Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ступа напред, нити се обзире, као | слепац кад по блату бежи, иде само на срећу, куд пуче да пуче. А разуман човек, ако ће колико знати, опет слуша с великим вниманијем што други говоре.
Ступа напред, нити се обзире, као | слепац кад по блату бежи, иде само на срећу, куд пуче да пуче. А разуман човек, ако ће колико знати, опет слуша с великим вниманијем што други говоре.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
5. Пуче кичма змији коју ми је брат чврсто као уже везао о врат и са гране пљуснух у пун крви чун. Бежим. Рог ме гони, саче
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Како наш топ пуче, а наши се војници тргоше натраг, док доле повикаше: „Наш је топ, наш је топ!” а они опет у напредак, а турски коњици
А могли смо (тим начином) и целу годину мирни бити од нападања турскога, растежући у купљењу и проче. Веће пуче глас по ордији: мир, мир — и сви капетани све своје сиромашније отпустише војнике, и послаше кућама, и свој Босни је
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Каки си ти то момак? Уплашио се од газда-Раке и роге! — под смеваху се други ономе... Еле, за часак ти пуче тај глас по селу. Људи и жене и деца ваздан су говорили о роги и газда-Раки и смејали се.
Најпосле ти оно момче спусти бубањ на земљу па, токорсе да се н оно нашали, потеже и скочи на њ. Пуче кожа и обе ноге пропадоше му унутра. Оно само укокоти очима. Сватови дигоше грају око њега.
Е то је бесан коњ, а беснија је још сила на њему. Ето ти покора, пуче колан, седло се само сроза низа чилаша и на седлу јездач. А то беше нам Мркша Испијало!
Начини се читав урнебес. Повукоше Пупавца пандури у полицију, он се отима, дречи... Згрца се ту цела чаршија. Пуче брука на све стране. Дотрча и сам начелник...
Боме, сад и поп плану, па све дршће од љутине. Пуче псовка и вика по авлији да се чуло чак на по села... Пуче запето стање!
Боме, сад и поп плану, па све дршће од љутине. Пуче псовка и вика по авлији да се чуло чак на по села... Пуче запето стање! Оде поп као помаман кући, а сваки час тек се обрне, па прети...
— Симичин мрков две рубље, а распис више и од десет рубаља!... За кратко време пуче по целом срезу брука о мркову и распису капетанову. Сељаци то окитише, наместише и удесише још згодније.
Али шта ћеш? Данас се свет изопачио, па, боме, и напасти којекакве наилазе и ето најпосле — дивљих људи! Брзо пуче глас по селу: како је Радош набасао у Великом Космају на дивљака; како умало није погинуо; како су људи прискочили —
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
! — Због мене!... Зар ти не знаш?... А он те одавно мрзи... Станку наједанпут пуче пред очима... Он се сећао свега; сећао се како га је Лазар избегавао; сећао се како је узвикнуо: „Јелице!... Сад играј!
Вере ми, да их не иженимо ове јецени би руљали као волови! Сви се око совре засмејаше, само Станко не. Њему тек сад пуче пред очима, сад тек виде шта хтеде Лазар учинити с њим. Та он је пуцао па њега, он га хтеде убити!...
Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође... Станко даде ватру... Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... Наста забуна. Турци јурнуше напред... Једна... друга... трећа... пукоше...
Као да је свему на белом свету позајмила своје лепоте, тако све беше лепо око њих... Наједаред пуче пиштољ. Он се трже. — Устај! — викао је Ногић. Он скочи и погледа нада се. — Шта је, што ме будиш? — Дева те тражи.
„Јеси жив, господару мој?” — упита га својим звучним гласом. Таман да одговори, а пуче пушка... Он се трже... Чуо је разговор... Скочи и потрча дружини. У сусрет му је журио Јовица. — Шта је то?
24. СРЦЕ НА МЕРИ Лазару пође за руком да побегне из оног окршаја на Журави. Појури неколицина за њим, пуче и неколико пушака, али га ниједно зрно не окрзну.
Зној је кипео, али се ниједно на то не осврташе... Наједанпут, пуче сапињач под грлом Јеличиним... Огрлица клону и баш на дну самога врата смотри он младеж, који је тако дивно стајао на
Али се Турци нагло приближаваху... Могао си сваком лице сагледати. Кара-Ђорђе нареди те пуче и трећи топ... Пошто се грмљавина проломи, он погледа на онај густи честар лево... Наједаред затутњи нешто...
Наједаред, као да се небо проломи, пуче нешто. Он се трже и прекрсти... — Устај, побратиме, ево га! — виче Зека. — Кога? — упита он бунован. — Мујаге!...
