Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
БАЛАДА О СТОЈКОВИЋИМА Бије батинаш, богме својски распалио, пуца нам кожа, лете мрвице меса; бије сат, бије два, бије три, откуд му толико штапова и беса?
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Чујем гди много пушака и плотуна пуца. Док једанпут окрете се глас од пушака уз Уб. Познам да једна војска бега, али је наша, али турска.
Петровић начини шанац у Циганској Бари, куд протиче Мокри Луг преко ливада у Саву; на среди намести неколико топова, пуца на варош, и на град, а Турци са ћошка од Варош-капије на њега бацају.
Напунише све шабачко поље. Просуше пушке пуцати и по сата су непрекидно пуцали, као наша парада што без команде пуца, и шест топова једнако, зато да би нашу војску већма поплашили.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Мало после а стаде врисак деце у школи; прут само пуца, а учитељ се дере: — Обешењаци! Магарци једни Зар да ми живину поморите! Штрангови једни!
А он удри загрћи оним жаром; а оно пишти, пуца, истура жишке чак у пајанте... А он једнако загрће, док се већ не утаја. Још натрпа озго дрва, да добро сагори.
Омане да стресе — не можеш маћи. Притеже, кости му пуцају. Попне се на кола, не могу волови готово да макну. Пуца онај јастук под њим, као да је натоварен воденични точак. Дође већ да се свисне од терета. Свога га мртви зној проби...
— рече онај други. Газда Милун се нађе сад у великој прпи; узврда се што никад није. Људи осули на њ псовку, пуца она авлија. Та је врева трајала готово читав сат.
даде њима двојици по једну цевару, а он задржа себи арнаутку, рече им да буду на опрезу, па чим опазе хајдуке да пуца ју и вичу.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Јелица цикну и диже руке нада се, а све друго окамени се на месту... Наста тајац... Само се чуло како пуца суво рпање у чести... Неколико тренутака потраја мртва тишина... Станко Јуришић први дође к себи.
— Не знам. — Боли ли те где? — Не боли... Али ми неки црвени колутови на очима па ништа не видим... — Ама ко то пуца, људи? — упита Иванковић. — Лазар! — викну неколико њих. Станко трљаше очи...
Трчао је што игда може, јурио је као да га беси гоне... Чуо је да пуца гране за њим, па му се учини да га неко вија. Беше заборавио да је крај њега био Маринко...
А од јуче?... Тај исти Лазар пуца на њ; па кад му то није за руком испало, он наноси срамоту дому његовом И пљује на седи перчин оца његова...
Станко се осврте, скочи, узе пушку, коју уза зид беше прислонио, и стаде готов да пуца на њих. — Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника! Станко их пресече оком. — Шта ћете ви? — упита их он.
Готово се застиде што брбља тако с људима којима смрт над главом стоји. И наста тајац. Чуло се само суво грање како пуца под ногама. Наједаред Станко диже главу па рече: — Стој! Његов глас одјекну дубравом.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Једанпут уђе нека помама у људе да разграђују туђе градине и да упуштају стоку. Пуца врљика, а разбијених глава као бундева.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
»А ти онда што си«, реко’ му ја, »узео мене! Био узети госпоја-Сиду, кад ти тако пуца срце за њом, па би онда имао ко да ти прави шприцкрофне... а и лепша је од мене, и дебља«...
— А, шта ја кажем?! Шта велите на то? — Изредно — вели г. Пера и гледа с изразом дивљења по домаћима и пуца полако језиком. — Бога ми!... А, колико га имате још у подруму? — Хе-хе!
Тишина, ништа не чујеш; ни жагор, ни вриску и цику под шатрама, ни подврискивање и поскочице у колу, ни како пуца батина по леђима каквог Циганина лопова, ни правдање каквог Неце ни Проке пред комесаром да је продавани коњ, његов, а
Али ће мало подуже чекати, јер га је фрау Габриела замолила да не пуца док је она у авлији, јер каже да има врло хаглих уши. — Је л’ те, нећеду пуцати канони? — пита фрау Габриела.
Лете коњи к’о бесни широком и високом долмом поред рита, пуца Рада бичем онако из свога расположења, и пева, мислећи на своју Јулу, неку песму коју заглушује топот коња, или је од
А путнику дође мало лакше. Дође му воља и зажели да упрегне шест таквих хала па да пуца бич, а да потерају још брже, да још брже полете!
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Кад дође од владике, ја ћу да те зовем. — Одбијао је једнако попа. Али Наза није могла да чека. Зима стегла и пуца. Љуба да се укочи. Зато заборави све и невенчаног прими Љубу код себе, у колибу. И, од тада, чисто се променила.
У глухо доба, кад гора, вода, све се смири... Кад трава око мене почне да расте и камење по гори да пуца, а тад се биље, у то, глухо доба, оно види... тад оно од Бога пада. — Па како га ти познајеш и видиш ноћу?...
Африка
Швајцарац се више не труди да пуца и ми мирно пролазимо кроз овај тамни рај где нас све животиње радознало гледају и ниједна не мрзи.
Швајцарац пуца и омах други један сиви још већи мајмун, стари, скаче огромним скоком младоме упомоћ, и затим обоје нестају.
То су читава јата која одлећу као птице. Швајцарац их више не види. Он, изгубивши свако стрпљење, пуца насумце и ту је крај његовом лову: мајмуни се исто тако сложно сурвавају у дубоку траву саване и више се не појављују.
који, као и сви белци, комбинијући своје кретање кроз савану са ловом, држи непрестано пушку уза се, спреман је да пуца чим се на домак појави каква дивљач. Љут што не наиђе и на што веће, он пуца и на птице.
Љут што не наиђе и на што веће, он пуца и на птице. Једно тридесет километара даље од Бугуњиа испред нас полета и скакуће јаребица.
На двадесетом км испред Рабата пуца гума. Остајање на друму четврт сата за које време одлазим до последње воденице и фотографишем камилу која чека да буде
Црњански, Милош - Сеобе 2
Мало је требало па да нареди да се на оне, на утрини, пуца, из топа. А викао је из свег гласа. „Показаћу ја вама да ћете заборавити да путујете у Москву.
Крајем фебруара зима поче мало да попушта. У заветрини, у заливу Матвејева, лед је почео да пуца. Исаковичи су, тих дана, добили наређење, из штапсквартере, да отпочну са визитом росијским официрима, кијевскаго,
Шевич га је привео. Кад га Костјурин упита, зашто не пуца, Павле одговори да је навикао да пуца са коња, у седлу, у галопу, а то није исто.
Шевич га је привео. Кад га Костјурин упита, зашто не пуца, Павле одговори да је навикао да пуца са коња, у седлу, у галопу, а то није исто. Пуца, у покрету, на циљеве који су у покрету.
га Костјурин упита, зашто не пуца, Павле одговори да је навикао да пуца са коња, у седлу, у галопу, а то није исто. Пуца, у покрету, на циљеве који су у покрету.
Помисли да каже шта је мислио, слободно. Њему се, каже, чини – ако му је то дозвољено да каже – да се пуца онако, од ока, брзо, олако. Можда је то овде обичај, али у војсци, њему се чини да није добро.
који се беше намргодио, окрете се Витковичу, па рече да онај, ко не уме да погоди, брзо, од ока, не би, ни да пуца, требао. Уосталом, нек припази, показаће му, како његови официри пуцају.
Господин Шевич, секундмајор, има право: добро око је дар Божији. Не треба да пуца, ко се није за стрелца родио. Онај, ко се за доброг стрелца није родио, узалуд би учио.
То је проклета женшчина. Опасна. Шевич је пратио Исаковича и пребацивао му да не пуца, а соли памет другима. Прича, а даје мало доказа. Шта хоће он у Кијеву? Куда циља?
Кажу, да вежба једну нову атаку, опкољавањем, с бока. Кажу, да артиљерију шаље чак у претходницу. Кажу, да му пехота пуца, по један плотун, у сваком минуту.
Ђурђе је мислио да је, егзерциром на гренадире, показао како коњица јаше, неустрашиво, на пешака, како пуца, плотуном, из пиштоља. И заиста, његов прилаз, у два реда – као неких кентаура – била је слика, која се не заборавља.
команда капетанова, кад би, поред пехоте пред собом и с бока, и са леђа, пехота спреда пропустила и артиљерију, да пуца? Шта би била команда? Что будет команда?
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
јауче, почну бежати, и разбегоше се, а своје нису могли однети, јер сад тек господар Софра излете с пиштољем, па пуца за лоповима. Сад су спасени. Два кочијаша су лако рањена.
Момцима и старијим све пуца маншестер, кад десном шаком колено десно удари, па окреће се. Дође до врата и Полачек са господаром Софром, па
— Никада до смрти. — А ти узми каквог појачег калфу, добро му плати, дај му оружје, па нек’ пуца на лопове. — Право кажеш, тога ћу се држати.
Црњански, Милош - Сеобе 1
чинило једнако као да постоје два Вука Исаковича: један који јаше, урла, маше сабљом, гази реке, трчи по гунгули и пуца из пиштоља, идући према Мајнцу, или зидинама Лујевих утврђења, која су се јасно оцртавала над водом, док убијени
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“²⁴ У Банату девојке за време младог месеца бацају у ватру семе бунике и говоре следећу магијску формулу: „Како пуца семе на ватри, тако нека пуца његово срце за мном.
време младог месеца бацају у ватру семе бунике и говоре следећу магијску формулу: „Како пуца семе на ватри, тако нека пуца његово срце за мном.“²⁵ Није, иначе, увек лако извршити оно што стоји у рецепту за љубавне чини.
Љубавна жудња, изговорена шапатом под окриљем тамне ноћи делује моћно: „Мрак мрачи, пут пуца, небо јечи, земља звечи, стреха њишче, вода хучи, гора пучи.
“ А затим: „Нити мрак мрачи, нити пут пуца, нити небо јечи, нити земља звечи, нити стреха њишче, нити вода хучи нити гора пучи, већ мој драги Н.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Нарочито ми се допадало оно место када Принцип пуца говорећи са папучице аутомобила: »Дошао си Босну походити, српски не знаш добро говорити, Ево Тебе наша граматика, из
Матавуљ, Симо - УСКОК
Заповједите им, у име моје, нека се одмах одмакну, иначе ћу наредити да се пуца, сакррр! Пијеро, цептећи сав и дишући као мијех, рече Ивановићу: — Молим те, Марко, проговори им ти, у тебе је јачи
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Наш је деда јахао топовске цеви и рушио шаторе турским пашама, али пошто је сад артиљерац у резерви, пуца само пивским флашама. Драган Лукић је најизворнији дечји песник у ужем, специјализованом значењу речи.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
којекакве, нити иду у војску да убијају људе, него запео чóва па ради корис’ан и продуктиван рад, ради па му све пуца грбина!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Но кад прође летни пламен, Мраз кад земљу стегне љути, Пуца дрво, пуца камен, Кад западну пусти пути, Када страшни нагну смети, Чим ћеш њима одолети?
„Но кад прође летни пламен, Мраз кад земљу стегне љути, Пуца дрво, пуца камен, Кад западну пусти пути, Када страшни нагну смети, Чим ћеш њима одолети?
Чудо, селе, дивно чудо, Ала би се млађан грудô !“ Коло, коло, наша дика, Пушка пуца: цика, цика! Па све тако пуцај, бери, Певај, играј до вечери, А кад сунце веће седа, Бесна момчад још се не да,
удари силном Маџарину, Од бедра му отрже мачину, Сева мачу — Филип на две поле — Мач пролеће, па у камен доле, Пуца камен, ватра иза њ сева, Марко гледа, брк му се осмева, Ал' да ј' камен винцем потекао, Би тад Марко богме
Не, не плаче црногорска дика, Већ потера војнова крвника: „Стан', да т' кажем шта је Црногорка!“ Она виче, пуца прекоморка, Турчин пада у зелену траву, Љуба к њему па му скида главу, Те је меће драгом више гроба, Верна љуба и
Па је стиска, па је младу љуби, Од милине да ј' угризе зуби, Дркће мома, а срце јој куца, Отпињу се од кавада пуца. Момак руку у недра јој тура Па момицу о травицу фура, Ао Бого — срце даље теде, Ал' и ово мал' му не приседе.
па лице одврати, Својих мисли јађаних се лати, Од образа сузе јој удрише — Радивоја јади покосише, Од јада му пуца срце живо: Зашто он баш да јој чини криво!
Што се њија тако брсно грање? Што ме гледа дрво жалостиво? Окле жубор и то уздисање, Да ми стрепи, пуца срце живо?
њу, сам сам с њоме плакô, Што год сам рекô, језик мени муца; А опет зато, било макар како, Мада ми срце тужно како пуца, Ја збогом њојзи морао сам рећи, На моје дело морао сам тећи. 26.
красне Нису данас кô пре јасне, Нешто су ми потавнеле, Кô да с' у јад неки деле, Славуј поје жалостиво, Да ти пуца срце живо. Све је тужно, ма гле чуда! Шта се чује одонуда, Баш поклика би весела, Ма откуд се то занела?
под срцем њојзи било; Сва узаман помагања, Заман муке и кукања, Оде, оде, јоште мало Па га навек њој нестало; Пуца санта под ногама, Већ се под њом већ пролама, Ништа она не осећа, Ох тамо је њена срећа, Њена радост, ње дан бели,
Јала, брате, удри, туци! Познају се горски вуци. Урош гађа, пуни, пуца, Ал' му празно срце куца. Куд погледа, онде пада, Ох да убит мож' и јада, Што га мучи, што га мори, Што му живо
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Око нас нека ријетка шикара под снијегом, а нешто као видим да смо и поприлично далеко од мјеста гдје се пуца. Десило нам се тако некако, зар. — Видере тенкове, цицвару им божићњу!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Комшике, црне душе, рекоше ти да сам неверна, и ти ме, наружену, остави. Срце ми пуца, али још те волим. Иди другима, љуби их, целивај, па опет дођи, драги, мени.
више ради забаве, и, засићена, умрљана, оно што не могу да поједу бацају око себе, те на све стране, где год станете, пуца зрно под ногама.
— Не мо’ш да га видиш. Доћи ће и код нас... И заиста Божић долази, али како? Нано моја слатка! Зора пуца, дан се дани. Прангија одјекује и потреса прозоре. Са улице допире оштар бâт нових ципела.
Риста бојаџија већ се побио и затворио у кућу. Сео на доксат, пуца из пушке, силом нагнао жену да му пева, а он иза свег гласа грди и псује господу „стопарце“.
Почеше из котличета да пију. Котличе се ређа. Пију, главе им пропадају у котличе, лактови им се тресу, грло пуца, а сузе им иду од силине. Ч’а Масе узео чампаре, крши се као чочек, вије, пева и изваљује на скутове женâ.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Кô усови са Ливана кад укопну на врх брега те кедрове збришу луге под навалом силна снега: Тако тутњи, тако пуца пољуљана зграда цела, на јуначке пада главе и на недра пада бела.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха; сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође и сјутра осване дан.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
Може бити у позоришту, али у свету тога чуда нема. КУМ: Зашто; ако жена свога мужа милује. МАКСИМ: О, пуца им срце. Зато се свака убила, кад јој је муж умро. НИКОЛА: Као и ми за женама.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
као филџани за кофијановић а наш тип свеж ко роса, свеж, мислим, као мој матори у поноћ кад му дође његово време. Пуца од здравља и витке линије, јер и није имао због чега да пази на линију, пошто су му ионако одузели тачкице за клопу.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Црне, горке, у осмици три четворке. Где су браћа? Један пије - други плаћа. Ко су газде? Пуца тиква, мој Горазде! дажди, лије. Субота је - јесен гњије. Помрчина. Међу нама само Дрина.
Тренуци то су несловни и словни. Ништина шкрипи, крцкају јој шарке а гареж веје, угарци се дробе, док видик пуца с разломка деобе.
У првом сјају месеца и сунца шарени жар се, играју колеса по писму свода - орах таме пуца; а „орган слаби“ мучи се и труди у љусци плача макар да заруди. Од палих речи творим ли небеса?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У шуми овој, ко зна да слуша, бесмртно дише народна душа, херојско срце његово куца и видик блистав до среће пуца. У њеној сјени опоро се рађа чудесна справа, чаробна лађа.
Олуја иде, дрвеће пуца, облак се вуче црњи од гуња, а мала Рада на врата куца. „Отворте људи, бојим се муња!“ Узалуд зове сирота Рада, у
“ Ево и буре са Мразом дедом, окива поток дебелим ледом, ексере оштре пажљиво куца, смрзнуто дрво од студи пуца. Водопад стао, утихла бука, гњура се у муљ зубата штука. Жућа се чуди, ушима мрда: „Погледај воду, постала тврда!
весело момче, смјело и бучно, поносни Врбас, лакога хода, планинац Врбас, ледена вода, под њеном снагом клисура пуца, злаћано зрнце на дну свјетлуца.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Зар је тако добар? — Кој... хм! Знам га још из турског рата. Кад је осматрач, тај баца бомбе, пуца заједно са пешацима, везује телефонску жицу по највећој ватри.
И у овој нашој невољи осећали смо неко задовољство када на време умакнемо, а онај „пуца у ветар“. Само, дангубили смо много око темпирања зрна.
Неко опали из пушке у близини да ми писну уво. — На кога овај пуца када је мрак и не види се ништа? — То су стални осматрачи. Сигурно је приметио нешто...
Јер за предња одељења не постоје прописи стражарске службе и стражар на мртвој стражи пуца и на своју рођену сенку. Даље нисмо смели. Решимо да се вратимо, па онда да скренемо лево или десно.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
као да има какво право нада мном. Баш ћу за инат да га једим, још више ћу да се смејем са писарем, нек пуца од једа«. Гојко остаде озбиљан, вечно намрштен и повучен; избегаваше сваку прилику да се не сретне са њом.
Срце јој стало, чини јој се и да не дише, и најбоље би било кад би сад одједанпут умрла, то би најволела. »И што не пуца... шта чека ваздан!«...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(Прекине је снажна пуцњава: чује се неколико рафала из аутомата) ГИНА: Боже, шта ли то пуца? БЛАГОЈЕ: Машингевер! ГИНА: Да је Секула код куће, била бих мирнија! БЛАГОЈЕ: Само ти слути!
(Благоју) Шта ли је то могло да пуца? БЛАГОЈЕ: Знам само да је био машингевер! СИМКА: Као да је у центру. БЛАГОЈЕ: Биће да је негде између Фото
СИМКА: Зашто Анђу да убију? ДАРА: Што, да је можда не жалиш, немачку курву? СИМКА: Како неко може да пуца у жену? ТОМАНИЈА: Није оно била жена, него вештица! БЛАГОЈЕ: Зна ли се ко је пуцо?
СИМКА: Секула је, напротив, диван младић! И ја сам сигурна да он није у стању ни на кога да пуца! А поготову на жену! Ако је ико оличење нежности, то је он! ВАСИЛИЈЕ: Да л ви то плачете?
ТРЕЋА ГРАЂАНКА: И то у кревету! ЧЕТВРТА ГРАЂАНКА: Чуди ме да Домазет није пуцао! ПРВА ГРАЂАНКА: Из чега да пуца го човек? ДРУГА ГРАЂАНКА: Немој ти да ми кажеш да не знаш! ТРЕЋА ГРАЂАНКА: Од твог шешира ништа нећемо видети!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Једем је прстима, као глисту (цомме ил фаут). Талијанска артиљерија грми, али не туче село, пуца идилично. После вечере, враћам се у празну кућу. Сва је у месечини и цвећу.
Она заузима положај по Бечу, заузима и станице, а пред једном станицом пуца на гомиле заробљеника, који нагрћу на станице, у жељи да се врате својим кућама, што пре, као овце.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
“ рече. Дрма се, пуца Храм Соломона Од грмљавине ускршњих звона... ЛЕГЕНДА О ГЛУВОНЕМОЈ Данас је прошла покрај мене...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
кр!... пуца корење, под једром девојачком или снажном момачком руком; ха... ха... ха!... разлеже се смеј веселих берача, а тамо
Привезују добре ђогате за стожер и почиње се вршај... Пуца и пршће сува слама, трепере и фркћу добри коњи, севају виле у снажним и једрим рукама, диже се слама и пра' под облак,
Бого мили, жесна уживања!... распламтели се ћуци на прочељу, па нема, но само пуца, а кућа се светли, ка' да је сва у пламену.
тепељке, шушти сува комишина, прелећу преко главе једри, учврсли кукурузи и падају на гомилу као град; цепа се и пуца комишина на зрелу корену, шушкољи корење отиснуто са рпе, севају једре раденичке руке, вије се српска, девојачка
Само пази да се свежеш десно с Даросавцима, а лево с Бањанцима. Без твоје наредбе нико да не пуца, а ти пази — к'о што сам ти казао.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Али, брате, одвешће свастику у Београд, па ће да нам пуца брука. ЈОВИЦА: То јесте! ЈЕВРЕМ: Па после, брате, у Београду има много музике, а он, чим чује музику, мора повести
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
капу као конзул, са силним перјем; па се мајмун лепо егзецира, а све намигује и пљуцка и сече сабљом и лево и десно и пуца из пушке преко себе; мртва уста да насмеје.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Џон Хохохонд изнад свега воли да се напије, Касно у ноћ се враћа, пуца у небо, виче. Кад дође пред кућу — извали пола капије, А престрашени Пепо задрхти као птиче.
Јурнула би на брзом коњу, кад би Грунули добоши по Стигу, Мачви и Гучи: Пуцала је, ал као што се пуца на свадби, Ил на вашару, или кад се шенлучи.
Четири пута мењаше јој нишане, Давали су јој стрелце младе, добро држеће, Ал она два века не хтеде да пристане Да пуца на људе, на звери и на дрвеће.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
чежње, страсти, грли је тако силно да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца. У јутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.
И узимајући од Магде пушку, бесно, сав цептећи од радости, поче да пуца. И на изненађење свих, пуцњи пушака убрзо почеше да се мешају са свирком свирача, који су одједном, од некуд одозго,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
А и вреле мора да су, кад глави што их запрема, не смета планинска студен од које камен пуца! Велики зоре освитак, заблијешти старчеве очи. Тек тада тргну се, па затворивши лагано стакла, нестаде га с прозора.
Бој се заврше. Дим га обавија, а тутњава заглухнула га. Падају и јече око њега. Он пуца, млати кундаком, боде бајунетом... Изморен, гладан, пада на земљу...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Пристоји му као магарцу (златно) седло. Провео се као бос по трњу. Пун памети као пијавица костију. Пуца му срце као кобили за сувачом. Радују му се кô кокоши лису. Сигуран као врбов клин. Сија се као тигањ на мјесечини.
— Једно коло из кала, а друго у као. — Јунака нема од глади. — Кад великаши буздоване ломе, народу кичма пуца. — Кад лисица предикује, пази добро на гуске.
гром удара, онда кажу да свети Илија, по заповијести божјој, гађа ђавола; зато говоре да се не ваља крстити кад гром пуца, да не би ђаво у невољи побјегао под крст, у који гром неће ударити. (Узврдао се као ђаво испред грома).
ловац, крај му јаду нема: На лисицу пушку наслонио, За пећину главу заклонио; Кад удари, за много не мари, Када пуца, њему срце куца, Кад промаши, мало се уплаши, Кад убије, од крви се крије!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха, сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође, и сјутра осване дан.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
А он! Има дилему пошто је организован, а мораће да буде капиталиста! Каже да ноћу не спава од дилеме, пуца му глава од дилеме, толики је карактер!
Промозгај мало, промозгај, па ћеш доконати! (Одлази до гроба, узима пушку и одлази за капетаном) Ем не пуца, ем богме није ни лака! Једино што ми служи као штака! (Затамњење) Завеса Београд, 1974.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ми се кобно лелујамо И слушамо ветар само И нит по нит како пуца... КАМЕНА УСПАВАНКА Успавајте се где сте затечени По свету добри, горки, занесени, Ви руке по трави, ви уста у
Уморан од посла — већ, а тек — свиће! Од росе — земља се за ноге лепи, пуши. Ја дижем пали лист: у руци — пуца! Сунце о врата брда сјајем куца. (Стид му у млад руј боји чело, уши.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Стојте, браћо, не бојте се! Војска није владина и краљева. Војска је сељачка. Сељак не пуца у сељака! — гуши се Аћим, а његове речи затрпавају псовке упућене онима што беже. Чини му се да и брест маше гранама.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Морам напоље! — понови онај глас тихо, а јаје са запрепашћењем виде како његова камена љуска пуца, а из ње се, као лептирица из чахуре, извлачи лепотица и шапуће: — Помози ми да кренем.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Папири? Узун Мирко, одједном, види оног стражара на Сава-капији, у зору 30. новембра 1806, у тренутку када он, Узун, пуца у њега. Предомишља се, један трен, а чиновници су узнемирени.
Изненађење, као прасак, пуца у њему и, у трену, он губи дах а онда се маша за кубуру. Касно: и сад, као и увек, онај је трен био довољан да одлучи
Желео је, и рука му је пошла па се зауставила, да тргне кубуру и пуца Гоподар-Јеврему право у чело. Праисконски мракови вршљали су, дакле, и у њему, како су хтели.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Чудо, селе, дивно чудо, Ала бих се млађан груд'о!“... Коло, коло, наша дика, Пушка пуца, цика, цика, Па све тако, пуцај, бери, Певај, играј, до вечери.
И крвав поглед к небу шиљући, Сруши се, клече: „Проклетство!“ рече... Дрма се, пуца храм Соломона Од грмљавине ускршњих звона... М.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Так сада ми пуца пред очима да је црква пред којом стојим она што је познајем под именом универзитетске цркве. Нисам је одмах
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
м. џукело добошарска! Докле ћеш да штрчиш сам у целом пуку? — А... а... а нужну сам вршио... Па корбач пуца по добошу и натовареним стварима, и коморџије са зачеља окрећу се бојажљиво и подлачки смеше.
Затим нагло и одлучно зграби први карабин испод мртвог војника, опкорачи мали брдски топ и стаде помамно да пуца. Зраци сунца које се рађало занесоше му очи. Потом угледа цело велико и црвено сунце, које се роди иза брега.
А Лаза Бркић, и сам без занимања „овдашњи либерал“, досећа се одмах да је све оно Икетино масло, те пуца Симина брука по Шапцу, и он одвезује мараму и плаћа забадава лађу за Београд.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Кад им сестра преко прага пређе, сви у двору падну по земљи од страха. Сева, грми, тутњи, пуца, вас се двор стане љуљати, но то прође, и сјутра осване дан.
