Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дјед се окрену лијево-десно као да тражи какву помоћ, па кад је не нађе, он сасвим занијеми, најађено пухну и здими без ријечи уз празан сокак. Од тога дана дјед Раде некако намрзну нашу стару кобилу.
— Зар их не чујеш од Приједора? — пита Аћим, а Вачкоња само пухну и с олакшањем издуши: — Уф, бог те убио, што се не изражаваш прецизније: друго је „видере“, а друго „чују се“.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Мајка јој Бога мољаше: Да пухне вјетар с планине, Д’ обруни цв’јетак с наранче, Да пане младој на лице. Пухну ми вјетар с планине, Обруни цв’јетак с наранче, И паде младој на лице; Плахо се младо пробуди, Наранчу стаде
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Е, онда ће сутра жандари имати посла и с тобом и с Николетином! — љутито пухну кнез и дуну мимо Николу у правцу школе. — Дјечурлијо, пут под ноге, ватру табанима, петама вјетра, хватај маглу!