Краков, Станислав - КРИЛА
Душко је јахао дуго то јутро. Ноге му се уледиле, иако су узенгије биле обмотане сламом. Свога путовођу на мазги једва је видео у магли и вејавици. Снег је утирао траг прошле коморе са храном.