демонстрација пред члановима Америчког института за електроинжењере приметио сам да се неколико пута губило прилагођење, па је требало преподешавати апарате јер још нисам био пронашао начин који сам много касније

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

То је мало село које се налази у близини главног пута у Банату, који је тада припадао Аустро-угарској, а сада је важан део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

На челу села био је кнез, или старешина, обично неки наочит сељак. Мој отац је био кнез неколико пута. Попови и народ бирали су своје духовне и световне старешине, патријарха и војводу.

Саве. Написао је и говор за мене. Мајка је то исправила и проширила и нагнала ме да неколико пута поновим своју беседу. На тај дан први пут сам јавно говорио. Успех је био преко сваког очекивања.

На тај дан први пут сам јавно говорио. Успех је био преко сваког очекивања. Моји несташни другови овога пута нису се смејали; напротив, занимао их је мој говор и то ме је јако охрабрило.

Увек сам високо ценио очево мишљење, али овог пута нисам могао а да се не насмешим са призвуком ироније, што га је наљутило.

Послушао сам њен савет и остатак пута сам увек пазио на моје шарене торбе и жути кожух. Слика Будимпеште, кад смо јој се приближили следећег дана, била је

Она ме је исправила, а ја сам поновио поздрав по други пут. Овога пута било је то знатно успешније и њој се свидео мој искрени напор.

” Кристијан је обновио уговор са пекарем за поновно исписивање слова ија сам зарадио још пет долара, али овога пута нисам добио домаћу пицу.

Сваке недеље морао сам са његовом породицом да идем два пута у цркву и тамо да седим између женских чланова породице. Имао сам утисак да сви верници сматрају да г.

Овог пута он се позва на Линколнове речи: ”да народна влада из народа и за народ, никад неће бити збрисана у свету”.

угла Кортланд улице и Бродвеја, надајући се да ту сретнемо једног веома познатог човека кога сам овде раније неколико пута сретао и препознао га према његовој фотографији која је била изложена у једном излогу.

И ја сам то препричавао неколико пута, сваки пут са пуно успеха. Старица ме је за то награђивала тиме што ме је обасипала многим малим поклонима и што ме је

Ћипико, Иво - Приповетке

Цвета прихвати новац и стаде га пребројавати. Није веровала својим очима. Пребаци га преко руку неколико пута. —Мало је, господару! — и загледа у шаку. —Колико смо се погодили? —Је... Но није ни толико. Мањка шеснаест новчића.

Одлучи да за који дан потражи рада у вароши. Осетивши глад, с Марком седе на ивицу пута да се за час заложе хлебом. Ломе и једу свој крух мирно, полако, не осврћући се на свет који пролази поред њих.

— одговори он, и презриво махну руком. —Момче плану и чврсто прихвати за узду. —Море, мичи с пута! — плане и ефендија; махне бичем, но не спусти га, већ га собом држи. —Нећу, док ми не одговориш!

Они тек из причања и јуначких пјесама познају земљу у коју иду. Сјећају се да су толико пута гледали правце ономе крају откуда су се назирали голи висови како стрше у ведрину неба, иза којих се сунце рађало.

Кад одмакоше од границе, породица, уморна од пута и узбуђења, сустаде; устави се да отпочине. Осјетише се сигурни између кланаца и кршева, у земљи гдје одувијек суди

Пожурише да куму чим прво стигну; сигурни су да ће код њега, изгладњели и уморни од дугога пута, наћи топли конак. У свануће стари Никола и син му Спасоје пођоше на Цетиње да се властима пријаве и да чисто

Сјели су као и други на ивицу пута, до самога мора, на одваљено камење што лежи по још недограђеној цести. Ваде крух из торбе, крмадају га, но некако им

Узеше их по други пут на испит, а овога пута учини им се да је судац с њима пријатан и добар. Испитује их потанко и с особитом пажњом, али братски, усрдно.

И толико пута њих двоје дошло би јој на памет кад би гледала у трачак свјетлости што је избивао из оне мрачне рупе у дну дворишта.

Тешко јој је било у души и мораше је црна слутња; толико је пута погледала у своју слику и похитала к огледалу да се у њему види.

Неколико пута, у одмацима, страхиво покуца на ниска врата, загребе залеђеним ноктима, зове полако у стиду и страху, па кад не доби

Мало по мало свикне му се, и није онако испод себе убојито гледао. Најпослије се и ослободио, био весео, и више пута смијаше се његову чудноме причању, понајвише о војницима што су по тврђавама живјели, око којих је била најбоља паша,

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

послао и коме се на крају враћа: Да стрела с другог копна бачена, Ко зна за коју коб изливена, Врати се с овог пута смрачена „ Свом стрелцу ком и не зна имена.

Ето зашто се, поред осталог, из успелога песниковог текста никада не могу исцрпети сва обавештења, свеједно колико га пута читамо. Прва, обична обавештења не треба, дабоме, објашњавати, јер сви знамо шта су она.

Отуд и навире оно језичко обиље које су критичари толико пута већ истицали. Али оваква, целовита и непосредна реч, не само што је нераздвојно дата са гласом који је изговара, него

Та божићна и „света слама“, која је истовремено и звездана слама из Млечнога Пута, митска слама из народнога веровања, појављује се у Попиној песми у простору који је хијерархијски организован као

Већ сам неколико пута започињао текст о Зорану Мишићу и прекидао га; ловио сам себе како упадам у замке његовога, рекао бих, страснога

песма један такав укрштај, као допола преклопљене речи у метафори која се рачунајући од поређења, зауставила на пола пута: све је оно што јесте, и није то што јесте, наизменично губи и потврђује свој идентитет.

Због тога, а нарочито због понављања устаљенога обрта бацати сенке, ствара се привид двосмислености: као да се оба пута тврди како тополе не бацају (једно не више, други пут не увис) сенке.

замора, па постајем помало сујеверан: нећу рећи куд ћу кренути да ме на путу не би сачекао урок док урочица покрај пута спава. Књижевне новине, 15. мај 1997.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

већ знаш!... САВКА: Тешко је, боме, данас. ЖИВКА: Ти још не доби кафу? Е што је безобразна, по три пута човек да јој каже. (Одлази задњим вратима.) Анка, шта је с кафом? АНКИН ГЛАС (споља): Ево!

ЖИВКА: Ето видиш! А не иде то ни као што ти мислиш, зете. Треба и пет и шест пута ићи на исти праг. Уосталом, видиш да су напољу и неке демонстрације, па ко зна да нису министри можда и због тога

ИX ЖИВКА, ЧЕДА, ПЕРА ПЕРА (улазећи на средња врата): Извините, ја сам два пута куцао. ЖИВКА: Молим, изволите! ПЕРА: Господин није код куће? ЖИВКА: Не! ПЕРА: А није ни у канцеларији.

Зашто, 'ајде кажи ми зашто? РАКА: Па кад она мене тера да изговорим десет пута реч: „решонс лајзејшн”! ЖИВКА: Па изговори!... РАКА: Јест', изговори. Мислиш ти лако је то.

ЖИВКА: Па изговори!... РАКА: Јест', изговори. Мислиш ти лако је то. 'Ајд нека она каже десет пута: „Туре буре ваља, була Туре гура; нити Туре буре ваља, нити була Туре тура!

” 'Ајд' нека изговори то десет пута, па ево ја пристајем нека ми опсује и оца и мајку. УЧИТЕЉИЦА: Пфуј! ЖИВКА: Марш, стоко једна!

ЖИВКА: Није истина, не уме он то, он је васпитано дете. РАКА: Опсовао ми је. Ја му лепо кажем: „Склони ми се с пута или ћу да те хакнем”, а он мени: „Олрајт!” а „олрајт”, то значи на енглеском језику да ми псује оца.

да замолим, Живка, да наредиш да јој се призна испит и да се прими дете натраг у школу, јер овако је остало на пола пута.

Па после... њему признадоше зрелост, а она остаде тако на пола пута. Па то мислим, Живка, да наредиш да се то заборави.

ВАСА и ДАРА (хтели би да је задрже). ЖИВКА: Склањајте ми се с пута! (Груне на врата.) СИМА (на отвореним вратима појављује се). ЖИВКА (тргне се): Шта је, говори шта је?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Уједначен је угао посматрања, аналитички поступци, па и редослед анализе. Тако се десило, сасвим нехотично, да оба пута по једно поглавље - и то баш друго! - буде посвећено синтакси.

се уназад дуж свога памћења, и кроз помало замагљену копрену успомена, што Станковићевом тексту и даје ону толико пута већ истицану поетску каквоћу.

У првим главама то „знало се и причало” појављује се више пута уз варирања.38 Напослетку, кад се пажљивије погледа, види се да је наговештен и посебан однос према главној јунакињи:

А да се објасни чиме је улом оба пута изазван, чини се, није тешко. Јер су задње половине, које смо подвукли, очито синтаксички другачије уређене него

попут оне коју ћемо касније код Црњанског наћи, али зна и за изненадна успоравања, - о свему томе писано је више пута, и оштро. Ако је његова синтакса изгледала „невероватна и немогућа” (Дучић), онда је можда у првоме реду због тога.

Оба пута постоји, додуше, оријентација у некоме замисливом простору (први пут је географска: југ - север; други пут урбанистичка

И док Софка двапут сања „тај сан један исти”, оба се пута даје силан телесни доживљај: „Он прилази. Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе

Мајка му, чисто прибојавајући се, ишла је ближе, уз ону страну пута где су били зидови, улази од махала, јер отуда би се чуо покаткад какав глас, из које куће видела светлост, док с ове

Јована, но на то се канда заборавља само да би се истакло како је „ишла ближе” - све из неког страха - „уз ону страну пута где су били зидови”.

вароши, где се иста јунакиња Злата у Певцима „прибојавала” и ишла - све се прибијајући уза зидове - с унутрашње стране пута.

