Употреба речи пјевуши у књижевним делима


Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Мудријаш хвата стазицу пријеку кроз маховину, простирку меку, чуљећи уши, тихо пјевуши: „Пијетлићу драги с батака два, у дубок лонац носим те ја, тамо је добро, ја нисам груб.

“ Путује Лисац прастаром шумом, уз камењаре хајдучким друмом, чуљећи уши, кроз нос пјевуши: „Пијетлићу драги с батака два, у дубок лонац, носим те ја, добро је тамо, ја нисам груб.

„Ово је поклон достојан мале!“ — пјевуши Морнар сијекући вале. Ујутро Рада отвори очи, ширећи руке до стола крочи, кад тамо алем и бисер лијеп и рајске

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

на прагу, задиркује Винку да јој је момак у свијету нашао другу цуру; носи у руци своје срделице за ручак, само што не пјевуши улицом!

Тапкајући по ходнику или играјући се под прозорима, мали каткад несвјесно пјевуши. Извија сасвим тихо, сам за се. Чини ми се да је доста музикалан.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности