Африка
Велике мрље зелене маховине по њима, зарђале, узбуђују око. Неки је путописац рекао да је „Африка очајање за сликара“. Само риђе црвено тло Африке, зеленило шуме, плавило испарења, топла угасита
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
¹⁰ Купање хладном водом јесте архаичан обред који је код Морлака забележио још Фортис у 18. веку. Овај славни путописац пише: „Дјеца се по древноме народном обичају перу у хладној води, па Морлаци доиста могу за себе рећи што и стари
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Мијатовић се огледао и као путописац. 1901, у Новом Саду, изишле су његове Цариградске слике и прилике, исто тако шарене и фантастичне као и његова
* Нушић је један од најплоднијих и најразноврснијих српских писаца: комедиограф, драматичар, приповедач, путописац, етнограф, сатиричар. После неколико младићких стихова штампао је 1886.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
завладали Београдом и населили тврђаву, радо смештали баш у тој собици, иако је у двору било преко тридесет одаја. Путописац Ото Дубислав пл. Пирх, који је 1829. године био у Београду и посетио везира, оставио је о томе необично сведочанство.
Било је очигледно да се у овој кући, једној од најбољих у ондашњем Београду, како је запазио руски путописац Бантиш-Каменски, кувају разне каше, а Доситеј, иако мажен као никада до тада, баш није имао воље да окуси и од тог
Петровић, Растко - АФРИКА
Велике мрље зелене маховине по њима, зарђале, узбуђују око. Неки је путописац рекао да је „Африка очајање за сликара“. Само риђе црвено тло Африке, зеленило шуме, плавило испарења, топла угасита
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
припадају филолог Ђура Даничић, романтичарски приповедач Богобој Атанацковић, песник Јован Илић и, као најзначајнији, путописац Љубомир Ненадовић (1826-1895), син Проте Матеје.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
нагласи тананост и нежност митског предива, али и њихову магијску снагу (светлост на прелазу из дана у ноћ и обрнуто). Путописац, песник и, између осталог, министар просвете, Љубомир Ненадовић (1826–1895), писао је и песме за децу поштујући
Ненадовић (1826–1895), рођен у Бранковини, унук кнеза Алексе Ненадовића, син проте Матије Ненадовића, био је песник, путописац и преводилац. Студирао је у Прагу, Берлину, Хајделбергу; путовао је у Швајцарску и Париз.
Био је песник, приповедач, романописац, путописац, драмски писац, писац уџбеника. Објављивао је у часописима Даница, Јавор, Вила, Отаџбина, Стражилово и др.