Али, осим у насловима, он се по једанпут појављује и у самим главама. И оба се пута јавља Вуку Исаковичу. Први пут круг са звездом искрсава у оних неколико магновења док се Вук из сна буди, одакле и

244 Видлива разлика између двеју последњих реченица открива невидљиву разлику између првих двеју идентичних: оба је пута Вук Исакович потерао свога коња кроз празнину (као што је и два пута угледао бескрајни круг са звездом), али је једном

Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ

поред чутуре са жеженицом по оку најлепша скопљанска дувана — да обдаре случајне сусретнике који жудно траже украј пута оваке намернике. Али је сваки од њих прикрио дубоко у појасу и по самокрес. То је очајничка пушка.

Помолио се Богу, поклонио Светому Петру, па сад повраћа душу и од заморна пута и од дугих петровских поста... Нико нема пушке, нити за њу мари.

Мене, Брњачанина?!.. О, помози, Свети Петре, или данас Мени, или више нећеш имати кому!.. С пута, кујо потуричка!.. Виђи, да ти кажем!..

И виде да је свему крај. Приђе и још једном погледа мужа. Тога тренутка јој постаде јасна стара истина да се с овака пута тешко кад ко враћа. Саже се и узе сина. Уви га у своју шареницу и изнесе подаље ван куће.

Чудно озарена и одлучна Богдана брзо дохвати оба угарка, размахну њима неколико пута да их боље распали, па их гурну у кућну почађалу и суху као пушчани прах сламу, један изнад врата а други са стране.

!... Па и глобе он харамбашама неће да даје. Ако га когод уцени, он нађе другога, два пута му више плати, али зато не може нико да се похвали да га је гло– био. Узели га на око сви. Имао је два сина.

— То су лире и дукати. Још пет пута толико ће донесем... и... за друге народске работе... А за мојега сина нека је арам, ако отиде иједна народна пара!...

У Рамазан су хоџе одседале код њега, клањао је пет пута свакога дана: ретко је који Колашинац прегазио преко Чабранскога Брода а да га не види како узимље авдес.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

И кад се анђô среће насмеши на наш род Одмах и демон раздора у цвету гуши плод. Шта ли сам и шта пута гледао салик твој, Питао ветар јужни: шта ради Стеван мој?

Јест’, има нека авет што на нас находи, Јер је од себе гурају свеснији народи, И та нам ноге пута и руке везује И Српству уши глуши да рâзбор не чује.

Учитељ — спомен старих јунака. И тај би спомен сломила хала, Ал’ није дала струна гусала. Хај, да је ширих пута ил’ стаза Међ’ народима разна порекла! Хај, да је мисô просветна сродства У Еуропи примене стекла.

Српство ћемо слошке бранит’ Од напада љута; Дижућ’ Српство, крчићемо Даљој мети пута!“ Је л’ то збиља, а не машта Тужнога песника? Тад’ и мене прим’те, браћо, За проста војника. »Стармали« 1881.

О, земљо, лепа грешнице, У белој кóши пòкâја, Сад кȁвиш грехе-негрехе Очара летњег, òбајâ. Кол’ко с’ већ пута брука та Над тобом јадном ширила, И ти се увек поново Са неверником мирила.

Ох, жалосне коби! Ох, удеса љута — Кад се врли клоне Худима са пута. 1883. МАРИЈА ТРАНДАФИЛ Бог јој даде блага земаљскога А уз благо срца милоснога, Бог њој даде на свету овоме,

Моји друзи крчише ми пута, — „Оно ј’ Рачки! Састани се с њим!“ То је било на спроводу самом, Где осећај загушује реч.

НЕБАЛАДА (по „Фл. Бл.“) Није била зора рујна, Мајским дахом задахнута; Није било цветна врта, Ни клупице украј пута. Нико није дошô амо Да мирише цвеће мило, — Па ни момче, ни девојче (Што би тако лепо било).

Нека ти се чизма каља, не гледамо на њу ми, — Ми гледамо светло чело, а то пуно имаш ти! Деведесетдевет пута обишô си српски јад, Деведесетдевет пута показô си да си млад.

Деведесетдевет пута обишô си српски јад, Деведесетдевет пута показô си да си млад. Многи пузећ’ брзо стигну до трпезе, — лако ј’ то, — Кол’ко си се ти находô, док смеш рећи: „ту

Кад осване Свет’ Илија, он у Руму шмукне, Тога ради многа ода мора да умукне. Више пута бива штошта да му с’ гратулира, А наш Абу-, а наш Абу- таки с’ апсентира.

Ту се шала (не неслана) у вицеве ниже: Ко окуси, све би више, и све прсте лиже. Много пута на „Стармали“ наиђе и суша, Па се млеко (или вода) у песми прогруша; Ал’ чим дође твоја „Шетња“, ил’ с десна ил’ с

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Ти си може бити тражио просте људе, пак си дошао код ноблеса. ВАСИЛИЈЕ: Та ја нисам луд; колико сам пута долазио док је јошт и покојни мајстор живио. ФЕМА: Рифтик, опомињем се, кад је тео за пединтера стати.

Ах, саме даске морају од жалости плакати! ВАСИЛИЈЕ: Али забога, колико сте ме пута назвали вашим зетом? ФЕМА: Ти мој зет, с овим издртим лактовима? Сад ће ме сместа грозница уватити.

АНЧА: Милостива госпоја, ви сте врло добри. ФЕМА (ода успијајући по соби): Анчицкен, колико ме год пута мојим правим именом, милостивом госпођом, назовеш, толико ћеш пута добити тринкелт. АНЧА: Милостива госпоја!

(ода успијајући по соби): Анчицкен, колико ме год пута мојим правим именом, милостивом госпођом, назовеш, толико ћеш пута добити тринкелт. АНЧА: Милостива госпоја! ФЕМА: Коми фо! (Ода поносито.) АНЧА: Милостива госпоја!

кредом велико З, затим дођеш и пољубиш ме осам пути, пак опет напишеш 8, трећи пут пољубиш ме двадесет и четири пута, пак као и пређе напишеш на врати велико 24.

МИТАР: Но, сад видим да си паметан, Васо, с ћуркама и не можеш другојаче него магарећи. Повтори јој јошт неколико пута оне њене кравље речи: мико, мико пак ће и кућу запалити. Ето шта чини мода.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

Дан и ноћ си помирио у својој смрти што нас обасјава. Тај сан је у ноћи продужетак дана и пута. Шта си птица или глас који лута под дивљим небом где те песма оставила самог на врху Ловћена с челом пуним сунца,

О неима пута којим би до мене могли доћи Ко пролеће које заборави да цвета сад лежим мртав на северу света Смрти љубоморна највећа

У овој ноћи мене није стид што певам из зида лепше но на слободи. Сунце ми у пети бриди. Блешти зид на крају пута што никуд не води. Реч ватра! ја сам јој рекао хвала што живим тој речи чију поседујем моћ да је кажем.

зида у који је било немогуће посумњати, ваљда због његовог горког укуса и тврдоће, препознао је своје лице безброј пута сељено на једном српском средњовековном анђелу.

Ето то је оно што се назива песником: бити лицем у лице свету преко пута пустиње и неке звезде наопаке и видети све где други виде само ноћ.

се пишу Велика слова од данас непотребна Што је више глувих Песма добија у времену Покажи своје срце и умри Нико два пута није био песник Као лекар заљубљен у болести Љубави питам те чему си ме научила Каквим непотребним знањима Птицама

штурога класја Сунце је мрак који нас осветљава Обасјај ох обасјај ЗЛА СВЕСТ Видех ли у насиљу прерушену срећу Ил три пута дат себи три пута рекох не О смилујте се узмите натраг Слободу коју сте ми даровали Књига која се чита при светлости

је мрак који нас осветљава Обасјај ох обасјај ЗЛА СВЕСТ Видех ли у насиљу прерушену срећу Ил три пута дат себи три пута рекох не О смилујте се узмите натраг Слободу коју сте ми даровали Књига која се чита при светлости муње Затим злочин

време у опори мед Не требају нам мисли да живот ублаже Ко пливач низ страву верни смо невери Од правог пута лутање нам драже Не меримо јер ноћ закида на мери И јасност више нема шта да каже Нечитак је свет Ми певамо да се

Краков, Станислав - КРИЛА

Крај пута су били жути аеродроми, са којих су полетали преплашени авиони, и кружили по избледеломе небу као узвитлале птице.

Свирај. Ћемане ћу ти о главу олупати. Преко пута њега дуга прилика Мијина бацила је продужену сенку преко стола. Пружио је чашу да се куцне са умиреним командантом.

Дим се лагано разилази и ватра слаби. Јуриш је одбијен. И тако се три пута понављало до зоре. — Погинућу, погинућу...

Горе изнад шуме изгревао је месец. Његов плавичасти срп је био сићушан и танак. Крај пута се црнела страшно надувена лешина погинулог коња.

За њиме послати телеграм нашао га је у команди. Гледао је једним оком како војници старци туцају камен крај пута мирно као и раније. Носио је само црни завој на лицу. Мија пак није хтео никаквих покрета, промена.

Потом се срећу коњи и мазге који носе нејасне товаре на себи. Дрва у ноћи крај пута су као мрачна чудовишта. Рањени ађутант мисли о јуришу. Да ли је то баш прави јуриш био?

Видели се ситни људи како беже. Бора је повукао за ручицу. Нешто се откинуло. Апарат се затресао. Опет. Четири пута се велика тица плашљиво затресла. Доле су већ летеле певајући бомбе, избијао дим н пламенови, бежали и умирали људи.

Гласало се. Мајор је рекао да се овога пута неће почети од најмлађега. Већ се трн пута поновило: — На смрт. Дановић је пљунуо у страну, лупио штапом о цокулу,

Гласало се. Мајор је рекао да се овога пута неће почети од најмлађега. Већ се трн пута поновило: — На смрт. Дановић је пљунуо у страну, лупио штапом о цокулу, и рекао: ”не, за редован суд”.

Високе борове шуме указале се. Кроз њих просечен пут силазио је у долину. Срушене колибе уздизале су се крај пута. На незалеђеном потоку воденица није торокала, али се из ње дим дизао.

Петровић, Растко - АФРИКА

Гаде се на мирис: све ће то белац појести. Имамо пола сата до поласка брода. На пола пута црни газда шалупе наплаћује карте у мраку.

Од Дакара сам сасвим сâм у кабини, пространој, пуној вентилатора. Имам туш морске воде преко пута и да није покрета који остаје слободан и лак, дан би пролазио као у парном купатилу. Вуије ми се смеје.

који је ударио пре неку ноћи погодио у предњи мост лађе оставивши јасан траг, да је дан раније брод зато свирао три пута сиреном, пролазећи поред једнога црначког села, што су црнци из околине Табуа пристали да раде на броду једино ако

Трпезарија хотела се лагано пуни белцима бело одевеним који се скупљају да дочекају велики празник. Вуије седи преко пута мене тужан. Његово лице изгледа одједном још много старије и уморније, ишибано више климама и годинама.

— „Можете ли чекати мог друга док узме ствари?“ — „Може, око пет минута!“ и шалупа скреће с пута да пристане. После овога кратког разговора, настаје пола сата бесомучне журбе.

У часу кад смо силазили реци било је око пола осам. На пола пута пресрета нас један од мојих носача; враћа се са обале да ми јави да је шалупа већ прошла.

Тако је близу и тако нерешено скреће с нашег пута да је Сен Калбр обара једним метком из револвера. Ја сам одвратио главу да то не видим, и више нисам хтео бацити

Ево брзог шикања великих зечева, пацова и змија. Ево се опет, са стране пута, у чести, пале и гасе, као лантерне, очи мачака–пантера, антилопа, хијена, које и не дајући знака од себе присуствују

јер хипопотам мора јести, апсолутно мора јести. Иначе неће бити лова и зверови ће клати козе, и стреле ће скретати с пута, и људи–пантери ће растргнути најбоље деране и болести ће насрнути на колибе. Хипопотам је гладан: — О, о!

уручила гну од Сен Калбра, овај ме предао Швајцарцу и његовом старијем пријатељу, а само ме је Швајцарац вратио са тог пута, ја код њега сретам већ нову прилику за даља путовања.

Одмах смо изишли у шетњу с намером да доцније узмемо и Швајцарца за вечеру. Ја сам два-три пута споменуо да бих волео да видим какав там–там те вечери, и Н.

Два пута одлазимо у село, у његову колибу да видимо шта је са поласком. Камион који има да нас носи, и који тек има да се товари

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Пуно несреће!... Три дана има Откако лутам овом планином; С образивошћу мачке дивије, Бежô сам с пута зверу, човеку, Тебе да нађем, или... смрт! ГЛАВАШ: Мене?... А знаш ли мене ти?...

још страшније: На раскрсници друма широког, Где су некада мирни путници, Остављајући Жупу за собом, Београдског се пута примали, Сад гомилама робља терају Под тврдог ланца тешким теретом, Све паши, тамо до Београда; А он ће, мудар,

(Гласно.) Сад збогом, људи! И даље ћемо гором лутати, Кад нам већ пута казат не хтесте! ГЛАВАШ: Ни корак даље! Бар ћерци не дам старог војводе Да лица свога ружом мирисном Окади дворе

Везир нас чека, море, Сулејман! Па тешко теби, ако дочује Да си нам пута тренут једини У овој гори силом пречио! Дете ми пуштај!

Сећаш се сад? СТАНА: Ах, пропала сам! (Гласно.) Сећам се да сам, као невеста, Тридесет пута руку љубила И триест пута клела часове Што руку дадох једном војводи Те са хајдуци горски шурује.

Сећаш се сад? СТАНА: Ах, пропала сам! (Гласно.) Сећам се да сам, као невеста, Тридесет пута руку љубила И триест пута клела часове Што руку дадох једном војводи Те са хајдуци горски шурује. Сећам се данас своје несреће.

ЋЕРИМ: Станоје ће, уморан, с пута дома доспијети... А онде ће се до лудила збунити: јер је неће на дому застати. ХАСАН: Кога? ЋЕРИМ: Њу...

Ти ћутиш?... Спасо!... Врата отварај! То нису Турци да те чекају... Ја сам, твој Главаш!... С пута доходим! С сунцем сам журну трчô кошију, Ко ће на конак пасти раније? Па сунце, лено, ено, застаде!

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

наслон био је управо Делиград, али између Делиграда и Лешјанинових положаја није било никаквога удобног директног пута и баш су сад одређени читави батаљони да пресеку пут кроз Луковицу планину, која се у дужини од 30 километара пружа од

што за решење својих крупних друштвених задаћа и изравнање неправедних сталешких разлика нема и не зна другога пута до сече и уништавања... Успут ка Пруговцу стиже нас однекуд пуковник Рајевски.

Због врло тешког и врлетнога пута Фазлијина дивизија марширала је нашим земљиштем у врло растегнутој колони. 6 августа Фазлијина растегнута колона

Уосталом из ђенералног штаба, па још за орденлије, и нема више пута и повратка у комуну. — »Ће це намери за браћу,« докторе. За това ич брига да му не береш!

— »Ће це намери за браћу,« докторе. За това ич брига да му не береш! Оно ни из »комуне« нема пута за у главни штаб и међу орденлије, па мене, ето, ветар опет донесе међу вас. Још лакше ће ме однети.

»Они, који оваковим начином предаду своје оружје и покоре се, ако би се опет отклонили од пута поданства и верности, да се казне због тога по строго.

опозиционе листове: твој »Рад« у Београду и »Ослобођење« у Крагујевцу, а чини ми се и Урошеву је »Будућност« неколико пута узапћавао. У другој половини јуна пукла је прва устаничка пушка у Херцеговини око Невесиња.

Република можда још није потпуно утврђена, али је монархија потпуно пропала. Ма она још и десет пута долазила до тренутних успеха и понављала се — у Француској њој нема више трајног опстанка, и победа је републици

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

Али таман што сам стигао, кад повикаше: — Дижи шаторе! — Ја, богати, сто пута пресекла ме је та команда — вели Мишић. — То „Дижи шаторе!

Артиљерија је одмах отпочела. И њихова и наша. Био сам изложен много пута артиљеријској ватри, али никад нисам имао мучније осећање него тада. Ровови потпуно отворени, а испред ровова камење.

Онако, са забоденом пушком у леђима окрете се два пута око себе и тресну на земљу. Наш војник му притрча, одупре се ногом о леђа и једва извуче бајонет.

Од скученог лежања и хладноће ноге ми се укочиле. Војници често устају, трупну неколико пута ногама, па се одмах спусте у ров. Неки почели да дувају у шаке од зиме. Погледао сам на часовник. Било је два часа.

И сада, за време ових тешких часова у болници, често ми је пред очи излазила та слика. Мислио сам много пута да ми, као људи, и не заслужујемо бољу судбину, или је то само рат који унижава наше достојанство...

Тамо десно паљба нагло престаде. Али неко језиво запомаже. И овога пута мој вод је остао прикривен. Око три часа после пола ноћи зачуше се појединачни пуцњи од стране реке.

Многи су прибегавали различитим триковима да би обманули лекаре. Некада су ови гледали кроз прсте, а много пута били су у уверењу да пред собом имају правога болесника.

Боловао сам у Орану, Тунису, Алжиру, Бизерти, Другој и Шестој француској болници. Шездесет четири пута сам шприцан од маларије, и шездесет и четири кила сам тежак. Прогутао сам три стотине пастила хинина. Боли ме све!

потпоручнике, „Махер“ слонове, а потпоручник Сима „Јаребица“, пре него попије чашицу коњака, „налетео“ је седам пута на Францускињу Ирену, болничарку у реконвалесцентном логору. Неко повика: — Ето их!

за ово дозна управник болнице — добацује му „Кица“ — ништа ти неће помоћи оно твоје: „Шприцан сам шездесет и четири пута.“ Оде ти сутра у команду. Кафеџија купи срчу и поставља нов сто. Уто се појави и Грк са печеним јагњетом на ражњу.

И сви се они распоредише са обе стране пута да виде трку, прву откад Водена постоји. уз пут „Фикус“ даје савете Пери и Сими: — Уз-дигни се, „жажмури“...

Фјодор удари корбачем свога коња, који налете на врану кобилу те ова западе задњим ногама покрај пута, одакле се једва извуче. Брана саветује „Фикусу“ да коњима командује „мирно“.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Хој девојко, зумбул плави Јал' ме љуби, јал' се мани, Љубезна. За тобом се ја помамих! Твоји двори украј пута, Куд пролазим по сто пута, Љубезна. И ти седиш на пенџеру, На свиленом јастучићу, Љубезна.

За тобом се ја помамих! Твоји двори украј пута, Куд пролазим по сто пута, Љубезна. И ти седиш на пенџеру, На свиленом јастучићу, Љубезна.

Плашити се, ако прођем кад одбира цв'јеће, Ни срдити, да не прене, она на ме неће; Више пута нек' се шумом мимогред пробуди, — То ће дати да о мени све то блаже суди; Нек' ме свиди и зажели да ме дуже гледи, Ја

Сад најпаче двоумију моме: Какова је судба опет ниспослана по ме? Идем — што ћу? (совјест трпи) —, и више сам пута Изгнан мор'о прах отрести с мојијех опута, Ићи куда нова срећа прстом сл'јепо каже, Оставити што м' је тада стало да

Идем даље! Ов'лико сад с пута мога чујте, И гди сам год, возљубљени, ви ми ту здравствујте! Око 1807. Павле Соларић О ЉУБОВИ ПЈЕСНЕ

Што је више смећем с ума, То ми више дође с пута, Све се лако заборави, Љубов себи вечни спомен прави. Или без ње или с њоме, Тешко бедном серцу моме!

