Употреба речи путу у књижевним делима

Јакшић, Ђура - ПРОЗА

Све је то покрила сива магла. Ишла сам лаганим кораком даље, нико ме вије гонио, а нико ме није на путу задржавао; слабо сам кога и сретала.

— Јест, брате, тако је... Али ја на путу волим срести и хајдука но калуђера... Чудно је то, али се мени на добро не слути...

Онака поган никада није добра коб... Ишао сам даље, и већ сам почео заборављати на оно што сам на путу видео, ал’ кад сам и последњу ћуприју, баш испод саме Св.

Тек, ево, кажем ти: све је у божијој руци, и људи и животиње, ал’ онаку поган не треба ни снити, а толи на путу видети... Тако у разговору дођосмо до једнога пропланка. Ту беше једна ливада врљикама ограђена.

Ја га не марим никад на путу сретнути. Исто ми тако долази као и змију да видим. Неваљатни су, пакосни, никоме не мисле добра.

и с друге стране големе букве и растови, и дању је тако дебела сенка да човек издаље једва разликује предмете на томе путу.

као са својим старим познаником и гостом, па онда га пође питати: — А, здравља ти, газда-Миладине, да ниси како у путу срео твога побратима Живка?

Мој предлог беше, наравно, за швајцарски сир. Нађемо на путу једног ђака, који беше нешто више узрастом него другови његова разреда.

скупимо се код твоје или код моје куће, обредимо се по неколико пута пљоском, у томе се и смркне; разиђемо се, али у путу мало ко да није видео вештицу или вампира, а за некима се дрекавац све до куће дерао...

Сељаци их на путу сретоше, здравише се с њима; а после, кад би они већ минули мимо њих, питаше се: — Куда ли ће тако у друштву?...

Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

60 Две жабе Две жабе обитаваху наблизо у комшилуку, једна при путу у плиткој, а друга подаље у дугој бари. Ова често совјетоваше ону другу да се премести к њојзи, представљајући јој да

Тимон, видећи такове беспослене, каже им даје наумио у својеј авлији зидати и једно велико гранато древо, што му је на путу, пресећи, дакле нек не губе времена него нек иду поизвешати се ту, за|што за тај посао нигде тако древо неће наћи.

Но не могући се погодити који је то прави пут — јер би свак од њих хотео да је он сам на блаженом правом путу, а други на проклетом и кривом — реч по реч (каоноти што бива), дошли би од речи на инат, а од ината на кавгу, анатему

Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

Он нас учи просу и пепелу, он нас учи рогом, он нам пут показује кокошијом ногом! На том путу наше слово бледи, наша нит се тањи, селимо се у кртице и мраве!

ТРИ ВЕКА У ОБРЕНОВЦУ 1. Глув судија по путу пише штапом. Глув кројач концем нишани у иглу. Под сијалицом од 20 свећа, глув, на тезги бакалин сапун сече канапом.

Усукане су, као дрвени конопци, врбе које су кошави на путу! Кошава дува Дунаву уз нос, и његове му таласе, његову пену, заједно с његовим рибама, баца у лице!

Измилела из Божије руке, змија на путу се увија и грчи, као да покушава да се претвори у слово! ПОСЛЕ УЖАСА Шта се то - од века дубље и моћније сад,

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Сад тога дана дотера Стева Живковић џебану, и сви се састанемо код Црног Ђорђа, и опет о путу и трошку поменемо. Господар Ђорђе каже: „Којекуда, ја сам при путу (чини ми се кући је полазио), но ето јакова и Симе

Господар Ђорђе каже: „Којекуда, ја сам при путу (чини ми се кући је полазио), но ето јакова и Симе и Јанка; нека вам даду две три хиљаде гроша, пак идите”.

Он каже: „Ја ћу понети 50 дуката”. Но чини ми се понео је више, но нама неће да каже онда, ваљда да се у путу боље штеди. Ноћимо ту (у Раму), и ујутру, тек се расвиће, зовну нас човек на Дунав.

све то мени као свецу верују и кажу: „Ви уређујте, и како знате, а ми ћемо слушати Будући док сам ја из Петербурга у путу био, наше су старешине чиниле скупштину, порезали трошкове, и сваки по својој нахији купили араче по 3 гроша на главу,

Док једанпут окрете се глас од пушака уз Уб. Познам да једна војска бега, али је наша, али турска. Изађем на путу куда су Турци побегли; нађем на путу једнога, мало даље два и три мртва Турчина.

Познам да једна војска бега, али је наша, али турска. Изађем на путу куда су Турци побегли; нађем на путу једнога, мало даље два и три мртва Турчина. Чујем један сат од мене гди пушке пуцају, али све даље.

— У Драгачеву то време посечени 60. И да су разумели да из Драгачева воде свезани̓ Серба у Београд, (и по путу секу где који сустане, и не зна се хоће ли кога жива и довести) — числом 100. 27. јануара.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Хтео је да побегне, да се сакрије, па ма у пакао, ако само склоништа нађе... Прескакао је трн, пањ, све што му на путу беше, јер није гледао куд иде ни где главом удара. Али снага га поче издавати.

Јелица!... Та лепа девојка!... И она ће бити његова!... Што је било па путу, он је склонио; а Црна Бара бољег од њега нема!... У памети је гледао Јелицу како се смешка на њега...

— Јесте готови? — пита харамбаша. — Јесмо. — Онда полази! — А зар ћемо Турке оставити овако, на путу?... Зар их њећемо мало склопити? — упита Јовица. — Таман! — рече Заврзан. — Још само треба звати попа да их опоји!

Тако отпоче борба, која је трајала из дана у дан. Није никакво чудо било наћи леш на путу. О томе се више није ни водило рачуна. Убити Турчина, то беше обична ствар, онако исто као на јутро потегнути чутуру...

турску, проломише и провалише густе редове, онако исто као што Дрина валовита проваљује друмове и насипе што јој на путу стоје... Турци почеше нагло и у нереду одступати.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

Зрно у мраку журно клија, Да га израсте цела шума! А на мом путу сама сија Сумња, то сунце мога ума. ГОЗБА Кад прођу дани, ко ће знати Да каже повест о њима — Пролазе као луди

На пустом путу атом праха, У небу сунчев круг и слика, Жижак у дому сиромаха, Суза у оку мученика. ХИШЋАНСКО ПРОЛЕЋЕ Видик се

И постајући безобличан, На повратку свом старом путу — Теби ћу бити опет сличан, И првом дану и минуту. Носећ у шаци прегршт сунца, У зеницама неба комад, Сићи ће

И по мирном путу од мене до Бога, Иде чудно гнездо, као бајка гола; А сви звуци отуд што допру до кога, То је глас још никад

ПЕСМА ЉУБАВИ Свој једини живот ти живиш у мени; Да будеш осећај и сан ти се сазда; Не тражим на путу твој лик наслућени — Далеко ван тебе иде твоја бразда.

Ни семе у бразди, ни стопа на путу, И како је тешка сена коју вучем! Канда туђе срце бије у мом куту? Све светле палате живота под кључем!...

Орли од бисера леже по твом скуту, Крсти по стихару, и сафири вратом; Мирисе Истока остављаш по путу; Твога коња воде поткована златом.

Али се пророци нису потукли као петлови. Оба су говорили о Добру и оба искрено веровали: и срели се на путу истине која је увек једна.

Програм је „братско измирење“, И равноправност у злу сваком: Бич нов за ново јавно мнење, Сталност на путу наопаком. Државни буџет без покрића. Савршен тријумф равнотеже.

Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Дођи само увече, а да ти се надају, па ће те пресрести једна снаха на самом путу, с лучем у руци. Друга стоји у шљивику, трећа је пред стајом четврта одбија псе, пета у кухини, шеста у соби куда те

Бог зна би ли он то могао икако и поднијети. Ту они говорише које о чему, а највише о путу и о Мари. Много поп савјетује и моли кум-Нинка да пази на ово и на оно и да добро упамти све, па да му послије прича

Сиромах покојни учитељ, чисто нам је... баш се човјек гријеши! ... хтједох рећи: чисто нам је, божепрости, стајао на путу. Да видите јесмо ли дочекали чему смо се надали. ИИИ Бјеше недјеља послије подне. Народ се искупио код записа.

А кад мрак притисне земљу, неко се шуња поред попова плота. Не бијели се на њему сељачка кошуља, ни на путу остаје широка стопа од опанака.

”, она дошла и села до мене код пећи. — Ал' ви сте сад сасвим здрави? — запита ме некако плашљиво. — На путу да будем сасвим здрав. — Ал' сте тако бледи! — Нисам јео ништа већ осам дана. — Богу хвала, само кад је све прошло.

нејасну светлост дизаше се густ дим који дохваташе чак до гредице, јер је било тако тихо да ништа није сметало његову путу к небу. Тај дим ме је и пробудио. Ја, онако сањив, дохватим чашу воде и саспем је на свећник.

Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

Умивен, ишчеткан и очешљан, крене се путник, али се на путу предомисли, па не оде поп-Спириној кући. Дâ детету три крајцаре, а ово одлети заборавивши казати: хвала!

Отишли су као прекјуче, а бавиће се још не знам колико који на путу. Дакле, све к’о поручено, жива згода. Сутрадан већ је било намештено једно решето за жито (ветрењача) и радили су од

— Ил’ ако није био баш код самог господин... хе-хе, а он и није ту, него на путу, — вели Нића, па врти главом. — А шта ја ту лупам главу, — вели Нића. — А каква је фајн ова ноћ, није ни чудо!

и све више распаљивале огањ кавге и свађе, ниједан од оба попа није био у селу код куће, него обојица негде на путу. Да нису тих дана Одсуствовали, богзна да ли би било свега тога, па наравно и саме ове приповетке.

— Добро дошли! — Боље вас наш’о — рече поп Ћира, скидајући се с кола. Ја сам се мало подуже задрж’о на путу. Хе, ал’ шта му знаш; те ’ајд’ ово, ’ајд’ оно... еле, к’о што видиш, ост’о сам читава три дана преко термина.

ако се случајно што догоди на ватри — и напослетку са фрау-Цвечкенмајерком, и задржала се с овом последњом подуже на путу.

Сипи ситна киша, па пробија и сиротињски дороц и газдинску кабаницу; пада једнако и прави по путу блато преко чланака. Упадају кола до главчина и јунаку чизме до чланака, па чак и до штуфли.

Раде Карабаша, а и још код неких; и ни код једног није нашао честитих арњева, а где би их и било, ту је опет газда на путу. Остаде му још само газда Пера.

« — Ама много је, много! — Па спрам кесе, господин-попо, и спрам чина. Оно, знате, што кажу, вандровкаша на путу човек и забадава узме у кола, ал’ оно је вандровкаш, а није господин.

— Коме требају кола с арњевима — тај ме мора потражити... Јербо, што је било кола с арњеви по селу, то је сад све на путу. »Видиш обешењака паорског како све зна. Тако и јесте; шта знаш!

Пред сваком њивом два дуда, па се по њима зна докле је чија њива. Све је сада суморно, и њиве и дрвеће. По путу никога; по њивама никога, а дудови оголели, па им се црне покисле гране.

— ... да се не мучим и злопатим на овом свету кад сам сваком на терету и на путу! — јада се бојтар, па се примаче и испи још оно мало што је остало у фићоку Пере Тоцилова, па уздахну тешко: — Хе-е-е!

Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ

Кад му је мати била жива, она је ишла с њиме. Нарочито зими, кад се од куће искраде, она потрчи за њим. И, било на путу, било чак овамо, у вароши ако га сустигне. Стигне га, зауставља и плачно кори: — Зашто, синко... шта ће ти то?

— Имамо си, имамо... — одговара јој — али још искам да имам. — И опет појури по путу да скупља око себе. Мајка га опет сустиже. — ’Ајдемо, ’ајде дома... — Моли га. — Снег је, мећава, синко...

Али он је и не слуша већ једнако онако занесен дрхтећи јури по путу и скупља око себе. Мајка, док он не дође до вароши, јури и сама за њим.

Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ

Младој госпођи Перси отац је тутор. — Кола са арњевима већ су у приправности, и после једног сата већ су просиоци на путу. Када стигну у село Ј., траже бирцауз. У бирцаузу нема квартира, него ако хоће да буду у једној соби са паорима.

Опет размишља и реши се да стару љубав обнови. Коју стару љубав? — Последњу — са фрајла-Јулком. Љуба је опет на путу, али сам. Чика-Гавра неће онамо да иде; каже, шта ће да иде кад види саме шепртљарије. Љуба сам дође фрајла-Јулки.

Каже слушкиња да јој је зло, лежи. Лепо се опростише и одоше. После по сата је Чекмеџијић са чика-Гавром на путу. Госпођа Макра задовољна је била са друштвом; бар се насмејала, узела је чика-Гавру на миндрос.

Ако ми не испадне за руком код Макре, а оно фрајла Варвара не сме фалити. Тако се на путу разговарају, час о старој фрајли, час опет о фрајли Гледићевој, коју Чекмеџијић још никад није видео.

Он с леве, а чика-Гавра с десне стране, иду управо кући Гледићевој. На путу нешто се груди стешњавају Чекмеџијићу, срце му лупа, збуњен је, не зна ни сам шта му је.

Чекмеџијић и чика-Гавра нису се ништа разговарали пре спавања, но одмах су легли. Вино је било јако, а на путу мало иструцкани, па једва чекају да спавају. — Ујутру први устане чика-Гавра, па буди Чекмеџијића.

Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

А сад је било све на путу да пропадне. И онај живот без плана, мучан, ризичан и вртоглав, који тек што се стао заборављати, понова је претио да

трага кривице, па још срамније скакутање на једној нози кроз кукурузе све докле га неки пешаци, што их је срео на путу, са оним добродушним, детињским сажаљењем, не узеше на леђа, смењујући се тако све до превијалишта, где га је неки

и сваки час брисала или своје образе или детиње челанце, па је редовно понављала: „Ово ће ми дете, Бога ми, умрети на путу.“ А у купеу ужасна запара.

благости и стежући јој меку, болешљиву руку, осећао како муњевито нестају све оне ружне, недостојне сумње што су на путу бездушно убачене у ону његову тамну дубину душе.

Дакле, онај први сусрет са Наташом онога дана кад је дошао, уклони оно мутно-болно осећање што се онда, на оном путу, и на онакав начин родило у души Алексијевој.

Ударан лактовима и муван, гажен, прскан псован што смета на путу, Јуришић је стајао непомичан, укочен, крут као на стражарском месту, као укопан.

Африка

Тамара Балин“. Ово је писани разговор неколицине становника села Мосуа. Невероватна лепота голих тела, какву даље иа путу више нисам сретао. Она корачају гипко као у игри. Група младића сјајно драпираних лежи по једним степеницама.

Док вечерамо у Ману они су близу у куту иза мене. Одседамо у бенгалоу трговца Јорка, који је на путу, али чије слуге знају да су моји сапутници Јоркови пријатељи, те им отварају све просторије.

Тек од Боакеа на путу ка Ђаволи догодило се нешто што је мене умешало, са свим елементима који га иначе граде, у саму срж афричкога живота.

„И затим то још није најгоре: хтео бих саградити дом. На путу који ћемо заједно начинити ја ћу вам показати грађевине које сам сâм зидао, својим рукама највише, грађевине усред

„чиме се занимам“, рекао да сам нешто што одговара команданту или инспектору; да записујем све што видим на свом путу. „Ја сам им говорио само оно што они могу разумети!

Пре вечере, за овога краља, захваљујући Н–у, ја сам био администратор, инспектор, на службеном путу. По вечери ја сам остао исто то, само потпуно под утицајем Н–а, тако да је узалуд обраћати ми се.