Ишли су сампас, безбрижно; нису се надали ничему, па кад осусте ватру, они премреше. Веле: „Ниједна пушка џаба не пуче!...” — А њихове војводе? — упита Милош. — Све је то главе погубило, почев од везира.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ал' кад га забоде у неку крчевину, а плуг пуче на двије поле као да је од леда. Псује Јеротије што му на уста дође, и кад се он даде да га учи којеко ко није ни
Оприје се ногама о врбову грану, а леђима о другу, па га заниха и баци на проваљено мјесто. Врба пуче, а Нинко љосну на другу страну о земљу, а котао изручи сву воду на проваљено место. Чвркну вода, а дим се склупча.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
»Ја у рипиде« ... Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву. И они ми ту још нешто приповедају! Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком!
— Терај боље! — Хааа! — викну Рада на коње, и пуче ирошки бич преко њих, и коњи полетеше као бесни равним бачким путем, а он запева онако за себе, ради свога
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Чекмеџијић ради свој посао по обичају. После месед дана пуче глас да ће на пролеће бити прстен фрајле Јулке са нотарошем Ружичићем. Љуба се том јако зачуди.
И ту је неки понос кад свет рекне како се за фрајла-Мицу ломе ноге и вратови. Још оно вече пуче глас како је јурат Марко Рогозић бацио у кацу Перу берберина. Сирома’, скрхао ногу, глава му разбијена. Марку ни бриге.
Велики удар за Марка. Избрисан јурат, дични тај наслов изгубљен, тако исто као официр касиран. Пуче глас по целој вароши да је Марко Рогозић касиран јурат. Са такве висине пасти није шала!
Ту већ не помаже протестирати, кад је већ баклава исечена, у тепсијама нема разлике, нема — штете. Сутрадан пуче глас по вароши како Алка Ћирковићка свуд приповеда да јој је баклава промењена, да пита ништа не ваља, премашћена је и
Марко се чуди смелости тој од Миливоја; та од њега готово зависи, без њега никуд. Пуче глас по вароши да Свилокосић не одлази више у кућу Рогозића и да је отказао заступство Мици. Сви се чуде. Мица се једи.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Чуо је већ о капетану. Неће да га задржава. Срећан му пут у Јарослау. На двеста, триста корака одатле, пред Павлом пуче широк видик, који је нестајао у магли, а спуштао се у долину. Тамо, испод мокрих шума, текла је Јасиелка.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ватре су још шарале по мраку велике сенке и причине, али чим пуче прва пушка, све као да одскочи са земље и заигра. Запеваше неки, зарикаше, потрчаше до ђерма, на валове, да се умију;
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Девет браће с Мартом сестром, на Марти је једна парта . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . пуче парта, оде Марта.“²² Ову поворку удавача пратили су рођаци, а касније су јој се придруживали и момци.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Оборио је грубо на хаубу. Нина покуша да се усправи, али јој у том тренутку пуче потпетица. Врати је на косину метала одлучан покрет дланом, који је једноставно приби за »дијану«. Ова се благо заљуља.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Да не бјеше усред зиме, помислили би е пуче гром; тако се сјетише да у Котору пуче топ. — Ха! — викну Перо. — Пуче топ, утече роб!
Да не бјеше усред зиме, помислили би е пуче гром; тако се сјетише да у Котору пуче топ. — Ха! — викну Перо. — Пуче топ, утече роб! — Утече, ако бог дâ, млади принцип! — викну Крцун Сердарев.
Да не бјеше усред зиме, помислили би е пуче гром; тако се сјетише да у Котору пуче топ. — Ха! — викну Перо. — Пуче топ, утече роб! — Утече, ако бог дâ, млади принцип! — викну Крцун Сердарев.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
нит је човјек шта украо, нит се тукао, а ето ти, опет, отисну се низ урвину камен, проломи се лед под ногама, гром пуче - тако нешто! и оде Ниџо, нестаде га.
Ништа, ништа. Ко топ пуче тротоар - дочека је оџачар. Сад је виде један ђак па је гурну низ сокак (...) Лукићево поље игре је стварност,
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А ти отпочни »Рождество«, а ето и мене одмах да ти помогнем. Силно ли пуче стари кремењак, као оно некад Крњо и Зеленко на Жабљаку.