Ћипико, Иво - Приповетке
мирује и вуче испрано, бијело жало, а чисто ме у души нешто стеже када гледам у та засјенута затишја, откуда пуца поглед на широку немирну пучину...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
А она не иде, разуме се, сама: преноси се у општи склоп песме, која нема усаглашене делове, него пуца између група стихова с неједнаком вредношћу.
Несумњиво је да ратни контекст, код нас изразит ратнореволуционарни, кад пуца и друштвена и културна хијерархија, захтева мењање обликовног фокуса у поезији.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
чежње, страсти, грли је тако силно да Софка кроза сан осећа како јој месо, оно ситно по куковима и бедрима, чисто пуца. Ујутру налазила би се далеко од материне постеље и са загрљеним јастуком а сва ознојена.
чинило једнако као да постоје два Вука Исаковича: један који јаше, урла, маше сабљом, гази реке, трчи по гунгули и пуца из пиштоља, идући према Мајнцу, или зидинама Лујевих утврђења, која су се јасно оцртавала над водом, док убијени
Краков, Станислав - КРИЛА
Грмне, рикну парчад. Јаукне се. Руши се. Крвава се тајна врши. У мраку се убија лакше јер се не види лице убијанога. Пуца се пушком прислоњеном на туђе тело, забадају се ножеви у нешто меко. Јауци кратки, уплашени, очајни, дивљи.
Петровић, Растко - АФРИКА
Швајцарац се више не труди да пуца и ми мирно пролазимо кроз овај тамни рај где нас све животиње радознало гледају и ниједна не мрзи.
Швајцарац пуца и омах други један сиви још већи мајмун, стари, скаче огромним скоком младоме упомоћ, и затим обоје нестају.
То су читава јата која одлећу као птице. Швајцарац их више не види. Он, изгубивши свако стрпљење, пуца насумце и ту је крај његовом лову: мајмуни се исто тако сложно сурвавају у дубоку траву саване и више се не појављују.
који, као и сви белци, комбинијући своје кретање кроз савану са ловом, држи непрестано пушку уза се, спреман је да пуца чим се на домак појави каква дивљач. Љут што не наиђе и на што веће, он пуца и на птице.
Љут што не наиђе и на што веће, он пуца и на птице. Једно тридесет километара даље од Бугуњиа испред нас полета и скакуће јаребица.
На двадесетом км испред Рабата пуца гума. Остајање на друму четврт сата за које време одлазим до последње воденице и фотографишем камилу која чека да буде
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
КОЛЕБАН (споља): А да! ГЛАВАШ: Ако ти, Кôле, тешко не буде, Овај му данас носи одговор! (Пуца.) КОЛЕБАН (споља): Промашио си. У крви својој Јусуф издише. ГЛАВАШ: Свеједно!... Турчин је!
ИСАК: Вала, Ћериме, Са белог виса танке мунаре Дервиша турског глупу молитву Нећеш од данас ни ти слушати. (Пуца.) ЋЕРИМ (чује се споља): Проклет, дабогда! ИСАК (љуби цев): Е, бог да прости! Ћериме!... Ево Исака!... Ћериме!
(Пуца.) То је последње!... Све гушћи дим!... Више пламена! Исаче, збогом!... Ти скачи тамо! Ја ћу кроз ова врата скочити,
А дође л’ доба да се погине, На прагу нека дочека смрт!... (Отвара врата, нишани и пуца.) Зар крчиш, Суљо? Седамн’ест рана носим са собом, А ти од једне гребеш ледину!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
На први поглед цела борба чини утисак некога неизмерног хаоса, где се само пуца и громи, халаче и убија. Но мало помало почињеш се разазнавати, и што дуже гледаш, све јасније увиђаш да у ономе
Прво поче један по један Турчин да се издваја из ланца и да истрчава напред: истрчи, па прилегне земљи и одатле пуца брзо.
ура! То пуца батаљон кнегиње Наталије — али на кога? Ура! ура! пр.. пр.. пр.. пр... Комаров посла једнога коњаника да види шта је.
Ствар се сврши на томе, што ме послаше да кажем једној батерији да не пуца више, јер се борба беше скоро сасвим прекратила. Спасени смо!
Рекло му се да не пуца, да не пробуди ђенерала, па це човек послужио хладним оружјем. Мало доцније пронесоше једнога рањеног војника. Шта је?
проредили, многи од наших остали уз пут рањени и побијени; један део Кола Рашића иза нас отворио ватру па и он пуца некуд преко нас (други део Колетове чете беше се помео у шуми и наишао на нас те смо се смешали и борили се после
— Шта је с оном батеријом? — рече Черњајев упирући доглед на косу више села Пруговца. — Она поодавно не пуца, а пред њом се види дим од турскога стрељачкога ланца и он јој се примиче. Да није демонтована? Т.........
Али Турци су близу пред њом; зашто батеријска заштита не пуца?! Зашто батерија не бије картечом? Т........., узмите што више коњаника... узмите сву моју пратњу.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
И северци на сухору Ружиноме сузе гледе; Камен пуца, они веле: „Овако се сузе леде!“ Следише се росне капи Да се с њима ружа кити.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Е, није исто — чује се глас потпуковника Петра. — Пешак у рову може да забије главу у земљу, па преко главе пуца. А мој осматрач у киши куршума треба да сачува хладнокрвност и да осматра.
Оштар пуцањ допире, да изгледа као да ми неко изнад главе пуца. Или се тек зачује звизак куршума. Негде пред нама проломи се страшна експлозија, да сам тренутно застао.