Нов пут од седам километара навући ће ми грозницу а на путу је ових дана примећено маса змија–пљувачица које се сад паре, због чега су страшно раздражене.

Зове се Ме. Њен заручник је био тако дуго на путу, да када је дошао да је види, затекао је на умору. Младић им је превео прву песму.

Дакле, одлазим зато код фризера, смешног, прљавог, размаженог, али ипак фризера. Ноћу на путу за табарен откривам неколико сасвим малих дућанчића у којима играју црнци: црни дакарски радници, затим црни војници и

У девет часова сам већ на путу. Аутобус је био цео резервисан, али како један путник није долазио, то сам до последњег тренутка са узбуђењем чекао

Црњански, Милош - Сеобе 2

70 В ИШАО ЈЕ ТАКО У ВАРОШ У КОЈУ НИЈЕ БИО ПОШАО 88 ВИ БЕЛИ ЗЕЦ И ЦРНИ АЈГИР НА ПУТУ 102 ВИИ НЕЋЕ ВИШЕ ВИДЕТИ СВОЈУ ПЛАНИНСКУ СЕРВИЈУ 139 ВИИИ ПО СЕЋАЊУ СЕ ХОДА КАО ПО МЕСЕЧИНИ 153 ИX КРАЈ ЊЕГА КОРАЧА,

рођена Стритцески, Петрова жена, била је дознала, од Енгелсхофена, да ће Павла, тог јутра, одвести из Темишвара, на путу у Градишку.

Грех је преварити човека са шесторо деце. Тешка је, дугоњо, материна клетва. Да пођемо, па да ми неко, Трифуново, на путу умре? Куд ћу ја од Кумре? Него да ти кажем ја. Не слушај жене!

Росија има списак и њиховог ђенерала Шевича. Темишвар им не може забранити одселеније. Његов братучед Павле већ је на путу. Само не треба то да, често, помињу, него треба да ћуте и чекају.

Осим тога, тај Исакович, сујетан јако, носио је у свом срцу, као неку жеравицу, и тај осећај, да се при његовом путу не ради само о њему, и његовом одселенију, него да од тога зависи и одселеније толиких других, који на то чекају у

Питаће га, ко је, одакле, куд путује, зашто. Гледаће га, како га апсе, и мушкетају. Убиће га на путу, срамно. Ако треба мрети, на овом путу, Исакович је хтео да погине славно, при јурњави са гониоцима, на коњу, са

Гледаће га, како га апсе, и мушкетају. Убиће га на путу, срамно. Ако треба мрети, на овом путу, Исакович је хтео да погине славно, при јурњави са гониоцима, на коњу, са пиштољем у руци, за Росију.

Он ће стићи до Бестушева, сигурно, али само ако буде путовао сам, тајно, ноћу, као сен. А ако нестане на путу, нико неће моћи рећи да није ишао докле год је могао да види, пред собом, звезду Даницу, на путу у Росију.

А ако нестане на путу, нико неће моћи рећи да није ишао докле год је могао да види, пред собом, звезду Даницу, на путу у Росију. Ако треба мрети на путу у Росију, хтео је да мре, усамљено. Да га коњ збаци негде, мртвог, у реку.

Ако треба мрети на путу у Росију, хтео је да мре, усамљено. Да га коњ збаци негде, мртвог, у реку. Да га вода прогута у неком газу.

Пре би тај свој живот положио, него што би дозволио да се нешто деси на путу човеку кога је у своја кола и своје друштво примио. „Само се ви држте à ла гранде! – молићу лепо.

Таке су, молићу лепо!“ Из кола је, међутим, искочио официр, у путничком огртачу, хунгарских официра, на путу, и пришао Павлу. Божич је био средњег раста, прсат, а на леву ногу је, једва приметно, храмао.

Теодосије - ЖИТИЈА

изишавши — нађе човека раслабљена рукама и ногама и свима удима својим, донесена да прими милостињу и остављена на путу да би му свети, кад буде пролазио, нешто дао.

Свети се попе y град ка цркви Светога Георгија, у метохију Лавре Светога Саве, коју свети на првом путу, од Латина поробљену, беше искупио и Лаври повратио. И ту се одмори.

Патријарх узе светога у свој дом, питаше га о свему како је провео на путу и како га опет Бог доведе, и светога уједно примањем за трпезу и многом радошћу отпусти ка Светоме Богослову, где је

А ујутру свети патријарх дозва светога, и питаше га за њега, одакле је и о његовом путу. А свети опет истинито причаше патријарху о себи.

Султан прими светога са сваком почашћу, и питаше га о путу, и дивљаше се труду његову Бога ради. И тако га отпусти у спремљени дом да се одмори.

А свети, одморивши се довољно, јави султану о своме путу у Египат. А султан му даде људе који ће га пратити и заповеди да га са сваким чувањем предаду египатском султану.

Јави египатском султану о своме путу у Свету Синејску Гору. А султан, спремивши људе који ће га пратити До Синајске Горе, снабде га довољно свима потребним

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Говорили су да иду да се моле студеничким свецима да спасу Србију. На путу су нашли једну девојку која је седела на камену и питајући их куда иду, одговорила им: „Идите у манастир, јер сте се

Затим је дошло усвајање њихових покрета, понашања и самог језика, тако да се на путу и на тргу нису могли разликовати Срби од Арбанаса.

У неким селима ових области процес стапања још није завршен. У селу Белици, недалеко од Струге, Аромуни су на путу да се пословене, а неке њихове одсељене породице су се потпуно посрбиле (Цинцар-Марковићи у Србији).

У ратовима 1912—1917. год. ова је група дала српској војсци неколико најбољих јединица. Али је стари начин живота на путу да се измени под утицајем дубоких промена које су се, као што смо видели, десиле у Шумадији.

Чак је још и у почетку XИX века прота Матеја Ненадовић, пролазећи кроз Румунију на путу за Русију, налазио Србе пореклом из Ужица и Краљева у Фочанима у Молдавији.

Напротив, она је сматрала да су народи у њеној служби: у служби династије. Под овом погодбом држава није стајала на путу материјалном развитку својих народа, али их је стално држала под оштрим надзором.

Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

РИНА (похита му у сусрет): Ти знаш? НОВАКОВИЋ: Сад на путу, срео сам се са господином Тадићем и он ми каже: видео га је, разговарао с њим. Нисам дотле ни сањао зашто ме зовеш.

СПАСОЈЕ (промисли се часак, па се храбри и диже се): Знате ли ви да се и на правом путу може наићи на препоне? ПАВЛЕ: На суду ће се и те препоне савладати. СПАСОЈЕ: Мислите?

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- Шта му се десило? - гурнух у лакат Весну која је нешто читала у углу, а она рече да се није десило њему, он је на путу у Београд прошао како треба. Мука је у томе што је још на железничкој станици сазнао да сам избачен са часа.

Све је то био леп план, али савршено непотребан: на путу за рампу срели смо Рашиду. Ишла је друмом боса и препланулог лица носећи неки завежљај у рукама.

Да сам могао да мислим како треба, схватио бих да нису били на сасвим погрешном путу, али ја нисам могао ни да мислим, ни говорим. - Желудац ми је био негде у гркљану.

Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА

— Био сам баш неко време на путу, па сам се дуже забавио, ал’ сам и профитирао: купио сам млого салфијанске коже, чак из Битоља, јер ја сам свачим

— Јесам, поздравила те. Пита кад ћеш се вратити. — Поздравио сам је, тек сам сад на најбољем путу. Чамча није радо био код куће, па кад се једаред на пут кренуо, није се ласно враћао.

После одмора крену се и, тако путујући, дођу до пољске границе, до села З. Било је већ вече. На линији, на путу баш кућа од армиције. Повиче неко: „Стани!

Могу га још на путу лопови попити. У срцу проклињу Чамчу. — Дакле, ако хоћете, а ви платите и да не мерим, јер иначе узећу као

Б. Отседну у једној чивутској механи. Нема ни штале за толико коња. „Провијант” им је већ изишао, појели су га на путу сасвим, само вина и ракије имају. Бирташ Арон није код куће, само жена му Рифка са кћерима. Ишту јести.

Сад канда се сетише Чамчине лакрдије, па се зарече господар Софра, да више слушати неће, него ће сам на путу калауз бити. — Сад нећу више никог питати; хоћу одавде управо у Кошицу. — То је још горе.

Путују врло лагано и врло дуго. Једаред већ наиђу и на тај пут, и по том познатом путу упуте се Кошици. Путују лагано, и дођу у Кошицу.

Годинама ће се приповедати шта су они на путу прекужили. Софра кандило пошаље пароху, па га метне пред светог Николу.

Господар Софри долазе пријатељи да му честитају. Када се сасвим опоравио, иду Чамчи у канапу, па једнако га о том путу запиткују, па мука му је док исправи оно што је Чамча њему на реванш дометнуо.

Шамика сврши права и дође кући. Оцу сузе очи од радости. Где год се с каквим пријатељем састане, на путу, на пијаци, сваком каже: „Мој Шамика свршио је школе, — свршио је права”.

Рад би у Милано, а рад би у Млетке. Венеција и „Мајланд”, то је била Мека и Медина за путнике рат плаисир. На путу у делижансу један му једно, други друго препоручује. Реши се за Млетке.

— Ал’ смо већ остарили. — Да не одемо невесели у гроб. Кречар није такав био као што се показивао на краковском путу, таква ћуталица. Онде га страх угушио; он је весељак, мада је оматорио.

Црњански, Милош - Сеобе 1

к брату, у Земун, савете за купање млађег детета, мање ћерчице, која је имала неку болест на кожи, уверавања о свом путу кроз Штајерску и Баварску, о кратком рату, у коме ће једва и бити бојева и, најпосле, о својој верности и о свом

Брат му је у тим бригама био тако лак. На путу, он би га се сетио као неког неочекиваног дужника, чудног, под војничким клобуком, међу оним светом одевеним у

На ветру, који повија кишу, по рекама, лађа Аранђела Исаковича, пуна коња, што беше на путу, преко, к Турцима, би захваћена водом и преврнута. Једва га извукоше, већ укоченог.

Дојдосмо здраво и у спокоју. На путу прах развеја ветар, аки неку завесу. Тело дшери моје мале, прворождене, сие в минуту може бит разболесја?...

и изнемогао од непрекидног размишљања, о свом прошлом животу и жени и деци, посматрао је пажљиво, дремљив, како се на путу који се видео свега једно парче, беле, као пужеви, каменице, све једним истим правцем, недалеко једна од друге.

После две недеље одмора, заповедници пукова пођоше сваки засебно, али по напред одређеном путу, на Рајну. Исакович се беше решио да их све пропусти, па да их, на последњем комаду пута, престигне.

На свом путу лудом, после прашине што им је пунила грло, нос и уста и остајала у браздама њихових лица, после непрекидног преласка

Беча и натраг, био је увек задовољан кад се одмарао у свом талијанском балету, или француској комедији, склапајући на путу познанства и пријатељства, мирећи и завађајући мале дворове, принчеве, земље и градове, писмима, даровима, претњама и

једног католичког свештеника, његове жуте очи, са малим, црним тачкицама, добише неки грозничави сјај, који на путу нису имале.

У вароши која је пред њима, у брегу, била непомична, мртва, изумрла, горело је на два места. На путу у горњи део града, где беху утврђења, видела се, у прашини, пешадија и артиљерија, помешана, како одмиче.

изгледа, у коме он није могао да уреди ни најмање ситнице, а ипак је све заједно било тако сјајно, као та месечина на путу, пред колима, што се као конци мрсила од неба до земље и од земље до неба.

У почетку марта месеца дођоше заповести да се пукови, по одређеном путу, врате кући. Славонско‑подунавски полк имао је да иде скоро истим путем којим беше и дошао.

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

тако ти твоје младине, ти путујеш по цијеломе свијету, па у твоме путу виђаш и мога драгога, нареди и одреди да се сад одмах бар именом зовне’.

У бољевачком срезу и широм Србије обичај је да млада, док на путу за венчање прелази преко неког потока или реке, мало задигне кошуљу и каже: „Осетих се, родих!

“ У Левчу и Темнићу, док сватови на путу за венчање прелазе преко реке, млада изговара у себи следећу басму: „Прођо’ воду не угази’, роди дете, не осети’.

Овог дана многи не смеју да крену на пут јер се боје лошег исхода или несреће на путу. Трудна жена не сме петком да лужи рубље јер може да се „намери“ и побаци.

је обичај да се помоћу једноставног обреда кумство привремено раскине у време док су кумови заједно на неком пословном путу, када постоји реална опасност да се један другоме замере.

Она дете лепо опреми, а пре поласка мало га по челу нагарави угљеном, да га не би ко у путу урекао. Ако дете мало испрати на путу за крштење, она онда, кад намери да се врати, узме бусен земље и баци га за њима

Ако дете мало испрати на путу за крштење, она онда, кад намери да се врати, узме бусен земље и баци га за њима изговарајући у себи три пута: „Колико

Понекад се, међутим, каже детету ако учини неки преступ (на пример: седи на прагу, мокри на путу, бије жабу, дира птичја гнезда итд.), да ће му нпр. „умрети мајка“, да „више неће да расте“, „да се неће удати“ итд.

за створење које доноси или наговештава срећу, говори нам и веровање из Жепче по којем путника, који на своме путу сретне дете, девојку, вука, гују и сл.

култура мора да пружи подршку детету (системом социјализацијских поступака и обредима прелаза) на његовом тешком путу ка зрелости, посебно у оним граничним прекретним тачкама у сазревању, када постоји повећана опасност да се дете

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

са себе да свуку, од којих и зликовци непохватани надмено се туђе и крију, и другови из детињства беже за прву на путу заокуку. За сужње, царе, помиловане, за њихово помиловање од воденичког камена теже.

Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ

Покушавали смо да пронађемо излаз из града према ауто-путу за Београд, кружећи заплетеним сарајевским уличицама. Могао сам изићи из кола и додирнути неки зид, неку травку, неки

– Можемо код мене на пиће... — рекла је жена. – Како? — упита човек. – Муж ми је на путу. Положио јој је длан на колено док га је возила у малом фијату. – После... — рече жена и повуче руку.

Сад ће она то! Није то ништа! Боже, што вам је овде лепо! Баш кажем мужу: они знају зашто живе! А ми — стално на путу, све по хотелима. Могли смо за те паре кућу да подигнемо!

Већ нас гледају попреко. Већ се свашта шушка наоколо. Али шта? Господин је увек на путу. Опростите, мој муж је морао неодложно...

Заболе их свака огреботина по новој црвеној каросерији, а стругање аутомобилског дна по излоканом путу у који су усечене две дубоке бразде — путање колских точкова стругало им је дно утробе.

Матавуљ, Симо - УСКОК

Хвала нека је милостивом богу, што учини да ме ти удесиш на моме тешком путу! Вјеруј да ја у својој земљи нијесам учинио ништа срамотно, са чега би љага остала на мени, са чега не бих био

— Ама, јесте, чоче! Зна се и то да је њеки ваш купио од мазге јаје, а други од ваших нашао на путу божје око! — Какво јаје? Какво око!? — питају из дружине. — Ваистину, да вам причам — настави Цуца.

?“... Сви ударише у смијех. — А за око причај! — рекоше. — На путу у Приморје нађе Ћеклић зрно грожђа. Бјеше крупно, чврсто, плаво.

Од дима се на први мах не распознаде ништа, па четници видјеше на путу изваљена коња и под њим Мушовића, кога двојица стадоше извлачити.

