Јакшић, Ђура - ПРОЗА
На дувару је висио св. Никола, а на страни једна дуга пушка и један ножић. Ножић беше зарђао, па му скоро и не личаше да стоји уза ону сјајну пушку на којој се све сијало.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Кад би макар преживели могли после битке скувати у шлему шачицу пасуља, јадикује војник, пушка му виси о грани, шлем се пресијава у блистању ветра, војниче, пљуни у шаке, узми ашов, замани, и копај своју блиску
кроз ону пшеницу - Кроз онај шумарак јашу два по два - Не зна се да л запад светлуца гушће од севера шлем до шлема пушка до пушке сја - Топови су им напуњени снегом - Хоће ли нам ико помоћи данас ако Бога зна - Море устајмо зграбимо
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
на наш Божић, и наша војска, играјући и певајући, запали оне колебе од трске поред касарне, и из те ватре пукне једна пушка и убије некога Алексицу из Јошеве.
Онај што је турске коње водао утекао је у поток, како је прва пушка пукла у кући, а коње је пустио; друкчије Турци би може бити могли утећи.
ако мислиш царев кнез бити, а ти иди царском човеку Дел-Амету, који је ферман донео, и кроз који ферман не може нас ни пушка ни топ нити какво друго оружје убити.
Потом визитира момке; пушка у многи̓ празна била (момака пушке у многи̓ празне биле), и ниједан фишек; а у многих по један фишек у пушци, који
Карађорђе нађе један проштац себи из ливаде, и заповеди да сваки војник, пешак и коњик, нађе проштац и преготови, кога пушка не може пробити. Ово је (горе приповедано) бивало од маја 1806. до 30. јулија. Пођемо, 31.
На глас пушке пошље Карађорђе своје момке; нађу Митрића и отерају његову чадору, који се оправдао, да се сама пушка окинула.
момче, и моли Бога што си брат кнеза Пеје, који ми је ушао у вољу на Пожаревцу, а млад си и кажеш да ти се сама пушка оборила, а ја би̓ тебе научио како се своје оружје чува, а не би ти помогао ни овај чича-прота.
, осим КРХАТ, зеленко КРЏАЛИЈА, тур., најамник КРЏАЛИНКА, дуга пушка крџалија КСМЕТ (КИСМЕТ), тур., удес, судбина КТО ЈАКО, слон., ко као ЛАВКА, рус., дућан ЛАЈТНАНТ, ЛАЋМАН, фр.
, обзир, поглед ПРИКЉУЧЕНИЈЕ, рус. слон., догађај ПРОФУНТА, од нем., војничка храна, хлеб ПУСАТ, тур., оружје ПУШКА, рус., топ РАЗ, слон., пут РАЈАЛУК, тур., покорност, поданство РАСПИСКА, РОСПИСКА, Рус.
, царски пут ЏЕВАП, тур., рачун, одговор ЏУБЕ, тур., дуга горња хаљина ШАРАМПОВ, шанац ШЕШАНА, ШИШАНА, дуга пушка ШОЦА, војничка пушка с бајонетом ШТАТСКИ, нем., државни ШТРАНКА, нем., конопац, уже ШЧАСТИЈЕ, рус.
, рачун, одговор ЏУБЕ, тур., дуга горња хаљина ШАРАМПОВ, шанац ШЕШАНА, ШИШАНА, дуга пушка ШОЦА, војничка пушка с бајонетом ШТАТСКИ, нем., државни ШТРАНКА, нем., конопац, уже ШЧАСТИЈЕ, рус.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Он, сиромах као згранован, улете у кућу. Сви се загледасмо шта му би сад! Док, ништа ти бог не даде — груну пушка кроз једну баџу, а мој се Узловић преврте, баш ни ногом не маче!... — Уби га! — зачуди се Пајо. — Уби, дабоме.
— учини ћир Трпко као не верујући. — Богами јес'! Један је кресао на мог чобанина и срећа те му није упалила пушка, а убио би га. — Ух, ух! — повика ћир Трпко уплашено. — А колико ги има? — Виђају се двојица, а јамачно их има још.
Док ето ти помоли се на врата Тиосав; и у нега за појасом мала пушка и некака дугачка ножина. Погледа Трпка, насмехну се једва приметно, па упита: • Како, ћир-Трпко? — Ето како!
— Зар до ова доба? — Није сву ноћ заспао. — А што, да није слаб? — Није, него је преседео тако на кревету сос пушка. — С пушком?... Иди, море, пробуди га; може те псовати. Момак оде у собу, а Тиосав и Витомир прснуше у смех.
Пушку амо! Не дај! За њим испадоше још двојица из куће. Груну једна пушка. Зарожани нагоше бежати без душе, само да измакну из села и да се докопају чистине.
— прихвати Ћебо. — А станите, лопови! — чу се оздо глас Живанов. — Ено их, Живане! Удри! — чу се други неко и груну пушка. — Страхиња, склониде то чељаде амо за букву! — рече чича Мирко. — Они се лудаци не шале! — Хватајте и ви бусију!
услед болести) кошара — стаја за стоку направљена од плота олепљеног блатом и покривена сламом крндељ — скраћена пушка крутуљав — подебео крушац — велики грумен камене соли кубура — брига; врста пиштоља кубурити — оскудевати кулача
Кад се пушка напуни тим марјашем или парчетом челика, може убити сваку утвару самарица — самар; мотка којом се учвршћује кров од
чакшире — чохане чакшире чрез — помоћу, кроз Џевап — умирење, задовољење џенабет — зао, напрасит човек Шара — пушка шарабатати — писати којешта шафољић — дрвена посуда за течност шенлук — весеље праћено пуцањем из пушака шмук —
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Приче ће причати о моме хајдуковању и мојој освети! И зар није лепо бити хајдук? Господар си докле ти пушка носи!... Сам судиш и опрашаш!... Па се занесе. Мисли га носише по горама и планинама...
— И траже да одаш дружину и јатаке... — Пре ћу умрети но пустати аваза од себе!... — Хајдук је као запета пушка!... — Што оно рекао Старина Новак, „кадар сам стићи и утећи, и на страшном месту постојати!
Турчин се трже и погледа на ову страну откуд глас дође... Станко даде ватру... Пушка пуче, а Турчин с копа као пун џак... Наста забуна. Турци јурнуше напред... Једна... друга... трећа... пукоше...