Грофе, ви сте митраљезац. — Тако „рекућ“, бароне. — Молим... Грофе, колико вам митраљез пуца у једној минути? — Ја кажем триста. А ако ваше господство, бароне, не верује, онда нека броји.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
невољноме дође, Наново га опет друга ватра прође: Често око главе лете калајлије, Чудне су то мајко, страшне баталије! Пуца, грми, јечи, разлеже се соба, Једва се примири у поноћно доба. 1810.
Од Босне се турска војска силна љута диже, Сабља сева, пушка пуца, чета чету стиже, А Дрина се плачем гуши, Мачва тешко дише, Јадар са њом и Поцерје и Шабац уздише.
Срб Србина довикује, к обрани позива, Диже гласе до небеса и Бога призива; Руса виче и нариче, сињи пуца камен, Али Москве више нема, сву прогута пламен. Помоћи није, Жалост, ах, пије Сербија.
Гору усне набрекле, и чисто дахћу за уст’ма, К’о усијана земља штоно за росом пуца... То ти је зарицање донело; себи захвал’ се Што и себе и то слатко девојче мучиш.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
(Катуновић, прислонив пушку на камен, пуца. Арнаут-Осман пада. Станиша са потурчеинм Црногорцима долази.) СТАНИША: Ево, и ја сам ту! И твој је овде грех!
(Узима са земље једну пушку.) Је л’ српска пушка то? Јесте, српска је — е, њом ћу гађати. (Пуца, а гавран пада доле.) Катуновићу, збогом: Са српском пушком, српском десницом Последњега ти убих душмана....
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
пре'о колена, онда, припаса сабљетину, по земљи се вуче, па натуко' шкрљачину, па онда обуко' кабаницу и сапе' златали пуца. Ни игуман ме не могаде познати, тако сам се био прерушио. Све то би, док би чојек попушио лулу дувана.
— Стој, калуђере, губу ти твоју! — подврискује Симеун и једнако пуца уз луке. — Ето га, Гавро! Спасавај! — Бјежи, оче, у кошару... у сијено! Ми се завукосмо у сијено.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Убојне сабље кад потрзамо: Победа! Јуриш! Ил’, боље, гроб! Звук трубе, хуји, пољана јечи, Грми и пуца огањ и прах; Ћутећи стојиш, падаш без речи, Гинеш за народ, гинеш без стрâ.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Зри љубав. Подне. ГРОЗД И златан облак, драгано, натопи земљу пијанством. Љушкају воде коритима, и пуца плод. И твоје тело, драгано, љубављу презри, напукне. Ни смоква слађи не цеди сок, ни грозд из присоја.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Скаменила се готово од његова изгледа, гласа. Ништа да у њему дрхти, да се познаје. А зна да је воли, да и њему срце пуца, али за њега то ништа није што он осећа, трпи.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
с., 156). Обратно, Срби кажу да под л. не треба спавати нити се од кише заклањати, »јер у њу радо гром пуца« (ГЗМ, 19, 1907, 320). Л.
Цвет од мака, куван у води, употребљује се као лек од мојасила (ГЗМ, б, 184, 801. »Мојасил се зове болест кад коме пуца кожа. То се највише јавља по длановима и ногама на табанима«, ЖСС, 270). МАСЛАЧАК Лöwензахн (леонтодон тараxацум).
, други у огањ, трећи у татулу: »н. вене, ти за мене да венеш; огањ гори, ти за мене да гориш; татула пуца, ти за мене да пуцаш« (БВ, 10, 364). Сок од истуцаног н. лишћа лек је од јехтике (Караџић, 3, 222).
— да би пукао за њом као што плод т. пуца (БВ, 10, 364, народна песма). ТЕТИВИКА Стецхwінде (ѕмілаx аѕпера). Тетивика, титивика (Шулек). Теј од т.
Ћипико, Иво - Пауци
Па нека једу адвокати, родила је година! Јесен прође у парбљењу међу браћом и Војканом. Ради срце пуца кад год отац пође у варош. Тога дана ради и за њ, али која корист, зна он куда ово води.
прелијевају се жита, ниска, празна класа; стрше у висину, раније настрадала од мраза, а сада затеглом сушом; срце му пуца пролазећи поред својих ораница: гину жита наочиглед, помисли, и трпи, и чезне за кишом, као и распуцана земља жељна
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
да ли сам скрушен и понизан, ударам ли себе довољно снажно по голим прсима, раменима и леђима житким брезовим прућем, пуца ли ми кожа од удараца или сам према свом грешном телу благ и попустљив.
Највеће је чудо да ми се никада није десило да због тога добијем и најмањи назеб. Остајао бих знојав на мразу од кога пуца церић, у танкој кошуљи, све док се не бих смирио, а то је знало да потраје и да потраје, па ипак никада ни кијавицу не
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И наивна радост, и наслада скупа, Кратковечним венцем рогове му краси, И весело јагње на жртвеник ступа, А плам пуца, гори - и живот се гаси... 1883.
