Црњански, Милош - Сеобе 2
Са оближње капеле капуцина чуло се вечерње звоно. Кроз прозоре суднице, узане, као пушкарнице, падали су у празну дворану румени зраци Сунца, споља. Сунце је почело да залази тог дана, над Темишваром.
Имала је стрехе врло високе, а прозорчиће тако уске, да су Исаковича сећале на пушкарнице, у затвору, у Темишвару. Улаз у ту кућу могао се бранити једном једином сабљом, или једним мускетоном, али су та
Његове зграде биле су у води, а, иза њега, испод високих прозора, уских као пушкарнице, није било ничег, сем реке и баруштина.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
радости својих троваче, за оне што вичу кад им се плаче, кад у нежности грезну, што уходе себе као туђина, за пушкарнице срца њина, за свачију душу затворену и опрезну.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Гле од кама ... Пушкарнице дивно пробијене, А учесто стаклени прозори — Видиш, брате, господски су двори. Ал' пред двором зеленика трава, А
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У грозд румен куће збије зрно родне розаклије. Црвен мрачак из Црмнице пукне наром с пушкарнице. Престижем ли црну прељу? Је ли виђу што и вељу? ИИ ТРШИЋ У таљиге милогледне Вук с Филипом у сну седне.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Запитах Танасија какву то циглу помињу. Онда ми Танасије објасни да пешаци, када не гађају, стављају циглу у отвор пушкарнице, да би се заклонили од стрелаца, „који меркају одонуд и чим нешто примете они припуцају.
— повикасмо углас и скочисмо. Вест је прострујала кроз ровове и сви се војници окренули на једну страну. — Затварај пушкарнице! — викну Алекса да нас не би приметили са супротне стране.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Као текунице у изривеној земљи. Видим им, кроз пушкарнице у рову, и очи, како им се црвене, као у вука. Видим и себе у лејама расцветаног кромпира, код Поткамијена, како лежим
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
тремовима: ради њих је стена, која све пећине затвара, испробијана за онолике прозоре колике су обично арнаутске пушкарнице.
Краков, Станислав - КРИЛА
Ваздух је био окужен, и црвена болест се као куга разносила. Ипак су зато још увек милиони пуцали кроз пушкарнице, јуришали на жице и умирали. Смрт је била свугде и на сваком месту.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Завладала је тајанствена тишина. Наредио сам ипак највећу опрезу. Сви војници били су у клечећем ставу и зурили кроз пушкарнице. Осматрао сам непрекидно и ја... Била је ведра ноћ и пред нама се назирало на даљини до двадесет метара.
Укопали су се на исти начин као и ми. Испред ровова наслагали су камење и местимично оставили пушкарнице. Другојаче није могло да буде. Али то камење дошло им је наскоро главе...
Кроз прорезе на избаченој земљи, налазиле су се пушкарнице. На одстојањима лежале су пушке, чији су бајонети штрчали кроз пушкарнице у поље.
На одстојањима лежале су пушке, чији су бајонети штрчали кроз пушкарнице у поље. По дну рова, била је расута слама која је била доста угажена.
На крају тамо видели су се бугарски ровови, и отуда су зјапиле пушкарнице. — Видите ли ону огромну стену лево? — пита командир. — Да. Изгледа као нека мања кућа.
Према светлости ракетле видим сада војнике, целом дужином, где седе и пуше. Сваки пети стоји и гледа кроз отвор пушкарнице. Ракетла се спуштала брже. Час свитне јаче, па замре. Околни предмети подрхтавају. Наједном утонусмо у мрак.
— Колико вас је? — питао је шапатом. — Четворица. — Ви станите овде. — Драган ме дохвати за рамена и приведе близу пушкарнице. Осетио сам на образу кундак од пушке, која је већ била истурена кроз отвор. Мало сам претрнуо.
Не хтедох да им се јављам, већ продужисмо даље. Наишли смо на главни ров. Пушке прислоњене уз вертикални усек испред пушкарнице. На растојањима су стајали војници. Неки су били леђима окренути непријатељској страни, и као да су дремали.
Неки су били леђима окренути непријатељској страни, и као да су дремали. Други су посматрали кроз пушкарнице. Један је седео и од црвеног тисовог дрвета резао неку кутију.
А никако да га погоде — говори један смејући се. Ишли смо погнути да би били испод висине пушкарнице. На извесном растојању наилазимо на попречне саобраћајнице, које одводе некуд у позадину.
Сви ми остали ситни смо према овоме који стоји крај пушкарнице на мртвој стражи и звера у мрачну ноћ... Командир ме је гледао упитно. — Све је готово!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Пред вече стигосмо у неко село испред Митровице. Ноћ је била хладна. Кроз пушкарнице својих кула гледали су нас злурадо Арнаути. Седимо поред ватре, а Лука нешто рачуна на прсте.