” — Ха-ха-ха-ха! — смејао се Турчин. — А Иван? — Као запета пушка... Слуша што му се заповеди... Турчин се мало замисли. — Мислим нешто — рече после кратког ћутања.
„Јеси жив, господару мој?” — упита га својим звучним гласом. Таман да одговори, а пуче пушка... Он се трже... Чуо је разговор... Скочи и потрча дружини. У сусрет му је журио Јовица. — Шта је то? — упита он.
— Колико ноћас попеће се црвени петао на твој кров... Сви ћете погорети као мишеви. Ко хтедне напоље, пушка ће га вратити у пламен!... Па сутра зором потражићу и гнездо хајдучко!...
ІІІ ДЕО: БЕСМРТНИК 1. УСТАНАК Дошла је коса до бруса. Кипело, кипело, па прекипело. Прва пушка одјекнула је по свима крајевима мачванским, и сваки који је ма и најмање осећао срца у грудима, дигао се на оружје.
Живело се у страху, обамирало се од сваког гласка... Кад је појединцу дотужало, он се дигао у гору. Пушка је пукла, али је њен одјек више плашио него храбрио...
стало за његовом главом; срце се цепало као дроњак, а сузе камениле кад погледа нејач где стоји на гујиној рупи... Пушка је пукла у Шумадији, управо прва је пукла у ваљевској нахији...
Последњих дана јула и првих дана августа 1806. године само је пушка пуцала... Ту ниси могао дахнути чиста ваздуха од барутног дима и прашине што је дизаху копите коњске...
И борило се, тукло се на све стране; оживеше честе и жбунови; иза сваког трна пушка је пуцала... На једној страни заповедник врховни вожд, Кара-Ђорђе, с војводама: Луком Лазаревићем, Стојаном Чупићем,
— Рекосмо... Било је глуво доба кад се кући вратише... 5. СВАДБА Чудно време, заиста! Док на једној страни пушка грува и крв се лије потоком, дотле, ево, ови свадбују!... И то се чини опрема као да је најмирније доба!...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ми се склонисмо, а као да нас пушка посред срца удари. Она корачи једанпут, па паде на кољена. Саже главу, покри очи рукама, а црна јој коса расу се по
од земље фисиган — сукња фунта — мера за тежину (око пола килограма) харбија — шипка којом се набија и чисти пушка или пиштољ цагрије — заштитне корице за сечиво ножа ножнице, каније чеперак — дужина од врха палца до врха кажипрста
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
Нега да си убииш. Како си убиим? Да напуним пушка, пу! Убио си Јања. Ајде да го визитирамо. Охо! То ниа добро план. Да купим штранга, оскудну времену. Докса си о теос!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Код Загораца пада у очи права јужњачка живахност духа која изненади кад се долази из Босне. Често су као запета пушка, занесењаци, и ове њихове изразите особине једва се скривају под велом патријархалне мирноће.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— А како је са оружјем? — Једна пушка, два пиштоља и наџак. — Добро је. Сад је све у реду. Само нека се из први’ кола премести све што онде не треба да
Црњански, Милош - Сеобе 1
Ватре су још шарале по мраку велике сенке и причине, али чим пуче прва пушка, све као да одскочи са земље и заигра. Запеваше неки, зарикаше, потрчаше до ђерма, на валове, да се умију; други,
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Ако трудна жена прескочи пушку, онда ће дете бити кратковидо (а пушка ће добро гађати).⁵⁹ Такође није добро да она пређе преко секире, јер ће дете бити „поједено“.
) За овакво дете народ верује „да га не мора пушка убити“.⁵⁰ Дете које се, пак, роди у црвеној кошуљици, биће убица, злоочник или вештица, верује се у Херцеговини и
(Вук, бр. 1729) — Испред Божје воље никуд ни камо. (Вук, бр. 1730) — Кога Бог чува онога пушка не бије. (Вук, бр. 2243) — Коме Бог среће није дао ономе ковач не може сковати. (Вук, бр.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ту их тако распудисмо, ту је био такав покољ, да ни најстарији Црногорци такога не запамтише. Пушка се слабо чула, но је све јатаган радио.
“ Пољуби се са сваким и реци: „Мир божји!“ И препоручујем ти да не браниш женскима да ти руку љубе. Ти си сада једна пушка наша, па није лијепо да им не допушташ да те стимавају!
Они послушају. Владика прокуне убилца: „Дао бог да иста пушка убије њега, те да се на њему сврши!“ Сјутрадан у зору, у трећем племену, зовну човјек њекога главара и викну му: „Ја
представљаху „адмирал“ и „капетан“, а на крају ђакон дохвати и Јанка, питајући га: је ли се зажелио жâба, тишти ли га пушка за појасом, је ли згодан велики тур итд., чему се Јанко од срца смијао. Тако му протече први дан на Цетињу.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Турским главам' гору китим, О ајдучке дивне среће! Турским шарам поноситим Китим српско своје плеће: Турска пушка Туре била, Турско благо задобила.
Роде мили, у претешкој ноћи, Ал' с' у гору диже синак пусти, Па довати руком мрак тај густи, Ајдук кликну, шара пушка плану, А Србији бијел дан освану. 1843, 1. дек.
Чудо, селе, дивно чудо, Ала би се млађан грудô !“ Коло, коло, наша дика, Пушка пуца: цика, цика! Па све тако пуцај, бери, Певај, играј до вечери, А кад сунце веће седа, Бесна момчад још се не
Богме коњик — Бог му у помоћи! Што л' га гони овако по ноћи? Већ је близу, већ и пушка цикну, А уз цику јунак вако викну: „Та на ноге!
Бежи ђого кâно див из горе, Види Гојко, стићи га не море, Па се пушке са рамена сећа, Пушка цикну, а поможе срећа, Арслан паде, заклаше га змије, Звекнуше му празне бакрачлије.
“ — тако један кликну, Ал' из горе танка пушка цикну, Турчин паде — и што ћу ти више, Већ из горе пушке окупише, Веће Турчин за Турчином пада, Већ се кају што
Лети Мехмед, а гледи га Милун, Па дохвата ону вјерну шару, Опали је на бијесна старца, Али пушка не шће да састави. Цикну хајдук кâно љута гуја: „Јао пушко, остала ми пуста!