Јао! Јао триста пута! Пала нам је, пала коцка љута; Море зала ов’ је свет! Леди ватра, зрак, и гром, и вода, Звери, змије, гад од разна

), Без лекара тешко да ће бити боље; Нападе га огањ и грозница љута, Кажу: — Мећи оцат с квасом више пута, Ал, он вели: — Волим од стопе умрети Нег’ толики трошак на себе нанети; Треба мало јести, да се при тој беди И

ко игда може и не може јаче; Ноћ се у дан створи, дан у ноћ окрене, Да невина младеж не види гди вене, Премда доста пута пријатељ јој јавља Да ће, ах!

1858. Никола Боројевић ПИТОМИЦА Дочекавши мајка с пута Питомицу института, Своју милу Фему, Кликну срцем нежног жара: „Има ли јој, Боже, пара У читавом Срему?

Кад престану петли певат И лајати будни паси, На по пута месец буде, Крсна сенка равна крсту, Подунуће вихор ветар, Прозор ће ти отворити, Жижак ће ти угасити, А ја ћу ти

у то доба на седалу У сну пет’о промешка се, А домашњни гаров цикне, Јер му љут сан срце стеже; Месец стане на по пута; Сенка равна крсту поста.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Ја крив?... А ти уз њега пристаде! Ја издајник?... А ви сте примили За крв народа ропску наплату! Три пута десет новца сребрног. — И ја сам крив?... Ви, јуде безбожне! ВЛ.

Војвода Топузовић истина их је српски дочекâ, али је до сада ваљда погинуо? КНЕЗ ЂУРЂЕ: Ти ниси Црногорац! Стотину пута толико паде Од оштрог гвожђа горских лавова После косовског боја ужасног; А ти од шесет тисућа дрхћеш?..

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

Сваке вечери, откад су настале врућине, до неко доба ноћи напаса Лујо свог Јаблана. Пази га као очи у глави. Два пута га на недељу соли. И ужину с њиме полови. Воли он Јаблана — јер је Јаблан најјачи бак у цијелој околици.

Све му је напредовало, расло, бујало, множило се и ширило унедоглед. И њега би често пута, кад би погледао на свој мâл и имаће, обузимала некаква потајна, нејасна језа и слутња... „Ово се већ одавно пресипа...

— говорио је Реља поносито. Силно је мрзио чаршилије и ријетко је силазио у чаршију. Три пута у години: кад би смиривао мирију, кад би товарио пиће за крсног имена и кад би са зимнице у прољеће пратио овце на

— Ама, јест, чоче! Један је Шаћир Пулац. Нема и стотина!... Шаћир Пулац, онај зулумћар што је за турског суда сто пута, макар, за часном трапезом ручô... — Ма да, чоче, тај! Зулумћар?

Кажем вам, ниђе капи ракије! У цијелој намастирској нурији само је те јесени у Гавре Брадаре пекô кот'о. Три пута ме је слао Партенија Брадари по ракију. Не да се Брадара ни дићи. Вели: — Да те послô мутесарип бањалучки, не дам!

— Е, не мереш, брате, друкчије. Ово је јерусалимско вјенчавање. Девет пута ваља обићи око котла. Тако је то на нашој светој ћаби. Обиђоше девет пута.

Ово је јерусалимско вјенчавање. Девет пута ваља обићи око котла. Тако је то на нашој светој ћаби. Обиђоше девет пута. — Е, сад си вјенчан; ама 'нако јерусалимски вјенчан! Сад понеси ракију!

И Бога ми, свијет се лијепо и подобро прибра. Станко Таковић узе гусле, превуче два-три пута гудалом, па кликну: Свака стаза жали по јунака, равни Азић Заловару старог, а Трамошња Тому Ђаковића, Гомјеница Парту

сјаши... — Доста је, ако Бога јединог знаш! — Није доста, болан Асан-беже! Још једно двије-три 'иљаде пута, па ће бити доста да ти и не кажеш... Сјаши, узјаши! Узјаши, сјаши! Узјаши, сјаши! Сјаши, узјаши! Сјаши, узјаши!

Мијења глас. Умије заплакати као мало дијете, залајати као пашче, а закукуријекати као пијетао. Често пута удари згодно рукама о бедре као пијетао крилима и закукуријече, те превари пијетлове, па се прије времена

“ „Ето, ето, ето! О, јадна ти сам ја и чемерна с тобом! О, јадна ти сам ја и чемерна с тобом по сто пута!“ — стаде вриштати кô бијесна и чупати косе. „Слушај, Бог те убио, како ћеш одати царској господи чест.

Јеси ли је довео као удовицу или као цуру? Давид: Е, сад и ја знам! Довô сам је кô удовицу. Три пута се удавала. Ја сам је чак из треће руке добио. (Сви се смију. Судац нешто биљежи.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

АНЂА (наставља читање): „Примио сам твоје слатко писмо и изгубио сам га стотину пута”. ЈЕРОТИЈЕ: Чудо није изгубио и писмоношу и управника поште и...

Завија ме тако и диже ме по два-три пута на ноћ, те рекох да узмем мало старе комовице са кичицом... ЈЕРОТИЈЕ: Уха, 'ди си ти запео!

МИЛИСАВ: Докле сте пили? ЖИКА: До шест јутрос. И толико сам се пута заклео да не пијем врућу ракију на вино, па не можеш.

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

Они су дефинитивно унели урбани дух у књижевни језик, овога пута удружен са спонтаношћу и елегантном лакоћом изражавања.

). Посредни, дистанцирани начин исказивања српске лирске песме, како је то већ више пута запажено, испољио се у потпуном прожимању и јединству садржине и форме.

Спев је преведен на главне европске језике, на неке и више пута. Романтизам и процват лирике Средином 40-их година Вукова борба за књижевност на народном језику улази у завршну фазу.

романима неће мењати тематику, ни време и место збивања (северна Црна Гора), чак ће се и исти ликови појављивати више пута.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

Са далеког пута уморан сам сео, Не би’ л’ санка нашô, сетан, невесео. Повило се цвеће, полегла је трава, Али мене санак давно

Не чује се тица, баш никаква гласа, До вечите хуке безбожних таласа... Не знам даље стазе, не знам даљег пута, У ’вакој се гори најлакше залута. [. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

О, мила сени! О, мајко моја! О, благо мени! Много је дана, много година, Много је горких било истина; Много ми пута дрхташе груди, Много ми срца цепаше људи; Много сам кајô, много грешио И хладном смрћу себе тешио; Многу сам горку

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

КАП 8 ЗОРА 9 ЂУРЂЕВЦИ 11 САН У ПОДНЕ 12 ГРОЗД 13 ДАФИНА 14 ВЕЧЕРЊЕ 15 ЉИЉАНИ 16 БИЉКАМА 18 ВЕЧЕРЊА 19 ЧЕСМИ КРАЈ ПУТА 21 ПОЗНОЈ 23 ВРБЕ 25 СУТОН 27 ТРУБА 28 СЕСТРИ У ПОКОЈУ 30 БДЕЊА 32 МОЛИТВА 33 ГОСПИ 34 БОЖЈАК 36 ДВЕ РАНЕ 38 ОСАМА НА

Бона, кад клоне дан, приклони главу рамену мом, горама у руј. ЧЕСМИ КРАЈ ПУТА Ронила ронила ми дробну кап у сретање.

Знам од којих сам, и ко, и колико могу, и шта, усхтеднете ли ви, и Бог! О, три пута би, за добро ваше, да оседи ова глава, и трипут на раменима да је нема, и опет буде ту!

Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН

Увече, заједно с њим, затворивши дућан, одлазила кући. Доцније, само би навраћала. И то чешће, по два и више пута преко дана. И то све тобож послом. Не што хоће.

Чак, кад би неки муштерија, какав сељак из удаљеног села, који је у години један пут или два пута долазио у варош, на пазар, па до тада није долазио и није чуо за смрт очеву, па кад би дошао, ушао, видео њу, горе, до

И колико је пута Младен виђао ноћу како у оном њеном сопчету седи обучена на простртој постељи. Без свеће, без икаква знака.

Као наслућивање да, можда, сигурно, неће баш тако све бити... Биће бола, јада. Колико пута тако увече, кад после дућана и добра пазара мирно, срећно пође кући, сав блажен мислећи на њу, гледајући како се њена

механа износе столове и столице и сами седају, пију, фурунџије сваки час, уморни, задовољни и сити од данашњег по три пута печења и вађења хлеба, почели сваки час да истрчавају и одлазе у механе, уз пут заједно певајући исте песме уз свирку

Боље се држи и одговара обавезама него толико њих већ старих, у годинама трговаца — али, ипак, ко зна? Зар се мало пута дешавало да тако човек добро, као што треба, иде, влада се, па одједном се изгуби, пропије, пролола, изгуби се.

И сви би срећни, радосни настављали да се часте, остају на ручак... Увече, опет, колико их је пута тако исто све затицао Младен код њих, обично доле, у башти, одвојени и на трави седе, пију, мезетишу и часте се.

Као и пре, девојком, тако и сада женом, готово је више била код њих неко код своје куће. В Колико пута ујутру, за време лета, седне испред дућана на ћепенак.

Колико пута тада, седећи тако, догоди се да нико не дође. Јутро одскочи. Дан леп. Освојило јутро свеже, летње. Осећа мирис у ваздух

А највише ради школе, цркве. Он је био све. Али, свакад, не иде то тако лако, сигурно, поуздано. Колико пута, увече, кад се као свакад из чаршије враћа кући, њега као да спопадне чудна болест, слабост. Смрт да ли је? Није.

