Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Грдни дане, да те Бог убије, који си ме дао на свијету! Час проклињем лански по сто путах у који ме Турци не смакоше, да не варам народње надање.
Све је ово некаква наука! Без момчади ове те су овђе шест путах је јошт ов'лико дома; њина сила, то је твоја сила. Докле Турци све њих савладају, многе ће се буле оцрнити; борби
СЕРДАР ЈАНКО ЂУРАШКОВИЋ Чудне пушке, ваља мушку главу! Свака наша шест путах одјекне, а џефердар Томановић-Вука девет путах једнако се чује. СЕРДАР РАДОЊА Видите ли чудо, Црногорци!
Свака наша шест путах одјекне, а џефердар Томановић-Вука девет путах једнако се чује. СЕРДАР РАДОЊА Видите ли чудо, Црногорци!
Присукâ сам педесет годинах, на Ловћен сам вазда љетовао, излазио на ову вршинв: сто путах сам гледао облаке ђе из мора дођу на гомиле и прèкриле сву ову планину, отисни се тамо али тамо 150 с сијевањем и с
сву ову планину, отисни се тамо али тамо 150 с сијевањем и с великом јеком и с ломљавом страшнијех громовах; сто путах сам овђена сједио и гријâ се мирно спрама сунца, а под собом муње и громове гледâ, слушâ ђено цијепају; гледâ јȅком
Јунаку се чешће путах хоће ведро небо насмијат грохотом. Иван чашом наздрави освете, светим пићем, Богом закршћеним. Б'јеле власе низ плећи
ВУК МАНДУШИЋ Бјеше ми се снаха помамила, без путах је ништа одржати! Отвара' јој књиге на пророке; неки каже: „На сугреб је стала“, неки каже: „Сплеле је мађије“.
Што ће мене од тебе одбити? Сто путах сам у мојој младости из миндера у зору хитао на твој поток бистри и чудесни, над којијем огледујеш лице љепше сунца,
КНЕЗ РОГАН Осамдесет већ имам годинах; сто путах сам гледâ Црногорце, гледâ Турке, а гледâ Латине — младе главе онакве не виђах!
Не могаше човјек нигда знати ал' је згодни али је ваљасти, ал' је мудри али је љубавни! Шест путах сам с њим на муку био ђе прах гори пред очи јуначке и ђе главе мртве полијећу — јошт таквијех очих гвозденијех ја не
ЈЕДАН ЦУЦА Причаћемо, а имамо доста! Проста сабља по сто путах турска, од Косова која нас сијече, при злу томе, ако је истина.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Ах, ово је највиша таина и духовне најстрашније буре - овога су у гробу кључеви. Колико сам и колико путах, дубокијем заузет мислима у цвијетно лоно природино, хранећи се питателним соком из ње сисе голе и прелесне,
Колико сам и колико путах свод плаветни неба свештенога, брилијантним засијат сјеменом, заклињао душом запаљеном да ми свету открије таину:
у воздух се сјајно коло креће, ка и друга што се кола крећу над престолма првијех ангелах; ма је оно милионе путах од свакога веће и сјајније; миријаде сјајнијех сунацах о њему су светијем правилом за свијетле власе повјешане,
колијевку на сломјене своје коловрате од вида ми стрмоглав скакале; но њенијем мртвијем правилом чешће би се путах извлачиле, докле дигох круну над престолом. Удар ови први и најсјајни њихово је раздробио царство.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
језика, биле су веома умесне: „Него радите”, писао је он Гају, „да изађе код вас што год лаганији језик, јер више путах деси се да је верло тешко разумити — — — Держимо се твердо славнога народнога језика, обзирајмо се на народне песме.