Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
“ Па одатле пође преко поља, па срете лисицу. А лисица пита пијевца: — Гдје ћеш то, пјево? — Идем цару на диван. — И ја ћу с тобом, рече лисица. — Хајде, ама ћеш сустати. — Нећу. — Е хајде кад нећеш.
— Хајде, ама ћеш сустати. — Нећу. — Е хајде кад нећеш. Идући путем завика лисица: — Ја сустах, пјево. — Па хајде се мени завуци под крило. — Те му се завуче под крило.
— Па хајде се мени завуци под крило. — Те му се завуче под крило. Идући пјево даље срете вука, па га вук пита: — Гдје ћеш то, пјево? — Хоћу цару на диван. — И ја ћу с тобом, мој пјево.
— Те му се завуче под крило. Идући пјево даље срете вука, па га вук пита: — Гдје ћеш то, пјево? — Хоћу цару на диван. — И ја ћу с тобом, мој пјево. — Сустаћеш ти.
Идући пјево даље срете вука, па га вук пита: — Гдје ћеш то, пјево? — Хоћу цару на диван. — И ја ћу с тобом, мој пјево. — Сустаћеш ти. — Нећу: како ћу ја сустати на четири ноге, а ти на двије? — Па хајде.
— Па хајде. И одатле пођоше идући даље, док завика вук: — Сустах ја, пјево. — Е хајде ми се завуци под крило. — Па му се вук завуче.
— Па му се вук завуче. Идући даље срету мијех воде гдје се ваља, па запита пијевца: — Гдје ћеш то, пјево? — Идем цару на диван. — И ја ћу с тобом, мој пјево. — Сустаћеш. — Нећу, како ћу ја сустати ваљајући се?
— Идем цару на диван. — И ја ћу с тобом, мој пјево. — Сустаћеш. — Нећу, како ћу ја сустати ваљајући се? — Па пођу идући неколико, док завика мијех: — Сустах ја, пјево.
— Сустаћеш. — Нећу, како ћу ја сустати ваљајући се? — Па пођу идући неколико, док завика мијех: — Сустах ја, пјево. — Е хајде ми се испењи на леђа међу крила под перје, па лези. Мијех се испење, па леже међу крила пијевцу под перје.
Мијех се испење, па леже међу крила пијевцу под перје. Идући мало даље пјево, срету га челе питајући га: — Гдје ћеш то, пјево? — Хоћу цару на диван. — И ми ћемо с тобом, мој пјево.
Идући мало даље пјево, срету га челе питајући га: — Гдје ћеш то, пјево? — Хоћу цару на диван. — И ми ћемо с тобом, мој пјево. — Сустаћете. — Како ћемо ми крилате сустати?
— Хоћу цару на диван. — И ми ћемо с тобом, мој пјево. — Сустаћете. — Како ћемо ми крилате сустати? — Е, па кад нећете, хајте.