— Не знам, вала, празан свињац, а познају се стопе веће и од мојих и од твојих! — Ала, мајку му, бруке! Пуче по селу да је гицка нестало. Стану га тражити, и гле чуда! Нађу га, и то где! Зачудићете се кад вам само кажем.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Па довата крваво оруже, Узима га млада у наруче, Од мила јој скоро срце пуче. И већ спава мушка глава трудна, Украј њега седи љуба будна, Погледује господара свога, Моли за њ'га Бога
Чудотвор се амо живо крену, Диже пијук па удари стену, Пуче стена као гром да груну, А из стене грдна сова муну, Ја помисли да оће да бега, Али она управо на њега, Нуто среће!
мишку силну крену, Па удари ту последњу стену, Онај део што пута пречио, Оде у пра, побратиме мио, Други само пуче па с' отвори, А водица иза њ зажубори, Па потече бистра и весела, Нигда така ја не виде врела, Куд потече,
“ Те је узе и опет потпраши, А загледа бијесног Мехмеда, Пушка пуче, Турчин се зањиха, Удри челом о тврдо камење, А Мухамед за перчин га лати, И однесе тамо пред хурије.
И падају — а нека их, брате, Свак замјене доста већ учини: Косово би могâ пребољети, А некмоли мирно умријети. Пуче пушка, а бијаше турска, Те погоди Милуна хајдука, Баш под ребра са лијеве стране, Пролетје му зрно кроз слабину.
Ето једног — већ му се приближи, Хајдук маче пушку из потаје, Пушка пуче, Туре о тле пану, Осмјехну се хајдук па издану. Већ је давно када ово бјеше.
Ал' тек децу што угледа, Попреко их он погледа, Па с' усправи, замаукну, И гром пуче, муња сукну, Кроз димњак јој огањ суну, С њом вештица доле муну, Те на децу —.
Дела покри недра своја, Да се јунак не помамим, Да се на те не намамим Кано јуче, Бело луче — За тобом ми срце пуче. Страшне л' ноћи, страшне муке! О врату ми њене руке, А сувише ноне њене Око кука савијене...
Ја прошета поред њени двора, Она стоји тужна крај прозора, Мало чедо држи у наруче; Кад је згледа, срце мени пуче. Она пружи оно чедо своје: „Није л', драги ово лице твоје?
де је купатило: Тај здравље тражи, јер га нема дуго; Ал' највише је дошло по што друго: Том срце младо од милости пуче, Па дошô амо да дочека луче; Тај опет милог огрлио кеца, Па дошâ амо да кога упеца.
Но заш песме да скрнавим? 17. Али тебе, ој Јоксиме, Споменути овде морам, Јера твоје пусто име По српскима пуче горам'; Твоја песма од Лазара Такну срце сред недара. 18.
Кроз срце му кô стра мили, Као да га небо кара, Кô да нешто преговара. XВ Сад гром пуче, све затресе, Засину му ћа у двора, Мало што га не занесе, Он се нагна на прозора. Када тамо, ох жалости!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
нит је човјек шта украо, нит се тукао, а ето ти, опет, отисну се низ урвину камен, проломи се лед под ногама, гром пуче — тако нешто! — и оде Ниџо, нестаде га. — А колико је зарадио, кукавељ?
— продундури Ђуја себи у њедра и оде да намири прасад. По селу брзо пуче глас о необичној крађи, а како су се баш тих дана по селу мотали жандарми пропитујући се за брадоњине „фаличне“ свеце,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И као да пуче нешто. Поче песма. девојке, жене... Њихови чисти, дрхтави, топли гласови испунише собу. Не може се више.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Колика ли беше стр'ога Самсонова бола прека, заљуља се Астарота, прсну злато, пуче греда. Распаде се цела грађа од ливанска тешка кедра, на јуначке пада главе и на бела пада недра.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Дошавши до оба брата окамењена, позна их и стаде да их плаче, јер јој живо срце пуче; и у то вријеме зачу неколико, ма не баш онолико хуке, него она поткријепи себе, те онамо ђе је пала балота.
Онда царевић брзо притрча и притиште га лијевом ногом а мехурак пуче и нечастиве силе нестаде. Кад видјеше шта и како би, сви се обрадоваше, а цар га загрли и стаде га питати ко је и
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
—Знате ли када ћу се вратити кући? —Када? —Никада! И ту се, најзад, заплаках. Мислим ту најзад нешто пуче. Усред оног експреса који је баздио на кисео купус и историју свих београдских мензи од 1944. до 1971. године.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пијетао не зна, од страха слијеп, гдје му је глава, гдје ли је реп. Најзад се срећно заврши борба, упртач пуче, одлети торба, а Лисац ријешен терета црна узбрдо здими брже нег срна.
Једнога дана дружина славна нађе се срећна на крају горе, пред њима пуче равница травна, љуља се, шуми зелено море. Зањака Сивко: „Ово тек ваља, ево и чкаља!