Увијек ми досад вјера бјеше, Па заш сада невјеру учини.“ Те је узе и опет потпраши, А загледа бијесног Мехмеда, Пушка пуче, Турчин се зањиха, Удри челом о тврдо камење, А Мухамед за перчин га лати, И однесе тамо пред хурије.
Пуче пушка, а бијаше турска, Те погоди Милуна хајдука, Баш под ребра са лијеве стране, Пролетје му зрно кроз слабину.
Ето једног — већ му се приближи, Хајдук маче пушку из потаје, Пушка пуче, Туре о тле пану, Осмјехну се хајдук па издану. Већ је давно када ово бјеше.
— О не бој се, мили побре, После лоше биће среће добре; Српска пушка севка из грмења: То су, брате, предивна зламења.
Па када дође, нек на ведло букне, Нек пушка цикне, а сабља посукне, Јер ето веће све ђаволу оде, Ни црву тако не има слободе, А камо л' чојку, та Бог га
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ни под каквим изговором у нашу кућу није се смјела унијети пушка: ни пуна, ни празна, ни покварена, ни растављена. Од погледа на термометар дјед је добијао вртоглавицу и стуживало би
Пита се само пушка и опасач, а цивила нико не зарезује као да га мајка ни родила није. У нашем штабу, опет, баш и нема кога вјештог
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Опет ништа? СУЉО: Ако си гладан, глади муву по трбуву, нек ти мува питу кува! ХУСО: И таквог ти агу! Пушка убија кад је пуна, а казан кад је празан убија! И то боље него мерзер, да знаш!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
кући и каже матери шта је и како је, а мати кад чује, о дго нори му: — Јесам ли ти казала, синко, да ће теби она пушка доћи главе као и оцу твоме.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Луч унутра: Коцељева. Сише мозак златна мува. Сјакти стакло: Свилеува. У невести гуња пева. Пукне пушка: Коцељева. Зују, зуји с оба ува. Гракне врана: Свилеува. Равно поље тајну згрева. Звек оружја: Коцељева.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Вучица иде чупавог лица, нечијим трагом опрезно њушка. Прошла је мала Црвенкапица. Старино ловче, гдје ти је пушка?
ти једном, делијо стара, у лов са мачком Пекмеза цара, идемо журно кроз неку раж у правцу горе Дебела Лаж; у мене пушка одлична роба, ваља ми више од шупља боба, у њега топуз из дрена сува на страх и трепет медвјеђих бува.
честар зелен опрезно гази, на сваки шушањ у шуми пази, трагове звијерки пажљиво њушка, спремна му стоји шкљоцава пушка.
И дивља свиња паде ко крушка, смаче је зимус ловачка пушка. По шуми, данас, без стазе, пута, Јежурка Јежић лови и лута.
— посече Ћиру, запуши рупу. „Ево ти, Ћиро, службе при руци, буди ми спреман, права пушка, чим пође њушка у ливаду, слободно чупај, боди и вуци.
Пође и деда, запет ко пушка, хоће да види цвета ли крушка. Плави се небо ко шатор сведен, одјури зима на север леден, а наврх горе, у сами
Потребни: фењер, сабља и пушка. Који су храбри, нек брзо хрле! Адреса: Прокоп, код чика-Крле ТРЕБА НАМ ШАПТАЧ
“ Заждио медвед стрменим кланцем, спасава кожу пред чудним странцем. Језди Слободан, запета пушка, путује мирне душе, одједном чује: гле, неко шушка и кроз мрак, срдит пуше. „Ко се то ноћас мува по гори?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Сигурно га је и тај дигао у пролазу, док није доспео у руке Јанкуљу. Пуче пушка у близини, још једна, затим све брже, онда се расу брза паљба негде испред батерије, а и позади...
Аустријанци су бежали у паничноме страху, да их ни пушка није могла стићи. Војници, већ малаксали од несанице и замора, поседали поред топова, чупкају и гризу траву.
Наједном пуче пушка... још један пуцањ, па се расу паљба негде испред нас. Куршуми зафијукаше језиво изнад наших глава, возари погнуше
Али овај се диже са седишта. Из рова позади пуче пушка и видесмо како се тело скљока на топовски точак... Остали одмичу... као хтели би да беже. Али где ће?...
— Могу ли сад? — Можете... само претрчите, сигурније је — тешио ме. Пођох колебајући се. Требало је само једна пушка да плане, па да се одмах вратим. Али стид ме од војника. Воле пешаци да се подсмехну артиљерцима.
Разговарамо и чудимо се са каквом мирноћом ти пешаци шеткају по друму, иако знају да свакога часа може планути пушка. Њих четворица стоје мирно према целокупној ћесаревој сили.
А чим плане прва пушка, враћају се исто тако нечујно у своје ровове. Требало је Александар да ме смени, али се тешко будио.
На овоме простору се виде разбацане војничке ствари: чутурице, торбе, негде остављена пушка са натакнутим бајонетом, крвави завоји... Застадосмо да се одморимо.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
71. Пуче пушка, ето коњаника, Пуче друга, ето и другога, Пуче трећа, ето и војводе. Наш војвода, камо ти сватови?
Волим дику ал’ се не одајем, Мени драже кад он први каже. 261. Марамица свилена па шушка, Мој драгане убила те пушка. 262. Синоћ сам се с диком руковала, Три ми дана рука мирисала. 263.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Него онај мали додатак у тежини, на десном рамену, пушка манлихерка, која је тежила, чини ми се, 3¾ кг. Та мала разлика у оптерећењу доводила нас је, после 30 до 40
Ишли су на нож. („Пушка дурак, штик молодец!“) Сад су се, пред јесен 1915, у Галицији, повлачили од положаја до положаја, из рова у ров.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
поче Ђокић. Капетану се допаде одговор, па весело засија очима. — Видим да си јунак, — рече он потом, — него ти пушка није најсигурнија. Послаћу ти ја оздо магацинку. А ти, војниче! обрте се он Љубиши, — каква је твоја пушка?
Послаћу ти ја оздо магацинку. А ти, војниче! обрте се он Љубиши, — каква је твоја пушка? Љубиша обори очи, па промуца: — Тсс... тек онако... моћи ће поднети...
