Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Засипа с топола мир по трави... Анђели веслају барке сна. Нестаје и с даном део мене, Путима незнаним куд и све... Лагано као што и цвет вене, Умиру јесени хладне, зле.
носе сад на заставама, Ти живиш у бесном поносу синова; Твоје светло небо понели смо с нама, И зоре да зраче на путима снова.
Кроз ноћ се редом цркве зажаре — Свеци су с нама злочин поднели; Свуд по путима слепи стражаре, И очи су им други однели.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
струје крви разне, Ја ропћем и певам, ја кунем и славим, И корачам смело, без страха од казне, Кривудавом стазом и путима правим! Очајање, туга, беда? Празне речи!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Једни сужњи бјеху приковани у путима на веље бродове, те возаху по мору бродове; ту их летње горијаше сунце и дављаху кише и времена, не могаху из везе