Зар свет од млина па чак до врба?! Охо-хо-хо-хо, пуче ми трба!“ „Та што се чудиш? — повика Тоша, и већ би да га лема — И ја сам стигȏ до старих врба, а даље — ничег
“ „Какав кукуруз, ћути будало, то цврчку пуче танко гудало!“ Жубори поток сребрних прича, а Жућа, сав занесен, у себи шапће: „Причај ми, Тошо, причај читаву
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
НА СТЕНИ Зевсова пламена стрела на стену удари доле, И стена на двоје пуче... Брујећи у току своме, Водопад растресе гриву и обе раздвоји поле, И бурни његов лет Са горском студеном струјом у
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сигурно га је и тај дигао у пролазу, док није доспео у руке Јанкуљу. Пуче пушка у близини, још једна, затим све брже, онда се расу брза паљба негде испред батерије, а и позади...
Наједном пуче пушка... још један пуцањ, па се расу паљба негде испред нас. Куршуми зафијукаше језиво изнад наших глава, возари
Али овај се диже са седишта. Из рова позади пуче пушка и видесмо како се тело скљока на топовски точак... Остали одмичу... као хтели би да беже. Али где ће?...
— Чула се тамо ларма — проговори један. — А господин потпоручник беше овде и помаче циглу да види. Тек пуче, он паде... и само затрепта очима. Ете... — Поднаредниче, повади му све из џепова и направи списак.
И вратио се код својих другова на договор. Међу војницима пуче глас који не сме да допре ни до ува каплара: на фуражним колима украден у току ноћи точак.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Кад ђевојка к мајци дође, Већ за змаја и не хаје. Змаје чека ђевојчицу, Чека данас, чека сјутра; Пуче змаје на камену Чекајући ђевојчицу. — 33.
71. Пуче пушка, ето коњаника, Пуче друга, ето и другога, Пуче трећа, ето и војводе. Наш војвода, камо ти сватови?
71. Пуче пушка, ето коњаника, Пуче друга, ето и другога, Пуче трећа, ето и војводе. Наш војвода, камо ти сватови? — Остали су на мору возећи.
71. Пуче пушка, ето коњаника, Пуче друга, ето и другога, Пуче трећа, ето и војводе. Наш војвода, камо ти сватови? — Остали су на мору возећи. — Наш војвода, ко возар бијаше?
“ 137. Платно б’јели Лелија дјевојка На камену спрама Сарајева; Пуче камен надвоје, натроје, И утону Лелија дјевојка.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— Будитебокснама, шта се чини! — крсте се неке жене. — Ни речи, он зна шта треба. Обаљујмо плот! За тили часак пуче плот као да га није ни било. Прођоше. Нису макли ни сто корака, а вођа западе у неки велики трњак, и застаде.
Тиме се забављаше друштво неколико дана, слатко се смејући, па онда пуче нова брука. — Знаш ли шта је ново? — упита један. — Имамо научника! — одговори други.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Опет зађосмо у шуму и сиђосмо у једну јаругу. Далеко пред нама зачу се пуцањ, па онда викање. Пуче још неколико пушака.
Није ни чудо! Одједном настадоше некакве промене, и једно јутро пуче глас: »Долази нам за капетана стари Бурмаз!« Да је наша Грабовица обрнула ток уз чаршију, и то нас не би тако зачудило
иде добро, али кад подигох глас и узвикнух оно »одољеније«, а тек у грудима нешто пуче, откиде се и баш на самој средини закркља нешто...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ето, ти двеста... — С паре шала нема! — плану ћир Ђорђе и одједаред пуче један тако страшан шамар, да се ваљда чак тамо у Бразилији чуо.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Старац, не размишљајући, жестоко шутну И пуче плави прозор на цркви. Истрча црквењак: „Бог те убио! Тако матор, а полудио!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ми играсмо у колу с гостима, ређасмо се наоколо вином, докле пушка извише Пиштета¹ пуче једна, и човјек покличе: „Ко је витез, ко је добри јунак! Поведе се робље црногорско!
Веља крушка у грло западне. Крв је људска рáна наопака, на нос вам је почела скакати; препунисте мјешину гријеха! Пуче колан свечевој кобили. Леополдов храбри војевода¹, Собијевски, војвода савојски саломише демону рогове.
Какви гости? — Није им вријеме. Кад али је оно стари Озро и бирани за њим Озринићи. (Није од њих ниједнога жива.) Пуче на нас сваке грдне јаде што у Чеву цркву не градимо Аранђелу, да ни свуд помага.
