Употреба речи пух у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

То распојасано самарџијино гроктање прену и дједа из покајничке одузетости, и он се приорну и подскочи као нападнут пух. — Их, пресвете моје виле! Срећа његова што је отишао.

Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

У том снашка Паса запева силно. Томчи сузе навреше, саже се, загрцну... Пух! — хукну и сав дуван излете из цигаре, оста му само папир на уснама. Диже се. — Миле...

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Ноћ је безмерна. „Шта то чух, шта то чух! Слух, дух, крух... сух, плуг... пух, слух... њух, ...чух, њух, бух, трух, дух... сух, вух, клух, срух, дух, дух, слух... чух... чух...

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности