Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— А камо се ти, учитељу? — рече поп. — Ево ме! — Знам! А камо те у цркву да пјеваш? — Нијесам пијан да пјевам! Поп устукну један корак, наже се напријед, па зачкиљи и гледа у учитеља.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Зове ли ко мене, неборе! (А они њему одговоре): — Болан, што пјеваш, да ли ти није љетос умро отац? (Сад се он насмије, и прсне усницама, као да не мари ни најмање, па им одговори): —
— Болан, што пјеваш, да ли ти није мајка зимус умрла? (Прсне опет устима): — Богме, ја јој нијесам крив, а она се не бијаше рано родити —
— Болан, да ли не знаш да ти је скоро брат а ономадне син умро, па како пјеваш? (Прсне опет): — Бам зато, ако су једном, неће другом, ја их тамо нијесам шиљао.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Турчин слијепцу који је код намастира у сабору пјевао, па му пружи пару говорећи: — На ти, слијепи, пару, али да ми пјеваш пјесму каку ја хоћу, ја сам Турчин.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Препао се па пјева. Их, а још је у друштву с магарцем! Истрчао је на пут и још поиздаље повикао: — Еј Стриче, пјеваш ли то да одагнаш страх?