Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Стој! — рече му Зека. — Не пуцај на свештеника! Станко их пресече оком. — Шта ћете ви? — упита их он. Питање беше оштро, поглед још оштрији...
Сад и Турци припуцаше. Запеваше куршуми своју самртну песму... Кара-Ђорђе рече: — Не пуцај!... Само кад топ пукне, онда по једну ватру!... Али се Турци нагло приближаваху... Могао си сваком лице сагледати.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Он напери у сред чела, али се рука укочи. — Пуцај! Пуцај! и безумна, горда звер забаци ону лепу главу Медузе која окамењава.
Он напери у сред чела, али се рука укочи. — Пуцај! Пуцај! и безумна, горда звер забаци ону лепу главу Медузе која окамењава.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Петар је био добар на пиштољу. Трифун, ко зна зашто, био је погнуо главу. Павле му је довикивао: „Пуцај, матори! У главу!“ Трифун је свега једном промашио.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Чудо, селе, дивно чудо, Ала би се млађан грудô !“ Коло, коло, наша дика, Пушка пуца: цика, цика! Па све тако пуцај, бери, Певај, играј до вечери, А кад сунце веће седа, Бесна момчад још се не да, Иде кући, подвикује, Пуни
“ Тако се Васа Стојану подсмева, А овог љута стаде ватат врева. „О пуцај, пуцај, тебе ђаво брани, Ма Бог и правда на мојој су страни!
“ Тако се Васа Стојану подсмева, А овог љута стаде ватат врева. „О пуцај, пуцај, тебе ђаво брани, Ма Бог и правда на мојој су страни!“ И Васа трже, ма слага му око, Он Стојана нам претури високо.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Прибисмо се одмах уза штит. — Артиљерија, пуцај! — виче неко. — Кидајте мост, кидајте мост! — чује се нечији глас као урлик.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Припуцаше пушке од некуд. — Уааа! — Не даааај! — Предајте се! — Пуцај! Као илински вихор, заљуља се и завитла се цела ова леса од народа.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Пуцај! — виче војник другу. — Пуцај ти! — одговори он. — Не погани оружје! — сикће Никола без покрета и држи колац у снег з
— Пуцај! — виче војник другу. — Пуцај ти! — одговори он. — Не погани оружје! — сикће Никола без покрета и држи колац у снег заривен.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Чудо, селе, дивно чудо, Ала бих се млађан груд'о!“... Коло, коло, наша дика, Пушка пуца, цика, цика, Па све тако, пуцај, бери, Певај, играј, до вечери.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
А механџија већ поче да прикупља дизгине и да мува вранца коленима, кад иза Ђуричиних леђа загрме страховити глас: — Пуцај, небеса му његова, шта га чекаш!
— Стој !... Пуцај !... — повикаше они за Милутином, и Коста, искочивши из заседе, већ пружи пушку, али вранац, трчећи за газдом, заклони
Ко ти то рече ? — Па... ја чух да велиш: »пуцај«... па ко велим... — стаде Коста да отеже. — Хајде живо, да се разлазимо — рече Пантовац.
Говори, хоћу ли да цуцам? — Пуцај!... Казао сам једном. Станка поче да нишани... Истога тренутка зачу се иза њених леђа неко звиждукање.
Тек што корачише два три пута, а озго више провалије неко повика из свега гласа: — Ено их! Пуцај! Одмах затим разлеже се пуцањ и више њих прозвижда куршум. Као да то беше сигнал усамљеној и успаваној гори да оживи.
Пантовац, тежак и тром, изостајаше све више од њих, али и он живо скакаше, стајући делим стопалом на скоковима. — Пуцај ! Не дај ! Уа! — вичу стотине грла. — Гру... гру... гру... — праште пушке по зеленој густој гори. — Лево ! Страном!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Сунце замрачи, тешки облаци нас обавише и утонусмо у потпуну таму и мрак. Није се видело ни два корака „Пуцај!“... „Не пуцај!“ — Чују се узвици. „Напред, напред!“ Неке силуете промичу. Одјекују пуцњи. „Не на мене!“... Грр-у!
Није се видело ни два корака „Пуцај!“... „Не пуцај!“ — Чују се узвици. „Напред, напред!“ Неке силуете промичу. Одјекују пуцњи. „Не на мене!“... Грр-у!
Нађосмо се у групи наших, који су заостали, не знајући више куда ће... У близини тресну бомба. „Лези, лези!“... „Не пуцај, можда су наши напред!“... „Чекај!“ „Пази!
— Ја натрапах на једнога и дохватих га за гушу, да се не дере. Он опали из пушке, али у ветар. Мислим се: пуцај колко хоћеш, ама само не вичи. Ускочише и она двојица са друге стране и настаде једно дављење рукама намртво.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Зар не видиш да су балије, шиљак им џамијски! — повика неко из ордије и испали из пушке. — Стој, не пуцај! — викну' ја. — Стој не пуцај! Држ'те се реда и команде! Ово је турски аскер.
— повика неко из ордије и испали из пушке. — Стој, не пуцај! — викну' ја. — Стој не пуцај! Држ'те се реда и команде! Ово је турски аскер. Да и' најприје питамо, браћо, што траже они овуда?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Лука викну: — Ордонанс, пуцај! Коморџије стадоше као укопане. Окретоше се и журно стрчаше код својих кола. — Ајс, напред, напред! — Терај!