Прво га запита строго, да чисто речима пуца, Ко је? Откуд му крила? И што се по селу смуца? Има ли, пита га, оца, и зна ли рођења место?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Заробљени Титан стење, бесни и надима се толико да му оклоп пуца, а из пукотина куља црвена крв. Та крв, пламена лава, светли, тамни, усирава се и каменим арабескама шара оклоп, који
Са црнога неба падају на Земљину кору прве капи кише, и ту се пиштећи испаравају. Земљина кора пуца, румена светлост засија, но брзо се гаси.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
И пилићи и петлићи – Лаки тићи крилатићи Потркују и певају, чекају те, изгледају. Већем пуца бич кравара А дудуче рог свињара. Хај, урани, па устани, Све већ чека – на тебека.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Одједаред се осетило да пуца зора. Светлост и стварност. Сати опет куцају, и сваки добио своје име. Весеље усахну. Нешто једва видљиво, али ипак
Дечко је избезумљен, уплакан, штуца грчевито, као да му у грудима пуца. Ноге му се једнако саплићу; стопала се изврћу на све стране, обућа прљава, обућа онога који се те ноћи није свлачио.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
»То ће бити нека епопеја?« — Управо. Већ је пропозиција совршена, сад јошт инвокација, пак таки да се сече и пуца. — Али таки при почетку мога сочиненија напада ме недоумјеније, кога би ја по обичају призвао да ми ово тешко дело
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Кад научи војник да се равна, да иде у корак, да треска ногом о калдрму, да поздравља, да пуца у човека и да ништа не мисли — онда је то пола војник. Друга је половина теорија.
Пушка у руци регрута који не зна да пуца, то је само теорија, али кад тај регрут већ научи да убија људе, то је онда пракса, и та пракса у заједници са
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Неки коњи попадаше. Један топ окренут уназад поче да пуца на непријатељске војнике, који су се ноћу, кришом, привукли и дошли позади батерије. Разлеже се јаук.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
која нема прозора, Треба мишљу и вољом да их пробијем, Сад је доба мраза, ревматизма и умора; Тамо где кроз три облака пуца из револвера Дубина мокра која зору протера, Мене мрзи да се узбуђујем зато што умирем.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
То ти је стара песма, Но вечно нова и млада, И ком се деси — том срце Пуца на два комада. 40 Када чујем песму што је Некад моја драга поја, У вихору дивљих бола Кидају се прса моја.
О, љубави златне звезде, Пресјале су ваше моћи, Испод мене понор пуца — О, прими ме, древна ноћи! 64 На очима с црном ноћи А оловом поврх уста, Укочена срца, мозга, Лежах у дну
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и раскошне дарове: А кад Милић дара приватио, коња јаше, коњ му поиграва, а звекеће сабља о бедрици, а жуборе пуца на прсима, на калпаку трепеће му перје.
кад је развијенија, она никад не достиже снагу описа с којима смо се малочас упознали: На лоше га место ударила: међу пуца, ђе му срце куца, на плећи му зрно излазило, и јуначко срце изнијело, и бијеле комад џигерице.
А кад Милић дара приватио, коња јаше, коњ му поиграва, а звекеће сабља о бедрици, а жуборе пуца на прсима, на калпаку трепеће му перје. Није шала, онака ђевојка! Није шала, онаки дарови!
Турци притиснули, а код њега не има оружја: како кога рукам’ доваташе, те о земљу њиме удараше, та у њему живо срце пуца; уби њему друга седмерицу, док му б’јеле освојише руке, савезаше, па га поћераше, поћераше бијелој Удбињи, привезаше
обуче памукли-кошуљу, а по њојзи од злата кошуљу, да од пота не штети кошуљу; па обуче црвену доламу, на доламу пуца с обје стране: свако пуце од по литре злата, ама што је пуце под гр’оцем, у њем има двије литре злата, забурмано, па
Кадуна се брату своме моли: „Ај, тако те не желила, брацо, немој мене дават ни за кога, да не пуца јадно срце моје гледајући сиротице своје“. Али беже ништа не хајаше, већ њу даје имоском кадији.
Ршумовић, Љубивоје - МА ШТА МИ РЕЧЕ
и своје керове Љута паника хвата Велике и мале зверове Сасвим опусте пећине И шума осиромаши Јер Вукола само пуца А никако да промаши Кад Вукола иде да лови Он је заиста дивљачан Иначе је доста забаван Чак и привлачан БИО
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Задихани дјечаци, Мачак и Вањка, трчали су према њему и викали: — Стриче Лијане, стриче Лијане, пуца се на раскршћу! Тамо су наши!
Најприје смо помислили да су то нас опазили. —Их, вас! — прогунђа Стриц прислушкујући иза жбуна. — Не пуца се тако лако за сваким.
— Не пуца се тако лако за сваким. —Застанем, ослушнем боље — настављао је Ник — и чујем јасно да то пуца она патрола која је окренула у Николин заселак. Погибе наш Стриц, помислим у себи. — Па дабоме да погибе!
Погибе наш Стриц, помислим у себи. — Па дабоме да погибе! — мрмљао је Стриц у свом зеленом склоништу. — Не пуца се џабе из вој- ничких пушака. — А зар се још увијек не зна шта је с њим било — забринуто упита Јованче.
Сви му вјерују. Мајстор Мачак је у њиховој дружини специјалиста за све врсте оружја. По звуку погађа да ли пуца пушка, ручни аутомат, пушкомитраљез, тешки митраљез, бацач мина или топ.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
што се горе чини: колико је небеса, како ли се окрећу, какав ли свој начин и ход звезде имаду, што ли грми, што ли пуца, одашта ли се што стаје, како ли се стихије састају и мешају се, и разликост свакој животињи и небесних сила подлазак
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
А по ма’але пуца брука... искочила реч, иде прикажња, а ја у зêм да пропаднем оди тија речи!... — Каквија речи? — запита је Ташана.