На све то баба једнако се држала одвојено, повучено. Све је то приписивала и смејала се њиховим лудостима. Колико пута снаха јој, мати, будућа свекрва, од радости заборави се толико да тамо код њих, код снахе, готово цео дан остане.

Зато баба Стана, љута, чисто махну све. Од тада све махну, и ону бригу и оно старање, и оно њено толико пута већ у свашта загледање. Све она то махну. Чак и кључеве од подрума, магазе, собе стајаће, и то махну.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Кога хвата грозница, испече пре сунца главицу б. л., оде каквој врби, тресне је и рекне три пута: »Не тресем с тебе росицу, него с мене грозницу«, па онда метне б. л.

књ. СЕЗ) најчешће пута од свих ствари уопште (55 пута) спомиње се б. Б. дејствује као сигуран апотропајон. Гаром од б.

књ. СЕЗ) најчешће пута од свих ствари уопште (55 пута) спомиње се б. Б. дејствује као сигуран апотропајон. Гаром од б.

изникла из једног корена, па се саставе врхови, савију на земљу, притисну каменом, и испод њих ‹се› болесник три пута провлачи; после тога болесник струкове ноцече, говорећи: »У три струка посекох три грознице: кад се ова три струка

« (ібід., 643. Слично гатање и у ЛМС, 139, 87, само што ту В., пре но што се метне под јастук, треба три пута обнети око куће).

Која девојка жели да јој момак дође на сан, треба у глуво доба ноћи да се скине гола, па да у три пута рекне, најпре у оџаку, па онда под в.

Болесник од грознице испече главицу бела лука, и рано ујутру оде каквој в., затресе је и каже три пута: »Не тресем с тебе росицу, него с мене грозницу«. Онда метне бели лук међу в.

Или: узме парче воштане свеће, мало соли, јечма или зоби, па оде каквој младој врби и три пута је обиђе говорећи: »Дадох коњу зоб, волу со, и венчах грозницу за врбицу«.

, запали свећу и три пута око в. обнесе говорећи: »Венчах своју болетицу за врби (ЖСС, 314). Понегде се »венчавање« грознице за в.

Болесник спреми колачић, и оде под какав г., дирне га три пута, каже својој болести да иде »у г.«, остави на г. колачић »да га тице (= дише?

употребљује се и у љубавним враџбинама: два листа девојка намаже маслом, а друга два медом, па их баци на две стране пута куда ће проћи момак; и кад прође, она их опет састави и носи са собом, па ће момак бити њен (ГЗМ, 6, 657).

и да је сакрије под часну трпезу у цркви, и да ту остане кроз три службе; нека је после извади и обнесе око себе три пута, и метне под прстен: кога момка тим прстеном дотакне, он ће се за њом окренути (Беговић, 219).

Ћипико, Иво - Пауци

Дјевојче се скањиваше, а и његов отац, Илија, не бијаше задовољан, па се развргоше. Али овога пута није га родила мајка ко ће му на стопу стати; неће ни оца слушати, већ ће повести ону које се зажели.

Усјекао бадњаке у високој планини, санио их и наложио их на ватру, а уочи Бадњега дана дочекао оца у по пута. Бијаше пошао у приморје по вино, залажући главу, преко сњежане планине, само да га, по обичају, на вријеме санесе.

— Послаћу сјутра сина по њ, — вели муцајући, а једва се на ногама држи. — А да, видиш, Илија, — већ неколико пута каже, — што ће ти поп? Имај ти добра господара, па се не бој никога, већ бога!

— Питај га кому оставља, — вели Илија Ждралу, па ћеш чути. — Ради, а да коме? — Мени тако рече сто пута у болести ... Воли га, болан не био, као рођенога брата! А и јесу браћа ...

— Још једну чашу за добра пута! — нуди их Илија и налије. Попивши сваки своју на искап и, руковавши се с Илијом, заогрнути кабаницама, изиђу њих

Петар му потанко исприча зашто је дошао, и наглашује: — Мени је, онако ми дјеца била здрава и жива, сто пута рекао покојни Нико, док је боловао, кад би му натукнуо да су њему моји синови што му је и Раде, и мили му таман као и

„Сигурно”, помисли, „и моје је име неколико пута у њима уписано; више вриједи ова прљава хартија од цијелога нашега села! Зашто смо ми живи? Чудо!

—Напојићу је. —Другдје има воде за њу. —Није ми ради ње, већ ради ждријебета... Не видиш да је ждријебна? Три пута сам је водио... А хат, као бог га салио! ... Хране га добро, бијесан ти је, те и чио, не мори га труд.

Предаје ми је у хитњи и — пољуби ме три пута, вели: као сестру... А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати... Послије, кад се састасмо код цркве или у путу,

Сестра и мајка толико су га пута за то замолиле. —Да смиримо и њу, па што бог даде ... . — вели оцу. Цвијету је замјерио Војканов син Радивој.

Прави соко! И сврнух с пута да ти то кажем ... —Што неће од оваквога оца! — насмија се Раде и дигавши се, стави држалицу на страну.

Раде се унеке трже, вели Маши: —Касно је! Жена упрти торбу и изиђе. Раде је испрати до пута. —Не замјери, опрости, Раде, није до мене! — љубећи га, вели му на одласку.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

Све је онда било тако необично: и тај дан, и он, и Мртваја вир. Долазио сам ту много пута и раније и доцније, али ми се никада вода није учинила тако бистром и топлом као тога дана.

Сузе су ме голицале у угловима усана, осећала сам њихов слани и горки укус. Рекао је: гамад. Много пута раније говорио је како се ти проклети серби и меропси коте као зечеви.

Ја сам ту Јању виђао неколико пута и ово овако говорим не по чувењу, него по виђењу. Нисам склон претеривању, забога, па зар нисам монах коме је

Боже какав је то био призор! Док сам то гледао, свршио сам два пута. После су њих двоје ишчезли у шуми, држећи се за руке. Ја мислим да је Лауш тада успео да је има.

Забога, зар је Јелена тако лепа? Виђао сам је много пута раније кад је о празницима долазила са Лаушем у манастир и кад сам долазио овде да пишем повеље и писма.

Чопори вукова, гоњени глађу, сишли су с планина и стали да пустоше торове и оборе по Вратимљу. Неколико пута нас је Лауш слао у хајку на звери, али узалуд, побеснеле животиње су стално однекуд долазиле.

Манастир се налази на малом узвишењу, што је било довољно да овога пута не буде поплављен. Но вода је дошла до самих зидина, па је чак неко време била продрла и у манастирско двориште.

чувао за мужа иза дебелих зидова па је од Дадаре није могао сачувати, јер је тај окачењак, тај успаљени клипан нашао пута и начина да допре до ње и да је заскочи.

Срећом нико и не обраћа пажњу на мене, осим што ми један слуга три пута дневно доноси оброк и износи чабрић. Сви су се ужурбали, по цели дан се мувају по дворишту, галаме, једни одлазе,

Много пута сам на иконама и животописима виђао Христов лик, али ниједан не беше ни налик овом Прохоровом. Сви су они били некако

Кажу и то да су га (калуђери или краљеви људи) неколико пута каштиговали хотећи да му из главе истерају ту јеретичку опачину, али се он није дао променити.

Читавих двадесет година он се одржавао, некад силан и моћан, некад таворећи у беди. Неколико пута су рашке војске сатирале до задњег човека његове одреде, али њега никада нису могле ухватити.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И суза мрачи поглед мој, И душа моја стрепи, И сав бих живот дао свој За часак онај лепи! Колико пута паде ноћ, Колико дана прође, И још је силна она моћ, У снове што ми дође!

Једнога топлог дана, под сенком мирисног хлада, На своме цветноме трону штедра је седела Лада. Већ шесет пута је Сварог обишô земаљским шаром, Нездраве, пролетње магле сунчаним гонећи жаром.

Ту мутан, мрачни поглед суморно гором лута, Прошлости тражи след, Ал' све је тако тужно... и с травног свога пута Туђинац хитам блед. Гле, на том суром стаблу њезино драго име Још време штеди зар?

она се јави једне бајне ноћи, Кад уживах љубав у чистој слободи; „Хајде - рече сумња - ти ћеш са мном поћи Да тражимо пута, што истини води.

Ах, шта ли сам пута у тихој самоћи С тајном тугом читô сваки њезин ред; И замишљен ћутô по читаве ноћи, Суморан и блед...

ИИИ ОБЛАЦИМА Облаци, облаци одакле летите По лазуру чистом, без пута и стазе, По бескрајном мору без конца и трага, Где ни палме нема ни травне оазе?

Без цели и пута, Од постанка свога па до свога краја, Ви, вечито хладни, путујете мирно Без цели, без бола и без завичаја.

И ја, уморан тешко са даљна некаква пута, На пусту обалу седам. И тада поред мене Мртвачки пролази спровод у немом свечаном ходу, А маске на лицу носе и луди,

веком у вечност ће саћи, А разум ће људски по мраку да лута; Одговора неће на питање наћи Ни Истини целој пролаза и пута. И слутиће вечно.

Осам је пута цветô цвет, Толико свену пута, И њих нам збриса смрти лêт, Обори земља љута. И залуд кличе вртар млад, Гробнице ћуте

Осам је пута цветô цвет, Толико свену пута, И њих нам збриса смрти лêт, Обори земља љута. И залуд кличе вртар млад, Гробнице ћуте неме, Њих густа тама крије

Кô српских гора млади бор, Приморја чедо мило, Походи неба зрачни двор И мира љуби крило. Осам је пута цветô цвет, Толико свену пута, И њих нам збриса смрти лêт, Обори зима љута!

