Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Старији и млађи Полачек у шпенцерима са сребрним дугметима. Господар Софра од кадифе чакшире и „јанкл” са сребрним пуцетима, чизме без мамуза. Није му више до мамуза. Шамика као из кутије, могао би на грофовски бал доћи.
Уђу у салу. Нико још не игра. Полачек млађи заповеди да свирају. Ту су већ и касапски момци у шпенцерима са сребрним пуцетима; здрави, лепи људи. Свирају „полонесмарш”.
Но, ко је још овде? Један сув, висок човек, лепих образа, сувоњав, бркови марцијални, у шпенцеру са сребрним пуцетима, чизме с мамузама, игра као бесан са једном добром играчицом.