Стане Сердарева, мати Крцунова, бјеше унакажена. Браственици мирно сјеђаху поред мртваца на путу, слушајући потанко причање Марка Јокашева, а кад се вратише Рако и Стево, онда кнез скиде капу, залелека први и заче

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

На углу кестен погурен стоји, јесен му нову одећу кроји, шкарама сецка хаљину жуту, крпице златне лете по путу. (...) Уз окно замишљен дечак стоји, посматра кестен како пламти као да важну лекцију памти.

На том путу прати их дворски ађутант Нокат, прворазредна протува, а у сусрет им долази ловац мираза Фонфусакла, ситни лопов Здипида

, фарса – Марса , клекиње – мекиње , сребра – ребра , Ченте – моменте , шкољка Пупољка , трагу — рагу, капуту — на путу, ђаволи- заволи, кућица — Вучића, бачве - Мачве, итд.

које подразумева и љубав према домовини, деца се изводе на средишњи пут пропагандно схваћене политике, и на том путу губи се свака мера.

јасну, освешћујућу, очовечујућу улогу у васпитавању младих генерација — празна фразеологија, ево, на најбољем је путу да одигра супротну.

Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ

ЖУТИЛОВ: Шта каже девојка? НАНЧИКА: Нисам јој јошт спомињала, јер нешто важно стоји на путу. Кажу да је Маџар. ЖУТИЛОВ: Пак? Она зна маџарски као Маџарица. НАНЧИКА: Али шта ће свет рећи? ЖУТИЛОВ: Болондшаг!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

И када је уштедео колико је мислио да му је потребно, он се понова отисне у свет. Разболевши се на путу за Свету гору, он је до почетка 1764.30 учитељевао при манастиру св.

младићко расположење и животну радост: писма из Италије више су посвећена владици Његошу, са којим се Ненадовић на путу сусрео; друга писма из Немачке показују већ зрелије духовно стање и извесну скептичну филозофију.

Он не удара у неку високу филозофију, но насмејано прича шта му се на путу дешавало, онако као што пријатељ пише пријатељу у интимном писму.

Бранко Радичевић је био »одважан јотист«, »фанатичан Вуковац« и у Путу он је без поштеде напао противнике Караџићеве, њихову штуру класичарску ученост, њихово педагошко цепидлачење, њихов

Затим, у истим интелектуалним симпатијама, преводи Гогоља, Писемског, природњачке чланке Дарвина и Фарадија. Он је на путу да постане оно што је у приповеци постао Милован Глишић, а у поезији Јаша Томић.

Тешко оболео, пође на југ да тражи лека. Смрт га нађе на путу, у Трсту, 26. фебруара 1875. године. СОЦИЈАЛНИ И ПОЛИТИЧКИ РЕФОРМАТОР.

тако и сада поједини писци, и српски и хрватски, из југозападних крајева, почињу писати источним наречјем, које је на путу да постане општа и владајуће наречје српске, а вероватно и хрватске књижевности.

Милићевић, Вук - Беспуће

сунце још није било ојачало и падало је на крошње шљива чији се плод плавио у грању; гране које су се нагињале према путу, биле су обране од пролазника; прођоше редом крошњатих трешања, с напола увелим лишћем и са изломљеним огранцима испод

Већ су могли да спазе мноштво људи који дижу грају, усијецајући пут у брдо; једни ваљају камење и слажу га на путу, други ударају гвожђе у тврду стијену и ударци бата одјекују у ували; види се четица људи како се распрши у трен ока

Сремац, Стеван - ПРОЗА

Увек је сваком говорила да јој је син врло бистар, али, ето, нема оца, а свет је овај гадан, па је сироче свакоме на путу. Али она ће, говорила је она, свим силама радити да га изведе на пут. И она му је доиста чинила све и сва.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

13 ТУЂИН 15 АЈДУК 18 ПУТУ КРАЈ 21 ВРАГОЛИЈЕ 24 СРЕТАН ПАСТИР 28 ДРАГИ 30 МОЛИТВА 37 ЖЕЉА 39 ЈАДНА ДРАГА 41 НЕКА СУНЦА 43 РАНЕ 44 СЛАТКА МИСЛИ!

КАРЛОВИТЗ 547 ДРУГЕ РЕДАКЦИЈЕ 549 ПЕСМЕ 550 И 550 РИБАРЧЕТА САН 551 ВРАГОЛИЈЕ 553 ОПРОШТАЈ ДРАГОГ И ДРАГЕ 556 ДРАГИ НА ПУТУ 557 ДОЛАЗАК ДРАГОГА — 6/1.

1843, 1. дек. ПУТУ КРАЈ „Ја обиђо млоге доле, Млоге реке, млога врела, Горе, луке, стене голе, Млоге дворе, млога села; И опета

У мога ме ишти ћака, Тела би те мома млада, Тела би те ја јунака.“ Путник иште, отац даје, Ето путу дође крај, Ал' и моја рука даје, Драги роде, песму нај! 1843, 5. дек.

Гледну овој, гледну оној страни, Свуд се пење јер ништа не брани. Само с ове, а са стране наше Крш и шума на путу стајаше, Све камењак до камењака, Грм до грма, трњак до трњака, Трње грма везало за грма, Камен стрми за камена

нек ми био рад, Од љубави су благодатни гране На мене доле слале густи лад; И јоште су ми руже одабране По знојном путу простирале слад, — Ал' наједанпут бурни ветар пуну И све ми руже мало не одуну. 23.

30. И даље њему вода иде туда, На путу красни налазе се жбуни, И прерадосно чекају га свуда И поздрављају г' млогобројни кљуни; И даље врело звечи

„Не бој се, Васо“, Стојан му вељаше, Јер он то главом на путу чекаше, — „Не бој се, Васо, ја дуг увек враћам, Ма када враћам, ја поштено плаћам.

Ето леже, гле и јадне, На земљици свуда ладне, Њи, што муња од судбине, Удри чојству са висине. Све на путу што бијаше, Поломише, покраше, Ударише свету јаде, Ма гле и њи на комаде!

Он је теши, и рекавши: Збогом, драга, руку на, Верна буди, кано ја! оде. ДРАГИ НА ПУТУ 6/1. ујутру. Место целог пута узет је један углед, који1 љубав и верност драгога довољно показује.

Кад сутра сунца крас изађе, Усамљене ће нас да нађе, На своме сваки биће путу, Ал сваки води другом куту. Итд. до 30 реди. Он гледа све, и опомиње се утопљенога Арсе (Путника) итд.

оке, И пресекô на пушци јабуку — Све пресекô ка десноме куку; Не би гвожђу одолело љуту, Да Толико још беше на путу: Тако Србин бије ваистину, Кад удара на освету сину. Пушке циче а крвца се лије... Али ево Србу погибије!

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

и започео причу о некаквој куми Стаки Сакраџијиној, како је, у своје вријеме, потјерала крмачу на пазар па у путу, драги мој ...

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Не, госпо... о...! — Јекну Димитрија падајући. Кола се учас изгубише, а Димитрија остаде на путу. Сунце га је пекло, мушице налетале на њ а он се није ни мицао.

се брегови и била планинска, одударајући од тамнорујна неба, на коме требаше да изиђе месец; а испред ње, по реци и путу, дизаху се високе тополе и густе врбе, те у овој тамној ноћи са својим шуштањем и нијањем изгледаху као жива, људска

А увек стара одела и зими поњаве, да има чиме да се увија ноћу. Једном се стрина разболе. Стриц беше на путу, те немаше нико да се брине о деци и кући. Тада Станоја узе све на себе.

После неколико година умро је. Причају да је пред саму смрт побегао из болнице, а чувари га нашли мртва на путу ка гробљу.

А свирка му оштра, монотона. С леве стране, на путу, који је био усечен, а из долине преко брда водио вароши, искрсну Митка Мераклија. Поче се пењати, готово трчећи.

Ништа му неће бити. Све ти... — Па добро, ништа! — Одмах она, покорно и чисто обрадована што је на кривом путу и што од тога Мити њеном ништа неће бити, ућута се и опет поче да покрива Мити ноге.

Чак и кад нису у послу, на путу, већ код куће, они, не као остала браћа: да седну заједно, било за софром, било онако на договор, разговор, већ сваки

пева, што су се ње курталисали, удали је, зато што им је она до сад, као девојка, код куће, пречила, стајала на путу, те им није било све равно, равно чак до Косова!

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Онда отпочне најстарији брат говорити: — Кад сам пошао с мојом браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба спаваху а ја чувах

Татарин отиде, но чим цару дође, одмах му све каже, како је једног дечка на путу нашао и што је с њим разговарао. Онда цар пошаље другог свог човека, те овог јуношу нађе и пред цара доведе.

Идући даље нађе другог чоека, који укочен на путу стајаше и на све се стране обазираше. Упита га царски зет шта он овдје ради н шта ишчекује, а овај му одговори, да се

Идући са друштвом даље један сахат, опази опет једног чоека на путу, који бијаше закувао казан од триста ока качамака, и за доручак му не било доста, те узео куплачу, па по казану лоит

Царев син успе још једну чашу воде, пукне обруч и трећи; онда се буре распадне, а змај излети из њега, па на путу ухвати царицу и однесе је.

Путујући тако сврши на путу све као што му је речено, и дође под онај град у другоме царству, и као што му је девојка казала, он учини све, дочепа

Та је цура имала стара оца, којему је била сиједа брада до појаса. Младић му почне причати шта је видио на путу, и запита га би ли му могао то протумачити.

Послије неколико времена сретоше се ова два брата у путу јашући оба на коњима. Праведни назва неправедноме: — Помози ти бог, брате! А онај му одговори: — Јаох ти бог дао!

И тако му проклетнику поможе кривда. СРЕЋА И НЕСРЕЋА Сукобе се у путу Срећа и Несрећа, па се почну препирати. Несрећа каже да и она може човека усрећити баш као и Срећа, само кад хоће.

— Е, хајд, хајд, видећемо! — каже Срећа. Идући старац даље, ожедни у путу, па сиђе на реку. Кад се сагне да пије воде, а оно му новци испадну из недара и потону у реци.

„Баш сам несрећан“, помисли старац у себи, и оде кући, а од своје бабе затаји све што му се на путу десило. Сутрадан подапне опанке, па хајд опет у дрва, а Срећа и Несрећа већ га чекају.

То чује неки пустахија из шуме, па се насмије; затим, крадући се кроз шуму, испредњачи пред човеком, и на путу којим ће овај проћи остави пуну кесу новаца, а он се мало даље сакрије, да види шта ће бити кад сиромашак нађе кесу с

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

супругом својом не само лепо живити, него да јој неће никада, што она буде у кући по благорасуђењу своме наредила, на путу стајати, много мање на њу тужити се. МАКСИМ: Молим, господине, нисам добро разумео ту вашу пресуду.

МАНОЈЛО: да не будете мислили оставити га код куће, па сте га понели са собом и на путу гди изгубили? Како би било, кад би потражили по вароши, ваљда се неће нико отимати за ваш разум.

ДОКТОР: Ако је то, ја могу показати сведочанствима да нисам учио ништа. ШАЉИВАЦ: Само да вам докторат не буде на путу. ДОКТОР: Ни најмање.

КУЗМАН: Та то ме и мучи, што је у кући тројином више него у земљи. Пак свакојако размишљавам. Велим, по путу сам, кућа сама, богзна шта се може догодити.

КУЗМАН: Кад теби није ништа, ваљда неће ни мени бити ништа. Баш ти фала, комшо; више реди, кад сам на путу, не могу по целу ноћ од бриге да спавам, бар ћу се од тога опростити.

Црни Срби, кад све попримаше, примиће и то. Који крштен човек носи браду? ВЕЛИМИР: Шта је теби брада на путу? СТАНИЈА: Што да није на путу? Имаде ли твој отац браду? Имаде ли твој дед браду? Који носи браду?

Који крштен човек носи браду? ВЕЛИМИР: Шта је теби брада на путу? СТАНИЈА: Што да није на путу? Имаде ли твој отац браду? Имаде ли твој дед браду? Који носи браду?

НЕША: Видиш, Велимире, право мајка и говори. Зашто је не скидаш? ВЕЛИМИР: Ја не знам шта вам је моја брада на путу, куд ће комотније, него овако. НЕША: Ама кад људи не трпе. ВЕЛИМИР: То је једно крајње предрасужденије.

ЉУБА: Ја би, али се бојим да се не расрди. СТАНИЈА: Не бој се ништа, неће ти мајка на путу стајати. (Устане.) ЉУБА: А куда ћеш, мајка? СТАНИЈА: Никуд. (Отвори врата и виче.) Вучко! Вучко! 8.

Лалић, Иван В. - ПИСМО

7 Једном, кад дуго била си на путу По неком поднебљу што није твоје, А нисам знао правац ни маршруту, Ни шта ти на том путу писано је, Када по дан би

кад дуго била си на путу По неком поднебљу што није твоје, А нисам знао правац ни маршруту, Ни шта ти на том путу писано је, Када по дан би стао у минуту, Кад морао сам да волим за двоје, Увежбао сам врховну вештину: Стрпљење.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

је то живот кад вам је нешто наређено и тачка — заврши госн Суле своју филозофску расправу о јачању ножних мишића на путу у светлију будућност, а ја се вратих своме случају.

Чарли, па они су стигли право из најцрњих кафанчина на путу Шабац—Лозница и Чачак—Краљево! Зато, Чарли, не остављај ме никад саму док транђа свира!

“ Уперили смо пушке, пушкомитраљезе и остале реквизите према путу и наклатили се да чекамо шта ће да испадне од целе операције.

Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА

ЈЕЛИЦА: Ах, да ми је могућно, не би вас пет дана отпустила. АЛЕКСА: Вјерујем, то ми се често на путу догађало; ал тако ми и треба кад много знам. ЈЕЛИЦА: Дакле, молим за „табло“. АЛЕКСА: То је маленкост.

ЈЕЛИЦА: Ах, даѕ wüрде міцх üберраѕцхен; али једно ми стоји на путу. Навалио отац да ме уда преко воље. АЛЕКСА: Преко воље? ЈЕЛИЦА: Ѕтеллен Ѕіе ѕіцх вор, трговац!

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

тамо сам стиго корака лака, нашао птицу дугорепицу, па ми је бајку причала сврака, бајку о двору, Мјесецу, путу, о доброј баки и њеном пруту.

У друштву иду бескрајним путом Малишан Жарко и вјерни пас. Узалуд Жућу на путу дугом из трња сваког мамиле зеке. Ишȏ је вјерно за својим другом, газио горе, пливао ријеке.

Тишина се ваздан дере на ме, заспао сам од њене галаме. Један кројач у капуту жуту пегла сенке по ауто-путу. Лаган сутон с дрвета пануо и у глежњу ногу угануо. Сат ми стао и тврдо заспао, под поњаву сакрио звоњаву.

) јездила бесно у свом капуту, (сав је од иња, од чекиња!) рушила бране на своме путу; смазала вагон презрелих диња, грожђе са врбе, од росе чорбу, чичину торбу, сунцокрет један са жутом главом и

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

— Можемо оставити чамац овде и вратити се заједно. Кад смо били на путу, он изненада напусти свој мирни говор и упита као у усхићењу: — Мислите ли да то води чему: живети?

Био је на путу и да ми не да руку, толико га је нешто на њој занимало. Гледао је у њу огромним очима. — Овуда, овуда! Изиђох.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Одлетеле тице у далеке земље — Само једна јоште путу се не спрема: Лагана јој крилца поломили људи, А без крила збора о полету нема!

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Ал нико не запева на путу, цркве зимују на дну језера, а ноћу видим ватру љуту на врху Велебита и два џелата дувају у прсте, хоће да ме

исцељуј себе лечи Атос ће да остане где је што ти тражиш дубоко је у пећини у пећи врати се пази на свом путу држи се речи КЊИГА СТАРОСЛОВНА Изгибоше Србљи на Голију (не зна се од кога зашто и од чеса ...

