Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Просипа се светлост по увелом лишћу ретких букових чечарица, по сивој каменој прашини на путељку. Голица ме смрад лешине и оштри мириси спарушене дивизме што се упиње да опстане у безводном тлу крша.