СЕРДАР ЈАНКО Не збори нам, кнеже, за те јаде! Ни овакве јошт није жалости на много се мјестах догађало; но јој пуче срце у прсима а обрну свијет наопако за онијем сивијем соколом, па не мога одољет жалости, него живот узе сама себи.
И у боју код бијеле куле олова ми токе изломише, а у раздвој боја крвавога, најпотоња која пуче турска — џефердара држах пред очима — престриже га, остала му пуста, (плаче) по ремику, кâ да трска бјеше!
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Међутим овамо Софка је грцала, као никада у животу. У мало што није на глас јаукала, тако је плакала. Пуче јој све пред очима.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ђакон стаде мало иза њега. „Дошли сте да вас прокунем!“ рече старац. Као да гром пуче међу њих, тако их потресоше те ријечи. Сваки исправи главу; неки подигоше руке у вис. „Не, Господару, за крст часни!
Сјетих се, онако кроз несвјестицу те бацих капу крај Илије па побјегох. У толико зар неко виђе са дну поља што би, па пуче пушка и викну поклич: ха погибе Бајица, уби га Доњокрајац! ха ко је момак!... У час се сукобише наши и њихови...
Сердар извадивши чибук из уста, одиже главу пут домаћице, као да јој нешто напомене. У томе пуче пушка пред вратима од авлије и чу се: „Добра вече домаћину и честито му Крсно име!“ Пејо искочи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нијесу биле ни зреле. — Рекао међед за некакве крушке, кад их није могао дохватити. Пуче тријес из небес’, те мене поврх главе.
Све три су се воде састануле Испод Сења града бијелога. Пуче пушка у сред Сења града, Уби цара у сред Цариграда! У зло га је мјесто погодило: Под кољено у срце јуначко; На
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Пука тепсија златни кошчица. 94. Пуна црква ђака, ни од куда врата. 95. Пун брег бубрега. 96. Пун до иверја. 97. Пуче пушка на леду, оде пара чак до цара. 98.
Ондар царев син виђе да су ово ђавоља маштанија, прекрсти се пут истока и кликну јакога Бога у помоћ, док пуче муња из неба те сажеже ђевојачку мајку, и под њом се земља просједе, те јој кости сатопи, и тако царев син с ђевојком
пророчица види, сјети се да је вједогоња, па сутуке ради изнесе дијете на двор од куће и завика иза свега гласа: „Чуј пуче и народе! роди вучица вука, свему свијету на знање а ђетету на здравље.
Дошавши до оба брата | окамењена, позна их и стаде да их плаче, јер јој живо срце пуче; и у то вријеме зачу неколико, ма не баш онолико уке, него она поткријепи себе, те онамо ђе је пала балота.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Лишћа још бјеше на старој древади, али још више шушњарка по ледини. Након њекијех педесет корака пуче тратина, а на њезину крају, иза два реда високијех стабала, издигли се прави вилински двори.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Можда и нисам моро стати: Јер зраком то тек пуче свила Да ме у касно лето врати? ЧАС Као шећер у воћу Или на стаблу смола: Јави се сенка бола У неки свој час, ноћу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кад поново седе у санке, не могаде ништа да каже. Бич цијукну и пуче у тишини, која није тишина. ...Ђорђа не изненади Толино дозивање. Јучерашња свађа с њим сада више ништа није значила.
Прети да ће га истерати. Цело имање на сукње ћу да распем. Прво ћу све девојке по Прерову. Дукат на пупак. Из њега пуче нешто као смех. А Прерово пуно његове копилади. Ни мртав не дам имовину. Нико не сме да ме жали.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
“ „Да, драги мој! рече он и подиже се са столице. „Кад дођох овамо и затекох овде та дела, разбацана и забачена, пуче ми пред очима да је куцнуо дванаести час да се она спасавају од коначне пропасти.
Чим сам исцрпео ваздух који се између њих налазио, пуче мехур као пушка. Али кад такав мехур не надувах потпуно, већ само толико да је остао смежуран, па га оставих у
Покрих своје очи рукама и узвикнух: „Сада ми, заиста, пуче светло пред очима!“ Лавоазије се насмеши и рече: „Разумели сте: ваздух у којем живимо и удишемо га мешавинама је
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
сељанка се саже, и док сам ја, предосећајући да ће ми се догодити нешто ужасно, жмурео свом снагом, на моме образу пуче један гласан као шамар, глуп, широк и пљаскав сељачки пољубац. — А-ла!
затрепташе пред мојим очима, па се све те боје слише у црно, и преда мном грозан, црн као угарак, разјапи чељуст и пуче ужасан бездан у који као да полетех стрмоглавце.