Капетан, без сумње, закључи да се нема чему надати од њега, па ваљада мисли у себи: »какав си ти — таква ти и пушка!« и обрте се кмету: — Ви ћете, кад буде време, право навише, на ону суву крушку, па рудином до Преглавља.
Онај иза чатала узе га на око... Сви претрнусмо... Плану пушка, куршум фијукну, а Љубиша још брже потрча, те стиже до ограде.
Видећи да онај мотри само на Љубишу, Радоња се исправи, положи око по пушци и окиде. Груну пушка, а онај се трже и окрете своју пушку на нас.
Он стоји као запета пушка, па ако ко други помакне обарачу — он није крив... Она скочи као рањена лавица. — Шта, зар тако?...
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Ако је веровати Мићи и Срети, та му је пушка остала од ђеда који је војевао на Љубићу, и њоме убио онога Ћаја-пашу. И она се сад, као антика, чува у Мићиној кући,
убавачко у памет, збореше татко ми, да си туриш овај реч (од покојнога ми татка Киријакиса) што ће ти саг кажем: »Пушка, симсија и домаћица — не се дава у зајем!« Да запантиш, рече ми, тој!
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
И ЛЕТЕЋИ ЋИЛИМ 186 КАКО СПАВАЈУ ВОЗОВИ 188 КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ 191 ОБРОК МАШИНЕ ЗА ПРАЊЕ ВЕША 194 ПУШКА ЧИСТЕ САВЕСТИ 196 УОБРАЖЕНЕ ЦИПЕЛЕ 198 ФУРУНИЦА ЈОГУНИЦА 199 ПОСЛОВИ ГОДИНЕ 207 НЕДЕЉА У МАЛОЈ
мусави, Она се сама заустави И испљуне, у корпу, остатак исхране: Кошуље и гаће, добро испране! ПУШКА ЧИСТЕ САВЕСТИ У овом веку, у ком се ратнички жар Сто пута подизао до убилачког лудила, Ја знам и једну невероватну
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ТОМАШ МАРТИНОВИЋ Причаћу ви за тога ђавола. Ми играсмо у колу с гостима, ређасмо се наоколо вином, докле пушка извише Пиштета¹ пуче једна, и човјек покличе: „Ко је витез, ко је добри јунак! Поведе се робље црногорско!
су медене ријечи, увија се кâ враг око крста, ама пунан губе и лукавства; крвника га ришћанскога нема — заклала га пушка црногорска! НРОЂОШЕ СВАТОВИ. — МАЛО СТАДЕ, ЕВО ПОКАЈНИЦЕ УЗ ПОЉЕ, И ТУЖИ СЕСТРА БАТРИЋЕВА ПРЕД ЊИМА.
Из Бара се каже. Дава траве и нешто лијечи, и записе нечесове гради да човјека пушка не убије. Свак је држи, опрости ми, Боже, кâ да духом светијем прозире.
је себе обличила; на њих више но педесет главах што су оне свакоју изјеле, а све ђеце која су помрла и момчади тê пушка убила. Па се народ цио помутио, нико не зна што хоће да ради; помрзјело све једно на друго.
Кад крв проспем ради своје вјере, не бојим се клетве, ни другога. Како пушка пукне на Цетиње, грохота ће бити на све стране.
Жâ ми га је кâ једнога сина, жâ ми га је кâ брата роднога, ере бјеше пушка мимо пушке. Срећан бјеше, а убојит бјеше; око њега руке не превијах, свагда бјеше као огледало; у хиљаду другијех
Здраво твоја глава на рамена, ти ћеш пушку другу набавити, а у руке Мандушића Вука биће свака пушка убојита! ВЛАДИКА УСТАДЕ И ДАДЕ МАНДУШИЋУ ИЗ ОДАЈЕ СВОЈЕ ЈЕДАН ДОБАР ЏЕФЕРДАР.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Тај џин раздрљио груди, објесио струку низ раме, у лијевој му дуга пушка а у десној чибучина као тољага будалине Тала.
махове, хујао и потресао вратницама; торни пас у авлији би понекад крупно залајао па умукао; у селу загрми погдјекад пушка, па опет настане мртва тишина, да се лијепо чуло како из сировијех клада пошти истиснута влага и како један шарени
“ У млађега поговора нема. Мишан се одмах диже. „Стани да још нешто чујеш! Чујте ме браћо!...“ Пушка загрмје под њима у планини. Сви ђипише. Дигоше Јанка те и он онако сањив, пушком у руци зађе за њеко стабло.
“ Смијући се, помијешаше се. Пошто се ижљубише посједаше. „А што вама шће да пуцате?“ „Ваистину нехотице. Пушка се одапе моме буразеру, срећа да не уби никога!“ одговори бркоња.
Биће их било тридесет. Уза свакога стршаше дугачка пушка. Ђаконове очи да искоче, тако се избуљише. Гомила се примицаше споро, а кад домаче на по пушкомета устави се.
У толико зар неко виђе са дну поља што би, па пуче пушка и викну поклич: ха погибе Бајица, уби га Доњокрајац! ха ко је момак!... У час се сукобише наши и њихови...
Сердар извадивши чибук из уста, одиже главу пут домаћице, као да јој нешто напомене. У томе пуче пушка пред вратима од авлије и чу се: „Добра вече домаћину и честито му Крсно име!“ Пејо искочи.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ни за камен се залуду не дохватио! Од неба му росјело, те му добро и лијепо родило! Сабља ти шијекла, а пушка палила! (при напијању). Сабљо од Косова! — рече се из милости виђену јунаку или зорну момку.
Тако ме стријела усријед, почеока не убила! Тако ме туђе очи не водиле! Тако ми ова пушка срце не понијела! (показујући пушку). Тако ми се вино на крсно име у крв не прометнуло!
Дабогда се удала где се трном врата затварала! — (клетва девојци). Заклала га пушка црногорска! Згрчио се као срп у планину! Колико му одовуд стопа, толико одонуд година!
— Кад враг бога моли, приварит’ мисли. — Кога бог чува, онога пушка не бије. — И Бог се седми дан одмара. — Бог дао, бог и узео. — Бог не дâ једном човеку сва добра.
У Турчина и у змије љуте, У њих никад тврде вјере нема. Хваљене јагодице — Празне котарице. Хоће пушка, но није кремена. Храни сироту на своју срамоту. Црна капа — жалосна прилика; Црни данци — црни похођани.
