Употреба речи пучини у књижевним делима


Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ

ВИДИК У АУШВИЦУ Мој видик није више планински венац, ни морска пучина, ни на пучини постављен свадбени сто; цео мој видик сад је ово голо, ољуштено, јаје, на које веје со.

Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ЛЕТО Из дубровачке Жупе Окићену лозом и цвећем од мака, Срео сам је једном, једног врелог днева. На пучини магла провидна и лака, У врућоме житу препелица пева. Из воде и копна одисаше лето Мирисом и ватром.

Африка

ПЛОВИО ЈЕ ИЗМЕЂУ АРХИПЕЛАГА И КРАЈ ШУМА. С ЧИЈИХ ОБАЛА ПРИСТУПАХУ ПЕВАЧИ Половином децембра, по пучини приступасмо лагано тропима.

Дивно сунце са далеким сумаглицама, на пучини белој као млеко, непомичној. Одједном свет, оправљен, излази да се баци на јела са лармом и весељем деце.

Пијаца риба свих најнежнијих боја: оних које гледамо да се преврћу по пучини, на радост бескрајне млечне даљине мора и небескога азура, у коме као бели пожар гори сунце, оних које јатима излећу,

Сав угаљ није још ни после вечере укрцан. Налазимо се и дале близу пристаништа, непомични на пучини. Осветљени великим лампама црни укрцавају тамно камење из шлепова. Дакар блиста.

Почињем да волим овај брод, црвених димњака, који тако упорно и бешумно плови по непомичној пучини. Тешка врела испарења скоро сасвим бришу хоризонт. Боје бледог драгог камења које је без сјаја.

Они не долазе да виде брод, но се забављају по пучини кружећи један крај другог, као ове птице над нама. Догледима видимо да су широке дрвене степенице, којима се силази до

“ Врућина није била прекомерна. Балет марсоена, на стотине, у непрестаном превртању по пучини и кроз ваздух. Заморени остају за нама. Само један пар, под првим огледалом воде, упорно, чини се „задихано“ прати нас.

пеца котарицом из чамца; црне, уплашене, оне прелетајући кроз ваздух пружају руке нагдо као да би да се понова врате пучини. Чаробни марсоени са лицима медуза.

Мало даље од нас на пучини мирно дими брод Отар, који је допловио из Дахомеа, и који је сад у карантину због случајева жуте грознице која се тамо

Пошто је за табарен исувише доцкан враћам се кући. Ујутру одлазак на острво Горе, напуштану насеобину на пучини, три километра удаљену ОД Дакара.

Ујутру на пучини балет марсоена, а предвече Тангер, чудна варош на кршу, у једном живописном планинском пејзажу високо над пучином.

Посматрамо аероплане који лете над нама, и бродове, којих је све више на пучини; ратне бродове нарочито огромне, чији су кровови подешени за спуштање аероплана.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Као брод, који таласи бацају по мору, на пучини, наш национ лута. Зашто? Коме смо криви? Шта је наше зло? Ето и њега, Ракосавлевича, само зато што га је примио у

Госпожу Божич био је заборавио. На целој тој великој пучини вијенских кровова, није имао никог свога. А кад би се сетио прича свог поочима Вука, који је долазио у Вијену,

Јер, као на некој морској пучини, видео би како, кроз пет година, јашу, у новој, новцатој, раскошној, росијској, униформи, и он, и они, у

Његов национ је замислио да ће спас наћи у вароши Петра Великог, као што то дављеници, ваљда, замишљају, кад се на пучини, после бродолома даве, а виде, у даљини, обалу.

Заборављају се чак и путеви читавих родова. Памте се само места гробаља. Тако се, и после бродолома, на пучини мора, неко време, још зна, крај појединаца, али кад прође неколико година, побркају се имена дављеника и памти само

Теодосије - ЖИТИЈА

Од многих напора обузе светога јака болест у лађи. И пошто су пловили по великој пучини и пошто свети није имао где да изиђе из лађе ради опоравка од болести, душа његова беше у великој беди и близу смрти,

Јер када ти не будеш с нама, ови иноверци који нас возе продаће нас у ропство или ће нас заклати на овој пучини због богатства које носимо с нама, и предати нас морској дубини.

