Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
хтео ћир-Ђорђу пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!
пребацити што није кафа од кафе, него од јечма; а ћир Ђорђе би му тада, опет у шали, обично одговорио: »Пцето-ле, пцето!
нисам ништа ружно... — Ама није човек мислио... — умирују га сви. — Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’. Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. — Ама јеси, како да ниси!
нисам ништа ружно... — Ама није човек мислио... — умирују га сви. — Како, џанум, да неје ружно, када, пцето-ле, пцето, опорочава влас’. Е-ли сам ја саг влас? — пита ћир Ђорђе озбиљно. — Ама јеси, како да ниси! — умирују га сви.
« — О, кирије имон! — Па саг ја да гу пустим да гу јабанџија уфати у игру, па да се врти с њу како пцето кад се врти по-за свој реп па иска да га уфати!
Ево једног фрагмента из двадесет прве главе: — Што рече пцето ниједно?! Зар он па да опорочава влас’?! Ели сум ја влас’, ели несум влас’? — грми ћир Ђорђе.