пун соли раздели кад је месечина и кабао млека свакога јутра подај находима и спреми по кабао свакојаке хране онима на путу што просе сваком ко залута да се нахрани док пада киша као из кабла један кабао велик пошаљи горе крилатом

на леђима издајника брата Герман бео као креч вуче нешто злата Латин слика пресна јаја остаје само сељак на лошем путу обаљен и пси му лижу ране. *** Бога ти божјег, шта се то с неба слама! Зар у последњем часу псујеш?

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

као кад је човеку пробушен џеп па уз пут испадне пара. Није да кажеш да је он хтео да остави пару на путу, него пробушен му џеп па испало. АГАТОН: У старо, срећно време ванбрачна су деца сматрана као незаконита.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

Иако нису могли разговарати, ишли су тако поред батерије, саплитали се о камење на путу, или се држали за ограду предњака, гледајући нетремице сина или брата. — Живље, живље!... У запрежнице!

Онако напуњена разорним гранатама и шрапнелима, крцкала је под теретом и мрвила камење на путу. У почетку је за мене била разонода да посматрам како пршти шљунак и како севне варница са неког већег камена.

— Па где ћете са њим? — запита неко болећивим гласом. — А шта га знам... умре сад на путу! — одговори старац, као да је хтео рећи: овде, онде, свеједно... има их много... видећете.

Заборависмо на умор. Батерија је била заустављена на путу и Аустријанци су баш тада хранили коње. А около су стајали, као каква почасна стража, наши војници са пушкама.

Али командир узвикну: — Налево-кругом... маррш! На уском путу тешко је окретати топ са шесторном запрегом те послужиоци на рукама занеше задњак топа и кара. Затрупараше копите коња.

Однекуд се чуло запомагање. Јаукао је рањеник, кога су четири пешака носила у шаторском крилу. По путу се видео крвав траг. Сретосмо и групу рањеника. Били су рањени ко у главу ко у руку.

Ама да је десет људи пало, лакше би поднео. По кратком поступку би доставио: нестао, разболео се, умро на путу, и тражио би попуну. И никоме не би одговарао...

Командир се нашао у чуду, где ће са топовима на овом уском путу. Онда нареди да послуга откачи задњаке и да их рукама гура према јарку са стране пута.

Требало је прећи овако по равници хиљаду и пет стотина метара да бих стигао до наших пешака. А на томе путу има простора који се можда види из непријатељских ровова, па ће ме сигурно гађати. Застадох. На фронту је била тишина.

И тако, уместо похвале, командант ми прети. Тешим се ипак да је то само његова дужност. На путу сретох поднаредника Траила. Поздрависмо се срдачно, као да се нисмо видели богзна колико.

Чекало се да на пут изиђу прво оне две батерије дивизиона, а за њима ћемо и ми. На путу почеше да се свијају у колоне и пешачки пукови.

У неко доба угледасмо у даљини, на путу, неко кретање. Кроз дурбин видимо сељачка кола натоварена стварима. Била су седморо кола.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Хај-хај да горка хлеба!... Али опет ваљда ће Бог помоћи. Нисам ја ни прва ни последња на овом путу... Али он... ух, све би друго лако, само да је он друкчији« Тако мислећи стиже у свој стан.

— Устала сам, па ме нешто глава боли. Сад је већ прошло. А ти, јеси ли се намучила у путу?... Камо вас досад, за Бога! Тебе сам једнако погледала. Мати јој, Смиљка, изгледаше старија од оца јој.

Међутим, о путу он није ни мислио, него је жељно очекивао тај дан, кад ће се наћи сам, са својим верним Стојаном, у оној чистој

Гојко се грчи и тресе, па опет жури напред. Често заборави ради чега је пошао, па стане на путу, мисли се и напреже памћење, док се не сети. Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим.

Љубица опази да је он помућен, да је у некакву бунилу, па се уплаши, не знајући шта ће са њим, ако падне где у путу. Покуша да га мало расвести, приђе му близу и проговори: — Шта ти је... ти си болестан?...

— Хајде, да те поведем, рече му, ухвативши га под руку са отвореном одвратношћу, али се бојала да му што не буде у путу, па после она крива. Једва стигоше кући. Гојко већ ништа не зна за се.

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

Жалило је ц’јело Сарајево, Понајвише Сарајли Илија: Од јада је тамбуру разбио, Златне жице по путу губио, А терзијан у воду бацио; Терзијану тихо говорио: “Пливај, тони, златан терзијане, Како моја Лелија дјевојка!

204. Оно моје што на путу шеће, Путем шеће, а плећима креће, Чини ми се, преварит’ ме неће; Три пута ме лане погледао, А прољетос оком

Црњански, Милош - Лирика Итаке

Оче наш али син твој нема више моћи, да се у шталама на путу у ноћи ичем од смрти нада. ОДА ВЕШАЛИМА Што сте црна као крст? И масна ко месарска врата?

Кола ме чекају. Дали су ми веле, печену гуску, и флашу шампањца. Могу вечерати на путу. Питам треба ли да се одјавим команданту. Веле, није потребно.

Веле, није потребно. Враћам се, истим колима, у Сан Вито, а мој Пољак ми прича на путу да напољу, на положају, драгуни очекују, сутра, крваву битку. У Сан Вито, сутрадан, излазим на рапорт, оном мајору.

Узнемирило ме то чудно осветљење сред зиме, и зато сам, удаљено, премештао Одисеју, коју, из каботенства, на путу, увек носим уза се, из левог у десни џеп.

Јавих се, дакле, па сам одмах и пошао. Међутим, на путу сам провео три месеца, у Италији, И написао и ову поему. Прво сам био код Андрића, у Риму, у посети – где је Андрић

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милета Јакшић ХРИСТОС НА ПУТУ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске књижевности

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милета Јакшић ХРИСТОС НА ПУТУ Садржај БЕЛЕ И ЦРВЕНЕ РУЖЕ 2 АНЂЕО СМРТИ 5 РАЗБИЈЕН КРЧАГ 7 ХРИСТОС У КРЧМИ 10 МУШИЦЕ 12 ПРИЧА О

О ЂАВОЛУ 15 КУКАВИЦА 17 СИРОТИЊСКА КРВ 19 МУДРИ СЛУГА 23 НОЋ У ПУСТИЊИ 25 ЈОВАН ПУСТИЊАК 27 ХРИСТОС НА ПУТУ 29 МИРЈАМ 31 МАГДАЛЕНА 33 ГОЛГОТА 35 ЛЕГЕНДА О ГЛУВОНЕМОЈ 39 МАРИЈИН ВЕО 42 СИРОЧЕ 44 ХРИСТОС НА ПУТУ БЕЛЕ И ЦРВЕНЕ

НА ПУТУ 29 МИРЈАМ 31 МАГДАЛЕНА 33 ГОЛГОТА 35 ЛЕГЕНДА О ГЛУВОНЕМОЈ 39 МАРИЈИН ВЕО 42 СИРОЧЕ 44 ХРИСТОС НА ПУТУ БЕЛЕ И ЦРВЕНЕ РУЖЕ Лепа је и велика била она башта у коју је Бог увео прве људе кад их је створио.

На путу се спотакне о корен једног дебелог дрвета и падне. Крчаг му испаде из руку, лупи о камен и разбије се. У њему плану гн

А када жега дневна мину И паде вео ноћи црне — Бубица с цвета прне — И као бледа варница сину. ХРИСТОС НА ПУТУ Обилазећи градове и села На работу је пошо свога дела. Пут га поведе тога лепог дана Кроз млада поља сунцем обасјана.

Најзад јој стражар приђе ближе... Опомене је да се диже И отера је сузну, бледу... Ал одједном на путу Докле још беше на доглéду, Кад су на њену косу жуту Заходног сунца зраке пале— Он опази где носи Црвене руже у златној

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

Неки су старци пропали, али су стари и били. „Помрли би да су и у кући седели, а камоли на путу!” — рекао је онај говорник, те охрабрио свет да иде даље.

Једном је приликом онај говорник и говорио о њиховом срамном издајству. Мало их је који држе да су пропали у путу, али ћуте и мишљење не казују да се свет не плаши), па онда редом остали.

Вођа је тако водио. Помислише на толике другове и пријатеље, на толику родбину која пропаде у том чудотворном путу, па их обузе туга јача од бола у осакаћеним удовима. Гледаху рођеним очима својим рођену пропаст.

— процеди вођа не дижући главе. — Како то питаш? Дигни главу, погледај, преброј колико нас остаде на овом несрећном путу! Погледај какви смо и ми што остадосмо. Боље да нисмо ни остали него да смо овакве наказе. — Не могу да погледам!...

— Не могу да погледам!... — Зашто?! — Слеп сам! Настаде тајац. — Јеси ли у путу вид изгубио? — Ја сам се и родио слеп. Она тројица оборише очајно главе.

Одједанпут се обретох као на неком уском, брдовитом и каљавом путу. Хладна, мрачна ноћ. Ветар јауче кроз оголело грање и чисто сече где дохвати по голој кожи.

Нигде живе душе. Журим напред и клизам се по каљавом путу, то лево, то десно. Посртао сам, падао, и најзад залутао. Лутао сам тако, бог свети зна куда, а ноћ није била кратка,

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

заблистају милијарде светлосребрних капљица бисерне росе, а тамо, по речним дољама, дижу се облаци сиве магле, које у путу пресецају први зраци сјајнога сунца, што се иза планина већ помолило и мало затим обасјало сву околину, покривену

се наћи која добра, ваљана душа, која би се решила да се сједини с њим, да пође с њим упоредо напред по овом трновитом путу живота?

изненадише се од ударца и, као ластавице, као бесна крилата страшила, јурнуше и полетеше по равном и убијеном путу, не знајући ни за препреку, ни за растојање, ни за време...

маши се џепа, те отуд извуче једне новине, разви их и поднесе капетану, говорећи: — Јуче на станици купих број, па у путу узех да читам и запрепастих се... Јесте ли ви ово послали?

Човеку смо стављали много узвишеније циљеве... — Били сте на погрешном путу. — Лепо, а шта ће вам школе, кад оне не доприносе ништа људској срећи, — онаквој, какву ви одређујете ?

да »лори« деци ораје, кад их затекне да играју на улици, али одмах тај плен раздаје другим малишанима које сретне на путу!) И са мном већ не може боље бити: као да нисам ђакон... И све ме пита, једе ли ми се што.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

Те је књиге увек носио са собом и на дужем и на краћем путу с таквим пијететом као оно — боже ме прости — стари Јевреји што су носили »Скинију завета«, или стари поганци своје

« »Само сложно, сложно, браћо и једномишљеници и начелни пријатељи! Истрајте на том путу!« Има још доста лепих и патриотских и напредних мисли, све у том духу, али ја ћу све то прескочити и цитирати само

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Мама, поред прозора, плете и нешто певуши ... Уопште, кад је Џон на путу, све је чистије и радосније, И мирно, ко рубље на конопцу које се поспано суши.

Можда их не би напао, можда би позно да У питању су уважена господа Коју, на путу до царствујушчег града Вијене, Ваља безбедно пропустити крај Беле Стене...

(И тамо ћеш стићи, не брини) Напред, у путу се лечи назеб, У Софију, Атину и у Загреб, А понекад је, богме, заувар Отићи у Мионицу ил у Дарувар — Свугде је

Ништа се не миче. Да ме бар оса На путу до свог меденог оброка Пецне у чело, или у врх носа, И отргне ме од овог порока Који се зове блудећа мисао! Крај!

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Од јаких напора и неиздржљиве врућине Шмит је, као и већина његових сарадника, често на томе дугом путу и побољевао, а неки су од сарадника у путу и помрли.

врућине Шмит је, као и већина његових сарадника, често на томе дугом путу и побољевао, а неки су од сарадника у путу и помрли.

Она се убрзо почне хранити сићушним микроскопским биљкама које срета на путу, и на њој се појаве две црне тачкице које обележавају очи. У тај мах је ларва достигла дужину од шест милиметара.

кад то устреба, прелазе свој пут и ван воде, често преко блата, па и сувим, ако има ма и најмање влажности на томе путу. Оне при том искоришћавају и најмање пукотине кроз које је тешко веровати да се могу провући.

на пример, кроз Балтичко море, где наилази на велике разлике у температури, осветљењу и салинитету воде јегуља се у путу задржава, или своје кретање успорава, или чини обиласке око каквих за њу неподесних подморских нпоцтопа, тако да јој

Шмит је тада предузео један сасвим обрнути посао: на место да даље тера траг одраслих јегуља на њиховом свадбеном путу, он је предузео трагање за јегуљином ларвом, да би тако дошао до места одакле оне потичу.

Струја, која ће подухватити сићушне јегуљине ларве што се лагано пењу из тих дубина, разносити их собом и предавати у путу другим струјама, а ове ће их, уз припомоћ ветрова, разносити широм света.

Разјапљена кеса прогута све што се нађе у вертикалном стубу воде кроз који је она прошла. Све што се у путу скупи изручи се на палубу брода и разврста се.

За време од три и по године, колико је остала на путу, експедиција је испитивала дубине Атлантског океана, Тихог океана и поларних мора.

Експедиција је на путу пропала и нико се жив није са ње вратио. Остаци буром разлупаних њених бродова нађени су тек 1827.

Али прави шеф експедиције, у погледу природњачких истраживања, био је биолог Бори-де-Венсен. Пошто је тај шеф у путу оболео, заменио га је у томе својству зоолог Перон.

Пошто је тај шеф у путу оболео, заменио га је у томе својству зоолог Перон. На томе путу сакупљена је за париски Музеј природне историје огромна збирка од преко сто хиљада примерака дубинске флоре и фауне,

Ракић, Милан - ПЕСМЕ

драге душе, без сузе у оку, Без бола, гледате судбу нашу круту, Очајања наше и беду дубоку, И лутања дуга на краткоме путу, Ил̓ вас тамо горе грубе неке силе Стегле, и не даду ни речи ни дела, Стварајући од вас.

Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ

„Ех, тако је то и то, што рекао покојни хаџи Трифун“. И када не би био на путу, он би једнако седео код куће: лети горе на доксату, — а зими доле, у оној великој, широкој соби.

Колико би пута Марко, бавећи се по годину дана на путу, кад би дошао, прво свраћао тамо, код Ахмета, побратима, и код њега преседео, одморио се и тек онда дошао кући.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

липе у прашини, Кад буду изашли на сунце филистри, И драге ноћи крај буде тишини, Ја ћу, к’о често, по познатом путу, Док на трг буду ишли људи, жене, С негодовањем, у старом капуту, И с изнурењем ноћи пробдевене, К’о ноћна

Тада су један цвет на путу И миран поглед мутна ока, Сенка дрвéта, лист у куту, Уздах, ил’ осмех, ноћ дубока, Дизали често силне, веће

ПРЕДВЕЧЕРЊИ ПУТ Дуго смо на тешком путу, верна. Само, Ми још своме светлом циљу корачамо. Неосетно, тихо, кроз алеје нéме, Сад нас прате сенке две:

поново предâ се, Илузије драге лагано се гасе; И гомила мртвог лишћа у минуту, К’о венци на ковчег, падају по путу. И најзад нам све то, с предвечерја бледа, Расута арија живота изгледа. ОБИЛИЋ Лепше грло у Милоша царско...

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Онај предњи и запјева путнички, лијепим, снажним гласом: „На путу нам добра срећа била...!“ „Кога познајеш од њих?“ упита лагано Марко Спасоја.

