Африка
С времена на време ајкула сече равну пучину својим оштрим леђима. Разгледамо бродски дневник. Ево како у њему изгледа наше пловљење до данас: 8 дец.
Муње су осветљавале, љубичасто и електрично плаво, савршено мирну пучину шибану страшном кишом. Било је занимљиво гледати једну тако бучну олују над непомичним морем.
Видео сам опет ону пучину што, као какву зеленилом окићену лађицу, њише острво Гореј на себи. Видео сам огромне црвене и шарене рибе, веће од
Велики подруми у којима је чувано робље, и чији су прозори са решеткама гледали право на далеку пучину, пуни су прашине и паучине.
Теодосије - ЖИТИЈА
Богом управљани препловише велику пучину и стигоше у царски Константинов Град, у коме се свети поклони светим црквама, и у манастиру Пресвете Богородице који
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Тај звучни зид и слика на главу изврнутог паркета, што је у том часу личио на жуту пучину виђену из авиона, оштар бол дланова који су пекли слепљени уз дрво карика, и осећање немоћи пред овом свемогућом
Матавуљ, Симо - УСКОК
пентрање, најрадије се пењаше на врх Штировника, одакле је под собом посматрао жупно Приморје и непрегледну морску пучину.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Семберије (1900), Тако је морало бити (1900), Хаџи Лоја (1908), Љиљан и оморика, Јесења киша, Иза божјих леђа (1910). Пучину и Обичан човек издала је Српска књижевна задруга 1905, а Свет 1906.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Сунце тоне, а он гледа Низ пучину унапреда: Море, небо кâ од злата, И теже га спомен вата. Тамо, тамо с оне стране Ћаше диван дан да сване; Чисто
Та погледај само, од заода Већ се диже нека непогода. Гледај ону мутну облачину Како с' вије небу низ пучину. Већ се чује бура из далека, Већ се чује грома амо јека, Већ су овде муње и громови, Већ ка земљи вију се растови.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Уз прозор ћути старина сиједа, тужна ока пучину гледа, да ли се враћа Мачак. Вечери једне, у сутон меки, до куле чамац доплови неки, у њему дечак вити срдачно
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
у ветрове горске да ране своје хладим, или ме продајте на обронке мора у земље друге и вртове богате где дивови у пучину загледани неће стопалом тврдим да ступе на чело нејаких, ту да седнем крај мајке незлобиве.
Онда смо одлазили даље путем уз обалу, а цркве се иза наших леђа дизале увис, ослањајући се на море, на пучину, на огледала плавети расута по небу, пењале се пошто су нас пресреле, показале се.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У тој песми, у првој строфи, полази на пучину једна лађа. У другој строфи диже се бура. У трећој плове на пучини само олупине брода.
Кроз неко грање видео сам морску пучину, а кроз неке железне решетке сав Брест. Нисам могао да се исправим; као над провалијом кад се клекне од вртоглавице,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ако му подрежем нокте, да ли би Повели га, лађом, на пучину — На Атлантик, Пацифик или Кариби?” „Не, ја само загледам, ту и там, Свестрано образован, ко Авицена, Обожавам
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
већ дохватила мора, јегуља у прво време радије путује поред морске обале; по лепоме сунчаном времену она се отисне на пучину и путује дубинама. Такво су путовање годинама пратили дански природњаци и рибари на један нарочити начин.
прилив и одлив) крњи и обурвава морске обале; прах од раздробљених делова ношен је струјама и ветровима на морску пучину и сталожен на дно; 2˚ реке, речице и бујице односе у море здробљену земљу, која се таложи по дну; 3˚ глечери у
Мала бретонска рибарска варошица Пемпол, из чије смо се луке овога пута отиснули на океанску пучину, чувена је као гнездо и полазна тачка исландских рибара, које је толико прословио Пјер Лоти.
Бели туњ има за своје стално пребивалиште европску и афричку западну океанску пучину, где температура воде, на дубини од 50 метара, не спада испод + 14˚ С.
после мрестења, он се налази на пучини Марока и Гибралтара; у мају, заједно са трансгресивном водом, доспева на пучину наспрам Португалије, па крајем маја улази у Гаскоњски залив, пошто обиђе Рт Финистер.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КОЛО Нови Граде, сједиш накрај мора, и валове бројиш низ пучину како старац, на камен сједећи, што набраје своје бројанице. Дивна санка што си онда снио!
