Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако апостол Павал казује нам да пјанице божија царства не наследет. Не ласкајте се рече о томе ни се рече о томе варајте ни блудници, ни о, домоложници, ни
варајте ни блудници, ни о, домоложници, ни рукоблудници, ни од смишљивања нечисти собом, ни мамелџије, ни хрсузи, ни пјанице, ни досадници и туђоотимачи, — царства божија такви недостају...
А то знате да вам ваља из овога света изаћи и на други доћи. Изаради тога Бог пјанице одрива од себе, јер с пјанства свако се зло стаје. Праведни Ноје опи се с вином, заспа и го се заћаси срамотно.
И сад пјанице доста злочестих послова послују ако кавгу, сваду то они дижу и започињу, те и остале људе немире. Ко се ваља по блату,
— Пјаница! У кога су замршене косе сиње очи подбухао образ и руке му и све тело ломно и дрхће? — У пјанице! Кога руже људи и псују, шегају се из куће, од софре, из двора, вукући протерују? — Пјаницу!
— Пјаницу! Који се псују, руже, секу се, чупају, туку и бију се? — Пјанице! Освем празних џепова и кући ништа недобаљања (корба и руга кућња!