Мини га сабља, мини га пушка! — Некакав човек који се скоро био оженио, опремао се на војску, а жена увразила конац у иглу да нешто зашије, али
добро виђела, зато није могла одмах да уврзе, него све промашала мимо ушице иглене говорећи: „Мини га сабља, мини га пушка!
Све три су се воде састануле Испод Сења града бијелога. Пуче пушка у сред Сења града, Уби цара у сред Цариграда! У зло га је мјесто погодило: Под кољено у срце јуначко; На ноздрве
га мору на планику; Даде му се нешто погледати: Морем трче два печена зеца, Ћерају га два хрта одрта, А гађа их пушка без кремена, А нишани човек без очију; Не погоди два печена зеца, Но погоди Хусеин владику, Усред пете у срце
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
94. Пуна црква ђака, ни од куда врата. 95. Пун брег бубрега. 96. Пун до иверја. 97. Пуче пушка на леду, оде пара чак до цара. 98.
Кревет, врата и дирек више врата. 49. Плуг. 50. Пиле. 51. Ђевојка и вијенац. 52. Попови. 53. Лула и чибук. 54. Пушка. 55. Кад човек иде у воденицу. 56. Гљива. 57. Огледало. 58. Змија. 59. Сито. 60.
67. Брада, уста, нос, очи, коса и чешаљ. 68. Кревет. 69. Пијевац. 70. Коњ. 71. Лук. 72. Чела. 73. Пушка. 74. Во. 75. Сврдао. 76. Сат у кошници. 77. Козиј реп. 78. Нити. 79. Мрак. 80. Клупко. 81. Чокот и вино. 82.
отиде кући и каже матери шта је и како је, а мати кад чује, одговори му: „Јесам ли ти казала, синко, да ће теби она пушка доћи главе као и оцу твоме.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Петнаест година је прошло, сада, сада ће да врисне пушка. Док га довуку до куће, смрзнуће се. Његов леш косо лежи у тами, наслоњен на њу и покривен њоме.
Лош им је живот. Опипа недра: дукати му се јавише сипљивим диком. Узе пушку и стави је на колена. — Толе, нек ти је пушка у приправности! Чујеш ли шта ти кажем? Налокао си се ракије, па спаваш. — деце ми моје, најбоље је кад немаш дуката.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Чудо, селе, дивно чудо, Ала бих се млађан груд'о!“... Коло, коло, наша дика, Пушка пуца, цика, цика, Па све тако, пуцај, бери, Певај, играј, до вечери.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Чим сам исцрпео ваздух који се између њих налазио, пуче мехур као пушка. Али кад такав мехур не надувах потпуно, већ само толико да је остао смежуран, па га оставих у стаклени реципијенат из
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
сечем, сечем“, а све гледа у председника, па кад виде да ће председник опет да плане, а Бока убрза: „Кад одједном пуче пушка, господин председник.“ А кад ово Бока изрече сва се судница намах у једно једино начуљено уво претворила.
„...Пуче пушка, господин председник; кад погледам, а оно зец, там’, там’, овам’, па међу ноге, баш међу моје ноге, господин председник
Поред њега пушка и ашовчић, а десном шаком чврсто стегнут прост дрвени крст што је невешто садељао да пободе више главе погинулом
Из кућа, из ограда, из џамије, која се беласала на ивици Феризовића, из сваког камена, чини ми се, одјекивала је пушка. При свем том, пук потпуковника Васића је лагано прилазио вароши.
Твоја је пушка остала неогарављена, твој бајонет неокрвављен; и једног тренутка док си ти усплахирено тражио заклон од смрти које си
усред самога центра некакво дрво бестрага далеко, толико далеко да се једва види, и да је очигледно да га никаква пушка не би могла ни добацити.
окреће у супротном правцу и гађа у друго, још даље од онога, и опет сви да изађу из памети какво је чудо она његова пушка, коју он ни за какве паре не би продао.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Па ипак мислим да то није све. — Та не видиш ли да у њему увијек чека, спремна као запета пушка, реплика: „Не заборавите да је Ибзен био апотекар.” — У Éмиле Соуé… — ... и само чека пригоду да одапне...
— ... Дакле, у првом плану стоји онај комплекс. Иза њега, она пушка, набијена до грлића Ибзеном. А у трећем реду, иза леђа те реплике, мутно се оцртава још нешто: слутња протуреплике:
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Све му се чини да ће сад, ама баш овога тренутка, да плане пушка иза кога жбуна, и он већ почиње унапред осећати како куршум звижди и улеће у њега.
— »Ево ти пушке, па се увери.« И кад му се упре пушка у груди, он стоји непомичан. То није обичан човек... А Ђурица, дохвативши бачену пушку, окрете низ реку што је брже
Истога тренутка грмну пушка код великих вратница, и хајдуци угледаше свога стражара како прескочи врљике и побеже кроз кукуруз.
Ово ће се напослетку дознати, па онда ја немам куд. Треба из раније да знамо шта ћемо. У тај мах груну пушка иза њихових леђа. Ђурица скочи, дохвати пушку и пружи је на ону страну одакле се чуо пуцањ.
У том чујем Добросава где викну: »стој !... стој !«... и пуче пушка... Потрчасмо тамо, и Видим Добросава, где скаче у поток... Погледам: онај лежи у потоку, а Добросав га дрма за руку.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
отиде кући и каже матери шта је и како је, а мати, кад чује, одговори му: — Јесам ли ти казала, синко, да ће теби она пушка доћи главе као и оцу твоме.
То Далматинцу није било нимало право, па чим потури Турчин гусле, дохвати их он, па запјева: Пуче пушка из зелена луга, И погоди хиљаду Турака. — Ма, болан не био, како ће из једне пушке убити хиљаду Турака?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Али је сваки од њих прикрио дубоко у појасу и по самокрес. То је очајничка пушка. Јер је чудноват Призренац. Потули се путем, постане веома скроман, много подноси, хоће новцем да се откупи, дубоко се
— Да се браним, ага. — Чиме?... Пушком?... Каурска главо неразбрана!... Зар не знаш да је ваша пушка умрла одавно? — Заиста је тако, ага!... Али деси се по нека... — Која не упали — — — Понекоја и упали!