сунца и мјесеца; бјеху мушка прса охладњела, а у њима умрла свобода, кâ кад зраке умру на планину кад утоне сунце у пучину. Боже драги, свијетла празника! Како су се душе прађедовске над детињем данас узвијале!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како да је заборави? Како да не мисли на њу? — Хајде с нама! — звала су га браћа одлазећи на пучину за галебовим летом. — Шта чекаш?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Под једним храстом лег'о сам на траву, И слушам како шушти, пуцка, струји. Пучину гледам неба бистру, плаву, Док ранâ пчела негде близу зуји.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
У човјека искра беспредјелног ума твога огледа се св'јетла, ка свод један од твоје палате што с' огледа у пучину нашу; дан ти свјетлост круне показује, ноћ порфире твоје таинствене, непоњатна чудества дивотах; твар ти слаба
Бич праведни свемогуће руке када угна одметника неба у кипећу пламеном пучину, онда војнство побиједоносно, предвођено с два своје војводе, на нас силом непобједном удри, зајми и нас
из њих бију стравични волкани који жедну и мрачну утробу пуне гадном смјесом океана, и опет је на мрачну пучину океана истога мрскога бљују с јеком крупном и ужасном у облаке дима и пламена.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Питагора упре свој поглед на пучину мора. Онде се више не виђаше лађа која је отпловила ка југоистоку, но његове мисли однесоше га онамо.
„Па где да тражимо одговоре на сва та питања?“ Демокритос се диже, обухвати погледом све околне брегове, небо и пучину морску. „Свугде! Не само у кретању концентричних звезданих сфера, но и у кругу појмова нашег разума.
Ћипико, Иво - Приповетке
Упрла је у њ очима, као да ће га опчинити. Напослетку машина жешће заклопота и с њим на пучину заокрену. Загази нагло. Дим се суче и кида ваздухом. Цвета замре. Нетремице гледа за њим.
И гледа јаку омладину на њему и њихове окретне животе. А када запловише, мисао је носи на отворену пучину и савлада је безразложна сјета, и дође јој да заплаче... Па се наједном трже и пожури у град.
Плетући бјечве, дуго би пјевала на сав глас, осмјехивала се чобанчету и гледала у зањихалу се пучину, а вјетар јој размиче косу и носи дјетињи глас у пусти простор.
Једног јесењег дана, пред подне, сједи на кршу над морем и гледа у немирну усколебану пучину. Ишла би да као и прије тражи друштва, но већ не може: сад је дјевојка, па јој се замјера.
Дјевојка на први мах не одговори, већ се само осмјехну, а гледа упрто у пучину, као да тражи очима да успостави ток претргнутих мисли.
живо веслају прама крају, и, изнебуха, сјетивши се боље нечега што јој се отпрво по глави врзло, погледа у отворену пучину.
силну тугу, јачу од оне што би је осјетила кад би из заклонице, за осванула лијепа времена иза олује, брод у отворену пучину кренуо и собом понио младића с којим се бјаше за кратко вријеме на шкољу упознала.
Нашао је у путу, па се заклонише иза манастирских развалина. Гледајући на немирну, усколебану пучину, неко вријеме стоје и ослушкују шум мора и хуку олује.
Сјутрадан, у сунцу, једри брод низ пучину прама непознатоме крају. Антица с врха шкоља за њим гледа: јача туга но игда у њој се јавља, и лијепо зна да је то
Ту, гледајући у отворену пучину, у пуноме дану, доји своје чедо и тако јој вријеме хитрије пролази, и задовољнија је. Једнога поподнева, Марко с
Антица у бризи разгледа пучину, па кад угледа на мору чамац, наслути у часу да је Марков; затвори нагло врата од куће и побрза ка увалици.
угледавши свога човјека у чамцу гологлава, раскострушене косе, како одмиче од шкоља и жури у отворену побјешњелу пучину. Али њен глас и јаук дјеце носи вјетар далеко у натуштени простор и губи се у шуму олује.
Петровић, Растко - АФРИКА
С времена на време ајкула сече равну пучину својим оштрим леђима. Разгледамо бродски дневник. Ево како у њему изгледа наше пловљење до данас: 8 дец.
Муње су осветљавале, љубичасто и електрично плаво, савршено мирну пучину шибану страшном кишом. Било је занимљиво гледати једну тако бучну олују над непомичним морем.
Видео сам опет ону пучину што, као какву зеленилом окићену лађицу, њише острво Гореј на себи. Видео сам огромне црвене и шарене рибе, веће од
Велики подруми у којима је чувано робље, и чији су прозори са решеткама гледали право на далеку пучину, пуни су прашине и паучине.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Са страхом сам помишљао на пучину... Интересовало ме да ли ће и онда капетан бити овако спокојан... пловили смо у правцу мореуза, кроз који се излази на
Интересовало ме да ли ће и онда капетан бити овако спокојан... пловили смо у правцу мореуза, кроз који се излази на пучину. На палуби се појавио један марински официр, за њим је ишао морнар натоварен појасевима за спасавање.
Официр нам објасни како ћемо сада испловити на пучину. Напоменуо је пола у шали, пола у збиљи, како није рђаво бити предострожан, и зато препоручује изрично да се на броду
На излазу из залива налазио се трећи и последњи ред. Сунце је залазило за пучину кад смо испловили на отворено море. Свуда около нас била је плавкаста, бескрајна морска пучина.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И жудим косу твоју тако меку. А чежње моје, све дубље, све веће, Очајна неман црном косом среће А око грли пучину далеку. И све је пусто у околу целом И раскош боја звони ми опелом Кô сјајни пролог неке патње грозне.