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Вративши се са таквог пута, изгледала ми је моја изба тесна и мемљива, списи пожутели, књиге умољчане. Манимо се, дакле, школских књига и

О самом путовању немам ништа нарочито да споменем. Дневни део пута: Југославија; интересовао сам се више за разна пића која се точе у колима за ручавање него за пределе које сам већ

интересовао сам се више за разна пића која се точе у колима за ручавање него за пределе које сам већ толико пута видео. Ноћни део пута Грчка; дубоки сан.

Ноћни део пута Грчка; дубоки сан. Кад сам касно ујутро повукао завесу са прозора мог компартимана за спавање, обавестио ме један

Али после 223 месеца, т.ј. пошто је Месец 223 пута прошао кроз све своје мене, они се опет нађу у оној тачки пресека њихових путања, па се онда деси опет ново помрачење

Из преваљеног пута према југу и с њим скопчаног прираштаја видљивог дела небеског свода, могла би се, мислим, израчунати и величина

Ваша писма, прочитана неколико пута, леже преда мном. Ваша страховања да сам се разболео или да сам шта више, заборавио Вас, разагната су, надам се, мојим

При свом повратку из Атине, који ме је опет ноћу провео, кроз Грчку, имао сам кратак, али леп доживљај. Тог пута сам, већ при поласку воза, дигао у вис завесу прозора мог компартимана за спавање.

„Када познајем онај угао и онај лук, онда знам и опсег Земље. Овај је тачно толико пута већи од дужине од 5000 стадијума колико је пута пуни угао већи од онога угла који ћу да измерим.

Овај је тачно толико пута већи од дужине од 5000 стадијума колико је пута пуни угао већи од онога угла који ћу да измерим.

Колико је пута Сунце прошло кроз пролетњу равнодневицу, толико је пролећа грануло. По току тропских година зелени и опада лишће,

Оне иду корак по корак. Колико сам пута посматрао то пешачење научника и проучавао га. Видео сам их свакојаких: лаког и грациозног корака, тешког но сигурног

Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА

Представљање сопственог животног пута, детињства, одласка у манастир и изласка из Хопова у свет како би стекао што више знања, има васпитну намену: Доситеј

Хвала Боже на дар ови. О помози, благослови! Да ми како с права пута, Душа млада не залута. МАТИ ЈОВАН СУНДЕЧИЋ Дјетињства њежног у првом цвијету, Кад не знах да ли живим на свијету; Па

Погле тамо колико их – Сваки мрву вуче, Један другом с пута сврће, Нико се не туче. Та радња је мраву мила Па ма како тешка била, Лењо дете нек се стиди Када вредна мрава види!

После револуције 1848. враћа се на студије, овога пута медицине, али ни њу не завршава. Познанство са Вуком Караџићем и Ђуром Даничићем имало је велики утицај на његов

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Право је имао мој покојни млади газда што, место толиких хаџијских и газдинских кћери, тебе узео. Колико пута, кад стану да му говоре и не дају да узме тебе, он, ако је тога дана још и тебе видео гдегод, на каквој капији, кроз

Па колико пута јој говорим: нека и из саме куће изађе, нека се прошета, разоноди. Нека или сама, или с децом, пође као да иде на

Једино он то сме. Што њега не питаш, што њега не замолиш и позовеш? ТАШАНА (љутито): Звала сам, толико пута сам га звала. КАТА Па? ТАШАНА Неће! Никако не долази. Ето и сад сам га звала, па као увек, само се изговара...

(Прилази Ташани): Ташана, звала си ме. Истина, звала си ме више пута; али ја никако нисам имао времена. И сада, ево, једва што дођох. ТАШАНА Ако, дедо. Хвала!

И зашто ме одмах ниси звала, одмах ми име његово казала? (Трза се, кајући се): Али, јеси, звала си ме, толико пута си ме звала, а ја све мислим да није баш тако. Нисам знао да тебе ко сме. (Планувши гневно): Који је то »он«. Ташана?

— Тако! Хоћемо да живимо, како нећемо да живимо? Ево ја, стар сам, па колико пута добро, слатко једем, па и пијем. И то, по некада више пијем него што треба, па онда, Бога ми, и запевам.

И сад је једнако грдим, што ми чешће не долази, што ми сваки дан не дође. Знаш и сам да смо колико пута заједно спавале, чак смо се и посестримиле. МИРОН (одобровољен, пецкајући је): Знам, знам.

Знао сам да ћу, колико пута, идући сам путем, којим сам некад као дечко ишао, радовати се, кад видим како се исти тај пут проширио и повећао —

Жалила си ме као свога рођеног. А то што си ме жалила, то ме је и убило. Мислиш ти, нисам ја бежао од тебе? Колико пута сам одлазио. Због моје песме, бекријања. Ти знаш да ми је свака кућа, особито наше, турске, отворена.

Пих! (Пије): Ја сам мислио на њу, хтео њу, и тиме да им вратим све добро. Ба! Ово се не може више! Два пута покушах да себи дођем главе. Ево никако не спавам. И сад, последње веселе, последње пиће!

И док год он не заспи, она седи крај њега... И тако сваку ноћ, по неколико пута. Па бар, кад није бесан, да је као сваки други, као човек. Него, и онда, леже и изваљује се где стигне.

Та, јуче напуних џеп. АРСЕНИЈЕ Ама, ти, дедо, ти док један чибук напуниш, сав дуван проспеш. И зато ти толико пута кажем да узмемо кесу дуванску, па за појасом нека ти стоји. МИРОН Ех, кеса!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Колико што блеснуше, без једног шкрипа испадоше маказе из платна. Још два три пута тако, и појави се фини модел панталона. Свашта се говорило међу паланачким кројачима.

Живео је некадашњи лепотан запуштено и недостојно. Два пута је са успехом био оперисан од рака. „Па шта! Ако је рак, није лав.

— Нисмо на то мислили, али није да нисмо знали. Јесмо ли у младе наше године толико пута слушали да се Станојла Перчинова, тамо однекуд с границе Србије и Босне, удала за човека више но тридесет година

Ако ће само проминути неку од својих њива, веже џепницу на врх кишобрана, устане у колима и размахне неколико пута тим барјачетом, да би радници то видели и знали да је она ту и да може наићи... Али све је то њој добро стајало...

А кад је пошла госпа Нола на подушје — за смрт јој је јављено касно — вратили су је депешом с пута: у млину се појавила ватра, а један транспорт стоке је задржан зато што је она пропустила да среди и потпише нека

Два пута су ухватили дечка како се подвукао под сто госпа Ноли, само да не иде кући. Осетила је тако госпа Нола да јој је суђен

Кроз разређене шалоне улазила је месечина као сребрна лепеза. Госпа Нола провири на улицу. Преко пута, сам ситан паланачки дућан. Сва врата мало криво узидана. На углу, камен, пола у кућу пола у тротоар узидан.

по њој пише и брише, и напослетку оно што је тачно израчунато преписује у доста малу свеску, прилично искрхану, и више пута прошивану. Понекад погледа на сат. Возом вечерњим из иностранства треба да стигне Лука. Умро му је отац.

је Павле учио немачки; ишао је код оргуљаша да учи свирати у хармониум; од трећег разреда гимназије, посећивао је два пута недељно и неки мали трговачки курс; код старог Јеврејина Исака учио је фино резбарство, а он је старом за то доносио у

— Моја мати каже да твој отац има рђаву нарав, да је тврдоглав. Она му је више пута удешавала неке зараде, али се то увек сврши како не треба.

стичу, имају, добро једу и пију и кад на синове своје троше, онда имају десет пута више још за себе... Што ниси фрау Розу узео за докторску тезу, испала би тема много краћа, и некоме би можда и

То је ружни јеврејски начин... Саслушај ме, важно је и за тебе... Разговарао сам с тобом више пута о новцу, о нагомилавању новца, о мистици новца.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

или макар писмокрадец дело своје барем пет година у рукопису држи, и сваке године свој рукопис најмање четири пута прочита.

Може бити да ја грешим што детинска нашег Романа дела мојим читатељма представљам али колико пута совршени људи којешта чине које се само деци пристоји, штавише, колико пута данас своју децу оштро казне што су јуче

мојим читатељма представљам али колико пута совршени људи којешта чине које се само деци пристоји, штавише, колико пута данас своју децу оштро казне што су јуче сами трипут црње и горе чинили?

»Ви опет почињете ђаволити, г. сочинитељ?« Ни најмање, госпоже, ја се само наравног пута држим. А пропо, госпоже, имам једну загонетку, коју не могу пропустити да вам овде не предложим.

Судбина је људи тако смешна и чудна да човек, и не отећи и не мислећи, млого пута узрока има Демокрит бити. У ову рубрику доћи може да човек често налази оно што не тражи, а каткад што нигда и не би

Млого пута овакове које за кером сузе проливају при најужаснијем прикљученију показују се тврде и нечувствителне. Но и овде, љубез

« вичу; па кад смо сто пута исту реч »разумете ли?« чули, онда тек примечавамо да нисмо ништа разумели. — Асцетично живити значи кротко,

предмета избављена, одио је са својом Розинантом тихо, дубоко у мисли удубљен куд је пошао и које је определеније пута његовог.

»Г. ферфасер, ја сам млого пута слушала да сте ви врло учтиви кад сте у друштву са женским персонама; но опет гледајући како жаоке пера вашег на нас

Љубов је мозаическо представленије Пигмалиона и његовог камена. Љубов је привилегијум на један дан по сто пута свађати се и помиривати се. Љубов је премештај срца нашег у каникуле. Љубов је јаки чемер у шећерном суду.

Многи доводе ову реч љубов од глагола пољубити, и зато код овакови много пута љубов није у већеј важности него што је један пољубац.