Видите море узбуркано, и да лађа не стоји него је вали брзо носе, и на бескрајној пучини тражите да добијете свеже уловљену рибу, коју није лако и не знам на који начин наћи и дати вам!

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Шта би ти могла да будеш, Рашида? - Ништа. Нисам пала с Марса да се пријављујем! Кад будемо на пучини, неће моћи да ме врате. - А ако добијеш морску болест? - Искључено.

Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА

– радијатор , лудака – будака , пробали – обали , ледине – средине , планове – дланове , куда и камо – будакамо , пучини – учини , Осла – посла , Брисла – смисла , мисле – каписле , душицу – мушицу , Коста – моста , Словац – ловац , керове

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

народа у Угарској: »Бежећи дан и ноћ са својим осиротелим народом од места до места, бацан тамо-амо као лађа на пучини великога океана, очекујем када ће да гране сунце и покаже се дан, да узмакне тамна ноћ и хладна беда наше несреће.

унео сав свој дух и сву своју душу, своју песимистичку и детерминистичку филозофију, свој бол човека који се бори на пучини судбине, свој дубок патриотизам и снажну веру у српски народ.

Костић, Лаза - ПЕСМЕ

Ал' осим греха живе душе нема, неколико само костију бели' што су их по гару ветрови разнели, по пучини црној просуте се Нижу, бледилом смртним кô да речи пишу, да страшна листа, да страшнијих слова што их написа писац

Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

ГРОБНА ПЕСМА 85 СЕНТАНДРЕЈА, ІРІЅ ФЛОРЕНТІНА 87 КРУГ РАЧАНСКИ, ДУНАВОМ 90 И 91 ПУТ ПАНОНИЈЕ 92 КАО ЛАЂА ПО ПУЧИНИ 99 ИИ 103 ВИСАРИОН РАЧАНИН: РАЧОМ О ПОСТУ ЧАСНОМ 104 ПРОХОР РАЧАНИН: ЛИПА РАЧАНСКА 105 КИРИЈАК РАЧАНИН: САН У

Разроко свјетлост с бунике грије а братство хита пут Паноније. КАО ЛАЂА ПО ПУЧИНИ Ден же и ношт бегајуште... от места на место, аки корабљ в пучинах великаго океана бегствујемо.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

Лаку ноћ, лаку ноћ! Док не сване зора плава, Док не гране бели дан, По пучини заборава Нек нас води слатки сан. — Мир је. Тихо, к'о уздаси, Изумиру светли гласи... Лаку ноћ!

А кад треће ноћи Почиваше Рудник у крилу тишини, Глув некакав шум се разли по самоћи, Као вал огромни на сињој пучини — И потону у ноћ...

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Све што си видео на Балкану беху само привид-лађе на мркој пучини прапочетка. ПОЧЕТАК ПЕСМЕ Једна је жена прешла са мном реку по магли и месечини, прешла је уз мене реку а ја не

Црњански, Милош - Лирика Итаке

У тој песми, у првој строфи, полази на пучину једна лађа. У другој строфи диже се бура. У трећој плове на пучини само олупине брода. Данас ми се чини да би то било доста.

ЖИВОТ људски, и хрт, свео лист, галеб, срна, и Месец на пучини, привиђају ми се, на крају, ко сан, као и смрт једног по једног глумца нашег позоришта.

Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ

на такву војску, нагониле је у бекство, натерале је у море, те се цела војска с људима, слоновима и коњима утопила у пучини морској...“ Старац је недахнимице и са зебњом у срцу слушао шта му приповеда мушица.

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Та ви и сами знате, драги читаоци, шта су оне осећале. Као морнари, које су неколико месеци бацали вали по пучини морској кад угледају земљу, тако беше и њима. Дошло је дакле време да се остваре давно сањани санци...

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

ЧОВЕК И ЗВЕЗДЕ Шта човек треба да учини Кад се изгуби на пучини? Прво нека утврди где је У односу на сазвежђе Касиопеје.

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Изнуреност га је и спречила да доврши своја испитивања у Тихом Океану, где је на океанској пучини наишао на области са јегуљиним ларвама нешто другојачим од оних на које је наилазио у другим морима.