Дјеца у гомили пођоше пут села, обзирући се пут странца и брбљајући о њему и његову псу. На путу сретоше неког старог сељака, кога све село зваше „стрико печени“, ваљда што је збиља наликовао печену јарцу.

“ Сви у смијех ударише. „А за око причај!“ „Нашао Ћеклић на путу зрно грожђа. Не зна шта је. Никад видио. Окуси, те видећи да је слатко: ово је ја мним (Боже опрости!) Божије око!

Дуго је народ задржао мила госта ту на путу, а и дуље би, да ђакон не повика: „Ама људи, ви сте сви ругачи, ја мним!

“ рече јој на ухо. X Иза Ловћена, с мора се дизаху облаци, као војске, па летијаху небом. Неки се проспи у путу над Црном Гором, неки се сави као чалма око Дурмиторове главе а преостали летијаху даље над јуначком Херцеговином и

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

о хлебу, о јајету, о луку, о ораху, о игли, о чунку за ткање, о ситу, о сврдлу, о пушци, о звону, о лађи, о диму, о путу, о снегу, о сунцу и др. Најчешће су оне које су у вези са животом и околином у којој се креће наш народ.

Проклет био и ко те родио! Рана те допала гдје ти мелем не требовао! Рђа те претуцала, као чавао на путу! Сачувао те бог као јаје с тавана! Све ти црно, а очи бијеле! Смеле те најтеже мађије!

Од руке му ништа не родило! Понео га ђаво на рогове! Пропао се на њега Содом и Гомор! Рђа га убила као чавао на путу! Рђом кап’о док му је кољена! Своју дјецу на огањ некâ! Сува га муња покосила!

— Курјак се зарекао да не коље више ништа и да не једе меса, и пошао у пустињу да се посвети. Ударивши у том путу негђе поред гусака, гусак по обичају своме дигне главу и стане шикати, а он га ухвати и поједе.

Виђевши то све, Насрадин хоџа заметне сјекиру на раме и пође кући, а кад у путу сустигне некаквог човека, запита га није ли онуд ђе путем виђео његова магарца; човек пак, који је однекуд гледао шта

сврне с пута у поток да се напије воде, па га ухвати хајдук, а он онда, дозвавши свога друга који је био остао на путу, каже му: „Ходи, ухватио сам хајдука“, друг му одговори: „Кад си га ухватио, а ти га поведи амо“.

Шербеташче, поне, закон ти! — Срете некакав бијесан Турчин калуђера на путу, па притјера к њему коња и повиче: „Шербеташче, попе, закон ти!

Слути, слуто, наслутићеш. — Приповиједа се да је казала жена мужу кад јој он рекао да она иде по рђаву путу, па кад је он послије ухватио у том послу, а она стала кривити њега зашто је слутио. Што се ти пољуби с њим?

Кад Турчин види да га не може стићи, стане га звати да му само нешто каже. „Причај ти то мојој поњави, ето је тамо ва путу, а ја немам кад“, одговори му овај. Просих и просих, па једва себи.

Несрећан човек, нашавши се пред очигледном опасношћу да буде згажен, сиђе с пута у јарак, а срећан човек остане на путу да мирно сачека коње с колима и своју судбину.

она нађе човјека у пољу, или срете гдје на путу, а гдјеком дође и у кућу, па му каже: „Ја сам куга, већ хајде да ме носиш тамо и тамо“ (куд она хоће).

него узјаше на свога бијела коња и побјегне у свијет не знајући ни куд ни камо; али му је и то било залуду, јер и на путу како би склопио очи, одмах мóра на њ. Идући тако по свијету дође на конак некакоме терзији.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

147. Црн бика све село свика. 148. Црно малено ваздан цара вара. 149. Црно малено кућу чува. 150. Црно малено на путу жива меса чека. 151. Црно мече уз поље тече, ђегођ клече, право рече. 152. Црно цријево из неба виси. 153.

” Царев син успе још једну чашу воде, пукне обруч и трећи; онда се буре распадне, а змај излети из њега, па на путу ухвати царицу и однесе је.

Путујући тако сврши на путу све као што му је речено, и дође под онај град у другоме царству, и као што му је девојка казала, он учини све, дочепа

би свој залогај сироти уделила; кад би млеко од оваца носила кући, она где би год видела рупицу на путу, одмах би рекла: „Овде мора бити кака бубица,” пак би јој усула млека.

колико ме допаде од цијелога краљевства!” Послије неколико времена сретоше се ова два брата у путу јашући оба на коњма. Праведни назва неправедноме: „Помози ти Бог, брате!” А онај му одговори: „Јаох ти Бог дао!

” Кад изиђе иза села, нађе на путу две кучке где се кољу једнако; па их стане развађати, али не могавши их развадити, окани се и отиде даље.

Казуј шта си још видео.” А шура му даље каже: „Видео сам на путу две кучке где се једнако кољу.” Зет на то: „Оно су две јетрве. Шта си још видео?

” Чувши цар ове ријечи, стане на путу и рече сиромаху: „Сиромаше, како може родити варени боб?” А он му одговори: „Честити царе, као и из варенијех јаја

Него кад се пробудиш, хајде у лов, и упути се к најближему селу, на путу ћеш срести једно јагње црно без биљега са златнијем рошчићима, и оно ће те пред ђевојачку кућу довести.

Подрани рано те са слугама у лов крене. Кад на путу сретне оно црно јагње, рече слугама: „Ви хајте ћа, или ме овђен причекајте, па кад ме видите, тадар ми се надајте.

Онда му баба доведе брата и поврати му говор и душу. Кад се браћа виђеше и за здравље распиташе, крену пут дома. У путу рече брат који бијаше удуречен: „Ах брате за Бога, дај да се повратимо и да избавимо оне људе који су затрављени као

шта који има у врећи | један одговори да носи на вашар орахе а други вуну, навале обојица да пазаре хеспап онде на путу.

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

А други се знаменују од цара. Ја смерни разумех трошак манастирски у злату, и у коњима, и у труду и у путу, и умолих благоверне оне цареве како не би одлазили игумани к њима ради назнаменовања, него узех од њих штап да је у

А и када сте на путу, па од тога болујете, лечите се на исти начин. Треба над овим веома бдети, ум чувајући, знајући да је противном лако

Станковић, Борисав - ЈОВЧА

И одужише се, вратише, помогоше се и подигоше се. Али покојник умре. Ти баш не беше овде, на путу беше. И ми ти лепо њега, сина, на његов, очев, занат дадосмо, да изучи, да га у дућану заступи.

Колико већ година како ниси дошао?! Има већ читаве две године како си једнако на путу, по трговини. И како ти се не досади већ то и толико путовање? ЈОВЧА Па знаш, дедо, ти бар знаш: навикао сам се.

Деца га воде. Играју се с њим. Витлају испред њега. Једни га спотичу, други му прикачињу остраг разне ствари што на путу нађу. ДЕЦА (водећи га): Хоћеш код Васке?... Деда Јовчо!... Хоћеш тамо, код ње, да те водимо?

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Губимо се по странпутицама, а чини нам се да смо на правом великом путу; ко нам сме рећи да нисмо? Готови смо нама[х] на кавгу. Свак се себи чини на правом путу, а другога суди за изгубљена.

Готови смо нама[х] на кавгу. Свак се себи чини на правом путу, а другога суди за изгубљена. Ко год не види, не може управ ходити; а ко год не уме мислити и судити, не може ни своја

сам ја могао иначе мис|лити, представљајући себи да ја чистосрдечно желим да се посветим, а други иду те ми стоје на путу и не даду ми. Дечанца да сам могао, би[х] га с обема рукама стиснуо за гркљан и загушио би[х] га.

Но, нигде него у [Х]опово! Пао је разговор после, шта ћемо на путу јести (и да он није напоменуо, мени то не би ни на ум пало).

дан допливали, како смо лепо време имали, но капетан корабља, имајући дело у Занту и Цефалонији, позадржимо се на путу. Девети дан дођемо у пристаниште града Патраса у Мореји. Недеља и рано.

Между тим, постане совершени мир у Германији; ништа мање о више реченом путу Нико не мисли. Пишем митрополиту о том и најпосле јавим му да је већ доста три године и да више нећу чекати.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

А највише га одликоваше од друге дјеце његова тврда воља; што би наумио, то би и учинио, па му стотину сметња на путу било; што би хотио затајити, не би одао, па да га на муке мећеш.

Шта ли се све није врзло по његову мозгу те ноћи? Непознати крајеви, сељаци на путу, стари господин сиједе браде и његов сухи друг, бурмут, ријека, галебови, паунови, лађа, возари, манастир, црква,

Еле, бјеше један од онијех људи, кога кад видиш на сајму, међу хиљадама, или сретнеш на путу, не можеш заборавити. Свима Јерковићима прионуше очи на чудноватог човјека. — Ко је ово? Познајеш ли га?

Требало би читава књига да се опише све што је Бакоња видио путујући читав дан до мора: њихови разговори на путу, први утисак града на њ, пријем код бискупа, миса у саборној цркви, гдје је служио сам бискуп, и обред ђаконства.

Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА

О знамо и још шта нас чека На путу кроз ово лето: Прах, неко заспало псето. И — можда: булка далека. О знамо ми, знамо, знамо, Ал ипак корачамо.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Не зна Му међу. Шта ћете ми? дрхтаво шапће у бркове, немоћан пред њима танким, лаким, запаљеним. Гледа их: некада, на путу До ове механе, радовао се њиховој тежини. Слатко су му грејали недра. Ситне и топле детиње песнице.

Док је био млад, неколико пута је сањао ту шарену, искежену главу. После, младић се на путу, уз тешко роктање свиња и шкрипу кола, претворио у ћутљивог и строгог газду, који је младића добро памтио и о њему,

Сутра пре зоре да си дошао! — мазним гласом довикну Симка уводећи волове у двориште. Ђорђе дуже постаја сам на путу, она је увек весела, извади из џепа ниску ђинђува и с гађењем је баци у снег. ...

После, гледао је у жбунић ватре, док Ђорђе не уђе, сасвим тихо, повијен. — Како прође на путу? — дочека га. Није га то занимало. Ђорђе нешто промрмља, приђе фуруни и оду окрену леђа да скрије лице.

За мене никад није наредио да се упрегну санке. А да су ми располутили главу на путу? Одоздо, оштрим млазом хвата очеву браду. Само њене две мало укосо управљене ракље. Он...

Он то може, уме. Не љути се. Иди одмах. Симка није разумела. Хтеде још нешто да јој каже, па се сети да је на путу видео војску. Прво су ишли коњаници. Нешто су викали и псовали га. После и пешаци. Пун пут. Како је прошао? — Симка...

На празнине радила. Морала сам. Кад је на Божић одлазио од нас, зажелела сам Вукашину да погине на путу. Зато што је бездушник, Христе, сине божји. Нека Аћим и моја мајка испаштају своје грехе. Нисам крива...

Моја буна је друкчија била. Никола клонуло седе у снег, не испуштајући колац. Аћим стоји на путу, усправан, непомичан, посађен између мртвог Чађевића и онесвешћеног официра с раскрвављеним челом. ...

Глава жене боли. Пробада га с десне стране, не може ништа да једе. Зима је. Шта је лакше него да човек назебе у путу? Одбио је да руча. Поручивао је само топао липов чај. Жмурио је кад би девојка ушла.

се ломе, Ђорђе се њише над њима, Аћим зна да није успео у Београду, зна шта је Симка урадила, окрену главу према путу, побегао би, чавке кљују ПО бубним опнама, Аћим га поново зове, чује: глас му је благ, не љути се, не верује да се

Може сад из кревета да га избаци. И из куће. Не би се опирао, нити би био увређен. На пољском путу лежи тако нека сломљена грана и газе је свачија кола и опанци. ...

Свима да се покаже и сви да га виде. Клима главом кобила и лаганим кораком гази по белом путу мирним сенкама дрвећа. Аћим се клати у седлу, сунце и сенке прелазе по њему.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Зар није оштроуман? Мали воз постиђено саже главу. Његове трачнице иду од једног краја собе До другог, али на свом путу прелазе преко моста и кроз тунел. Испред тунела је скретничар начињен од шареног лима.

Ко зна колико је ишао? На каменитом путу месец му је био једини друг. Налик на сребрни точак и он се, као и дечак, с муком пењао ка врху планине на коме их је

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

Кнез Милош је, зар не, говорио је Вучић другом Обреновићу и погодио скривену господар Јевремову мисао, био на путу да потре сопствене огромне заслуге али и заслуге свеколике породице Обреновића. А те заслуге никако нису биле мале.

Одавно је слутио да ће доћи. На путу из Крагујевца у Београд, који је прешао пешице, ни за тренутак није осетио огорчење, само бојазан која га је морила:

Када је Синђелић одлетео у ваздух, о томе више није било сумње. Добрача, увек на путу и у вези са множином људи, видео је како устанак пропада.

Зато је све мање бивао по путу а све више код куће у Гружи. Када је почела 1813, година великог пораза, Добрача је покушао да постане и нечујан и

Увек у путу а слуха изоштреног за промену, очекивао је да ће, бар негде, открити преимућство друкчијих моћи. Али, не: као да су

Преселеније са овога света ионако се ближило. У коначиштима на путу за Букурешт почео је нови спис посвећен новим искуствима, неку врсту духовног завештања.

Пао је у постељу у марту 1811. године. Мислило се да је прозебао на путу кроз Влашку а Доситеј је, радо, пристајао да се тако мисли.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Илић ЦXXИИИ 4 Истина, гдје је?... Иди својом стазом... Ал' познај себе, па да познаш њу! Корачај мирно по ускоме путу, И буди скроман. - Истина је ту. Ал' шта ме гони, те се умом крећем Међ' сјајне звезде, у пучине дно?

својим земаљским, и гробом, „Животом вечним - и распетим Богом Да нећу више грешит' се о Тебе: По твом ћу путу ићи чврстом ногом, Заборавити на самога себе!“ В.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Зато их, ево, предајем јавности. Када сам, радећи на својој докторској дисертацији, учинио први корак на путу научничке каријере, увидео сам да се свака појединачна наука може схватити и прозрети до дна само онда, ако се упозна

Они не смедоше на целом свом путу ни речице проговорити, па очекиваху сада, упрвши свој поглед у учитеља, да његова реч прекине досадно ћутање.

Пут сазнања далеко је дужи од зида о којем смо сада говорили. На том путу не долази се никад до краја“. „Аутос ефа!“, потврдише сви у глас.

“, потврдише сви у глас. „Добро“, рече Питагора, „овога пута можете слободно рећи, ваш учитељ је казао: на путу сазнања не долази се никад до краја“. Питагора упре свој поглед на пучину мора.

Онде се више не виђаше лађа која је отпловила ка југоистоку, но његове мисли однесоше га онамо. „На путу сазнања корачао сам, драга децо, докле год сам могао.

праву линију, Архимедес је положио свој лењир на песак и повукао дрвену писаљку поред њега; она је при том на своме путу отрла песак и оставила за собом јасан црни траг. А кад је хтео да нацрта круг, учинио је слично са својим шестаром.

Докле је Архимедес стигао на том путу, не зна се, јер су његови последњи списи, као и он сам, пропали у страшном вихору који је опустошио Сицилију.

Напослетку је тај арапски превод преведен, уз припомоћ покрштених Арапа, на латински. Није никакво чудо да су на том путу ти списи унакажени.

Мајка младог учењака обриса сузе које јој навреше на очи, а његов ујак настави: „На путу науке, за коју има, како ми његови професори саопштавају, све способности, пењаће, се он све више и више и постати

Својом новом призмом помакао се Њутн на путу својих испитивања знатно напред, али не стиже још до циља. За то је и његова нова апаратура била недовољна.

На путу којим је сада пошао, не имађаше Њутн ни једног претходника. Криволинијско кретање, а такво је кретање планета, није онд

„Није, драги мој, није, бога ми! Што год даље корачаш на путу сазнања, изгледаш све сићушнији самом себи и застајеш скрушено пред бесконачности природе“.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

А за то време и док смо ми унапред замишљали како ћемо у пријатном разговору провести на путу, ја приметих: како нека мршава прилика, као утвара, повири на врата нашег купеа, па се повуче, да мало доцније са још

дрског понашања, нема некакве нарочите везе са ово м причом; али он ипак има неке везе јер се десио у моме купеу на путу за Вујановац, где сам пошао у госте код свога побратима, и где ћу понова срести крезубог студента. Зато сам га изнео.

И целога тога дана на путу ништа друго и ни о ком другом нисам ни мислио. Од венчања његовог ми смо се ретко дописивали.

А она расте, напредује, расцветава се, постаје свесна и разумна, она је на путу да постане оно што сам данас ја. Побратиме, разумеш ли?

Ноћ тиха. По белом, од месечеве светлости и прашине, путу, вочићи одмичу сами, кола шкрипе, циче, велики Месец залази за дубраву, и брује бандере и Морава шуми, а он испружен,

Једно предвече спрема се командант за варош и чекају га жута заплењена кола на путу, кад му приђе једна постарија сељанка. — Добар вече, господине. — Бог ти помог'о. Које добро, снаја?

и снова извлачила се и с муком чупала извесност нека донекле, она извесност последњих тренутака што је преживео на путу и он подиже опет главу и управи поглед на решетку кроз коју су севала она два искривљена ока са страшном злобом.

— Е, ту си нас слагао, Петроније. Ти ниси ожењен, ми то сигурно знамо. На рђавом си путу, али траг нећеш заварати. И док је иследник, са скрштеним рукама и брадом у левој шаци, сачекивао да друго, неко

подвољак испод томпуса и намрштена једна глава у цилиндеру и белој кравати око воловског врата гадно опсова идиота на путу.

И сети се кад је сестру, сву у дроњцима, срео у одступању на каљавом путу Јанкове клисуре, међу карама, избеглицама и комором рањеника.

По путу, правом и белом од месечеве светлости, велике, тешке и покретне сенке од шуме. Ја бих рекао да су сенке; корачам, па уж

У том часу ја љубљах своју вереницу свом искреношћу једног срца које, увелико поремећено, беше на путу да полуди. Али она оста при своме и ја сам морао доћи да ме види. Каква умиљатост, каква нежност, каква осећања!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Али само уз један услов: да ти потраје до краја. Ја ти то од свега срца желим, кад си већ на том путу; да ти потраје до краја, да се не догоди да он умре прије тебе. Јер то би — послушај ме добро!

Иза њега лежи, као мртвац на путу, нешто што он сматра својим основним животним неуспјехом. Трује га мисао да није остварио оно што је могао или за што

Способност осјећања једна је занемарена људска способност. Данашњи је човјек на путу да сасвим заборави осјећати. При сусрету и с неким крупнијим примјерцима људске врсте деси се да остајемо згранути над

Но одатле па до кретње која навлачи јорган далек је пут. А на том путу порушен је један мостић: управ на мјесту гдје би та слијепа тежња морала да пређе у покрет руке.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

— Кад? — Зором. — Је ли сигурно? — Тако вели. — Добро је — одговори Вујо, па се диже и оде право у село. На путу, из једне јаружице, изиђе пред њега онај повереник. — Нађе ли га? — запита Вујо. — Нађох; вели да може. — Добро.

На путу што води к срцу Шумадије, тамо где се многим увојцима слази у Б. Поток, стоје густи купињаци и павитине, у које би се

Стаде да помаља главу из врзине и грозничаво да звера по путу, и усред те узбуђености, кад не могаше ништа распознати, зачу се условљени знак: — Пст!

— Море лаже. А јесам га ’нако резилио и друго којешта... — Кажу да си јутрос везао пет џандара на путу? Ђурицу још више зачуди ово надлагивање сеоско, и таман да заусти одговор, а Станка упита: — Је л’ ти тешко тако,

шала, кажем ви! — Причај, причај! — повикаше девојке. — Море ништа... здравља ми!... Срели се на путу, па ме пратио до Главице... Пита за све..

У оба извешћа старац исприча опширно како су га хајдуци ухватили на путу, мучили га и терали да венча »одбегшега злодјеја Ђурицу Дражовића са дјевицом Станком, која својом драгом вољом иде за

Напред трчаше Ђурица, прескачући лаким еластичним скоковима све препоне, које му беху на путу. У десној, опруженој низа се руци, држаше положену пушку, а у левој, стегнувши револвер, прескакаше рупе и камење низ

Одмах сутрадан, око заранка, исто друштво опколи кућу Николе Чолића, богата сељака из Грабовца. Никола је био на путу, и разбојници, знајући тачно кад ће се вратити, чекаху га свакога тренутка.

Ђурица с Новицом окрете уз брдо, журећи се да обиђе Брезовац, па даље на путу да чека Вујов одговор. На кленовичкој реци Ђурица се одмори део час, па не добивши никаква одговора од Вуја, пође с

А Ђурица мишљаше да плови по небу и да нико други не зна за овако уживање. Онамо једна венчана, да га прати на тешку путу, да се нађе у злу и у добру, као верно псето, које само зна да слуша, не тражећи за то награде (тако је он мислио...).

товни коњици грабе хитрим ногама, за њима лако и брзо плове санке по замрзлу путу, као чунић по глаткој површини брзе воде, и само се чује оно разногласно, у разним тоновима, а по једном такту,

Станка прескочи врљике, и, не двоумећи, не размишљајући више о своме плану, пође журно, готово трчећи, к општинском путу... Грозан план севну јој само једаред у глави... севну и оде...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Царев син успе још једину чашу воде, пукне обруч и трећи; онда се буре расападне, а змај излети из њега, па на путу ухвати царицу и однесе је.

Онда отпочне најстарији брат говорити: — Кад сам пошао с мојом браћом по овом путу, прву ноћ кад смо дошли коначити код једног језера у некој великој пустињи, кад браћа моја оба спаваху а ја чувах

Старац пристане да иде дивовима у пећину, и тако пођу из млина. у путу нађу родну ашламу, па чим је див угледа, ускочи на ашламу и позове и старца горе.

А на растанку да ти кажем још и ово: твоја су оба брата убита, а ти сад иди кући, али добро пази, нигдје на путу немој јести меса, јер чим комадић меса загризеш, умријећеш. То добро упамти и тога се чувај. Више се нећемо видјети.

— Да, заспао, — вели лија — већ је пола године како си на ономе свијету, несрећниче. Јесам ли ти рекла да не ијеш на путу до куће меса, јер ће те убити, а ти ме опет ниси послушао?

Онда му баба доведе брата и поврати му говор и душу. Кад се браћа виђеше и за здравље распиташе, крену пут дома. У путу рече брат који бијаше удуречен: — Ах, брате, забога, дај да се повратимо и да избавимо оне људе који су затрављени

Цар му није могао одрећи, него му да, и тако он крене с галијом. Путујући тако, сврши на путу све као што му је речено, и дође под онај град у другоме царству, и као што му је девојка казала, он учини све, дочепа

Татарин отиде, но чим цару дође, одмах му све каже, како је једног дечка ка путу нашао и што је с њим разговарао. Онда цар пошаље другог свог чоека, те овог јуношу нађе и пред цара доведе.

Идући даље, нађе другог чоека, који укочен на путу стојаше и на све се стране обзираше. Упита га царски зет шта он овдје ради и шта ишчекује, а овај му одговори да се је

Идући са друштвом даље један сахат, опази опет једног чоека на путу, који бијаше закувао казан од триста ока качамака, и за доручак му не било доста, те узео куплачу па по казану лоит

Везировић не хтједе слуги уз нос, јер је богме на путу пречи ваљан друг но и отац и мати, те пристаде да ту коначе. Пошто отоварише, одведоше кириџије коње да пасу, а слуга

Друг је пречи на путу од оца. Везировић слеже раменима, те отоварише. Кириџије одведоше коње да пасу, а везировић отклања акшам, те вечера.

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

О, не тугуј за мном. Лили, о не брини. Добро ми је, лако на овоме путу. Облак с твога чела одагнај и скини, И срећног ме сањај у свом дивном куту.

Пошли сте у рат и здрави и смели, И оставили куће и гајеве: На путу своме победе сте срели И оживели прастаре змајеве.

Које ли је доба смрти и ужаса? Два прастара орла своја јата воде. И падају главе, лепе и без гласа, По путу што води престолу слободе. 1915. ИДУ Очи им вире из гробнице страха. Без душе. Црни к'о подигнут гроб.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

У пет часова ујутру, идући Петом авенијом на путу за радионицу, срео сам Едисона у друштву Бечелора и још неколико људи који су се враћали кућама на починак.

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Но, моја мајка ме је убрзо убедила да сам на погрешном путу. Она није знала ни да чита ни да пише па ми је говорила да се осећа слепа код здравих очију.

Но, моја мајка ме је убрзо убедила да сам на погрешном путу. Она није знала ни да чита ни да пише па ми је говорила да се осећа слепа код здравих очију.

Да бих донекле изменио погрешан утисак који сам могао оставити, и да бих имао топли огртач на путу ових хладних јесењих вечери и ноћи, био сам огрнут дугим жутим кожухом, постављеним црном вуном и искићеним по ивицама

Један господин, сведок малопређашње туче, придружио ми се на путу за Касл Гарден и када смо дошли до бироа за запошљавање он ми је понудио посао.

Следећег дана, на путу до поља, често сам гласно понављао научене речи све док нисам помислио да их већ и мазге знају напамет.

Сава, блеснуше ми пред очима, и зарекох се да ћу брзо показати да је фармер Браун био на погрешном путу. Следећег дана устао сам много пре изласка сунца, пошто сам целу ноћ провео у размишљању како да се ослободим

И као да се неко трудио да нас специјално задовољи, на овом путу смо доживели многа пријатна изненађења. Читава јата делфина кружила је око нашег веселог брода и ја сам, у шали,

Убрзо сам зажалио због тога јер су ме ”нимфе” из Вашингтона салетале бескрајним питањима о Идвору и мом намераваном путу тамо. Никад раније нисам имао прилике да посматрам складне односе између америчких младића и девојака.

Када су нам се указали обриси стеновите обале Шкотске, схватили смо да је путу скоро крф, али није било оне радости каква је била на исељеничком броду који ме је први пут довео у Њујоршку луку и

Нисам имао времена да разгледам књигу и ставио сам је у свој пртљаг. На путу сам се више бринуо за дванаест лепих ученица из Вашинггона које су пошле на пут у Европу.

Нисам имао времена да разгледам књигу и ставио сам је у свој пртљаг. На путу сам се више бринуо за дванаест лепих ученица из Вашинггона које су пошле на пут у Европу.

Благословена Америка те је научила како да се пењеш још тежим стазама него што је био кров Буковаловог млина, а на том путу и на његовом врху срешћеш и дохватићеш много правих звезда.

Ћипико, Иво - Приповетке

Како се који искрца онако и застане — ишчекује друге, да се удруже па да заједно хрпимице крену у варош. На путу их дочекаше финанцијални стражари и до коже обађоше.

Иначе ћеш у затвор! Њих двоје пожурише, и чисто им беше лакше кад су изишли из вароши. Зимња их је ноћ затекла у путу; роса влажила и следила образе, а кад зађоше у брда, заокупи их пустош и тмица.

Над врелом на путу, тик градских врата, стоје поредани војници: увијек су ту на бијљези када је ура да дјевојке дођу по живу воду.

У путу убрзо се прилагоди новоме животу устрпљем жене која је одувијек вична подвргавати се и слушати. Пред њом се отвара нови

Није у путу разабирала ни осјећала ништа друго до силни простор у коме се, као у сну, редом нижу мјеста у којима се силно људство

Све би радије поднијела но да у путу остане сама. Још једном, на пошљедњој жељезничкој штацији, прво но што се отиснула у велико море, запази нешто што је

Није имала чему да се чуди; видјела је исту овакву чељад и куле и по другим градовима на које је у путу налегла. Најпошље дође ишчекивани дан: укрцаше се у силан брод с осталим свијетом, у који се бјаше уселила, како се

Гледају се и заметнуше разговор. Туђа жена на италијанскоме језику прича јој своју несрећу. Умрло јој дијете у путу, а она иде даље, да у туђему свијету потражи свога човјека.

Жао јој дјетета и мучи је мисао што ће он рећи, — може је замрзити и помислити да га у путу није пазила. Доста је било оно неколико туђих ријечи што их Цвијета бијаше у граду научила да схвати женино причање.

Обоје у себи носе клицу из роднога краја, поджежену у путу свјетлошћу сунца и свјежином морске пучине. И хтјело би једно другоме да нешто љубазно рече, но немају ријечи да

Пошљедњи пут се искрцао за јаке олује и дошао по навици с врчем по воду. Нашао је у путу, па се заклонише иза манастирских развалина.

Иду узбрдицом, а у путу сретају морске борове—самце што одскачу од осталих дрвета својим живим зеленилом, и што, и на најмањи лахор, пуштају

Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ

јула 1820. г., у седам часова изјутра, полазила из Беча за Земун, и свакако да ју је у то време и негде на томе путу и забележио; песми је наслов накнадно дао, а штампао је у стиху 6: А звездама м. Звездама се.

На томе дугом путу кроз време у њима нису само с колена на колено и од једног до другог песника (или групе певача) старије слике

Милић безуспешно тражи девојку, све док није чуо за Видову кћер Љепосаву. По њу долази без просидбе и најаве. На путу, усред горе, невесту сустиже урок, као пре тога свих осам њених сестара. Сватови је сахрањују и разилазе се.

Свантовид (Свентовит); иза девет сестара слути се девет плодних месеци; а то што свака од њих премине на свадбеном путу упућује нас на још дубљи слој.

на особит начин мењао: увек је био другачији и исти, јер је имао ретку моћ да сва стечена искуства на своме развојном путу са собом носи. Ми знамо да је Матић у почетку као махом и остали песници његовога поколења, одбацио традиционалан стих.

И великом је делу Попиних критичара и читалаца било јасно да је њихов песник био и остао на томе путу. Једино није јасно како његова малорека, сведена и загонетна песма успоставља дијалог дуж културне, књижевне и језичке

године и на леђима ми је све већи терет замора, па постајем помало сујеверан: нећу рећи куд ћу кренути да ме на путу не би сачекао урок док урочица покрај пута спава. Књижевне новине, 15. мај 1997.

завичају, тиме што је, на трагу пре свега Винавера, проблематизовао учинак Вукове новоштокавске језичке реформе на путу модернизације српског књижевног језика.

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

Е, а кад је већ тако, онда ћемо целу ствар лако да изведемо. Ништа нам више не стоји на путу. РИСТА: Ништа. ЧЕДА: Па ипак, мислим се нешто, само како ћемо да се опростимо оне вуцибатине? РИСТА: Кога?

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Кад год, рецимо, газда Младен из истоименог романа није у свом дућану, углавном је код куће. Не налазимо га на путу, ни у далекој трговини, али се зато до у танчине описује како се креће од дворишне капије до своје собе: „Па онда, кад

Као и ефенди Мита у млађим годинама, Јовча највише борави на путу, по Турској, где - за разлику од ефенди-Мите - тргује, али и попут њега просто бежи од куће, све у чежњи за нечим

Ето зато се на путу од дућана до куће у Младеновом опажању појављује исти онај помало сабласни пејзаж, са симболичким наговештајима

са симболичким наговештајима умирања и смрти (све је „црно, „мртво” и „пусто”), који и Софка у Х глави опажа на путу између теткине и своје куће: „Пошто затвори дућан, пође. Већ ноћ мртва, чаршија мртва. Црни се калдрма.