ОПЕЧАЛИТИ — растужити, ожалостити, онерасположити ОПРЕДЕЛИТИ — одредити ОПРЕДЕЛЕНИЈЕ — одређење, циљ (определеније пута; живот без определенија); вокација, позив коме се неко предаје (к моралном определенију теже »посвећују живот

Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА

ми други длан Да се слатког наједем камења И трећи длан ми пружи Да у гнезду стихова преноћим Приспео сам с пута Прашњав и гладан И жељан другачијег света Пружи ми три мале нежности Док ми не падне хиљаду магли на очи И главу не

храстовине За стајаће звезде везује Пере шапе својим вуковима Да трагови мрачне земље На њима не преживе Путује без пута И пут се за њим рађа СВЕТИ САВА НА СВОМЕ ИЗВОРУ Гледа у камену Своје треће око Види у непристрасној води Свој

нада мном у зениту Нисам знао спушта ли се бели град Из облака у мене Или ми из утробе у небо расте Вратио сам се с пута Да сазрело камење из завежљаја Овде на тргу разделим ГОРЊА ТВРЂАВА Шириш руке Високи Пред свим капијама белога

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Лирски песник Н. Н. једно јутро, трештен пијан, срео се са својим будућим биографом. Велики покојник бивао је често пута у животу свиња, али је овом приликом нарочито био забрљавио, тако да није умео чак ни кућу да нађе.

Оно се смејало лудости као и мудрости, јер мудрост је људска често пута збир људских лудости. Оно се смејало неправди као и правди, јер правда је често пута тежа људима од неправде.

Оно се смејало неправди као и правди, јер правда је често пута тежа људима од неправде. Оно се смејало истини као и заблуди, јер истина је често пута непостојанија од заблуде.

Оно се смејало истини као и заблуди, јер истина је често пута непостојанија од заблуде. Оно се смејало љубави као и мржњи, јер љубав је често пута себичнија од мржње.

Оно се смејало љубави као и мржњи, јер љубав је често пута себичнија од мржње. Оно се смејало тузи као и радости, јер туга често пута уме бити и лажна, док радост ретко кад.

Оно се смејало тузи као и радости, јер туга често пута уме бити и лажна, док радост ретко кад. Оно се смејало срећи као и несрећи, јер срећа је готово увек варљива, а невоља

Морам се, дакле, и ја измирити са тим већ усвојеним начином писања и почети са рођењем, мада је баш рођење често пута споран факат у животу човечјем.

моја је мајка дотле спавала по целу ноћ, што сам ја сматрао за нехигијенски и почео сам је будити по пет и шест пута ноћу.

Ја не бих умела рећи шта је то, не бих умела одмах наћи, али осећам тај несклад. Можда је то и тоалета. Глумице често пута облаче хаљине оне боје која одговара њиховоме лицу, али је питање да ли та боја увек одговара и ономе психичком

за којега се шапуће да је на врло мистериозан начин дошао до богатства и за којим се не шапуће, но се зна да је два пута одлежао хапсу, једанпут за лажно банкротство и други пут за злонамерну паљевину претходно осигуране радње.

Но, разуме се, то није једини мој подвиг којим сам зарадио батине. Било их је још врло много. Колико сам пута, на пример, нове новцате очеве ципеле везао канапом за ушицу, напунио водом и вукао као колица.

Могла би се чак направити и статистика тих мојих подвига. Тако, на пример, зна се ово: шеснаест пута сам преврнуо тањир и просуо супу себи у крило; три пута сам упадао у казан у коме је била спремљена вода за прање

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

А она прилика нараста, слива се са мраком ноћи, и ја у безумном страху ударих коња. Нешто се сломата са стране пута, као човек. Вероватно уплашен од мене.

Па куда ћу онда? Почео сам се колебати. Ко може да ме контролише!... Зар су мало пута команданти састављали извештај онако како је њима годило... Залутао сам, ноћ је... Застао сам... Тишина...

Али ако је тамо батерија? А ја дошао до ње, па је оставио. Још мало... Обазриво сиђох са стране пута и пођох једном ливадом. Бат коњских копита се не чује, сигурно гази по трави, те се мало осмелих. Опет сам застао.

У два маха су Немци истеривали артиљеријом наше пешаке из ровова, и два пута су наши на јуриш освајали своје ровове.

Завидео сам ордонансу што застаде, јер смо ми, који идемо на челу, први на нишану. Увело лишће зашушта са стране пута. Хладан ме зној проби. Командир је ћутао. Али, ево већ и последњих дрвета. Неки терет ми спаде са душе.

— Е, моје дете! — одговори старац, као да је хтео рећи: Познајем ја сваку стазу и богазу. Он скрете са стране пута. У мраку једва назресмо где се пут одваја. Командир застаде. Наиђе и први топ. — Предњи, терај још мало...

Неки су полазили али кад би видели да одступању нема краја, остајали су онако незаштићени насред пута. Било је то једне ноћи, бог би свети знао кога датума, јер смо сасвим изгубили појам о времену.

да већина народа остаје, одушевљење се гасило, дух је малаксавао, нада умирала и понеки, неодлучни, скретали су са пута. Нико их више није видео. Одмицали смо лагано друмом, док су експлозије праштале за нама.

Тако је и са њима. Кад почну и они да бацају ове ствари, кад будемо видели ланце и будилнике покрај пута, онда ће то тек бити знак да се и ми озбиљно замислимо.

! — раздра се поручник Коста „Турчин“. — Па, куда ћу? — одговара равнодушно коморџија, седећи украј пута. Револвер плану. Коморџија замаче у мрак. Однекуд из мрака допреше гласни повици, као протести и претња коморџија.

И тако гази по снегу. Раније смо им викали: „С пута“, „Чувај“, „Држ десно“, а сада га пажљиво обиђох коњем и у ходу запитах: — Друже, како је?

Пред вратима застаде: — Слушај, газда, ја не говорим два пута. Тек тада трговац махну главом дечаку да изнесе шећер пред радњу.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

Не донесеш ли свету ма шта од оног што си раније имао и што би му послужило као јемство да се ти враћаш са по пута - а не само зато што си и последњу карту проиграо, смрвиће те! са своје злоће не пате! Мени је свеједно.

Пољуби и тад ми руке и моје стопало, И тешко се мрштио над својим оком, јер је плакало, И сто пута поче ону мисао да говори, Којој бејаху онда толика бивства извори; На сваку реч коју би изговорио, Страшном шупљином

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Зарадова се дечак, потрча. А пут све стрмији, као да планина бежи у небо. Наједном, нестаде пута и испод дечакових ногу зевну понор. Нађе се дечак на стени не већој од мараме, кад чу некакав писак, неки јаук.

Ни милосрдна рука не би га нежније наставку пута предала. Дечак клече и спусти мраве на крај ливаде. — Упаднеш ли у невољу — зови нас!

Оно, стално однекуд наилази као уклето. Никако лице извора да заблиста. Месец већ три пута небо обишао, порасла млада шума, а дечак се од почетка посла не одмиче. Ко зна колико ће служба Мајци Вода потрајати?

— Нисам ја за школу, мајко! — рече, сагнувши главу, али жена ни овога пута не одустаде: — Подигни главу и иди! — рече кратко. — Лепши си и паметнији од свих. Ако те буду гурали — и ти их гурај!

Моја прва жеља је твој — мач! Зањиха се младић као да је јак ветар трску повио, али ни овога пута не устукну: — Зар само слаб и рањив могу до твоје љубави стићи? — обрати се Златокосој с прекором у гласу.

Намршти се Старац: има ли иког лукавијег од Софронија? Сигурно ће му, опет, понудити размену! Колико му је пута узео најлепшу лубеницу за шарана још неуловљеног?

— То си ми ти рибарску срећу урекао! — каже. Баш да му овога пута не подвали! Нека стоји насред њиве и плаши свраке и дечаке.. Старац седе на праг колибе и загледа се у поље.

Али, очистивши трг метла се поново диже увис, па се у благом луку спусти крај ногу малог тршавка. Овога пута нико и не покуша да је отме.

— Којешта говори дечак! — рече Царичин први доглавник. — Откуда зевалица на зиду? Тисућу пута претражен је врт, а зид је од камена: како ће из камена израсти цвет? — Донесите лествице!

Оштро и незадовољно климну Даница главом: Месец ју је и овог пута преварио.. Погну Даница светлу главицу, а небески јој ветар замрси косе. Нестрпљиво је чекала.

Крадом од сестара силазила је Звезда на језеро, остајући свакога пута све дуже, постајући свакога дана све светлија, све нежнија. Зар је то могло да остане непримећено?

Нико није сазнао зашто. Је ли овога пута исти случај? — Добро би било да не напушташ небеску башту! — рече Велика Звездана Мајка, али Звезда није могла да

Станковић, Борисав - КОШТАНА

Није хтео да га силом, с пандурима, отргне од ње, да га срамоти, а с њиме и све нас, целу кућу. Колико се пута отац ноћу дизао, ишао с пандурима. А тамо, кажу, сада човек не сме ни да приђе. Песма, оро, пушке!

ТОМА А, неће? АРСА Неће. Ено, Алилов син, Асан; отац му, Алил, богат, »на парама лежи«, и хоће је. Проси је толико пута! ТОМА Па што ти, бре, то не?... Каква си ти власт, кад не можеш? Море, и теби је она памет завртела.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

36 НАШ СТАРИ ДОМЕ 37 ГОСПОЂИЦИ 38 ЈЕСЕН 39 БАДЊА ВЕЧЕ 40 ВОДЕНИЦА 41 НА ПО ПУТА 43 ЈЕДНА СУЗА 44 ПОЗНИ ЧАСОВИ 46 ЕЈ КОЊИЦУ 48 МОЈА ЉУБАВ 50 ЈЕСЕНИ МОЈА...

мајчина скута У дворишту стали, срце нам се тресе — Отац, ево, свима из јаспрене кесе По маријаш вади за сретнога пута... Ми му руку целуј, а он, као јела Висок, изгрли нас, па коњица бела Закрочи.