За то прво време јегуљине ларве улазе у састав онога сићушног органског света на океанској пучини, коме су природњаци дали име »планктон« и који је састављен из безброја микроскопских биљака, јаја, ларви и

Обрнуто, у хладним областима, на местима на океанској пучини на којима се топла струја сукобљава са хладном, настаје, услед нагле промене температуре воде, пропаст сићушних

Та се метаморфоза врши на морској пучини, али не на великом одстојању од обала. Она се извршује на две до три године од рођења ларве, почињући нешто пре но што

од оних што из северних крајева Европе хитају ка своме плодишту, ухватио је један мрежарски рибарски брод на морској пучини у Ла-Маншу, крајем децембра 1892. године, на 36 километара далеко од најближе обале.

на велике даљине; крупније честице падају ближе обалама, а ситније ветар носи далеко, док се и оне не сталоже по пучини; 5˚ ситан космички прах што долази из интерпланетарних простора таложи се у току небројених векова по дну мора; 6˚

Она је вршила испитивања најпре у Бискајском заливу, па затим у водама око Азорских острва и на океанској пучини којом пролази та моћна струја. Иста је експедиција, и са истим бродом, радила са прекидима од 1885. до 1888.

У пролеће, после мрестења, он се налази на пучини Марока и Гибралтара; у мају, заједно са трансгресивном водом, доспева на пучину наспрам Португалије, па крајем маја

За то прво време оне улазе у састав сићушног органског света на океанској пучини, плактона, буду подухваћене морским струјама и ветровима, који их почну растурати у разним правцима ка европским и

китова, Баски, за које дужина пута и океанске опасности нису значиле ништа кад се тицало гоњења китова по океанској пучини.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

СПАСЕЊА 62 ИЛУЗИЈА ДУГА СЕЋАЊА И НАДЕ 64 ИСТИНА 66 СТАРИ МОТИВ 68 У ИЗНУРЕНОМ ОСЕЋАЊУ ЈЕДНОМ 70 ТРАГ ВРЕМЕНА 73 НА ПУЧИНИ 75 ОДБЛЕСЦИ 77 ПАДА ЦВЕЋЕ 79 У ПОЛА СЕДАМ 81 ТРИЛОГИЈА 83 ЛУТАЊЕ 85 ЧЕСТИ ТРЕНУЦИ 87 ЈАМБИ О СВРШЕТКУ 89 ЈЕСЕН НА

Саранио сам своју добру драгу. НА ПУЧИНИ У немирним сенкама савести, На пучини усталасаног осећања, У дане сумње, непогоде, страха, Лелујају се светиљке

Саранио сам своју добру драгу. НА ПУЧИНИ У немирним сенкама савести, На пучини усталасаног осећања, У дане сумње, непогоде, страха, Лелујају се светиљке сећања: Фар надâ мутно сја да нам

Душе нам дубоку црнину облаче, Јер су попадале заставе слободе; Сабласне катарке по пучини ходе, А фарови мртвих нада већ не зраче. Нити ће скоро зрак сунца да пробије Зидове тврде наше дуге робије.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Са овог потоњег гледао је под собом жупно Приморје, а с њега поглед му је летио по пучини морској, по тој дивоти, гдје не сусте поглед ни Приморца, а камоли човјека са сјевера, још са онаком душом.

Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ

Ал' какав глас?... По тамном крилу неме поноћи, К'о грдан талас један једини Да се по морској ваља пучини; Лагано хуји к'о да умире, Ил' да из црне земље извире. Можда то дуси земљи говоре? Ил' земља куне своје покоре?

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Ко ће вјетар луди зауздати? ко л' пучини забранит кипјети? ко л' границу жељи назначити? У чојка је један храм воздвигнут, зла обитељ туге и жалости;

и жедне утробе дижу мукле и плачевне гласе; химере су тамо и дракони на велика стада разасути, са ужасом лете по пучини дуг природе страшни да испуне; тамо змије величине грдне, крокодили, гадна чудовишта, у мракама чекају Сатану;

Попа, Васко - КОРА

око главе облеће Чујеш ли метак Који нам пољубац вреба 2 Ево то је то непозвано Страно присуство ево га Језа је на пучини чаја у шољи Рђа што се хвата На рубовима нашега смеха Змија склупчана у дну огледала Да ли ћу моћи да те склоним Из