Тако, рецимо, чим забринути Вук Исакович - у последњој сцени треће главе - заузда коња због лошег знамења на путу (тада га је код куће жена варала с рођеним му братом), у истоме трену „упија” својим „очима влажно небо што се било

реком у турске крајеве: „На ветру, који повија кишу, по рекама, лађа Аранђела Исаковича, пуна коња, што беше на путу, преко, к Турцима, би захваћена водом и преврнута”.

А он то не би могао учинити, или не у тој мери, кад се испод свега што ликови чине и што им се дешава на путу не би налазила још једна специфична раван описивања: онај непрекинути ток песнички обликованог опажања што смо га

Тако, рецимо, готово ништа што Вук Исакович види на путу, возећи се колима или лежећи на обронку, није без трунке привида; нити привид постоји без онога што збиља око види.

размишљања, о свом прошлом животу и жени и деци, посматрао је пажљиво, дремљив, како се на путу, који се видео свега једно парче, беле, као пужеви, каменице, све једним истим правцем, недалеко једна од друге.

“337 Нигде Исаковичево опажање није - на дугоме путу од завичаја до Рајне - у толикој мери динамизовано, нити се тако јасно види наилазак једног његовог особитог стања,

Тако, рецимо, Аранђел Исакович, при повратку из Карловаца, на путу запада час у једно час у друго стање. Ево шта његово око запажа кад у заносу размишља о „другом животу” који му се у

изгледа, у коме он није могао да уреди ни најмање ситнице, а ипак је све заједно било тако сјајно, као та месечина на путу, пред колима, што се као конци мрсила од неба до земље и од земље до неба.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

И док тако чини, у најтежи дани И Бог је и правда на његовој страни. А куда ће Србин? — Зар он да се даде Путу на ком нема закона ни правде.

Мислила је: шума ј’ свача Кâ и јарко сунце што је, Па накупи мало грања За огрева деце своје. На путу је шумар срете: „Ти си крала, пуста жено!“ И књижицу своју вади И бележи име њено.

Нас облећу твоје душе Зраци богодани Кад смо братски загрљени И на правом путу Врли и ваљани. Ти нам шириш крила нади, Оче Срба млади’! Ко те не би диком звао, Славу ти одавô!

Бог ако нас кушат’ воли, за то ће нам дати моћ. Добро јутро правом путу! Кривом путу лаку ноћ! »Стармали« 1882. 3.

Бог ако нас кушат’ воли, за то ће нам дати моћ. Добро јутро правом путу! Кривом путу лаку ноћ! »Стармали« 1882. 3. Кад је написао сто педесету „Шетњу“ Стани Абу-, стани Абу-, честитка се спрема!

Косовом се куне, поменом крвавим: „Никад кривим путем, увек путем правим!“ На путу им зубљу Свети Сава пали, — Та сваки ће бити Радојица мали. То те лечи, крепи, то те одржава.

Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ

и једна беатрича али су три чељусти три маказе три ножа да волео бих повратак ишао сам испред себе по исплаканом путу и песак је уједао за стопала ко стакло и видех псе који су гризли земљу видех грешнике како их витла зли ветар небо

Ледене обале сенком роси ли језиве воде за заклетве од жеље страшне смрзнуте. На путу остале су клетве и звезде споре омрзнуте.

Краков, Станислав - КРИЛА

Закашљао се. — Као волови сте, који вуку топове за друге. Погледајте. Али они бар тужно мучу. На вијугастом путу који се пео уз планину, дизали се црвени колутови дима.

Мија се мрштио. Није он хтео у Бизерту. Не због сумарена. Због њих је потпоручник из трећег позива коме је камен на путу избио око, утекао ноћу из болнице без трага. Био је сазнао да је одређен у први транспорт за Бизерту.

Понеше и њега, рањеника са јуриша. Мали зелени камионети са црвеним крстом стајали су на још залеђеном путу. Једна мала Енглескиња са лицем мршавим и ситним, и шишаном косом помаже да официра сместе у кола.

Једна је гума пукла, и кола су стала. Оставили су кола и шофера на путу, а они се верали падином кроз жбуње и бодљикаве четинаре. Пењали се каменом стазицом.

И около су играли логори и ваљала се ситна прашина по путу. Све је било весело и тужно. И потом је све одједном полудело, и магла је пала по свему.

Петровић, Растко - АФРИКА

Тамара Балин“. Ово је писани разговор неколицине становника села Мосуа. Невероватна лепота голих тела, какву даље иа путу више нисам сретао. Она корачају гипко као у игри. Група младића сјајно драпираних лежи по једним степеницама.

Док вечерамо у Ману они су близу у куту иза мене. Одседамо у бенгалоу трговца Јорка, који је на путу, али чије слуге знају да су моји сапутници Јоркови пријатељи, те им отварају све просторије.

Тек од Боакеа на путу ка Ђаволи догодило се нешто што је мене умешало, са свим елементима који га иначе граде, у саму срж афричкога живота.

„И затим то још није најгоре: хтео бих саградити дом. На путу који ћемо заједно начинити ја ћу вам показати грађевине које сам сâм зидао, својим рукама највише, грађевине усред

„чиме се занимам“, рекао да сам нешто што одговара команданту или инспектору; да записујем све што видим на свом путу. „Ја сам им говорио само оно што они могу разумети!

Пре вечере, за овога краља, захваљујући Н–у, ја сам био администратор, инспектор, на службеном путу. По вечери ја сам остао исто то, само потпуно под утицајем Н–а, тако да је узалуд обраћати ми се.

Нов пут од седам километара навући ће ми грозницу а на путу је ових дана примећено маса змија–пљувачица које се сад паре, због чега су страшно раздражене.

Зове се Ме. Њен заручник је био тако дуго на путу, да када је дошао да је види, затекао је на умору. Младић им је превео прву песму.

Дакле, одлазим зато код фризера, смешног, прљавог, размаженог, али ипак фризера. Ноћу на путу за табарен откривам неколико сасвим малих дућанчића у којима играју црнци: црни дакарски радници, затим црни војници и

У девет часова сам већ на путу. Аутобус је био цео резервисан, али како један путник није долазио, то сам до последњег тренутка са узбуђењем чекао

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

А сада слушај, верни Ћериме! Два’ест момака узми са собом, Па јоште сутра крадом полази; На путу да те нико не види, То добро пази!... Све до Паланке... А онда ће га звати муселим, Кога у свему мораш слушати.

СТАНА: А ја ћу, опет, На дугом путу брижно смишљати Каквим ћу смехом јаук пратити; Те кад се споје наши гласови, У буни ће се земља трзати; Мислиће да

ЋЕРИМ (шкрипи зубима): Змијо погана!... Свуд си ми на путу!... Ма, тако ми дина, згазићу те, па ма отрован липсô! ИСАК (запиње ороз на малој пушци): Мичи се отлен, ако си рад

ВУК: Надају се потери. ГЛАВАШ: За њима сад! СЕЉАК: Чекај, Станоје! Нешто се и страшније спрема. На путу овамо срео сам повећи буљук Турака; рекао бих да су од Паланке... Колебан је међу њима, а као да се упутише баш овамо.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

јача турска сила, која је уз то још једнако довлачила поткрепљења од својих резервних батаљона, што су остали на путу између Ниша и Грамаде. И тако Књажевац падне Турцима у руке и они га одмах спале.

Аранђела (положај на нашој граници на путу од Грамаде Алексинцу) и да су се нишке страже на Поповој Глави узрујале и почињу бивати немирне (а пре се ни живе нису

Код Нерићевога хана (механа на путу из Делиграда у Алексинац) сустигосмо оне батаљоне што су марширали за Алексинац.

Гле какви су ми се коњи начинили, а били су као лопта угојени. Ноћас идем из Јовановца. На путу нигде сламке сена. Левак ми обосио, а немам гроша у кеси да га поткујем.

Комаров одмах ободе коња и окрете низ друм натраг Житковцу. Батаљоне и батерије, што их сретосмо на путу да иду Тешици, Комаров одмах заустави и нареди да окрену фронт коси откуда су се спуштале црне колоне; батерије да

(Обична турска тактика.) На буимирском вису, на путу што води из Алексинца преко Катуна у Ниш, почела се проређивати шума и јуче су осванули на њему турски топови.

»Они, који и за овом изјаву не положе своје оружје, но постоју у путу бунтовничества и злодејства морају се кајати. »У сваком случају нек се божја правица испуни. 1 Августа 1876.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

“ XXИВ Можда није то баш тако — — Можда бејах где на путу, Па се жељан врнух дома, Своме гнезду, своме куту. А преда ме ти изиђе, Окићена са бисери, Са бисери наше среће,

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

— Наравно. То нико не спори. Нигде више нисам видео гробова него на том путу за Кајмакчалан. уз огромне губитке они су нама прокрчили пут. Није то само једна планина. Сплет планина.

— Скидао је на тај начин управник одговорност са себе, ако би се који још на путу разболео. — Причекајте за објаве. При поласку управник застаде и очински нас погледа, као да је хтео рећи: ја вас не

Његова гостољубива команда била је надалеко чувена... Сви они који су силазили са фронта, било којим послом, или на путу за Солун, свраћали су у трупну комору на ручак, вечеру, добро вино И пријатан разговор.

Он одговара кратко. Прича како је добио три месеца боловања за Француску. На путу је пробавио двадесет дана. У Греноблу је био месец дана. — Него чекајте, да питам прво ја вас.

Бежи, богати! Кад сам сутрадан стигао на Крф, на то су ми прво скренули пажњу... Уосталом, био сам на путу за Италију и Француску и што бих се излагао опасности још одмах на почетку... Полако, доћи ће ред и на женске. — А-ха!

За време од осам часова пропуштали смо сваких двадесет минута по три-четири композиције, а већ она колона на путу није имала прекида.

На томе месту је саобраћај преко дана сведен на најмању меру, тек само ако неки ордонанс изненада пројури. На путу сретамо дугачку колону коморџија, који на коњима, или на колима, износе храну и муницију.

Са подножја Катунца скренули смо удесно, ка селу Доњи Пожар. Батерију ћемо сачекати, или је затећи ту, негде на путу. При одблеску муње изгледало ми као да видим неке људе. Наскоро смо чули говор. — Је ли то батерија? — Јест. — Која?

Лево од нас хучали су потоци, који су се сливали са планина, кроз јаруге. Још мало па ће почети да свањава. На путу нас је сачекао командант дивизиона, под чију команду потпада сада пета батерија.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Пливајући ако с' на час смете, већ прогутан јест! Бивши несрећан славе на путу, ти снова се крепи: Крепкој се намери зар икада отело што? Имаш у души ти велику силу, у духу пак храброст.

Не чека времена бољег, к труду с’ Предаје; краси лик добродетељи По вечном вкусу; слади са трудом труд. На путу среће младеж даје Дањ благодарности благодјеју.

Размисли Којим ћеш путем ширим, којом Стазицом поћи, па иди срећан! Много препона имаћеш даљном ти На путу. Храбри с’! Борбом се твори муж. Над вама штит мој! Много човек Тајних врагова у себи носи.

Зло најтеже Сад си га привео самим собом! Лакше је кад ти сувом на путу на Врат браћа силом варварски наметну. Ах! Аристида, Фокиона, Сократа, Милоша опомен’ се.

Тог наћи ћеш свагди на Путу. Мани се њега — Реч је сама по себи та Ружна. Искреног тражи пријатеља. Тај прави је. Људи гину но слабо за Њим;

Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности

развој почео двоструким бекством, са заната у манастир а потом из манастира у свет, да би највећи део живота провео на путу.

што је све нашло места у његовим делима, међу којима се издваја хумористички роман Бакоња фра-Брне, о животном путу једног католичког свештеника, као и више приповедака из далматинског и београдског живота.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Ил’ траг би, луди да тежак бат стврдла ова здрузга утабáња. И животом то да бризне сваки кут, путу здрузгати је стопу, стопи пут. 4 Ходом то у неходе, у беспуће непутем, и броди да се не преброде.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

Дим.). Дрво, и кад само падне, на огањ се не меће (Ст. Дим.). У штавичком срезу (на путу Нови Пазар — Рожај) мртви се сахрањују у »кораби« од јавора или букве, али никако не од брекиње (испитивања Ст. Дим.).

»На путу му броћ и глогово трње« — каже се о вампиру, и уопште о свакоме за кога нисмо ради да дође (Вук, Посл., 3702. Упор.

Е. Рохде, Пѕyцхе, л, 2373, и Е. Самтер, Гебурт, Хоцхзеіт унд Тод, 73 ид). Кад се спомене вампир, треба рећи: »На путу му броћ и г. трње« (упор. Вук, Посл., 3702). Упор.

У штавичком срезу [на путу Н. Пазар — Рожај] мртвац се сахрањује у »кораби« (уколико још има шуме) од јавора или букве (Ст. Дим.). Од ј.

Ћипико, Иво - Пауци

оца погледати у очи, а кад цура пође, мало затим, другоме момку из окрајних кућа, чисто одахне што је већ неће често у путу сретати.

—Неће друга побјећи, — помисли, — неће, бога ми! Хитар је, па у путу стиже сељаке, достиже и онога сиромаха у растрганоме гуњцу што га јутрос господар изјури из дућана.

снијег лапта; види се како силази: ено већ је попршано поље њиме, допире и до њега, али још се топи овдје, по каљаву путу. — Нека снијега! — помисли Раде чисто весело. — нека Божић искези бијеле зубе, љепши је!

Освета је јача и слађа од самилости, инат и нагон влада над разумом. И то је подјарено у путу, газећи преко големих јуначких и живинских стопа, утиснутих у живом камену, којима се покољења диве; код грдних

Откада му родитељи помријеше, живио је инокосан у својој кући. Једном, враћајући се из планина, озноји се и у путу окисне. Разбољевши се, од тога дана већ се није младости ни здравља науживао.

вели, — ја ћу купити ваше дијелове; знам да бацам новац на пут, — и устави се, таман као да га просипам по овоме путу, по којему идемо... Али воља ме гонити се са Илијом; неће што је намислио! ... И кад очевину дијелисмо, варао је ...

— Мало је! — вели дјед, и претвара се као да о нечем мисли. —То вам је као да сте на путу нашли! — опази писар... — Дакле, погодили сте се, а? —Чекај!

—Оженио се и ти, Раде? ..... —претргне ћутање жена. —Знаш да јесам... —А имаш ли дјеце? —На путу је, — насмија се Раде. — А ти мишљаше да нећу бити вриједан. — Не велим ја ...

А сјећам се, изгледао је као да ће заплакати... Послије, кад се састасмо код цркве или у путу, чисто видим да му на одмет не бих била; видим, замичу му очи за мном... Али пусти крају, не питај!

Али у путу, сјећајући се грдних новаца, занос малаксава: кад ће из дуга изићи? И сјети се Раде. Писао му је неки дан да буде на

Чека га на путу: зна да ће тога дана ондје проћи да дрва санесе. Док га спази, изађе му на пут. Раде, брате, — вели му, а над

А мјесец излази и три уре већ минуше... Сјутрадан поп Вране, љутит, неће да одговори Маши кад му у путу назове „фаљен Исус”, а нарочито тога дана срета је више пута.

Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ

говор, јасноћу и повезаност, јачину гласа, дакле све што би указивало на одговор: докле ли ће старац, је ли при путу, хоће ли уопште.

Био сам ништак који се заборавио. Усудио се и прешао границу свога порекла. Ништарија на путу из ушљиве колевке до господске одежде. Требало је да знам где ми је место. Корак иза.

гомилица распоредим по покривеној рупи, ослабити свињама пажњу, те неће приметити да је неко чаркао по њиховом путу. Мислио сам да ће чопор ићи у строгом реду, најпре голема веприна, затим крмаче, па назимад и најзад прасићи.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Одлетеле тице у далеке земље Само једна јоште путу се не спрема: Лагана јој крилца поломили људи, А без крила збора о полету нема!

ИВ Истина где је?... Иди својом стазом, Ал' познај себе, па да познаш њу; Корачај мирно по ускоме путу, И буди скроман - истина је ту. Ал' шта ме гони, те се умом крећем Међ сјајне звезде, у пучине дно?

сам прошлога лета за топлу Африку ишô И узгред Кордову, Кадикс и прибрежја обишô Случајно и ове песме набавим на путу тада, И ја их преведем с пажњом и, ево, штампам их сада.

и мори и пали, Снуждио се листак, не жуборе вали, И кад ветрић пирне кроз ту жегу љуту, Врео прах се диже по равноме путу Па се вије, кружи и све шири бива, И кô лаки вихор у небо се скрива. Боже, шта да чиним да себе разгалим?

„Устани“, рече му газда, „да идеш у цркву са мном, Но прво упали лучу, нек светли на путу тамном.“ И после кретоше оба у тихе божије дворе; Напред је ишао Амор, дигнувши буктињу горе, А кмет лагано за њим.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

собе, проучавам планове старих градова, Вавилона, Атине и Александрије, правим прибелешке, јер хоћу да Вам на нашем путу покажем само оно што је научно утврђено. Нека уобразиља покреће наша крила, а буктиња, науке нека нам светли кроз таму.

У том облику дођосмо у ново сазидану библиотеку пергамонску. „На путу онамо, видесмо целу варош. Кроз главну капију стигосмо прво у њен доњи део, а одатле, поред огромне зграде гимназије,

Био је негде на путу, али се кући вратио само његов коњ Мркуша, без свога господара. Укућани слутећи зло, пођоше трагом коња, који се

Када се на томе своме путу нађе управо између Сунца и Земље или, као што се то научно каже, када се налази у доњој конјункцији, онда нам она

њих једанаест, од којих су она четири која је нашао Галилеји велика небеска тела; упознаћемо их изближе на нашем путу.

био одличан математичар и геометар и стајао је у том погледу далеко изнад Тиха Брахеа, па ипак је запео на свом новом путу.

XXИ НА СЕМЕРИНГУ. О СУНЦУ, ЏИН И ЊЕГОВА ПЕЋ На Семерингу На путу за Беч, задржао сам се, на дан два, у семериншким планинама и отсео овде у „Сунчевим дворима“.

се могао борити само на научном фронту, и савлађивати једну по једну запреку, које су се без престанка појављивале на путу к решењу мојег проблема.

то радио, и публиковао, једну за другом, четири расправе, уклони срећни стицај околности и последњу запреку на моме путу.

При даљем путу у прошлост, ми смо видели како су ти крајеви опет озеленели, да брзо иза тога буду опет застрти белим плаштом.

Но то је све само мали почетак, и ко зна да ли ћемо на том путу далеко дотерати. Зато би најкраћи одговор науке на питање које сам малочас поставио био: „не знамо.“ Не знамо!

СА МЕСЕЦОМ Београд Синоћ сам дочекао на станици мог пријатеља из Цариграда који се задржао овде неколико сати на путу за Беч. Било је топло јулско вече па га проведесмо под ведрим небом, у једном баштенском локалу на Дедињу.

Станковић, Борисав - ТАШАНА

Да воли ово моје лице, косу, да жали за њима! Да их жали, што ће, ако сам на путу, по зими, мећави, да зебу; ако ми није хладно, ако сам у својој ћелији, можда ће моја глава и чело бити болесни...

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

За своје младе године, много је знала, бринула, и самовала. Бошко, још више него пре, или по трговачком послу на путу, или по личним стварима у вароши. Станојла све опрашта и заборавља, као и њена мати.

Ко зна, можда ће ипак оздравити. Милан поможе другу: — Јеси ли ти на неком путу, Павле, или си дошао само због мене? — Миланове очи се залише сузама, па и прелише.

Ја немам твоју мирноћу! ја нисам што си ти! Сећаш се, одувек ми је недостајало јасно осећање да сам на добром путу. — А ко га има, Павле! — Ипак, мој је случај сасвим посебан.

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

да моји читатељи нестрпељиво очекују да им ово путешествије опишем; но будући да је Муамед главну персону на овом путу водио, зато сам намислио скорим временом издати нову једну књигу, која ће се звати: Дневник Муамедов, приликом његовог

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

сабрала су се у исту душу из које су кренула у свет и свела су рачуне о ономе што су видела у свету на своме дугоме путу. Узе реч први, онај што је бринуо бригу целога света: — Изморио сам мозак и изломио душу, бринући људске бриге!

Мора се, дакле, воз зауставити гдегде дуже а гдегде краће, колико само да искочи или ускочи путник. Зато, видите, на путу има већих и мањих станица, такозваних постаја.

— Али — наставља професор — Земља, на своме путу око Сунца, у једноме тренутку нађе се измеђ' Сунца и Месеца... ето овако!

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Можда и због њих, јер се људи у овим мрачним ноћима убијају без претходне обзнане. На путу се нешто испречило... Као човек!... Застадох. Напрежем очи, а лака дрхтавица ме обузима. Хтео бих да бежим. Убиће ме.

Чудило ме само како на целом овом путу не сретох ниједног војника. Сетих се да сам већ за шао у опасан сектор, одакле су наши пешаци одступили.

Осетих жмарце низ леђа. Покајах се што сам остао. Али наједном ми паде на памет да ме Немци могу срести на путу и кад сам сâм. Ипак... — Нико да није реч проговорио!... Разбићу му зубе! Јашите, па за деснокрилним топом...

Промакох. Сад сам уз возара. Ух, ала ме ошину бичем. Ударих га песницом. Нешто се на путу испречило. Коњ прескочи. Већ сам негде око половине батерије. Где ли је командир?

Чујем где неко позади рече да је један послужилац испао. Сигурно је то онај кога прескочих на путу. Командир нареди двојици ордонанса да се врате, не би ли га нашли и повели собом ако је у животу. Батерија крете.

На путу се измешале пешачке коморе, муниционе колоне, артиљерија, а са стране придолазе нове трупе са бугарског фронта.

Коморџије зашле под брдо, наложиле ватру, и баш се спремају да легну. А запрегнута кола у бескрајном низу стоје на путу. — Људи, бре, што лежите, зашто не крећете? — пита Лука доста благо. Један га само погледа, не хте ни да му одговори.

Тражи сребро. — Где је тај трговац? — плану Лука и пође за Исајлом. Била је то радња колонијалне робе, баш на путу којим смо ми ишли. Потпуковник Петар махну тужно главом: — Мало им је што су се напунили пара док смо ми ратовали...

Паћеничко лице његово окруживали су црна брада и бркови. Иако је на путу било много сличних физиономија, ипак је ово лице привлачило мој поглед...

Косово је ослобођено од неверника. Вековни сан је остварен. А само три године доцније... На путу ка Голготи вукла се изнурена војска српска.

Сустигосмо и колону рањеника, који су умакли из болнице. Стоје на путу, распитују се за своје команде. Сматрају да им је команда њихова, у општем метежу и хаосу, једино уточиште, те да се

Лутао је да би нас нашао. На путу сусретосмо и заробљенике, који се крећу сами, без спроводника, у супротном правцу.

Петровић, Растко - ПЕСМЕ

ПУТНИК Станиславу Винаверу Кнеже Потемкине изданули у колима на великоме путу, да могу, као ти, умрети на друму, Кад точак разглиба глину жуту; Шибај кочијашу, терај царски у Струму, Ћут!

Кратерска с Авале на Адрију. Палме, палме, кокоси, кокоси на целом путу; под сваким спава симплиста, и сања да на свакој грани виси по један план.

Драгане дивне своје чини Исткаше чежњом по планини; Кроз грање звезда сјај се лије По путу језде жар-делије. Где копне поноћ рујног грања Шапућу даљних реч драгана, С руком на српу које бије, Над коњма снијућ

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Незадовољно су тресли главама сунцокрети, а сунце жарило на свом безбрижном путу од истока ка западу. Је ли чудо што малишан постаде још потиштенији? Шта хоће браћа од њега?

Ко зна колико је ишла? Јурили су је облаци и надлетале птице, ужасавали врхови високих планина, а путу никад краја. Ој, како је уморан био 3рачак! — Ко зна постоји ли још увек твој Цвет! — рече 3рачак.

Шта мари ако и њих понесе? Капљици се, наједном, учини да с Цветом поново некуд путује, да путу краја нема.. Па и нема! ЦРВЕНИ МАКОВИ Жена је почињала већ да стари, али је туга што нема деце није напуштала.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Постигла је сврху. У свакоме куту Њезинога срца нова снага дршће, Нити она гдегод одахне на путу, Но с дреновим штапом корача све чвршће. Већ је на крај стазе.

МОЈИ ПУТЕВИ Никада се нисам пузајући пео Уз прагове горде, штоно воде скуту Високих и моћних; нити сам на путу Своме игда челом прах по тлима мео. Моја душа није у таштини грезла, Нит' је било грубог црва да је начне.

За инат девојка пође За првог човека што га На путу срете, и момак Врло је тужан стога. То ти је стара песма, Но вечно нова и млада, И ком се деси — том срце Пуца

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

поделили очевину, лако поделили државу, И то у доба које није било лако, у доба кад је турска сила све рушила на своме путу, а посвађали су се „да око шта, веће ни око шта“, — тако их оптужује народни певач кроз говор звезде Данице Месецу.

Освајач је све немирније живео у нашој отаџбини. Смрт га је вребала са сваке стране: у гори, на полу, на путу код куће, кад је усамљен и кад је у друштву, по мраку и по дану.

Ту је главна личност Милош Војиновић, царев сестрић, али који живи у планини као чобанин. На путу за Леђан, у самом Леђану и на повратку из Леђана његови подвизи су витешки, нема сумње; он кажњава шићарџије, убија на

ти стануо слузи својој говорити Угрин, добар јунак: „Узми, слуго, моја слуго, ту Јанкову добру типницу, тере стани по путу дробну спендзу просипати, моју дробну спендзу, еда ти се клети Турци спендзици облакоме, докле бисмо ми, слуго, наше

Тако рече, па у Стамбол оде. Каде био близу до Стамбола, у путу се оба пристигоше, те пред цара иду упоредо, а цар знаде ко су и како су, па их царе једва дочекао, дочекао, оба

дао: девет сам их такијех имала, осам их је удомила мајка, ни једне их није походила, јер су јадне рода урокљива, на путу их устријели стр’јела“. Кроз плач зета пуница дарива, дарива га злаћеном кошуљом.

л’ одврже мене у хајдуке: не роди ми ливада сијено, ја појавих у Мораву овце, ја хиљаду дадох за сијено, а хиљада по путу остаде, остаде ми триста јаловијех и остаде стотина угичах, бачише ми триста јагањацах; али иде триста сератлијах, сви

Отолен ми коња погоњаше, ћера коња ка Удбињи граду; кога ћаше на путу сретати, сатисне га с пута испод пута, — доклен дође у Удбињу града пред дворове Бојичић-Алије.

године у Фортисовом Путу у Далмацију (лирско-епска песма о Хасанагиници), 1779. године у Рељковићевом Сатиру (песма Јакшићи кушају љубе).

српски цареви и краљеви градили; потом је задужбина начинити ћуприју на каквој води или преко баре, калдрму на рђаву путу, воду довести и начинити близу пута (и то се каже градити и начинити — себи — задужбину), усадити или накалемити воћку

70 Хајдук Вукосав је непозната личност. У златан су калуп саљеване, тј. украшене су златом. Кога ћаше на путу сретати, тј. кога би срела. Уз стих е сам млоге ноге осветлила Вук каже: „Што ју је он газно и тукао ногама“.

— врста одличне чохе сактисати — уништити салите токе — токе које су саливене у калупу Самодрежа — црква на путу из Приштине у Митровицу самокрес — пиштољ, пушка; „може бити“ — каже Вук — „да је ова ријеч постала кад су се на

Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ

чучи Нека мука чека Да човека мучи Иза прве горе Па у другој гори Чека нека мора Да човека мори На животном путу Па иза кривине Чека нека брига Да човека брине Тамо где у трави Цвета љутић жути Чека нека љутња Да човека

крова До љубави До лова До последњег милиметра Растимо ДУГМЕ СЛУЖИ КАПУТУ Дугме служи капуту Асфалт служи на путу Друг да се дружи Сунце да кружи Све нечему служи Чамац да се реком плови Мамац да се риба лови Песма да се лепо

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

XXВИ Сутрадан зора је затекла кнеза на путу за жандармеријску касарну, а сељаке на друму за варош. Кнез је журио да тужи Николетину и пољара, а сељаци су ишли да

Једног јутра, док су весели дјечаци управо били на путу за школу (ишли су на недјељни излет) небо пад њиховим главама одједном поче да бруји као узнемирена пчелиња кошница.

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

оглед, те све песњиве птице замукну логом доле вирући се без покрета у стрњицу празну, (гладећи увис, а голем страх на путу)... — сваки високи дуб стропоштат ће се доле!

Овога света, по овоме великом и широкому мору пливајући нам к томе путу, којим ћемо неповратно путовати, — упути нас мирно проћи нам тамо, у вечни вилајет.

први отац Израиљ, свети Јаков, мислећи му о небесному борављењу, путујући путем саму преко поља, затече га ноћ на путу. Избра себи местанце за ноћиште, сабра камења под главу и леже спавати.

ЛОВАЦ УЛОВЉЕН Неки мирски поп бијаше изишао од свога села, те иђаше у друго село. И на том путу му се здеси те сукоби многу дивљад: срне, кошуте, јелене, пак викну к њима изгласа те им рече: »Вежем вас молитвами

бити: и у заглибљивању под ногом се тврдо што находи, те не пропадне до краја човек, пак се извуче и повештији путу буде, како и овај...

по коликом дугом времену споменуше се онога греха што су давно учинили, а своме су отцу за њега лагали да га је на путу изео неки зао звер.

О РОДОЉУБЉУ ИЛИ МИЛОСРДНИ САМАРЈАНИН Човек путовао од Јерусалима до града Јерихона и на томе путу допаде међу харамије, којино га свукоше до кошуље и до смрти га измлатише. Оставише га једва духата и одоше.

Кад они видеше моје безобразије, латише ме међу се и уведоше у кораб и одосмо већ морем. А на том путу што је од мене стајало се, не могу ти ни исказати.

Нису ли то поганска дела, што некрштени људи творе? Или на путу коб мотрити, на млад месец, на Ђурђевдан, на велике годове, код куће, у пољу о свачем чарати. Еда је то вера?

Које но се ни у других вера такви послови не находе, то се међ' нама находи. Како се сами нисмо измала божију путу учили, тако и сад деце ваше на учењу нејма ни мушко ни женско, него се по сокаци бију и псују, ка и оци што су им

РАЗГОВОР О ПОСТУ И ПУТУ Трговац: Не знаш ти, оче, што је и какав је пут. Ми на путу нигде не згревамо свога срдца. Ходећи, путујући по туђи

РАЗГОВОР О ПОСТУ И ПУТУ Трговац: Не знаш ти, оче, што је и какав је пут. Ми на путу нигде не згревамо свога срдца. Ходећи, путујући по туђи вилајети, у туђој земљи, међ незнани људи, кад имамо што