Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Мртве, спарушене муве леже у августовској прашини избледелих излога, Бел Ами и Пуфко убијају време. Над њима млитаво платно кафане »Парк« — испред њих млако пиво одликовано на последњој изложби у Бриселу.
– Где ли се упутио? — пита се Бел Ами. – Брига ме! — процеди Пуфко. – Шта мислиш куда иде? – Завежи! Бел Ами с напором окреће тело у плетеној столици.
Његово црно одело прекривено је честицама туцане цигле. — Одакле оволике птице одједном? – пита се Пуфко. А још није јесен! Старац се претвара у споменик са смешком изливеним од бронзе.
– Изгледа да ... Пуфко се ухвати за главу: – Господе, колико птица! Облак је све већи и већи. – Изгледа као да долазе због њега.
– Ради сео његовој кући...—прошапће Бел Ами,а затим, пошто га од грмљавине јата Пуфко не чује, он викне: – О њој се ради! О кући! Пуфко претражује комад по комад врелог асфалта али не проналази кућу.
—прошапће Бел Ами,а затим, пошто га од грмљавине јата Пуфко не чује, он викне: – О њој се ради! О кући! Пуфко претражује комад по комад врелог асфалта али не проналази кућу.
– Тамо нема никакве куће ... – Та кућа... — виче Бел Ами. – Нисам слеп! — Пуфко скида наочари за сунце и жмирка у светло. – Лепо се види да нема никакве куће! – Али она је... – Ње нема!
године. – Схваташ? – Шта има ту да се схвати? - пита се Пуфко. – Оне долазе и дале, мада више нема прозора... Мислим, нема ничега, капираш? Ничега за шта би се ухватиле!
– Не вреди... — процеди Пуфко. — А и одакле нам лова? – Једино би нас чудо могло извадити! – Само чудо. – Чуда се дешавају... Знаш ли када?
– Чуда се дешавају... Знаш ли када? – Када? — улеће наивни Бел Ами, осми пут у току дана. – Никада! — каже Пуфко у наступу суманутог смеха. Али чудо се малочас догодило пред њиховим очима.
– А тако би било добро да певуши Бел Ами протежећи се у столици. – О, завежи, молим те! — каже Пуфко. ЧУДО СЕ ДОГАЂА БЕЛ АМИЈУ Када су Пуфко и Бел Ами сели под сунцобран кафане »Парк«, улица је била свежа, тек
– О, завежи, молим те! — каже Пуфко. ЧУДО СЕ ДОГАЂА БЕЛ АМИЈУ Када су Пуфко и Бел Ами сели под сунцобран кафане »Парк«, улица је била свежа, тек поливена.