Место уведене у обичај мартинке, о раме је вешао стару пафтајлику, која се још само у колашинским песмама помињала као пушка „од два грла а шеснаест зрна.“ Иде он озго још младалачки и раширио се као орлушина.
Види да је овоме душа дошла у подгрлац, да ништа не види, но хоће да изазивље било и пушка да пукне. — Дајте, синови, по једну каву новим гостима!
срећа, воља Божја нехарица — незахвалница, не– милосрдница низам — војник регуларне турске војске пафталија — пушка са више карика пезевенк — сводник, покваре– њак (турски) поскурник — обредни хлеб у православној литургији, нафора
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
»Стармали« 1888 БОРА У ЦРНОЈ ГОРИ (Слика Ф. Звержине) Ако турска пушка ћути, Нађе с’ други удес љути Који борцу Црногорцу Не да душом одахнути Ил’ налегну сунца зраци, — Од омаре, жеге
Краков, Станислав - КРИЛА
— Спира, Спира... На камену сред његовог згужваног одела лежала је пушка. Кратак нож је натакнут на цев. Сигурно је био стражар. Нико се није одзивао.
Црвена ракетла изви се у магли. Метални писак подиже војнике. Иза ограде се замлата зелена прилика и пушка шкљоцну. Метак зазвижда високо. Неколико се рамена стресе. — Напред, напред... Са свих страна села трче људи.
Са туђег рова је пукла пушка. Потом друга и онда је неколико запраштало. Зрна су певала парајући хладан ваздух. — Сиђите, сиђите.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Но да утулимо ватру? РАДАК: Чекај још! (Издалека се чује пушка. Јања се узврпољи и гледа да се од ватре уклони.) ПОРФИРИЈЕ (Радаку на уши): Пази на старца!... Њин је...
Ако тек везир сузу не пусти, Јер си му много био у вољи?... (Издалека се чује и друга пушка.) То је већ друга!... Чусте ли прву, ви? РАДАК: Чусмо је сви! ГЛАВАШ: Па шта чекате? Радаче, с Вуком брже за њима!
Да л’ ти је пушка добро спремљена?... ИСАК (показује на ваљу): Све је у реду. Ни тренут бољи, ни место боље, Ако је да се мора гинути
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Још се овда онда чула по која усамљена пушка; то се поздрављају последњи упорни борци. Наскоро и то престаде; турски топови послаше још неколико метака за нашом
Штаб ево га недалеко од мене у другој авлији, само ђенерала не видим. С бојнога поља изретка се чује тек по која пушка. Топови такође слабо раде.
Черњајев застаде: — И овде граната! Видите је ли ко убијен. — Не, то се само окинула пушка једном стражару. Пуцњава и борба бивала је све јача.
Иза свакога грма провирује турски фес и пламти пушка. Турска батерија поче бити наш ланац шрапнелом. Скоро читав сат трајало је ово пушкарање по шуми.
— Баците ту глупу пушку из руке. Шта ће вама пушка? — Зашто? Ја сам се овом пушком досад борио. — Али кад вам кажем баците је; баците је одмах ту на земљу.
У другој половини јуна пукла је прва устаничка пушка у Херцеговини око Невесиња. Вредно је упамтити да тада у Србији није било ниједног независног листа.
си проклет зашто ме отрова оном страшном сумњом: да је, можда, мој Мита погинуо од братске српске руке, да га је убила пушка коју је партајска злоба на њега натегла, да је заповест за овај гнусни злочин дошла одозго... одозго...
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
“ — проламало се из бугарских ровова. Али се отуда није нико појављивао. Са наше стране није планула ниједна пушка. Људи су прислонили пушке на рамена, прсти су били на орозу. Видело се само непомично камење. „Осматрај, осматрај!
Наше је расположење концентрисано у једном правцу, али напето као пушка. — Да чујемо сад шта је радио седми пук шеснаестога септембра? — обраћа се Радојчић Предрагу.
За непуних пола часа приликом напада изгубили смо пет стотина људи. А са наше стране ниједна пушка није опаљена... Разуме се, за то нико неће да одговара.
Марамицама дајемо артиљерцима знак. Ах, да ми је онда пао шака тај наш командир батерије... Туче нас и пушка, и митраљез, и бомба, и артиљерија наша и њихова. Е, не могадох више. — Напред! — довикнуо сам војницима и скочим.
Хитро дигне пушку — он заузима став као да му је пушка у руци — па нишани, нишани... Дум! — и опет испија чашицу коњака. — Кад... не лези враже, отуда трећи лаф...
При светлости, и од лупе врата, мачка се протегли и умиљато изви на леђа. У једном углу била је прислоњена пушка, а на земљи је расуто неколико бомби. Све сурово и хладно. Само је мачка уносила неку интимност у ову подземну јазбину.
— Зар се види? — Назирем ове у близини, али оне даље не видим. На фронту се све утишало. Само подаље прасне понека пушка. Негде лево блесну ракетла и светлост обасја простор пред нама. Онај се свуче у ров.
— Они су већ зашли под бугарске жице, па их не видим. Хтео бих и ја да осмотрим, али стрепим да баш тад не плане пушка. Уверавам себе да таква радознала осматрања и не спадају у мој задатак. Ја им могу користити и на други начин.
Онда парчад од граната. А тамо у трњу пробијен шлем. Затим пребијена пушка... Међу оним камењем лежи човечја нога, али само гола кост, која се помаљала из једне потковане цокуле.
Играмо на последњу карту: или-или! Све је у напрегнутом стању ишчекивања, као запета пушка. Цео се фронт утишао. Тако је увек при заласку сунца. Ишчекује се ноћ и тешка смртоносна изненађења...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Милош Светић СТРАДАНИЈЕ СРПСКО ГОДИНЕ 1813. Од Босне се турска војска силна љута диже, Сабља сева, пушка пуца, чета чету стиже, А Дрина се плачем гуши, Мачва тешко дише, Јадар са њом и Поцерје и Шабац уздише.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАП. ЂУРАШКО (озго са стене): Нећеш, неверо! (Пушка пукне, Станиша посрне.) Прости, Станиша! А доста ти је, мислим, занавек... (Ђурашка нестане са стене.