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

Сиракушка војска и флота беху исувише слабе да би смеле поделити Мегдан са Римљанима на отвореном пољу или на пучини мора.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Али изгледа да је истина, ипак, била напросто то, да је, сасвим независно од својих гријеха, на пучини нагло оболио од заплета цријева — мал дел мисерере, како се код нас говорило — и умро, па су га лијепо зашили у

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

Тако се носи и мисао младости по пучини недогледа, лутајући под притиском бурних ветровитих осећања... Да ли у тим мислима Станка задрема или паде у оно

Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ

Над земљом је сутон; а свуд по пучини Тишина се дигла да спокојством лечи: И у томе часу мени се учини, Да звук један дође, носи твоје речи.

Ћипико, Иво - Приповетке

Устави се код увијек зеленога бора самца што се у пучини затона огледа и вјечито над њом бруји, као тајанствена пјесма из даљине....

Иде, а снатри о нечему нејасноме. А пред њом доље, по уској пучини, гоне се бијели валови, као овце у трку, кад их на со вабе.

поред налучених мјеста, још је Цвијетина мисао везана са својим крајевима, али кад освануше на отвореној недогледној пучини, откле узалуд око тражи крај, дјевојка се топлим осјећајима опрашта и поздравља са старим свијетом и скрушено, као

А сада, кад пловим службеним послом у малом чамцу прама „њезиноме шкољу”, како га рибари називљу, по пучини, смежуралој и помодрелој од свјежега јутарњега сјеверца, долази ми старица чисто пред очи, и не могу никако да је из

којих излажаху на крај рибари да потежу мреже; а кад би у мору бјешњела олуја, туђи бродови, што пловљаху по отвореној пучини, свратили би у пространу Велу увалу шкоља да се заклоне од вјетра и мора.

А море јаче у хриди удара, и из отворенога продора долази шум и разлијега се голим кршем; по пучини валови, стижући се, бијеле се, па кад ударе у хриди од рата, прштећи пјенуше се, док они у увалици одмјерено котурају

И радећи премишља, а по пучини бродови, уз пријатан лахор, једва миле, но не свраћају у Велу увалу. Пролазе и собом носе њене другове из дјетињства и

За њу не пита! Ко зна зна ли да се удала за Марка!... А бродови по пучини, уз пријатан лахор, једва миле, а не свраћају.

Јутарњи лахор престао је, па лађе по пучини чекају свјежи маестрал да духне да их напријед потјера, а око рата рибарице страже рибу, док с краја рибари, опасани

поступно пучина је набранија, живља, модрија, а свјежи лахор, као дах живота, у омари долази јој у сусрет; лађе се на пучини крећу, а у гранама старога бора замећу се меки звукови...

натраг обазре у ноћ; жене носе дјецу јој у наручју, а једном бјеше и мјесец помолио, и прве зраке заиграше на немирној пучини. Пожуре да чим прво у Велу увалу стигну.

Море је још усколебано, премда је вјетар пао, па лађа граби и љуља се на валовима, а мјесечева свјетлост поиграва по пучини и, у одмацима, захваћа веслачеве главе.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

ИСАКОВИЧА О песничкој структури Сеоба Дан и ноћ бежећи са својим осиротелим народом од места до места, као лађа на пучини великога океана брзамо, чекајући када ће заћи сунце и прислонити се дан и проћи тамна ноћ и зимска беда што над нама

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

И галеби хрле гнезду још за вида — Гнезда су им у пукоту стена, хрида. Тихо плови бродић мали по пучини И нада се ведрој ноћи, месечини. И бродари сећају се дома свога И у њему рода свога миленога.

ХРИСТОС НА МОРУ (Уз слику) Возили се (тако књига пише) Апостоли с учитељем Христом, Возили се по морској пучини; Море мирно и глатко му лице, Над њим лете тице предветрице.

У том броду да се скупе Сви што живе од ужаса: Мирно, лепо пловили би По пучини без таласа. Али онда да се нешто Збију, згрле са свих страна Уздисаји мученика, Уздисаји сиротана — Ух, од куд

Петровић, Растко - АФРИКА

ПЛОВИО ЈЕ ИЗМЕЂУ АРХИПЕЛАГА И КРАЈ ШУМА. С ЧИЈИХ ОБАЛА ПРИСТУПАХУ ПЕВАЧИ Половином децембра, по пучини приступасмо лагано тропима.

