Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Те јесени дигосмо на таван неколико мерова пшенице и двоја-троја кола кукуруза: то беше све!... Година шесет друга беше мршава претходница страховитој шесет трећој
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ја сам ти поп Маук, а моје се село зове Отон. Ето сам ти донео у бисага два варићака чисте пшенице како злато, оку масла и један сирац; простићеш, ово је мало, али биће и више ако бог да.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Разноси ветар стогове сена, она сад спава, Мала бакља пшенице у ветру пуцкета Све, шýмом и дрхтањем, ватру подражава Она је празник, недеља усред лета Кроз кров без црепа видим
Синуло ти сунце из ветра, из брата, из рибе, кроз храст, из намерника, из потока! Из пшенице до појаса, под ведрином која расте, с руком на жени гледао леђа потопа!
укресан, кланац од кога хвата вртоглавица, кроз главе им севају златне ливаде Арголиде, међ ногама се открива зрно пшенице, али јунака нема, ни њихових лађа пред Науплионом нема!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Бугарка је врста најпростије пшенице. Такво је било значење речи „Бугарин“ у свима динарским областима пре ослобођења данашње Бугарске.
Црњански, Милош - Сеобе 1
да је госпожи Дафини дошло да виче, само да би прекинула својим гласом тишину, која је, у мирису и прашини устајале пшенице и ражи, била загушљива.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
“ У околини Задра када млада дође у младожењину кућу, свекрва баца на њу пшеницу говорећи: „Колико пшенице, толико ти, нево, Бог дâ сретне дјеце!
Вештица зазире и од ових биљака: ватрене траве, ловора, луча, мака, пшенице, проса итд.¹⁴⁹ Мала деца најчешће се штите од вештица помоћу извесних металних оштрих предмета — ножа, виљушке,
лук (заштита од вештице), шибица (да не плаче), јеленкови рогови (за здравље), цвеће урочак (од урока), затим зрно пшенице, самотворна бритвица, зрно соли, тисов крстић, квасац, детелина са четири листа (за срећу), огледало (од море), оман и
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Све јарице и озимице, сваки струк јечма и зоби што земљи кроз бусење проби; све ражано златно зрње, све пшенице белице које себарска овеју гумна и ветрењаче себарске у царске да се стачу жрвње; све брашно мирисно и бело, сва
За мађионичаре, који сред нечије помрчине пале хладне бенгалске ватре, који покусом преобразе у поље пшенице нечију плеву, и у дворце нечије шатре и чатрље, који меховима, опсенарски, распире око неког славе вреву.
Шта су неправде бога Перуна, шта су његове грмљавине у доба јуна које погоде прво чобане, и прво себарске пшенице спале, према неправди земаљских богова која и из ведра неба бане међу незаштићене и међу мале.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Милица запали зубљу и диже је високо. Крстиња са здјелом пуном пшенице ста према вратима, Јоке с дјететом стаде са стране уласка.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Доносим вама, а ви ми у мој чанак дајете од ваше пшенице и поскурица. Кад изредим тако све куће у комшилуку односећи и доносећи, онда пробирам што је најлепше за мене.
И тек онда доносиш јела, али највише пшенице с орасима и шећером. Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене подвивши
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Жарка рука плахте стере. Цвате очи у матере. Пева душа поврх драче. Звече, звече беочузи. Зрак се круни са пшенице у оловне препелице. Иван-цветом змија пузи.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
њему шешир, и торба нека, а глас му мио и замеђен: „Пјетлићу драги, пјевачу јасни, зелени репе, фесићу красни, пшенице ево од сваке феле, румене, крупне, ситне и бијеле, изићи мало, сада си сам, пуна је торба да ти је дам.“ „Пшеница!
перје на репу четка, кад, ето, споља — Лисац се јави: „Пјетлићу драги, пјевачу јасни, зелени репе, фесићу красни, пшенице ево од сваке феле, румене, крупне, ситне и бијеле, пуна је торба да ти је дам, изиђи мало, сада си сам.
од жуте лале, од руже бијеле, бркатог јечма, пшенице праве, од храста старог, љубице плаве. Чуди се Ћоса и главом клима: „Ту једно љето читаво има.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Јано, слунце огрејало, Слунце огрејало, росу омајало, По руде рудине, по нове градине, По нове градине, по беле пшенице, По беле пшенице, по алаве руже, По алаве руже, Јано мори, Јано. 186.