не чује шта зборим, Него ме све пати ударима горим, И дршће и стрепи, као лист са прута, И зове ме тамо одмах преко пута, Под широким дудом од стољетних дана Гдје кућица стоји кречом окречана, Па ко да су вјетри снијег нанијели — Спрам

Много ли сам пута ја овдје, у хладу, У вечери летне на одмору био, И, дижући очи на млинарку младу, Из ведрице, жедан, хладне воде

И док златно вече пада поврх грмља, Накривљена ћути воденица стара. 1908. НА ПО ПУТА Остале су за мном баште јоргована, Сјај пролећа мога, шум, пјесме и врела...

НА ПО ПУТА Остале су за мном баште јоргована, Сјај пролећа мога, шум, пјесме и врела... Студена ме јесен на по пута срела И по мени пада сухо лишће с грана.

О, зар није доста невоље и туге, И сурова пута што реже и боде?! Вај, узаман море наше крви оде... Моја јадна земљо, ми смо и сад слуге. Гдје су наше муке?...

1918. РУЧАК У издртом сукну, под мурвом крај пута, Прекрстио ноге на рапавој плочи, И ту ломи комад хљеба отврднута И главицу лука уза њ слатко смочи.

Прстима, лагано, Јела За бела Узе га Крила, И на длан стави и у длан, два-три пута, Хукну и васкрсну га... Пухором златним обасута Трепнуше крилца и са Јелина длана Преко жбуњева брега, Доли, Где

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

У сусрет том пуном животу јурила је наказна смрт. Љуба је испраћала војна, сестра брата, мајка сина. Милица је девет пута хватала за узду братовљег коња и девет пута склапала брату руке око врата.

Љуба је испраћала војна, сестра брата, мајка сина. Милица је девет пута хватала за узду братовљег коња и девет пута склапала брату руке око врата.

Милица је девет пута хватала за узду братовљег коња и девет пута склапала брату руке око врата. И девет пута поносне речи јуначке вере испуниле су град и поље: Иди, сестро, на бијелу кулу; а ја ти се не бих повратио...

О празницима би им додала нешто боље, али би их сваког једанпут ударила, а Марка и два и три пута. Тако је потрајало три године. А онда су се договорили да побегну, и тако су и учинили.

У то време Ђурађ је после пута у Зету и после бављења у Дубровнику отишао у Угарску да тражи помоћ од тамошњег краља.

Нека и нема изгледа за победу, нека је противник безброј пута надмоћнији, свеједно — они се боре. Војвода Пријезда (у песми Смрт војводе Пријезде) умире да се не би осрамотио

Освајачу се много пута морало учинити да ударци на њега падају и из нашег неба, да се и наше планине крећу против њега, баш онако као што

народну снагу која, слична надошлој реци, увек и у свакој прилици — између стража, заседа, тамница — уме себи да нађе пута. Можда су и ови људи стварно постојали — под овим или под неким другим именом.

„десетина народа; мало у којој кнежини није био по један харамбаша најмање с десетак друга, а осим тога било је пет пута по толико људи који се нијесу били сасвијем одвргли у хајдуке, него су само зазирали од Турака и крили се по шуми и по

завијала, а купином лозом повијала, одранила скробом овсенијем; и још ме је често заклињала да се ником не уклањам с пута.

У прву врсту би ишли један те исти говор који се више пута понавља, или писмо једне те исте садржине које се упућује већем броју лица, или такво писмо које једна личност добија

те исти начин дочекује више лица (обично оних које је писмима позвао), или кад се ма која ситуација истим речима више пута казује.

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

рже У ЈЕДНОМ ДАНУ У једном дану Хиљаду и четири стотине минута Људи се могу растати Хиљаду и четири стотине пута Али само један Растанак ће да боли Када одлази Особа која се воли У једном дану Осамдесет шест хиљада секунди

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

стрица, а зими, богме, и стричеве старе цокуле, крут црн гуњ и дугачак шал којим би се омотао око врата једно четири пута.

Стриц се просто завали од смијеха: — Аха-ха-ха, чујеш ли, Сивче, како наш јунак струже! Још неколико пута запитао је Сивца шта мисли о Мачковој храбрости, али како се магарцу очито није причало, Стриц на крају мудро закључи:

Гле му само ушију! Па гле . .. Па он има улар на глави! Зауларен вук, еј! Кврц, кврц! — кресну два-три пута нешто у Мачковој глави и онда пред њим сину јасна весела свјетлост. — Па ово је Стричев магарац Сивац!

Мачак узе шеширчину у руке, зналачки је загледа, цокну дватри пута језиком као што то чине одрасли мајстори кад процјењују неку крнтију, а онда замишљено рече: — Хм, хм, хм!

Николица је морао још неколико пута да се окреће и да јој издалека довикује: — Мир, Жуја, ето мене сутра! Богами долазим, не варам те!

Као најуспјелија показала им се ипак „Жујина тајна кућа“. Ево како је дошло до њезине градње. На пола пута између сеоског друма и логора налазила се једна рупчага од скоро метар дубине.

Он је у свјетском рату, на фронту код ријеке Соче, једанаест пута водио Босанце у напад на талијанске положаје, учествовао је чак и у бици код Кобарида (Капорета) гдје је заробљено на

Ошамућен од ударца главом кроза зид колибе, Јованче само упери кубуру пут уздигнута пољарева штапа и викну: — С пута! Не предајем се!

Код кога се послије тога рока нађе какво оружје биће стријељан.“ Јованче, Мачак и Стриц већ су по неколико пута неписменим сељацима прочитали тај оглас, кад однекле испаде Николетина Бурсаћ.

Стигла је чак и Луња, иако се Стриц и овога пута бунио: — Шта она има да се мијеша у војне ствари? Ту долазе усташе с пушкама, жандари, а она...

Колико су само пута они, ловећи голубове, отпузали уздуж читава црквеног крова, испентрали се по унутрашњим гредама торња, спуштали се у

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Бојим се мојом шијом, зашто не исто једнога од мањих да сам покварио, на зло навео, побујио, с пута добра сврнуо, и одвоумио, него и туштене побудалио, и зато стрепим да ми се не обеси на мој врат жрнов камен, и

ЛАЂА, ОРАО И ЗМИЈА На мору куда прође лађа траг јој се не зна. Ни орлу пута летећи испод неба. Ни пак змијиње стазе кад се превуче преко камена.

с нама тако, нити нас никад остаља не светујући и карајући; ако једанпут, два, три ли пут, ако било и до сто хиљада пута, рекне ти, смути те, препасти.

Оставише га једва духата и одоше. Оста он лежећи му крај пута крмечући; не може се никуд ни макнути. Сотим путем у своје нуријско му село пролазећи, неки поп виде га где се онде

А кад се ја пак одовуд с мога пута поврнем, што више свога потрошиш и за твоју трудбу, све ћемо се лепо наплатити.« Е христјани, знате ли коме ово

Дође Христос до тога градића Сихара. Уморан бијаше с далека пута путујући му, те седе на бунару мало отпочинути. Шестога часа пише се да је онде стигао, то јест у подне.

по три сахата, по једна свака с променом стража чува, пазећи куд галија ходи, од низија, камења и прудова, заходна пута и морских харамија, кога ли друга налепа.

Ја сам ево, они што и попре овога вам морска пута с вама заједно у корабу се вожах. Каде се и тадар велика фортуна холујаста бијаше подигла и кћаше да вас потопи, дигох

ГОВОРЕ И тада викнуше бесови из људи говорећи: »Што је нама и теби, Исусе, сине божији, — вичу ти љути разбојници код пута, ти душегубни ловци код запете њихове замке!

Грађане и с пута незнанце на то подизала сам. Дођосмо се на Крстов дан у Јерусалим. Људи остали сви врве у цркву да се поклоне частном

И тако по други пут морем узе се свога пута и преко воде у зимно већ доби хоће да пређе; и кад већ стиже онамо ади крај, дођоше до брега, али се бијаше вода

и невољна помилуј га, са злотвором се помири, боље од тебе напредњему са срећом не завиди, ни му претичи приходљива пута с преотимањем лакомим.

Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА

И сам Манасија — „чапкун Мане“ назван — кујунџија, колико је пута — он, чапкун и несрећник да му је требало пара тражити!

— колико је пута кад она прође, од севдалука треснуо по дивно израђеној табакери од чисте срме и слубио је кад прође Зона Замфирова!

По неколико се пута рукују и вичу: „Ај’ са здравје!“, али не пуштају одмах руку: држе га дуже за руку и све нађу понекога да поздраве.

У тој се собици најрадије бави; ту се чешља и пресвлачи по неколико пута преко дана, или извади своје џепно огледалце (које је на поклопцу једне седефли-кутије, која јој служи још и као нека

Али, иако ју је увек видео, није је увек и погледао. Кад прође поред ње, једаред је погледа, а пет пута прође мимо ње као да је и нема на свету; једаред је погледа и загледа се у њу, а опет другом неком приликом прође

А чезнуо је за њом, те како чезнуо, — само је био јогуница и није никако дао да се то и опази! — Колико само пута кад она прође тако некуд са својим стринама или теткама крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна

крај његова дућана, а он у дућану ради и опази је, а зна отприлике куда ће и којим ће се улицама вратити, — колико пута скочи са седишта и остави рад и дућан на момку и шегрту и рекне им само: „Саг ћу сам туј!

Толико пута је слушала да су слабе и ретке за њу прилике овде у месту. Зато се само и играла са сваким, тек колико да ужива у

Запевала он песму коју је већ толико пута певала Зони кад год би ову опхрвали слатки осећаји и тужне мисли и она пала у меланхолију. — Ела, Васке, запој!...

— Ману тога дана није држало место. Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали

— Ману тога дана није држало место. Неколико пута је после подне долазио у дућан, седао и почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој

пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.