Дивно сунце са далеким сумаглицама, на пучини белој као млеко, непомичној. Одједном свет, оправљен, излази да се баци на јела са лармом и весељем деце.

Пијаца риба свих најнежнијих боја: оних које гледамо да се преврћу по пучини, на радост бескрајне млечне даљине мора и небескога азура, у коме као бели пожар гори сунце, оних које јатима излећу,

Сав угаљ није још ни после вечере укрцан. Налазимо се и дале близу пристаништа, непомични на пучини. Осветљени великим лампама црни укрцавају тамно камење из шлепова. Дакар блиста.

Почињем да волим овај брод, црвених димњака, који тако упорно и бешумно плови по непомичној пучини. Тешка врела испарења скоро сасвим бришу хоризонт. Боје бледог драгог камења које је без сјаја.

Они не долазе да виде брод, но се забављају по пучини кружећи један крај другог, као ове птице над нама. Догледима видимо да су широке дрвене степенице, којима се силази до

“ Врућина није била прекомерна. Балет марсоена, на стотине, у непрестаном превртању по пучини и кроз ваздух. Заморени остају за нама. Само један пар, под првим огледалом воде, упорно, чини се „задихано“ прати нас.

пеца котарицом из чамца; црне, уплашене, оне прелетајући кроз ваздух пружају руке нагдо као да би да се понова врате пучини. Чаробни марсоени са лицима медуза.

Мало даље од нас на пучини мирно дими брод Отар, који је допловио из Дахомеа, и који је сад у карантину због случајева жуте грознице која се тамо

Пошто је за табарен исувише доцкан враћам се кући. Ујутру одлазак на острво Горе, напуштану насеобину на пучини, три километра удаљену ОД Дакара.

Ујутру на пучини балет марсоена, а предвече Тангер, чудна варош на кршу, у једном живописном планинском пејзажу високо над пучином.

Посматрамо аероплане који лете над нама, и бродове, којих је све више на пучини; ратне бродове нарочито огромне, чији су кровови подешени за спуштање аероплана.

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Теци песмо, поточићу Порушена нада, Изгуби се у пучини Општих, вечних јада! ЛXИX Нешто си рећи хтела Кад више ниси могла; Уста ти беху нема, — Ал’ суза ти помогла.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3

На понеком месту поред пута спуштају се прави понори. А брда ничу једно за другим као таласи на узбурканој пучини. Никад краја!... И нама је постало мучно. — Нису се ваљда борили на сваком од оних брда? — запита мој млађи колега.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

По тамном крилу неме поноћи Кô грдан талас један једини Да се по морској ваља пучини; Лагано хуји, кô да умире, Ил’ да из црне земље извире. Можда то дуси земљи говоре? Ил’ земља куне своје покоре?

Ћипико, Иво - Пауци

ЗА КРУХОМ И Спустила се ноћ. Блиједа мјесечева свјетлост косимице разасипље се и лелуја по морској пучини; чини се к'о да се с ње непрестанце у ваздух дижу блиједи танки пламенчићи, који негдје у висини ишчезавају.

Свјећарице лижу по морској пучини. Он их прати погледом и подаје се најсмјелијој фантазији... Једне вечери није могао да издржи, диже се прије

Он се прислони уз бор и загледа се у сјајни сунчев зрак што се прелијеваше по пучини. Из даљега допираху до њега чести ударци млатаца, из жбуна прхну птица и цијукну. А сунце боље грије, жари, буди.

Над морем у ведрини повлачили се на оријетко свијетли, рашчешљани облачићи као вунено руно и одрисиваху се на пучини у трептавим сјенкама, које тек примјетљиво одмицаху к сјеверу.

— с натегом изусти она. — Далеко... —Је ли чак тамо прико мора? — и погледа правце прама широкој пучини, па надода: — Пуно трибује времена док се тамо дојде? . — Мјесец и по— два, како у коју Америк ... — Далеко је то!

Погледа јој у очи да сазна сву истину, но оне блуде загонетно по широкој пучини... И он све даље једнако у њу гледа и мучи се да затаји јак излив.

На обали опази неколико чиновника и два—три рибара. У луци љуљаху се лагано бродови, док се по пучини стизаху пјенушави валови.

