Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
На тај би извор свако јутро силазио с крчагом по уској путањи коју је себи прокрчио, и, пошто се напио воде, налио би и крчаг и носио га у своју пећину да има воде за цео дан.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Не чини ли вам се да ће, крећући се по тој кружној путањи, та звезда небеских кола промаћи таман изнад површине мора, не заронивши се у њу.
Могу, дакле, тачно израчунати колика је сила којом Земља привлачи Месец у његовој путањи“. Мајка га зовну на вечеру. Одмах после вечере попе се у своју собу, запали свећу и даде се на посао.
Ћипико, Иво - Приповетке
— упита Арнаута. Заробљеник, не мичући се, изговори: —Ја?! Чу се издалека дозивање и блејање оваца. А на путањи што силази к води показа се пар волова. Гони их неки млад, стасит човек, са шубаром на глави.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
тропичну) вредност овој путањи коју јој је Црњански дао. А он то не би могао учинити, или не у тој мери, кад се испод свега што ликови чине и што им
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Сва та прошлост свој је одиграла танац: Вратити се неће. Ми, синови њени, На путањи блатној непознат смо странац, Наш хор слаб је њине трубље да замени.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Тим померањем, оно се опшета за годину дана на кугли звезда некретница по једној путањи која се зове еклиптика. Ова не стоји право на оси обртања, па зато дани дужају и краћају, и тиме стварају годишња доба.
Када се то догодило, Сунце и Месец се разиђу, крећући се свако по својој путањи и пролазећи кроз њихов пресек у разно доба. Али после 223 месеца, т.ј.
У доба тих тренутака заузела је Земља разнолике положаје у својој путањи. Сваки од тих њених положаја ограничавао је са Сунцем и Марсом по један троугао.
„Таквом силом привлачи наша Земља свој Месец и одржава га у његовој путањи. „Та сила којом Земља привлачи Месец идентична је са познатом силом теже. „Поштована господо!
од Земљине површине па до самог Месеца, он је нашао да она не би била довољна да одржи Месец у његовој садањој путањи.
кретања Уранусових могла би се, применом Њутнова закона, израчунати путања те трансуранске планете и положај њен у тој путањи.
Додао је још и остале податке о њеној путањи, шта више и то колика јој је маса. Рачуни су говорили да је та непозната планета већа него што је сам Уранус.
Из истога разлога мења се и нагиб Земљине осе према равни њене путање која се љуља, а по овој путањи селе се и еквинокцијалне тачке, повлачећи за собом и промену годишњих доба.
Онде трају дан и ноћ 24 сата 39 минута и 36 секунада. И оса Марсова има скоро исти нагиб према путањи планете као и оса Земљина. Зато Марс има и своја годишња доба.