сечем, сечем“, а све гледа у председника, па кад виде да ће председник опет да плане, а Бока убрза: „Кад одједном пуче пушка, господин председник.“ А кад ово Бока изрече сва се судница намах у једно једино начуљено уво претворила.
„...Пуче пушка, господин председник; кад погледам, а оно зец, там’, там’, овам’, па међу ноге, баш међу моје ноге, господин пред
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Пођем да га отворим. Протрули капци расклопише се зацвиљевши на зарђалим багламама. Преда мном пуче сура каменита стрмина иза куће. Под прозором стајао је Бућко и гледао у ме.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али истога тренутка нешто јако пуче и њега нешто тако јако удари у слепо око, гурну га, и он се од тога претури и — умре...
дувар испод прозора, подиже руку са револвером и окрете цев тако, да гађа оне под прозором право у теме, па окиде... Пуче револвер, али за њом сукну ватра на прозор, више саме његове главе, и загрме други јачи пуцањ...
Окиде!... Ватра прсну пред очима... за њом дим... оне слике нестаде... она се, одмах чим пуче, некако необично, у косо, спусти на земљу и леже... без јаука, без речи...
тражим да отвори, а она ме моли да причекам док се обуче... У том чујем Добросава где викну: »стој !... стој !«... и пуче пушка... Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
То Далматинцу није било нимало право, па чим потури Турчин гусле, дохвати их он, па запјева: Пуче пушка из зелена луга, И погоди хиљаду Турака. — Ма, болан не био, како ће из једне пушке убити хиљаду Турака?
Дијете отиде весело кући, а сељани наставе свој договор, док на један мах пуче жестоки гром и удари негђе близу оне скупштине, а поп у страху рекне: — Правога, боже!
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Одувек сам волео ту причу, вероватно зато што нисам волео аустријске тиране. Кад смо стигли у Луцерн, преда мном пуче дивна алпска панорама. Тамно плаво језеро окружено снегом и Алпима личило је на амфитеатар.
Одувек сам волео ту причу, вероватно зато што нисам волео аустријске тиране. Кад смо стигли у Луцерн, преда мном пуче дивна алпска панорама. Тамно плаво језеро окружено снегом и Алпима личило је на амфитеатар.
Ћипико, Иво - Приповетке
Спасоју сину мисао освете, пусти узду, одмаче се, и у тренутку састави. Пуче из џевердара. Он крочи брже, а иза неколико корачаја обрне се и лијепо угледа Османа распружена на земљи.
А кад стегну зима, на прелима пуче отворено, — веле: Павле Орлић служи се женом свога племењака Илије као и својом. Безобзирнији и слободнији људи,
часа не беше нигда видела мора ни питомине, запањена застаде, дивећи се толикоме чуду лепоте што јој, на један мах, пуче испред очију.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Али има друга жица Што бејаде наша само, Жица пуче, пŷк јауче: Ми се, побро, растављамо! — Ако има надзвездија, Где вечита зора свити, Наше душе, мили друже, Онде
(А ђаво се опет оном крају врати Где тај занат давно у вел’ко занати). Пуче брука кад се та работа откри; Кривцу се не прашта, ни брука с’ не таји, Већ се просу брзо по земљи маленој Као
Краков, Станислав - КРИЛА
је под каменом у води, и сигурно је хтео извадити рака, када се одједном иза стене тешки кундак спусти, и нешто тупо пуче. Устављени војници се подигоше, и почеше скакати са камена на камен. Вода је весело носила голо мршаво тело.
Са црвене стене је још неко пуцао. Нешто тешко лупи о кукове. Пуче. Мија се сруши ничице на земљу. Из пробијене чутурице ракија се проли.
Он се трже, скочи, одлете му комад одела и коже, кад нешто страшно пуче и он јаукну свом снагом свог младог гласа. Сруши се као пресечено дебло и груну те лом у мрежу од жица.
Удар у раме гурнуо је Бору у ивицу апарата. Оловни бол се налио у руку... нешто пуче и огромни пламени водоскок шикну пред пилотом и зали апарат. Метак је запалио мотор. Сергија нестаде у пламенима.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Али једнога дана пуче глас по целој черкеској постојбини да је Москов прешао черкеске границе и упао у њину домовину.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Нисам ни чуо пуцањ топа, кад непосредно изнад наших глава пуче шрапнел, и стотинама куглица се сручи међу жице. Остали су пали на средину између наше објавнице и бугарских ровова.
Добро... Нека се опали још по један метак.“ — Ми смо опалили са овога топа. Али тада нешто пуче страшно, и једна грана од овога дрвета паде међу нас. Погледасмо на дрво, и заиста, видео се свеж засек.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
сам у домићу к'о у шуми јелен; Ал' ето ти опет, ко из грозне туче, Са свих страна као гром страшни тресак пуче, Да се чедна пода мном веја земља затресе, И сва се кров страхом у мени претресе.