Слунце огрејало, росу омајало, По руде рудине, по нове градине, По нове градине, по беле пшенице, По беле пшенице, по алаве руже, По алаве руже, Јано мори, Јано. 186.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ради сељак и помиње Бога, а усне се само развлаче од весела срца. Хитају руке, а мисао се носи на амбар, пун пшенице, на каце пуне шљива, на буре у подруму, пуно белке и црвењаче, на пресек пун овса, на вајат пун ораја, дуња, јабука и
Ту затече чича Перу где чупа уродицу из пшенице и, како изгледа, веома се зачуди његову присуству. — Шта то радиш, чича? — запита Перу после обична поздрава.
— запита Перу после обична поздрава. — Ето, синко, чиним оно што је и Христос говорио: вадим коров из пшенице док је још млада, јер после кад одрасте, ништа не помаже. Тако треба и са децом чинити док су млада...
— Знам то, — поче Спасоје, — али нећеш ваљад’ месити свецу колач од туђе пшенице, са туђе њиве... — Па теби Милан није казао да сам ја ову њиву узео под кирију и платио му погодбу унапред.
Чудна ми чуда. Па нек’ иде баш и то десетак крстина пшенице... Шта је то према — смрти, којој се он надао! Чича Пера се налазио у положају човека, који је очекивао какво страшно
Јес’ богме: па онда то и није оно зло које он очекује. И, готово, сад му би криво: и пшенице му жао и страх га од већег зла. У таквим мислима чича Пера дође пред општинску судницу.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
испред Софке ка ефенди-Мити и искрено радосна, чистећи руке од брашна о скутове, поче га поздрављати: — О, пријатељу, пшенице да поспемо, праг да пресечемо, кад већ један пут дођосте.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Дува преко коренитих кукуруза, преко танких конопаља, преко кластих јечмова! Преко пшенице белице, преко зелене детелине!... Дува ветар! дува ветар!
Турит гуји под камен. КИШИ (да пада) 1 Падај, падај, кишице, Да нам буде пшенице: Да се деца хране! 2 (да престане) Престај, престај, кишице, Мајка ти се мољаше, На камену стојаше, Два детета
Браћа га миловала, чаршија га вјеровала. Највише му мисао била од пшенице просуру ми правити, а од вина пуне чаше точити, цркви ходити, богу литургију служити, своје крсно име славити, своје
Широкијем путем ишô, а ширијем отишô! Колико му било у ономе бијелом хљебу зрна пшенице, толико му дао бог овнова вилаша, јараца рогаша, вранијех коња и плавијех волова!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Међед рече: „Ја ћу снопље снијети, и ја ћу и вријећи.“ Свиња рече: „Ја ћу претресати, и раставићу сламу од пшенице.“ Лисица рече: „Ја ћу мојим репом трнити пљеву са пшенице.
“ Свиња рече: „Ја ћу претресати, и раставићу сламу од пшенице.“ Лисица рече: „Ја ћу мојим репом трнити пљеву са пшенице.“ Свиња рече: „Ја ћу овијати;“ а међед рече: „Ја ћу жито раздијелити.“ Овръоше.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
од својих праведних трудова и првине дајте њему од својих плодова праведних, да би се испуниле житнице ваше мноштвом пшенице, а вино муљаче ваше истакале. Синови не изнемоћајте у казни Господњој, нити слабите од њега прекоревани.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
После их чува заједно с новцем у каци пуној пшенице што мирује у соби до магазе, у коју само он, газда, улази. Кад се симити убуђају, кришом их баца свињама.
Замирисао је црни лук и својим дахом и сасушеном земљом у белој брадици жилица. Ту, у вечитом мраку, у каци пуној пшенице, мирно бораве његови дукати. Обе руке до лаката побо је у пшеницу.
