Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Кад су њих двојица наишли путељком поред крчме, у њој се управо разлијегао громки глас крчмара Винка. Грдио је своју куварицу Провалију што је дала неке
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ево их онда, извиру, неко путељком из кукуруза, неко плови царском џадом, цестом државном, па још се и на кобили љуља, трећи трнапи из првог сутона право
— Ево те, перјаш путељком кроз високу раж, ороси ти се чак и капа, прикрадаш се нечијем тору код кога нема паса. Ослушкујеш како на ниској
Лагано, ногу за ногу, пребирали су уским путељком преко њива у правцу малог поредовничког млина на потоку. Одмицали су кротко и смирено, као на свечаност са које се,
Ћипико, Иво - Пауци
” И у тим мислима сврне путељком и силажаше и долажаше у долац све ниже и ниже... Уљезе у ограду, на разграђену громачу, која још лежаше у дебеломе
Осушила им се уста, па им се не да говорити. Једва након неколико времена јави се Јуре к'о преко воље: — Сврнимо овим путељком — и показа на њ кретом главе. — Обаћ' ћемо мој сад, а и вруће је!
По пољу наоко пустош, а по земљи блато и вода. Сврнуше путељком у доце. Јуре разгради и уљезе у своју ограду. На лази обрне се к Иви и рече му да не улази, јер ће се укаљати.
* Једнога јутра пође раздраган к мору. Полагано корачаше зараслим путељком, провлачећи се кроз мирисаве џбунове да дође до свога залива на жало. Дан бијаше пун.
Иво се упути за њом. Она, осјетивши га за собом, окрену се, ну не рече ни ријечи. Ишли су неким путељком кроз боровик. Лица им бијаху на махове сад свјетлија, сад тамнија, како су били у сјенци или на сунцу.
И тако су комад пута, измијењујући по коју ријеч, ходали заједно, а онда Јуре заокрену путељком, док након неколико корачаја сустегну мазгу и крену се к Иву. — Дану, — јави се— видите ми ову карту!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Пратио сам сузним очима поворку коњаника која је силазила низ падину узаним стрмим путељком. Био сам с њима, четврти с чела, после Лауша, Кирче и Пипца.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
Па је била татамата За све момке из Баната ОД СЕЛА ДО СЕЛА ПУТЕЉАК Од села до села путељак И багреми се стисли Путељком иде сељак Води коња и мисли РАДИЛИ СМО БЕЗ ГРЕШКЕ ИЋИ ЋУ КУЋИ ПЕШКЕ МАКАР ПАО НА ПРАГУ АЛ ПОШТЕДЕЋУ РАГУ Коњ
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Авиони негдје бомбардују! — весело рече Николегина, који наиђе изненада путељком кроз кукурузе. — Стриче Лијане, притежи опанке, већ почиње „оно“. — Које „оно“?