СТАНИША: Душман! БОШКО: Ох, кажи га, На сабљама да га разнесемо. СТАНИША: Одонуд јекну пушка, А ту га нестаде. (Бошко, Богдан и Станојло са голим ножевима одлазе, Мира долази.
(Види једног гаврана.) А нећеш, гавране! Нећеш ми брату очи кљувати. (Узима са земље једну пушку.) Је л’ српска пушка то? Јесте, српска је — е, њом ћу гађати. (Пуца, а гавран пада доле.
(Издалека се чују пушке.) КНЕЗ ЂУРЂЕ: То пушка беше — И то, и то — И поноћ грми, јечи планина, А постоље се мога престола Узнемирено тресе пода мном, Кô да ми
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Стевица поблиједио, па дрхће као прут. Очи му се укочиле од страха. Пушка грмну, пас скикну! — Тако! Кад проту не знаш чувати, који с тобом залогај братски дијели, а ти сад носи поздрав у
— Устави, Симеуне! Устави, болан! стадосмо и ја и Партенија викати. Не помаже. Пушка једнако прашти, не престаје. Партенији паде с главе камилавка и одваља се у поток, а једно му зрно проби џубе на два
'Вамо, веле, око Сане свак вјерује да сте ви довели Швабу у Босну. Истом то Давид говори, а од Томина Моста пуче пушка па се разлијеже пјесма и попјевке: — Курво кучко, Симеуне Ђаче! Курво кучко, Парто калуђере! — Познадо' му грло.
— дан посвећен мртвима; божја служба за покојника заптија — жандар, стражар збитије — догађај зека — мала зелена пушка земан — време; век, године зијанћараст — који прави штету; према зијанћер — штеточина зорли — јако, много; силан,
претпостављати нурија ― парохија, црквена жупа омсица ― „особа о којој је реч, тај исти“ острагуша ― старинска пушка чија се цев пуни одостраг оџа (хоџа) ― муслимански свештеник оштурити ― „донети плод пре времена (обично о крави и
чак, штавише паша — титула високих достојанственика и војника пезевенк — покварењак пенџер — прозор пећанка — мала пушка израђена у Пећи пинта — „стринска мера за течност; политрењак“ пландиште — хладовито место где пландује, одмара се
православни дају католицима икавцима и католицима уопште“ штимати — поштовати, ценити штрампа — слика штуц — кратка пушка, карабин
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Од сељака тако постаје хајдук, од домаћина - заштитник народа, од породичног човека бескућник, коме су "мач и пушка и отац и мајка,/ двије мале братац и секуна,/ оштра ћорда вијерница љуба,/ тврда ст'јена мекано узглавље,/ кабаница
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Дружба ј’ мала... Пет стражара... У свакога пушка танка, Дуга пушка белгијанка, А готова да запара, Да зарије са танетом Ил’ са љутим бајонетом, Кроз редове
Дружба ј’ мала... Пет стражара... У свакога пушка танка, Дуга пушка белгијанка, А готова да запара, Да зарије са танетом Ил’ са љутим бајонетом, Кроз редове људског блата — У колове
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
А њега сан не хвата... ВИИИ Пуче пушка. Чу се да је Лесковац пао, Грделица освојена. Почеше да грме топови иза Пљачковице и Крстиловице.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Свилене бубе помреће ако им се да лишће с д. испод кога је испаљена пушка (БВ, 16, 1901, 97). Сватови, кад дођу кући, никада не остављају барјак на д.
забрана тиче само мушкарца: »Мајка сина свога свјетовала Да се чува и да се учува Од ујамка и од урезника, Да га танка пушка не убије«.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
То је био мој хемиски лабораторијум, а ту има још и сада разних ловачких справа. Моја ловачка пушка коју сам врло волео заплењена је, за време светског рата, као опасно оружје, у тренутку када мене, као држављанина
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Турским главам' гору китим, О ајдучке дивне среће! Туским шарам' поноситим Китим Српско своје плеће: Турска пушка Туре била Турско благо задобила.
помоћи Роде мили у претешкој ноћи, Ал' с' у гору диже синак пусти, Па дохвати руком мрак тај густи, Ајдук кликну, шара пушка плану, А Србији бијел дан освану.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” И запева тихо: Од јалмана до горњег нишана Пушка мије златом обљевена. Сећа се мајстор Коста свих тих прича. Он је шести син тога пушкара; њега млади пушкари уопште не
” Али кад се сазнало да је Мимић поклонио у Дом за сироту децу све Јанино, од писаљке до постеље и постељине, мала пушка поче да нишани на другу страну. — „А хоће ли сад господин-Васа поклонити Сокин мираз?
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Смртна љубов, при којеј се ништа друго не чује него мач, пушка, отров, једном речју самоубиство, траје донде докле љубезни предмет не умре, зато се и каже »ја сам смртно у вас
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Кад си и ту важну обуку, поздрав, свршио, онда ти даду пушку, и од тога тренутка не припада пушка теби, већ ти припадаш пушци, тј. пушка је главна ствар, а ти му дођеш као неки прибор уз пушку.
важну обуку, поздрав, свршио, онда ти даду пушку, и од тога тренутка не припада пушка теби, већ ти припадаш пушци, тј. пушка је главна ствар, а ти му дођеш као неки прибор уз пушку.
пушка је главна ствар, а ти му дођеш као неки прибор уз пушку. Ти можеш, на пример, бити и прљав, али пушка мора бити чиста; теби слободно може да се окрњи нос, уво, прст, али на пушци не сме бити покварен ни један шраф; ти
ти можеш и да се изгубиш, можеш чак и да погинеш, ако ти то чини задовољство, једном речи: можеш не бити на броју, али пушка мора бити на броју.
у амбуланту, тамо ти даду неколико грама кинина, зује ти по неколико дана уши, па се опет вратиш у фронт, а ако се пушка поквари, образује се комисија, прегледају је са свих страна, проучава се ствар, пише се реферат, пажљиво се пакује и
да се равна, да иде у корак и да треска ногом о калдрму, то је већ спојена теорија и пракса, и то је онда војник. Пушка у руци регрута који не зна да пуца, то је само теорија, али кад тај регрут већ научи да убија људе, то је онда пракса,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Силазили смо ка селу. Широко отворених очију зверао сам лево и десно, страхујући да не плане пушка иза некога жбуна. Изгледа да је иста мисао и остале мучила. Батерија је журно ишла. А већ од села настајао је друм.