Касније, излазећи из собице, са лица обриса зрна пшенице. у топлој постељи и миришљавој влази Симкиних недара и бутина, целе ноћи грчила се једна нада и једна недоумица:
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А гдје бисмо се тек нашли за пет, за шест, за десет деценија? Калифова шаховска табла с почетним улогом од зрна пшенице!... — И онда? — Што „и онда”? — Што је даље било?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Маме га к себи оне гомилице белих, ћерамидом покривених, кућица, што тону у зелену мору од воћњака, винограда и пшенице; привлаче га она китњаста, обрасла воћем и житом, брдашца, што су му поглед миловала још од детињства му; маме га оне
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ми смо робови! Баш као што му земљу радимо: Од сваког плода њему трећину, Ил’ половину јечма, пшенице; Облѝзни л’ овца, од воље му је, Може узети оба јагњета! Ал’ он је добар...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Чим се указасмо на ивици шуме, тресну пред нас прва турска картечна кутија, и картеч се просу као да бацаш пуну шаку пшенице.
(Отац М. беше нам донео у логор добру чацт, поткрепљену великом буклијом вина). Дочепамо по један сноп пшенице (то су нам били фотељи), па беж' за брдо. Отац М. био је народни посланик на скупштинама које су већале о овоме рату.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Не слушајте, цјеломудре, клетву српске дјеве, Кукољ ваља из пшенице чисте да се пл'јеве. Ви које сте без Србина к'о без листа ружа, И тек Србља шчастљивити све желите мужа, Ви ћете се
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Пиринач; ориз; риж; рижа, сараценско пшено (Шулек). У култу и веровањима, п. је углавном дошао на место пшенице, или се јавља с њом заједно. У западној Славонији, кад се о Божићу врате домаћи из цркве, посипају их п.
У народној причи типа Сигфрида жена носи под појасом по зрно бибера, пшенице и п., и затрудни (СЕЗ, 41, № 11). П. је у народној медицини лек од срдобоље (пржен п.
Исто тако три зрна пшенице — поред соли, »змајотресине« (лискун са Авале) и зрна кукуруза — мећу се у амајлију против заразних болести (ТРЂ,
У Ресави на Св. Андреју (»Мечкиндан«) »кувају к. у који стављају зрна од пасуља, пшенице, сочива и семе од тикве — ,да би родило преко године̓. Сви укућани једу к., а остатак дају живини и стоци. Један део к.
окопавања кити зове се: »цар кукуруз«, и он је »антропоморфизирани дух жита« као и »божја брада«, која се прави од пшенице (ГЕМ, 36, 1973, 58); у Лесковачкој Морави при окопавању к.
К. је по правилу од пшенице, и приноси се увек у вези са (црним) вином. К., као жртву, добијају и домаће животиње (нарочито о Ђурђевдану и Божићу).
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Богдан Наше залихе воде и хране полако се топе. Пшенице, јечма, ражи и овса има још најдаље за две недеље. Сена за једну, ако задржимо садашњи број стоке.
Могу искрчити комадић земље у шуми и посејати на пролеће нешто усева. По кесицу семена пшенице, јечма, овса, ражи, паприке, грашка и боба.
Забога, па ми смо од краља тражили помоћ: стотину врећа јечма, педесет врећа зоби, исто толико врећа пшенице, тридесет чаброва свињске масти или лоја и стотину чаброва белога мрса. Ништа више.
вреће на самарима, продирале кроз смрзло густо ткање од упредене козје длаке, наслућивале под њим мрко, једро зрневље пшенице, слутиле већ дебеле вруће погаче, големе залогаје међу ужурбаним зубима, тешке трбухе, дремеж од тешке ситости,
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Гробар — пет кућа је назид'о за пет синова, али му жао и мука што ја стојим и не може да шчисти ону килу пшенице у своју торбу.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
О беде! Рудници Затрвени У Боливији где је планина Сан Симон. И живи од пабирчења осмеха Као од два-три зрна пшенице: Не нађе у тајни греха Чари, па бескраја не нађе у звуку меденице. Спрема се да умре.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Видите ли како књига каже: настануће пошљедње вријеме, нестануће овце и пшенице и у пољу челе и цвијета; кум ће кума по суду ћерати, а брат брата звати по мегдану!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
рђом је и чађом сатре, за црно огледало да буде и берићет — хавријеже; наспоривања — стрњишта, тако да убах мало где пшенице се находи ни добротвором а камоли злотвором. Једва и за поскуре исто да се нађе, и то, доцне и позно!
И окишиће се вам време рано и позно, каконо је и од првашњих година бивало, те ће се вам напунити ваша гумна пшенице и преливати вам се бадњице с вином и смоком.