Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
²⁴ То исто чине и нероткиње у другим крајевима: на пример, у Горњој Пчињи ове жене долазе на Вражји камен — ту се провлаче кроз шупаљ камен, остављајући на њему неки прилог (вуну, чарапе и сл.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
се пута заборави и почне да везује опанке, док не би, смејући јој се, Арса подвикнуо: — Е, еј, газдарице, нисмо у Пчињи. И да јој није било још тога Арсе, ко зна шта би било од ње, онако саме. Он јој је био све, и село и варош.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У разним крајевима запажене су и различне друкчије појединости — као, на пример, у Горњој Пчињи при заштићивању од андра (које су сличне вилама): »Ако ко страда од андра, нема му лека сем да му оне опросте.
Лесковачкој Морави на Ђурђевдан забадају се врбове гранчице у њиве да би жито расло високо (СЕЗ, 70, 383), а у Горњој Пчињи се забадају »да сачувају њиву како од града тако и од жена врачара (,мађосница̓) да не оберу род« (СЕЗ, 68, 1955, 99).
Ради заштите у Горњој Пчињи људи се врбом и опасују: »да их не боле леђа кад у лето буду жњели« (ибід.). У Лесковачкој Морави в.
Дебелица (брyоніа алба). Употребљава се у ђурђевданским вречањима; у горњој Пчињи њоме се опасују жене и ведро — »да би млеко било дебело« (СЕЗ, 68, 1955, 98), а у Лесковачкој Морави њоме се опасују
је опасно и стога забрањено сећи табуиране биљке; оне су у сваком крају одређене и познате: на пример, у Горњој Пчињи храстови (СЕЗ, 68, 103), у котлини између Битоља и Прилепа нека дрвета »крај цркава, џамија, старих гробова« (ЗНЖОЈС,