” К’о гром да пуче, тако се од чуда Узнемире сва војничка господа Кад смотре да је обличен к’о Јуда Љубимац, цвет и понос српског рода.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
'Вамо, веле, око Сане свак вјерује да сте ви довели Швабу у Босну. Истом то Давид говори, а од Томина Моста пуче пушка па се разлијеже пјесма и попјевке: — Курво кучко, Симеуне Ђаче! Курво кучко, Парто калуђере! — Познадо' му грло.
— Неће Асан-беже, неће. Мене ти питај! Боље ја то од тебе знам. Јаши, шиљак ти џамијски! — пуче штуц по леђима, и Асан-бег узјâ. — Ама шта је то већерас, ако за Бога јединог знаш?! Уби ме, не мући ме више.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А њега сан не хвата... ВИИИ Пуче пушка. Чу се да је Лесковац пао, Грделица освојена. Почеше да грме топови иза Пљачковице и Крстиловице.
Ћипико, Иво - Пауци
Па нека би и то, али данас друкчије милују! ... Мени се све чини да су нам они душмани. Пуче ми од неко доба пред очима; чини ми се, к'о мисле: — Ради, штеди, мучи се, али не за се, већ за нас...
— „Не волим му”, вели, „није он за ме”. — Што? — „Куљав је”, — одговори. — Па што га вараш? — „Докона”, вели и пуче од смијеха. Поп Вране, откада чобани пронијеше глас да су Раду видјели са Машом у јари ноћу, страсније чезне за њом.
Тешко му је у души... Послије очеве смрти премишљаше често о томе, и пуче му погибија пред очима, али како да се наједном снађе — он, јединац што не вођаше о ничему рачуна, подложан старим
Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом. — Није требало! — опази владин достојанственик.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1884. НА СТЕНИ Зевсова пламена стрела на стену удари доле, И стена на двоје пуче... Брујећи у току своме, Водопад растресе гриву и обе раздвоји поле, И бурни његов лет Са горском студеном струјом у
И Титан размахну плећа и тврди, огњени челик Са страшном грмљавом пуче А дух се под небо диже... Тама је владала јоште А месец сипаше светлост са чела божански бледог; И Титан, дохватив
Над седлом се мома наже, Руку диже и бич пуче; И Љубецки главу саже, А мамузом вранца туче. Пригнувши се као гуја, Коњ Океанин мрси гриву, И с фрктањем, кô
“ И поче да страшно псује. Подмигујући вазда, Ћата је стајао сметен, како га већ Господ сазда, Док за врат пуче му шамар... Шубара паде му с главе, И сад настаде призор погибли и битке праве!
Тако се десило чудо, те глас по селу пуче: Кмет се с општинским ћатом кô сарош по крчми туче! А кад га донеше дома, кметица, од грдне бруке, Затури с чуђењем
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Паланка, лепо да пукне. Она хоће скандал, а кућа фрау Розина цакће фино и равномерно као захуктан разбој. Пуче најзад: Павле се уписао у месну трговачку школу: курс од годину дана, тромесечна пракса, и онда испит.
људи су неговали тачност, и некако са уметничким уживањем и поносом пружали пару онда кад се она чека и зове. Пуче нова новост. Павле почео давати приватне часове у врло имућној кући Цинцарина Кондилиса.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Ајд ојс! Стока малаксала. Људи одупиру леђима. Батине пљаште. Ни име божје се не штеди. Негде пуче револвер... Точак се сломи. — Бацај, бацај... — Удвостручи запрегу! Лука промукао од урлања... Опет неко јауче.
— Не знам — вели један равнодушно — синоћ пуче нешто, и као да паде из неба. Други објашњавају да су инжењерци склонили експлозив у једну кућу.
Бомбе почеше да пуцкетају, а Џамић вели: „Добро би било да се сада снабдемо.“ Када оно пуче последња бомба, ми узедосмо и шести џак... — Требало је да поведемо још неколико коња — вели редов Џамић.
— Питао сам стражњицу да ли може да издржи двајест пет батина. Она ми казала да може. И ја одо... Шамар пуче преко његовог лица, да се Исајло занесе. — А сад марш тамо, па ми скувај каву.
Запнем што Могу јаче и тада... Ах, богаму, то нећу заборавити. Нешто пуче пода мном. Доње крило кревета се преклопи и цео кревет се са треском сручи на гомилу. А-ух!... Шта ћу сад?...
