Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
ништа не манка ође до само три ствари: тица што збори, дрво што пјена и вода зелена. Ово би жао једноме од ова два брата и рече: — Одох тражити ове три ствари, да баш ништа не манка.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако ми се свака работа не закаменила као станац! Тако ми се тјело не разлијевало као пјена морска! Тако ми се траг не затро! Тако ми се уста на затиљак не обратила! Тако ми троскот на огњишту не изникао!
Равно као по длану. Рашчупала се кô да се с витром тукла. Седи као на иглама. Ситно брашно као пјена. Слажу се као хлеб и сô. Сложни као мед и масло. Стиди се као невјеста измеђ’ ђеверах.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Углачало се као морски шљунак у вјечитом крилу плима и осека, у непрестаном љуљушкању валова и пјена. Сад све прелази преко старих ожиљака милујући их својом глаткоћом и односећи им утажења хладом свог додира.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
СИМА МИЛУТИНОВИЋ САРАЈЛИЈА МОТО на серпску перву Пјеснарицу Серпска мома Ил' је дома Или код овацах, Радећ пјена Као шева Милом свога срца. Он свирањем Ил' играњем Одговор јој даје, Да је тима Љубве чин'ма За себе обаје. 1814.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Голо, јадно, чемерно, бјежи, не осврће се... Један, сирома, ижеднио, лијепо му пјена тргла на уста, сврати се оном точку код горњије' млина да се напије воде, а покојни Партенија — вјечна му памјат —
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
За усне твоје мени сада треба Крв зоре ране н пламен рубина, За лице пјена са морских ширина, За очи сунца и плавога неба.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кад ујутру данак освануо, али лете два врана гаврана: крвава им крила до рамена, на кљунове б'јела пјена тргла; они носе руку од јунака (и на руци бурма позлаћена), бацају је у криоце мајци.
Носише се љетни дан до подне; Мусу б’јела пјена попанула, Краљевића б’јела и крвава. Проговара Муса Кесеџија: „Мани, Марко, јали да оманем!