Стид ме је било од људи да бежим, а и страх ме да се упутим сам кроз ноћ, у којој свакога момента може планути пушка. Командир притајено уздише. Поручник Коста шкрипи зубима од немоћног беса.
У целом свету су сви коњаници подједнаки. Кад су у претходници, плашљиви су као зечеви. Чим пукне прва пушка, разбегну се куд који. Друго је са пешацима. Пешак не бежи, већ легне за прву ограду... — Јест, у теорији је тачно.
Онда наједном постави питање: - А зашто овај нема пушку? Објасних му некако да њему пушка не треба, јер он има аутомобил... — А шта је то? — Па то су ова кола — одговарам помало нервозним гласом. — А што?
Извиђачи се враћају. Кажу да се Бугари налазе у подножју ових планина. Према њима су Французи. Али пушка се не чује. Као да су они међу собом успоставили прећутно примирје. Тако се месецима гледају.
Пуче негде пушка... — На живот и на здравље! — рече Лука. Сви смо се подигли и гледали у правцу одакле допире пуцањ.
Други командант виче: „Знате ли ви да сам ја узео пушку од једног мог погинулог војника, само да у рову буде једна пушка више! Н-е-м-а нас, н-е-м-а! Тражите у позадини, ако нешто има!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
кова, човек који је кадар „стићи и утећи и на страшну мјесту постајати“, човек ком је кућа диван-кабаница, мач и пушка — и отац и мајка, два пиштоља — два брата рођена; кој' се рани мачем по крајини као соко крил'ма по облаку...
Истог је квалитета хумор у следећим стиховима наше песме Милош Стојићевић и Мехо Оругџић: Пуче пушка, запјева Милошу, Оругџићу на жалост одјекну; враг догоди, те Меха погоди.
на име од Задра Тодоре; три године био у Млецима, па оковô себе и дората, не море га сјећи оштра ђорда, ни пробити пушка из кубура.
Ти чију ћеш одвести ђевојку на срамоту свим крајишницима? Не море те сјећи оштра ђорда, ни пробити пушка из кубура, а море ли је моја дреновача!
Но кад бисмо на трећем конаку, ту нас стиже и трећа поћера — црна струка, а дугачка пушка, прегореле ноге до кољена; по једном се ватром претурисмо, а по други бити започесмо, од њих, мајко, нико не
У то доба допадоше Турци да погубе Даничића Вида, но му добра срећа прискочила те му пушка бјеше гласовита, те се чула у Кунор планину; познао је Мијат харамбаша, ’ваку ријеч рече у дружину: „Браћо моја,
Остали се препадоше Турци, побјегоше по гори зеленој, а не знаду стаза ни богаза. Па кад пукла пушка Кострешева, те је чула сва дружина редом, у планини Турке опколише, на њих живу ватру оборише, докле Турке с коњма
Обадва их оправила мајка да јој иду на цареву војску. Кад је било у боју првоме, кад у ватру деца ударила, пуче пушка из те ватре прве, пуче прва те уби Маринка. Сам остаде сиротица Мирко, сам остаде на царевој војсци.
“ „Ој, бога ми, моја мила мајко, — јер за другу бољу не знам мајку — кад смо били у боју првоме, пуче пушка из те ватре прве, пуче прва те уби Маринка!
То изрече Петровићу Ђорђе, земљи паде, пушци огањ даде, пуче пушка, остат пуста неће; ђе је гледô, Ђорђе погодио, мртав паде Узун са кулаша.
му одсијече главу; Пантелија оста на ногама, глава паде у траву пред тело, мртва глава са земље говори: „Ти си, дедо, пушка те убила! Јер ме тако из преваре тучеш?“ Сви се Турци онда зачудише та што рече мртва српска глава.
основа и којим се сабија потка Брегово — село у североисточној Србији, на левој обали Тимока брез — без брешка — пушка прављена у италијанском граду Бреѕціа бријеме — време бријеткиња сабља — бритка сабља брки — брци брод — оно место
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сигурно ће се сакрити негдје у Гају па ће пуцати, а? — Неће, чуло би се. — Па шта ће му онда пушка? — чудио се Стриц.
Од поробљеног народа одузимали су све оружје, па макар то била и стара пушка кремењача, нека дотрајала кубура или покварена револверчина.
Пред Ланиним очима указа се нова новцата пушка и неколико картонских кутија с муницијом. — Пушка?! — у невјерици прошапута учитељица. — Да, да, пушка, карабин!
Пред Ланиним очима указа се нова новцата пушка и неколико картонских кутија с муницијом. — Пушка?! — у невјерици прошапута учитељица. — Да, да, пушка, карабин! — понови момак самоувјерено.
— Пушка?! — у невјерици прошапута учитељица. — Да, да, пушка, карабин! — понови момак самоувјерено. — Ако нас данас притијесне, ја пуцам, друге нема.
Ни сам ђаво не би се сјетио да се иза тих сувих грана крије било каква рупа. Напољу одјекну пушка, а онда, сасвим близу, зачу се довикивање: — Ехеј, има ли га тамо? — Нема, као да је у земљу пропао!
Сви му вјерују. Мајстор Мачак је у њиховој дружини специјалиста за све врсте оружја. По звуку погађа да ли пуца пушка, ручни аутомат, пушкомитраљез, тешки митраљез, бацач мина или топ.
Онда ћемо ићи од чете до чете. Биће ту онда и пушка, торбица, војнички опасач. Нема ту шале, брајко мој. Стриц је говорио праву истину.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Царску тајну добро је тајати. Ко вели да зна што је, оному и јест оно бог, што он зна. Еда вади се сабља и пушка се потрже где нејма боја? Куд се подео, да се подео. Да ти много не књижим, него просто по србски да ти кажем.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
почео да ради; неколико пута узимао преко крила неку пушку (а сви су веровали да њоме очекује некога и питали га је ли пушка пуна) и шарао јој срмом кундак, и неколико пута опет батаљивао рад, устајао и одлазио.
суд тепати — тући, бити тесте — туце топрв — тек, први пут трандафил — ружа требе — треба туј — ту туфек — пушка ћилер — собичак, кућерак ћирија — кирија ћопек-сене — псето једно ћутек — батина уаптити — угристи убавиња —