Онај други шчепа ме за гушу. Тада ја извадих револвер и опалих у таваницу. Јаој, мајко, кад пуче!... Кад оне женске заврискаше кад заглавише врата...
врховима планинским појавише се наједном ружичасти сунчеви зраци, а из дубоких понора и јаруга избише млазеви магле. Пуче негде пушка... — На живот и на здравље! — рече Лука. Сви смо се подигли и гледали у правцу одакле допире пуцањ.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Чинило се као да чекају избијање неког невидљивог звона, па да се јаве. Кад, наједном, као прасак скривене пушке пуче пролеће. Распали сунце по реци, поче да се топи лед.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад ја виђех, моја стара мајко, а тако ми бога праведнога, све ми срце пуче за ђевојком, па помислих, стара моја мајко, боље ми је погинути овђе но срамотно дома долазити; па потегох даровницу
Истог је квалитета хумор у следећим стиховима наше песме Милош Стојићевић и Мехо Оругџић: Пуче пушка, запјева Милошу, Оругџићу на жалост одјекну; враг догоди, те Меха погоди.
га виде, тим га и познаде; просу сузе низ господско лице, удари се по колену руком, чисти скерлет на колену пуче, златна копча на десном рукаву: „Тешко мени и до бога мога! На мени је останула клетва од мојега честитога кнеза!
Да се можеш, брате, придесити, и ушима јеку послушати, и очима сеир погледати, ја кад пуче тридесет топова, па кад пуче Крњо и Зеленко, поље тутњи, а планина јечи, Цетиња се вода успљускује, попадаше коњи на
Да се можеш, брате, придесити, и ушима јеку послушати, и очима сеир погледати, ја кад пуче тридесет топова, па кад пуче Крњо и Зеленко, поље тутњи, а планина јечи, Цетиња се вода успљускује, попадаше коњи на кољена, а јунаци млоги
Кад то зачу дијете Максиме, то Максиму врло за јад било, — врана коња натраг приповрну, опаса га троструком канџијом: пуче кожа коњу по сапима, а покапа крвца по копити; но му љуто пусник поскочио, по три копља у небо скочио, по четири земље
Кад то чуо Танак Осман-ага, удари се руком по кољену, нова чоха на колену пуче: „Јао њему до бога милога! Ја је чекам четири године, па ми данас оде за другога!
овце и јагањце, стаде блека тридест подојницах, свака блеји, гледа на Михата — откуд ћу им јагњад припуштити! Пуче, пашо, мене срце живо, па повиках десет павуновах, потрчасмо на друм пред Турцима, посјекосмо тридест сератлијах, и
се чула у Кунор планину; познао је Мијат харамбаша, ’ваку ријеч рече у дружину: „Браћо моја, тридесет хајдука, ено пуче лаки џевердане, Виде ни је муке допануо!
Сава од Посавља, проли јунак сузе низ образе, удари се руком по кољену: колико се лако ударио, на кољену чиста чоха пуче; пак тргоше ноже од појаса, у каблиће бега учинише; бијеле му дворе похараше, похараше, ватром попалише; пак одоше у
Обадва их оправила мајка да јој иду на цареву војску. Кад је било у боју првоме, кад у ватру деца ударила, пуче пушка из те ватре прве, пуче прва те уби Маринка. Сам остаде сиротица Мирко, сам остаде на царевој војсци.
Кад је било у боју првоме, кад у ватру деца ударила, пуче пушка из те ватре прве, пуче прва те уби Маринка. Сам остаде сиротица Мирко, сам остаде на царевој војсци. Војевао за девет година.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Учитељ швићну по ваздуху донесеном шибом да јој испроба виткост, али она истог тренутка пуче преко средине. Господин Паприка сину попут муње на дјечака подносећи му под нос патрљак од прута.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И кроз то једно дуговање на сав табор хушум пуче. На све људе просу се гњев божији ка и кроз Јону бегунца испред божије заповеди му, што кћаше да се у мору стопи пун
У томе већ и они упорно и неваљало поврнуше се натраг морем. А кад бише у салијској тамо страни, мору, тек изненада пуче хушум на њих, стиже их гњев божији онде и ту света Богородица сатре их свију.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Ој, хој-хој, леле, Зо... али не доврши јер пуче шамар, и Поте испусти ону зечју ногу и минђуше и погледа зачуђено у калфа-Коту. — Што ме па тепаш, бата-Коте?
— Мори, Јевдо, зар сал Петракија што има муку?! Има ги сијасвет, ама сал туј пуче брука, па си знамо, а кол’ко ги има чорбаџијске куће што си кутају од свет...