Ћипико, Иво - Пауци
Мисао дизаше га у плаветне висине, и он је тражио морску пучину што се спаја с пошљедњом свјетлошћу. Ну носили га младост и здравље, и он брзо обикне у граду.
Тихо море ишчекује жељно благи вјетрић да заћарлија, да му гане пучину, а прожутјела трава пригиба се чедно к земљи, као да тражи њену влагу, како би издржала тешку спарину.
засинула би околина и, док би плаветнило уоколо заблистало, плачне би сјенке јаче отскочиле и на лопте застирале јасну пучину.
Часом застаде; занио се, тек што дише. Око му блуди даљином, граби отворену пучину до краја — све до тамо гдје се тек назире у прозирној магли и продире у небо...
заборавља; снатри о њој и гледа у свјетионик што задире дубоко у море и баца од себе црвенкасту свјетлост на немирну пучину; а даље отворени морски продор бучи... Наједном, жеља га вуче к њој...
А ноћ пролази; мјесец се на махове иза облака на ведрини покаже, освјетли њих, пучину и облаке. Гледају у небо, у облаке, како јуре, и — на путу прождиру оно мало ведрине. — Већ ми је досадно!
С бријега још једном погледа на пучину, као прене се и брже преко поља пође прама своме селу. Издаље угледа свога оца гдје шета на узвиситом каменитом
— Чекајте, још ћу једанпут бацити! Тако стоје, старац гледа у туњу, а Иво посматра морску пучину. Сунце залази иза прекоморских брдина, и његове зраке одбљескују се и ломе у мору што се лако сагиба и око шкрапа
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Он к небу подиже главу, Но тада угледа само бескрајну пучину плаву. 5. Паде, најзад, и вече уочи Ђурђева дана, Чисто и светло вече.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Светиљка коју гледамо и која шаље своје светле зраке далеко на морску пучину, достојно је обележје овога славног града.
А сада, погледајмо у дубину. Ту још влада тама. Но кроз њу видимо широку морску пучину. То је, у ствари, горња површина оних облака који су обавили планету. Свиће зора.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Живот свак воли као што младићак поморац воли широку пучину распламећену бескрајном жудњом за несхватљивим и невиђеним... – Ех, цврц!
– Ех, цврц! – гунђа Бора – па овај се, бре, навезао на пучину па нам прича неке морске приче! – Молим, не упадајте у реч! – протестује председник. – Будите парламентарни!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пут је вијугао, затим скрете негде удесно према Скадарском језеру. Угледасмо пучину... Онако мирно и сјајно, изгледало је језеро као заробљеник међу оним кршевима, тамним стенама, обраслим свакојаким
Са мора је допирао лаки ветар, а тала си су шуморили, запљускујући обалу... Војници су бленули. Сада ће се навести на пучину. И радовали се и стрепели. Али се тешили да им се ништа горе не може десити но што су већ преживели.
Светлост се наједном угаси и утонусмо у непрозиран мрак... Лађа је излазила на пучину... САН ИЛИ ЈАВА Сунце је одскочило увелико и као да нас милује својим топлим зрацима.
Као да још не схватају где су, па застану, и онако отворених уста и мутна погледа, заблену се у пучину. Командант је издао заповест да војници буду слободни, а од идућег дана настаће редован посао.
По навици, а и из дуга времена, пресамићени преко ограде, осматрали смо и ми пучину. Пред нама су пловиле оне друге две лађе, на извесном растојању једна од друге, док је наша била позади, отприлике на
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Па загњурен, загадив пучину, из прошлости очима, Одео си бескрај са подеротином у бесмртност; То није као кад си плаве чакшире своје Крпио
У стању да сања пучину црвену СУНЦЕ, одсуство четири месеца: Ево, приближује се зима! О афазија, о подношења, о мучна балканска клима, Што
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Зором, када се месец и сунце размењују, одлазио је старац Лука на пучину да дигне у сутон бачене мреже. Ој, како су се златиле рибе кроз танка окца мреже!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Све ћути. Само с хриди оне Гладан чагаљ виче. И мјесец далеко, Кô тепсија златна, за пучину тоне. 1918. НА ПРИПЕЦИ Скуњено и жедно ћути стабло свако; Испуцала земља, сухи јечам стрши.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Да тај на рибљиву камо заблуди пучину морску, многе би људе он нахранио оштриге тражећ, из лађе скачући брзе, иако је немирно море, када се с кола зна да
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Радуј се, крсте, корабљима благодушије и покојиште који си; сваки тобом страх одбачен бива и одлази. Велику пучину и широту морску раздирући, тима надежду блиску јављаш, који у стране долазе несвоје. ТАКО ДОИСТА НЕКИМА НОЋУ...