Црњански, Милош - Сеобе 2
“ Ето, крај те Махале, и Темишвара, прошла су била, једног дана, у пролеће године 1752, црна, путничка кола и ушла у град, кроз капије, које су чувале тобџије.
Била су то мала, брза, црна, путничка кола, тако рећи само један сандук, постављен црним, свиленим велуром. Сандук, који је висио са четири велика точка.
Судбина Исаковича – мислио је Гарсули – тиме је, запечаћена! Лака, црна, путничка кола Гарсулијева изишла су, после свега тога, кроз капију принца Евгенија Савојскога, па су, затим, нестала, са ситном
Небо је, међутим, изнад Табана, било затреперило. На дну стрме улице указаше се тешка, црна, путничка, кола. Према обичају оног времена, висила су, на високим точковима, као да се људи морају возити у кожном сандуку, а
Поштанска, путничка, кола, аустријска, у то време, прилазила су, пред вече, са свих страна, Бечу, а постиљони аустријски, били су на гласу.
А јего екипаж, ето, стоит пред Махалом и однети га у Вијену више не может! Јес! Јес! Његова црна, лака, путничка кола, неће изићи из Темишвара, него ће остати ту, вечно, у капији принца Евгенија, који је био сербска мајка.
Црњански, Милош - Сеобе 1
крстом, тако да је његове погледе привукла, у ружичасту и тамну долину својих груди, она га упита да ли су њена путничка кола, са младим графом Паташичем, који ће је пратити до Темишвара, већ стигла?
Пробудивши се сутрадан, у топлом јутру, па видевши на авлији велика путничка кола, она се скоро разболе од срџбе. Сад кад је морала да иде, није јој се ишло и желела је да остане бар само толико
Видевши да се за њим опет појављују, батргајући се, по бомбама разлупаној калдрми, велика путничка кола барона Беренклау, Исакович нареди војницима да пуцају у високе прозоре, а код нижих, у куће.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Сва та писма имају пријатан интимни карактер. За своја путничка писма из Швајцарске рекао је Ненадовић 1852. у Шумадинци: »Ова путничка писма нису писана с том намером да се игде
За своја путничка писма из Швајцарске рекао је Ненадовић 1852. у Шумадинци: »Ова путничка писма нису писана с том намером да се игде печатају, које ће се из њиовог простог и сасвим искреног приповедања видити
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
« Стаде да загледа по крову, док озго с насипа затутњаше путничка кола, зазвонише звонца и пројурише испод његова прозора. Он се трже. »Та шта, — рече у себи, — обична путничка кола...
Он се трже. »Та шта, — рече у себи, — обична путничка кола.... И то с друге стране«... затим поћута: »А што сам баш помислио с друге стране... Зар се ја чега бојим?
— Ето их! Пази на себе, викну снаша Јула па затим изиђоше у авлију, где у исти мах застадоше путничка кола из којих искочи један млад и леп, но врло надувен господин, који пружи руку у кола И викну: — Ајде, Љубо, силази!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Цео наш возни парк морао је бити мобилисан: и тешке каруце са кровом и оне лаке, мала путничка кола и она којима господар управља. Потрпасмо се у њих како смо знали и кренусмо кући.