Наслони се уза зид и загледа у млаке валове. Очима је пратио сјенке што се гоњаху по пучини и круну свијетлих облака, који су се овили око крајева прекоморских голети, као да управо одонуд лолазе.

А Маријине се зјенице шире, као нечим се занијеле, и поглед јој лута по немирној пучини, над којом криче галебови. — Колико мора ваља прић' ? — упита наједном као иза сна ... Иво устрне и збуни се.

По пучини и ували вјетар тек што ћарлија, и чује се једнолично котрљање пијеска што га вали, враћајући се, за собом повлаче; и ка

Па полако изиђе на пут. Мјесец је освојио ноћ и његова се свјетлост умирила на пучини и сакрила пламен барка—свјећарица, и на земљи прострла се испод маслиника као разапета мрежа.

И сунце гране; испрвице споро, чисто неодлучно расипљу се његови свјетлаци; часом дрхте и заиграју на пучини, па пожуре с другога краја к њему, засјене му очи и, часом ојачани, обасуше својим сјајем један дио вароши.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

1889. (ПОДИГНИ ЗАВЕСЕ ТЕШКЕ) Подигни завесе тешке, и окна, и шалоне, Погледај како сунце у плавој пучини тоне; С далеких обала морских безбројне галије стижу, Над њима галеби лете, вију се, и журно дижу.

1889. НОЋНИ ГЛАСОВИ 1. На пучини плавој тишина почива, За Олимпом сунце у тами се скрива. Са галија царских, што на мору леже, Кроз вечерњи сутон пуцањ

А кад треће ноћи Почиваше Рудник у крилу тишине, Глув некакав шум се разли по самоћи, Као вал огромни на сињој пучини И потону у ноћ...

А вали шуме и зраци их љубе, И по далекој пучини се губе. 1887. АМОР НА СЕЛУ 1. У једноме мирноме селу, далеко од наших страна, сеоски пијани кравар ухвати једнога

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

кршовита обала стримонског залива ишчезла из видика, упало ми је одмах у очи колико се мали део мора види на отвореној пучини његовој; тај део личио је на плави округли штит, украшен нашом лађицом у средини. Исти утисак за време целе вожње!

Суре камене санте појављују се у све већој мери на пучини пламенога мора, а невидљива рука преде из њих кошуљу око њега.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

и од догађаја, одвојен од вреве и комешања светског, као робинзонски усамљен чувар куле светиље, који посматра буре на пучини које не допиру до њега, човек се измеђ' четири тамничка зида повлачи у себе, збере све мисли те као рефлекторска жижа

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2

Војници оживеше. Ах, само да што пре стигнемо. Сури бродови, као огромна брда на води, дремају на пучини. Команданти одјахаше напред. Пронесе се глас да ће нас одмах укрцати. А тамо има хлеба, постеље.

Као да су саливени. Скела крете... Пристиже и друга скела. Гледамо где ли ће нас. На пучини је огроман црн пароброд. На његовом прамцу пише: „Мирмидон“... Пловили смо у том правцу.

Један зрак као извидница пређе преко нас, па се изгуби на пучини, која се преливала у разним бојама. Упутисмо војнике на пут, да нам купе смокава и поморанџи. Разделили смо их и њима.

Али у једно време наши „побратими“ изгубише се према пучини и сви се људи наједном уозбиљише. Један стари капетан из неке коморе протестује: — О, брате, брате...

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Која је тако хитра? Тако мудра? Далеко на пучини чули су је морнари како пева и бродове скреће с утрвених морских стаза.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

Збогом! Хљеба... хљеба...'' 1906. РИБАРИ Примите ме тамо на убогу лађу, И незнана странца назовите другом. На пучини сињој кад вас муке снађу, И кад муње плану потамнелим кругом, Ја ћу да се патим и да с вама страдам, И да кушам

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

и одвоумио, него и туштене побудалио, и зато стрепим да ми се не обеси на мој врат жрнов камен, и потонућу у морској пучини.

Толико се не мешају с људском грајом; вама више позор на себе вања имати јерно ви у овом свету тако ка у морској пучини гњурајући се пливате много у свачем згрешујете. Зато и свакад честога из писма ваља вам држати се потешна разговора.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности